Da li supružnici treba da imaju odvojene račune?

I onda dodje letovanje ti imas za Kubu ona/ on za Prcanj i lepo kazes vidimo se posle godisnjeg odmora??? A i obracun struje trrba da se napravi skladno odvojenim budjelarima. Nije rodjaci to ljubav. Jedna kuca jedan novcanik. Pa koliko ima.

Brak je ljubavno-EKONOMSKO-roditeljska zajednica. Nema tu "tvoj novac - moj novac". Odvojeni racuni poticu od toga sto supruznici rade u razlicitim firmama i primaju plate na razlicite nacine, ali finansijskih tajni i tajnih racuna ne sme da bude. Kakav je to BRAK? Mnogo je primera gde jedan od supruznika, cak iako nemaju odvojene ili tajne racune, otvoreno odvaja novac prvo za svoje potrebe (cigare, kladionice ili benzin za svakodnevni prevoz) pa onda ostatak "daje u kucu". Mnogo je primera zajednickog zivota koji ne bi trebalo da postoji. Mnogo je samozivaca koji pored sebe imaju strpljivog ili povucenog partnera koji trpi samozivost svake vrste, najpre ovu finansijsku.

Ziveli smo nekoliko godina u skladnom braku. Kucili smo se, deca se rodila.
Sve je islo svojim prirodnim tokom.Novac smo stavljali ja jednu gomilu i trosili skladno i jedno drugo obavestavali o svemu. Savetovali se oko svake investicije.
Medjutim, sve je krenulo po zlu. Gospodin se zaljubio i onda je poceo da nas raskucuje.Ja sam uvek imala vise novca. Bolji posao, roditelji mi zive u inostranstvu. Ukinula sam ovlascenje i onda je nastao pakao.
Brzo ga je ljubavnica ostavila. Nema para , nema ni ljubavi....

Zajedno i u dogovoru kupujemo i finansiramo, skroz otvoreno komuniciramo o svemu pa i o novcu, ali svako ima svoj bankovni racun. Zna se sta ko i koliko zaradjuje i placa. Mi ne vidimo prakticnu potrebu za otvaranjem zajednickog racuna, naprotiv. Ljubav cveta godinama.

super su vam komentari. ja ne znam sta dvoje ljudi trazi u braku ako su im finansije tajna. zajednicki racun realno jeste besmislica, ali zaista ne znam kako bih funkcionisam sa svojom suprugom da zajedno ne raspolazemo nasim novcem. svako ima svoje ali naravno da je sve na gomilici.
pred dragom nemam tajni i naravno da cu reci kad imam nameru da kupim nesto sto ce poremetiti kucni budzet.
na svu srecu supruga mi nije klasicni zenski potrosac koji kupuje prnjice i obilazi izloge u trenucima dokolice, kojoj odlazak u usce ili delta siti predstavlja nevidjen provod. da se razumemo sa takvom ne bih ni mogao da zivim.

Ne znam, meni to "moji novci, tvoji novci" nekako smeta. Pa valjda smo u braku, živimo u istoj kući i odgajamo zajedničku decu... kako onda podeliti budjelar? I, pošto mi je supruga bila duže vremena bez posla, treba li ja da joj sad naplatim to što sam je godinama izdržavao? Pošto imam veća primanja od nje, njoj ništa ne bi preostalo nakon plaćanja računa za neke njene potrebe (garderoba, kozmetika, putovanje). Treba li onda samo ja da obnavljam garderobu i na putovanje vodim samo jedno dete (drugo neka ona vodi ako ima para) jer ja imam novac, a ona ne? Kakav je onda to brak? Kao da od starta planiramo da se u roku od godinu-dve.

Postavio bih pitanje svima ovima što zagovaraju "odvojene novčanike", a čemu onda sve ostalo? Čemu brak? Pazite, živim sa nekim, poklanjam joj život, u nju imam neograničeno poverenje ali, novac "na sigurno"? Da li je novac, ipak, najvažniji? I kakva je to ljubav, kakav je to brak, kada je sve ostalo nevažno i kada jedinu vrednost u tom zajedničkom životu predstavlja novac? Čemu žena, čemu muž? Zar se novcem ne može kupiti i to "sitno" zadovoljstvo? Barem je kod nas ta "roba" jako pojeftinila. Ako podjemo od te premise ne isplati se imati ženu ili muža?! Skupo je "održavanje". Gospodo, u takvim brakovima NEMA SREĆE. Sve je to samo jedna predstava za okolinu i nadmudrivanje. Ko će koga da prevari i da ga, na kraju, "odere". Zajednički život, odnosno brak, zahteva veliku ljubav i totalno poverenje. Kalkulisanje još na početku predstavlja početak jadnog i jalovog života. Ako sa nekim imam zajedničku ljubav, zajedničku decu, zajednička interesovanja, pa zar su "novčanici" važniji od toga?

