Asteroid BL86 ima i sopstveni satelit (VIDEO)

'Amateri su mogli da ga primete čak i uz pomoć običnog dvogleda, što u Srbiji, zbog oblaka nije bilo moguće.'
Da li će se nekad nebo smilovati za nas za kosmičke događaje, pitam se :)

@Patriota
Odgovor lezi u tome da sila gravitacije opata sa kubom (trecim stepenom) rastojanja a proporcionalna je masi. To znaci da telo tesko 1 kg i koje je udaljeno od nas 1 metara pravi istu gravitaciju prema nama kao i telo koje je tesko 1000 tona i udaljeno je jedan kilometar od nas. Nadam se da je otprilike jasno.

Nisam astronom i imam osnovno poznavanje iz astronomije,ali sam pomalo zbunjen. Sateliti ili ti meseci se vezuju za neke planete zbog gravitacije. Koju to gravitaciju ima asteroid, a i masu u odnosu na planete? Zar nebi ti meseci se odvojili od matice kada prolaze pored planeta čija masa i gravitacija je hiljadu ili milion puta veća? Nešto tu neštima ili ja nerazumem kako to "radi"...

Domaci citaoci astrofizicari jedva cekaju da ovo pojasne .

U dvoje je lakse! I DARE you!

Satelit mu beži kontra sili teži..

@Pomoc prijatelja Njutnov zakon gravitacije kaze da sila opada sa kvadratom rastojanja ;)

@ (patriota, 27. januar 2015 13:38)

Oko svakog malog nebeskog tela moze se zamisliti sfera u kojoj je dominantna gravitaciona sila privlacenja tog tela i u okviru koje borave sateliti tog malog tela. Poluprecnik te sfere (tzv. Hilov radijus) zavisi, naravno, od odnosa masa tog malog tela i veceg oko kojeg ono orbitira. Na primer, za ovaj asteroid 2004 BL86 koji orbitira oko Sunca, moze se priblizno izracunati da je Hilov radijus oko 26 km, sto znaci da ce asteroid zadrzati kao SVOJ satelit svako malo telo koje orbitira unutar tih 26 km, i nece mu ga Sunce preoteti.
Za prolaz pored Zemlje ova racunica se ne moze direktno primeniti, jer asteroid ne orbitira oko Zemlje, nego oko Sunca. Ali da se stekne osecaj, ako ubacimo najmanju daljinu prolaza od Zemlje kao poluprecnik "orbite", dobija se da je Hilov radijus za sistem asteroid-Zemlja jednak 61 km. On je sigurno manji jer putanja nije kruzna oko Zemlje, ali ipak vidimo da je oblast, u kojoj ce asteroid zadrzati svog minijaturnog pratioca, znacajna.
Uostalom, na tom rastojanju prolaza pored Zemlje moze se pokazati da je sila Sunca koja deluje na asteroid 21 put veca od sile kojom deluje Zemlja. Pa ako je asteroid uspeo da zadrzi svoj mali satelit do sada, tako ce biti i posle ovog prolaza.

@SkyWatcher...Bas smo baksuzi. I ja sam spremio durbin sinoc, ali corak. Naravno da sam se odmah setio najjasnijeg nocnog neba. Bili smo na skijanju u Slovackoj u selu Lucivna (blizu Visokih Tatri), a zeljeznicka stanica je bila udaljena bar 2 km od sela, bio je mrkli mrak i dok sam gledao vedro nebo, nekako nisam primecivao tezinu skija i ostalih stvari.

Zanimljivo..

@Pomoc prijatelja

½Preciznosti½ radi, profil gravitacione sile je kulonovskog tipa(1/r^2)... :)

Satelit mu se ne krece u ekvatorijalnoj ravni. Uhvacen negde, nije nastao zajedno sa kometom.

@pomoc prijatelja sedi jedan .... f= kmm/r^2

Nisam astronom i imam osnovno poznavanje iz astronomije,ali sam pomalo zbunjen. Sateliti ili ti meseci se vezuju za neke planete zbog gravitacije. Koju to gravitaciju ima asteroid, a i masu u odnosu na planete? Zar nebi ti meseci se odvojili od matice kada prolaze pored planeta čija masa i gravitacija je hiljadu ili milion puta veća? Nešto tu neštima ili ja nerazumem kako to "radi"...

@Patriota
Odgovor lezi u tome da sila gravitacije opata sa kubom (trecim stepenom) rastojanja a proporcionalna je masi. To znaci da telo tesko 1 kg i koje je udaljeno od nas 1 metara pravi istu gravitaciju prema nama kao i telo koje je tesko 1000 tona i udaljeno je jedan kilometar od nas. Nadam se da je otprilike jasno.

Domaci citaoci astrofizicari jedva cekaju da ovo pojasne .

Satelit mu beži kontra sili teži..

U dvoje je lakse! I DARE you!

'Amateri su mogli da ga primete čak i uz pomoć običnog dvogleda, što u Srbiji, zbog oblaka nije bilo moguće.'
Da li će se nekad nebo smilovati za nas za kosmičke događaje, pitam se :)

@ (patriota, 27. januar 2015 13:38)

Oko svakog malog nebeskog tela moze se zamisliti sfera u kojoj je dominantna gravitaciona sila privlacenja tog tela i u okviru koje borave sateliti tog malog tela. Poluprecnik te sfere (tzv. Hilov radijus) zavisi, naravno, od odnosa masa tog malog tela i veceg oko kojeg ono orbitira. Na primer, za ovaj asteroid 2004 BL86 koji orbitira oko Sunca, moze se priblizno izracunati da je Hilov radijus oko 26 km, sto znaci da ce asteroid zadrzati kao SVOJ satelit svako malo telo koje orbitira unutar tih 26 km, i nece mu ga Sunce preoteti.
Za prolaz pored Zemlje ova racunica se ne moze direktno primeniti, jer asteroid ne orbitira oko Zemlje, nego oko Sunca. Ali da se stekne osecaj, ako ubacimo najmanju daljinu prolaza od Zemlje kao poluprecnik "orbite", dobija se da je Hilov radijus za sistem asteroid-Zemlja jednak 61 km. On je sigurno manji jer putanja nije kruzna oko Zemlje, ali ipak vidimo da je oblast, u kojoj ce asteroid zadrzati svog minijaturnog pratioca, znacajna.
Uostalom, na tom rastojanju prolaza pored Zemlje moze se pokazati da je sila Sunca koja deluje na asteroid 21 put veca od sile kojom deluje Zemlja. Pa ako je asteroid uspeo da zadrzi svoj mali satelit do sada, tako ce biti i posle ovog prolaza.

@Pomoc prijatelja Njutnov zakon gravitacije kaze da sila opada sa kvadratom rastojanja ;)

Zanimljivo..

Satelit mu se ne krece u ekvatorijalnoj ravni. Uhvacen negde, nije nastao zajedno sa kometom.

@SkyWatcher...Bas smo baksuzi. I ja sam spremio durbin sinoc, ali corak. Naravno da sam se odmah setio najjasnijeg nocnog neba. Bili smo na skijanju u Slovackoj u selu Lucivna (blizu Visokih Tatri), a zeljeznicka stanica je bila udaljena bar 2 km od sela, bio je mrkli mrak i dok sam gledao vedro nebo, nekako nisam primecivao tezinu skija i ostalih stvari.

@Pomoc prijatelja

½Preciznosti½ radi, profil gravitacione sile je kulonovskog tipa(1/r^2)... :)

@pomoc prijatelja sedi jedan .... f= kmm/r^2