Zlatno doba - da li se plašite starosti?

kod nas je statost tuzna. Umoran od posla, obaveza, nesredjenog zivota u Srbiji dolazis do trenutka kada dobijes penziju koja nemoze da ti pokrije ni osnovne potrebe (hrana, odeca, obuca, racuni). Tuzno je da nemas za neke stvari koje volis (pozoriste, putovanje, banja...). Ali najteze je u Srbiji kada si star, bolestan i nemas para.

bojim se da ce zato sto "trziste regulise sve" ,sudbina starih ljudi biti slicna kao u srednjem veku....

Живимо у друштву из кога је старост прогнана, занемарена, потрошена и понижена. Чему мудрост, ако можеш да лажеш и манипулишеш. Одма, сад и што пре - нема чекања. Старост је препрека. Живимо и газимо као да никада нећемо остарити, а онда и нас, као булдожер снег, скрајну с пута, да би надолазећим генерацијама онезбедили лудачку јурњаву у бесмислено мозгопролиће, које нуди ново доба.

Nije da se plasim starosti, vec previse volim svoju mladost.

Tesko je biti samo deda,ali je najlepse biti neciji deda

Ne plasim se starosti nego drustva koje je ne postuje.

Jako lep tekst!

Moja baba je slomila ruku na skijanju kada je imala 70 godina. Poreklom je Slovenka, ceo život provela je na skijama. Kada ju je mladi, nadobudni lekar pitao "Šta tražite na skijama?" ona je odgovorila "Ono što vi nikada nećete naći, niti imati!" Sada ima 82 pa sa dedom i sa jednom veoma vitalnom grupom sjajnih osoba u dobu od +70 godina planinari, pešači, putuje.... Kada je upitam da li je nešto boli, ona kaže da je sve boli, da joj se nekad i ne ustaje iz kreveta, ali ako počne da tome pridaje važnost, postaće bolesnik, a ona to ne želi. Retko ide kod lekara i uvek kaže da bolest počinje prvo u glavi. Svaki put kada me nešto mrzi, a imam 21 godinu, ja se setim njih dvoje i odmah se pokrenem. Nisu imali lak život, ni te penzije nisu bog zna kakve, ali se trude da žive. Moje društvo ih obožava jer uvek imaju neke zanimljive priče, trude se da odu bar 1-2 puta u pozorište, pozajmljuju knjige iz biblioteke, mi ih često iznenadimo ulaznicama za koncerte ili pozorište, idu na kurseve koji se organizuju za starije - tri godine su išli na španski ... Baka stalno priča da kad čovek dođe u neke godine mora da ima svoj ritam: kad spava, kad jede, kad šeta, kad čita, kad se obrazuje... Ako prestane da radi na sebi, postaće, kako ona kaže "ona dosadna baba koja samo gleda serije i svima je na teretu". Deda je planinar, sportista, difovac ima 85 godina i nikada se ne žali!

Divan tekst! Kamo srece da nam drustvo ide u pravcu vrednosti opisanih u njemu, mudrost, razumevanje, ucenost... i iznad svega Ljubav. Verujem da starost moze biti ispunjena kao i svako drugo doba, potrebno je odrzavati svoj duh i telo vitalnim. Redovne setnje, druzenje, posvecenost ljudima i/ili Bogu, citanje kvalitetnih knjiga, doprinos zajednici u okviru mogucnosti... Ceo zivot je neki izazov. I mladost nosi mnoge neizvesnosti i strahove samo to zaboravimo:-)

Izuzetan tekst.

Stari Rimljani imali su onu čuvenu izreku - Carpe Diem, uhvati dan, odnosno iskoristi dan na najbolji način, možda sutra lupi neki asteriod i nema nas više.
Ako je za utehu starim ljudima u našoj zemlji, oni su imali lepšu mladost nego ova današnja omladina.

Naravno, jer cu (ako je dozivim) biti primoran da starost otpatim u Srbiji.