Naravno,moja zena ima uvid u moj i u njen racun a ja samo u svoj..

Ja sam bio glup pa sam ženu ovlastio po svom računu jer sam zarađivao više, dok ona to nije uradila sa svojim. Razveli smo se, dan danas ne znam šta je sa svojim parama radila (niti me zanima), ali znam da je poludela kada sam nakon cele priče ukinuo ovlašćenje. Odmah osveta preko dece (jer treba da zna kolima mi je plata zbog alimentacije, a to će najbolje zna ako ima uvid u račun, da ne bude da primam i nešto sa strane).

Svako svoje

Moja nekretnina - moji troškovi održavanja. Moj automobil - moji troškovi održavanja, registracije... Imovinu (u ovom slučaju moju) oboje koristimo ravnopravno. Zajednička kasa služi za servisiranje tekućih troškova - računa, hrane, putovanja, dečije hrane i garderobe i sl. Ostatak od moje zarade ide u štek za školovanje deteta, penzioni fond i osiguranje svih nas. Suprugin višak ostaje u njenom šteku a kada ja namirim sve navedene rashode ostaje mi za lične potrebe onoliko koliko i njoj u šteku. Naravno, sve ovo je moguće jer je moja zarada znatno veća od njene. Da se razumemo: ja mesečno na sebe ne potrošim više od 50 evra a toliko ne potroši ni ona. Sve ostalo je rashod i/ili investicija. Sve ovo je moglo i drugačije. Zajednička kasa pa iz nje sve isto plaćamo. Na žalost niko od nas ne zna šta ga čeka sutra. Ukoliko stvar pođu po zlu oboje znamo u šta smo ulagali...

Ja i moja zena zajedno nemamo novac.

kod nas niko ni nema zajednicke racune, dok je na zapadu to obicaj kad se stupi u brak

Apsolutno. Zajednički troškovi - po pola, a onim što preostane svako da raspolaže kako god hoće, pa makar to bilo i klađenje na trke pasa.

Plate sedaju na zasebne racune, po pola plate uplacujemo na kucni racun. Sve je transparentno, mozda malo komplikovano, ali za sada odlicno funkcionise

Jes da sam sretno neudata, ali jedino sto nikada nisam mogla da zamislim u potencijalnom braku je bio taj "zajednicki" racun. Naime, nikako ne mogu da razumem zasto bi MOJE pare bile pare i nekkog drugog i obratno? A ako nekom nesto zelim da poklonim, pa poklonicu, zaboga!
Zato smatram da svako treba da ima svoj racun, a treba da postoji i odvojen racun za mesecnu uplatu doprinosa za zajednicke troskove, pa cist racun i duga ljubav!!!.

Moja devojka sada supruga i ja poticemo iz razvedenih porodica koje su imale "posebne racune", da ne bi ponavljali greske roditelja mi smo to resili na sledeci nacin. Svako ima svoj racun naravno, ali je ovaj drugi ovlascen na ovaj drugi. U svakom trenutku oboje imamo uvid u primanja i medjusobne transakcije. Posto nemamo neka velika primanja, u jednom trenutku da ne bi imali rastrkane pare, prebacimo sve na neciji racun i odatle trosimo. Imamo tabelu troskova u koju upisujemo svaki trosak koji imamo po kategorijama (hrana, kola, kuca itd.) radi preglednosti i pitanja gde nam nestadose pare :) - sve pise crno na belo, prvo je bilo dosadno upisivanje a onda nam je postalo normalno... Za svoje potrebe svako trosi u skladu sa mogucnostima, i naravno prijavi svoj trosak, vremenom smo izgubili pojam o pojedinacnom novcu, vec na to gledamo kao na zajednicki novac - Dogovor kucu gradi, ja se nadam da smo mi nasu zapoceli na zdravim temeljima :)

Apsolutno. Zene su potpuno ravnopravne danas. U svemu pa tako i u bracnim finansijama. Oba entiteta pravne zajednice zvane brak, treba da imaju odvojene racune i jedan zajednicki, koji sluzi za placanje zajednickih racuna i u koji oba entiteta doprinose podjednako.
Molim lepo.

Zena i ja zajednicki kupili stan, auto, sve stvari. Hvala bogu stigla deca. Da resimo da se razvedemo sud bi joj garant dodelio decu (s'pravom fenomenalna je majka) i ja bi se sigurno povukao iz stana, zarad dece, sto znaci u njenu korist. Sav stek bi ostavio deci u amanet i dao joj da upravlja. A za - mene ako bi toliko pukao i ostao bez zivota pored dece i zene koju volim pa bolelo bi me uvo za pare i materijalne stvari. To me i pored solidnih primanja nikada nije posebno radovalo. Ljudi treba da znaju da nas ne cine srecnim materijalne stvari, vec drugi ljudi. Da je tako niko ne bi bio srecan u srednjem veku kada ni kralj nije imao dobar auto, gajbu, vikendicu.