"Na žalost,ovaj običaj je postojao i na našim prostorima, pod nazivom lapot. U osnovi ovog običaja ubijanja ostarelih roditelja stoji logika da je ljudska vrednost izjednačena sa njihovom radnom sposobnošću. Onda kada ne ispunjavamo ovaj uslov, ne vredimo kao ljudska bića i samim tim bi trebalo da umremo. Izjednačavanje ljudske vrednosti sa radnim doprinosom zajednici se zadržalo u našim krajevima do kasnog srednjeg veka."

Oooooo, ne! Lepi običaj lapota se u Srbiji održao do današnjih dana, samo u drugačijem i mnogo perveznijem obliku!

Šta je drugo nego lapot protivzakonito otimanje 10% od i onako bednih penzija, s krajnje ciničnim obrazloženjem da "penzioneri previše koštaju"? Kod klasičnog lapota se bar znalo - tup maljem u glavu i sve je u trenutku gotovo. A ovako će se bedan život bespomoćnih starih samo produžiti u još bedniji, a oni će se osetiti još poniženiji i još bespomoćniji.

Šta je drugo nego lapot kad star čovek potraži zdravstvenu pomoć, a prvo pitanje je koliko imate godina, pa ako procene da je čovek "prestar" tretiraju ga kao smeće jer se "ne isplati" lečiti takvog?

Šta je drugo nego želja za lapotom kad vidimo užasnu mržnju prema starim ljudima curi iz kretenskih komentara tipa "besplatno se vozikaju po autobusima i samo bez potrebe prave gužvu u prevozu", ili "mlate pare od nekretnina a ovamo kukaju male penzije, dok mi mladi crkavamo"?

Stari ljudi se doživljavaju kao krajnje sebični jer neće da umru kad više nikome ne trebaju.

Da.

U Srbiji se itekako treba plasiti starosti.

Članak jrste lepo "skockan" ali... "svaki stari LAV bi se rado menjao sa mladim MAGARCEM "
Ili,
"Lekari se trude da prouže čovekov život, a filosofi se pitaju ZAŠTO ? "
Sve u svemu, starost je neminovnost... i ako se "živeti već mora" dobro je bar biti svestan toga.

bojim se da ce zato sto "trziste regulise sve" ,sudbina starih ljudi biti slicna kao u srednjem veku....

Tesko je biti samo deda,ali je najlepse biti neciji deda

Nije da se plasim starosti, vec previse volim svoju mladost.

Divan tekst! Kamo srece da nam drustvo ide u pravcu vrednosti opisanih u njemu, mudrost, razumevanje, ucenost... i iznad svega Ljubav. Verujem da starost moze biti ispunjena kao i svako drugo doba, potrebno je odrzavati svoj duh i telo vitalnim. Redovne setnje, druzenje, posvecenost ljudima i/ili Bogu, citanje kvalitetnih knjiga, doprinos zajednici u okviru mogucnosti... Ceo zivot je neki izazov. I mladost nosi mnoge neizvesnosti i strahove samo to zaboravimo:-)

kod nas je statost tuzna. Umoran od posla, obaveza, nesredjenog zivota u Srbiji dolazis do trenutka kada dobijes penziju koja nemoze da ti pokrije ni osnovne potrebe (hrana, odeca, obuca, racuni). Tuzno je da nemas za neke stvari koje volis (pozoriste, putovanje, banja...). Ali najteze je u Srbiji kada si star, bolestan i nemas para.

Живимо у друштву из кога је старост прогнана, занемарена, потрошена и понижена. Чему мудрост, ако можеш да лажеш и манипулишеш. Одма, сад и што пре - нема чекања. Старост је препрека. Живимо и газимо као да никада нећемо остарити, а онда и нас, као булдожер снег, скрајну с пута, да би надолазећим генерацијама онезбедили лудачку јурњаву у бесмислено мозгопролиће, које нуди ново доба.

Izuzetan tekst.

Da.

Naravno, jer cu (ako je dozivim) biti primoran da starost otpatim u Srbiji.

Jako lep tekst!

Ne plasim se starosti nego drustva koje je ne postuje.

Stari Rimljani imali su onu čuvenu izreku - Carpe Diem, uhvati dan, odnosno iskoristi dan na najbolji način, možda sutra lupi neki asteriod i nema nas više.
Ako je za utehu starim ljudima u našoj zemlji, oni su imali lepšu mladost nego ova današnja omladina.

U Srbiji se itekako treba plasiti starosti.

"Na žalost,ovaj običaj je postojao i na našim prostorima, pod nazivom lapot. U osnovi ovog običaja ubijanja ostarelih roditelja stoji logika da je ljudska vrednost izjednačena sa njihovom radnom sposobnošću. Onda kada ne ispunjavamo ovaj uslov, ne vredimo kao ljudska bića i samim tim bi trebalo da umremo. Izjednačavanje ljudske vrednosti sa radnim doprinosom zajednici se zadržalo u našim krajevima do kasnog srednjeg veka."

Oooooo, ne! Lepi običaj lapota se u Srbiji održao do današnjih dana, samo u drugačijem i mnogo perveznijem obliku!

Šta je drugo nego lapot protivzakonito otimanje 10% od i onako bednih penzija, s krajnje ciničnim obrazloženjem da "penzioneri previše koštaju"? Kod klasičnog lapota se bar znalo - tup maljem u glavu i sve je u trenutku gotovo. A ovako će se bedan život bespomoćnih starih samo produžiti u još bedniji, a oni će se osetiti još poniženiji i još bespomoćniji.

Šta je drugo nego lapot kad star čovek potraži zdravstvenu pomoć, a prvo pitanje je koliko imate godina, pa ako procene da je čovek "prestar" tretiraju ga kao smeće jer se "ne isplati" lečiti takvog?

Šta je drugo nego želja za lapotom kad vidimo užasnu mržnju prema starim ljudima curi iz kretenskih komentara tipa "besplatno se vozikaju po autobusima i samo bez potrebe prave gužvu u prevozu", ili "mlate pare od nekretnina a ovamo kukaju male penzije, dok mi mladi crkavamo"?

Stari ljudi se doživljavaju kao krajnje sebični jer neće da umru kad više nikome ne trebaju.

Članak jrste lepo "skockan" ali... "svaki stari LAV bi se rado menjao sa mladim MAGARCEM "
Ili,
"Lekari se trude da prouže čovekov život, a filosofi se pitaju ZAŠTO ? "
Sve u svemu, starost je neminovnost... i ako se "živeti već mora" dobro je bar biti svestan toga.

Moja baba je slomila ruku na skijanju kada je imala 70 godina. Poreklom je Slovenka, ceo život provela je na skijama. Kada ju je mladi, nadobudni lekar pitao "Šta tražite na skijama?" ona je odgovorila "Ono što vi nikada nećete naći, niti imati!" Sada ima 82 pa sa dedom i sa jednom veoma vitalnom grupom sjajnih osoba u dobu od +70 godina planinari, pešači, putuje.... Kada je upitam da li je nešto boli, ona kaže da je sve boli, da joj se nekad i ne ustaje iz kreveta, ali ako počne da tome pridaje važnost, postaće bolesnik, a ona to ne želi. Retko ide kod lekara i uvek kaže da bolest počinje prvo u glavi. Svaki put kada me nešto mrzi, a imam 21 godinu, ja se setim njih dvoje i odmah se pokrenem. Nisu imali lak život, ni te penzije nisu bog zna kakve, ali se trude da žive. Moje društvo ih obožava jer uvek imaju neke zanimljive priče, trude se da odu bar 1-2 puta u pozorište, pozajmljuju knjige iz biblioteke, mi ih često iznenadimo ulaznicama za koncerte ili pozorište, idu na kurseve koji se organizuju za starije - tri godine su išli na španski ... Baka stalno priča da kad čovek dođe u neke godine mora da ima svoj ritam: kad spava, kad jede, kad šeta, kad čita, kad se obrazuje... Ako prestane da radi na sebi, postaće, kako ona kaže "ona dosadna baba koja samo gleda serije i svima je na teretu". Deda je planinar, sportista, difovac ima 85 godina i nikada se ne žali!