Nema vise "tvoje" , "moje", sve je "nase"...narocito kad dodju deca.

Ko nasedne pa udje u brak,sve mu je jedno, i ovako robija,pa nek onda mu drugi i trosi pare

Kad dođe do razvoda sve što je stečeno za vreme braka se sabira i deli na 2, prostom računicom. Džaba i posebni računi i sve drugo.

Za Mladena Mladenovica samo jedno pitanje:u kojoj bajci ti zivis prijatelju?ili jos bolje u kom veku?To o cemu ti pricas to odavno ne postoji,to mozes da samo da se zavaravas i lazes sebe,nazalost

Tako je, sve je naše. U trenutku sklapanja braka i ne pomišljamo na mogućnost, vrlo realnu, da se on završi. U takvom trenutku onaj brži će, garantovano, isprazniti zajednički račun.

Ja svoju platu uplacujem na zenin racun koji se vodi na zajednicka imena. Neki bi rekli da je rec o zajednickom racunu sto je naravno apsolutno netacno - da bih nesto kupio za sebe moram da pisem zahtev u 3 primerka inace odmah 'padaju' preko potrebne cipele, haljina ili sta vec kao znak reciprociteta :)

I ja sam za to, npr ako su parovi ili vec u braku, treba samo npr da se dogovore da dele racune za komunalne i druge usluge na pola, i da npr odvoje jedan deo novca po pola za izdatke za hranu, i deo npr za kupovinu nekih potrebnih stvari u domacinstvu npr namestaja, kola , putovanje ... a ostata novca od primanaj da svako trosi po svojoj zelji i mogucnostima

Treba da imaju odvojene, al' mi zena ne da da imam svoj racun!

gde ima dva novcanika, tamo nema ljubavi.

Opet manjina "poducava" vecinu.

GDE NEMA ZAJEDNICKE KASE, NEMA NI ZAJEDNICKOG ZIVOTA.

Svako svoje

Apsolutno. Zajednički troškovi - po pola, a onim što preostane svako da raspolaže kako god hoće, pa makar to bilo i klađenje na trke pasa.

Postavio bih pitanje svima ovima što zagovaraju "odvojene novčanike", a čemu onda sve ostalo? Čemu brak? Pazite, živim sa nekim, poklanjam joj život, u nju imam neograničeno poverenje ali, novac "na sigurno"? Da li je novac, ipak, najvažniji? I kakva je to ljubav, kakav je to brak, kada je sve ostalo nevažno i kada jedinu vrednost u tom zajedničkom životu predstavlja novac? Čemu žena, čemu muž? Zar se novcem ne može kupiti i to "sitno" zadovoljstvo? Barem je kod nas ta "roba" jako pojeftinila. Ako podjemo od te premise ne isplati se imati ženu ili muža?! Skupo je "održavanje". Gospodo, u takvim brakovima NEMA SREĆE. Sve je to samo jedna predstava za okolinu i nadmudrivanje. Ko će koga da prevari i da ga, na kraju, "odere". Zajednički život, odnosno brak, zahteva veliku ljubav i totalno poverenje. Kalkulisanje još na početku predstavlja početak jadnog i jalovog života. Ako sa nekim imam zajedničku ljubav, zajedničku decu, zajednička interesovanja, pa zar su "novčanici" važniji od toga?

Jes da sam sretno neudata, ali jedino sto nikada nisam mogla da zamislim u potencijalnom braku je bio taj "zajednicki" racun. Naime, nikako ne mogu da razumem zasto bi MOJE pare bile pare i nekkog drugog i obratno? A ako nekom nesto zelim da poklonim, pa poklonicu, zaboga!
Zato smatram da svako treba da ima svoj racun, a treba da postoji i odvojen racun za mesecnu uplatu doprinosa za zajednicke troskove, pa cist racun i duga ljubav!!!.

I onda dodje letovanje ti imas za Kubu ona/ on za Prcanj i lepo kazes vidimo se posle godisnjeg odmora??? A i obracun struje trrba da se napravi skladno odvojenim budjelarima. Nije rodjaci to ljubav. Jedna kuca jedan novcanik. Pa koliko ima.

Brak je ljubavno-EKONOMSKO-roditeljska zajednica. Nema tu "tvoj novac - moj novac". Odvojeni racuni poticu od toga sto supruznici rade u razlicitim firmama i primaju plate na razlicite nacine, ali finansijskih tajni i tajnih racuna ne sme da bude. Kakav je to BRAK? Mnogo je primera gde jedan od supruznika, cak iako nemaju odvojene ili tajne racune, otvoreno odvaja novac prvo za svoje potrebe (cigare, kladionice ili benzin za svakodnevni prevoz) pa onda ostatak "daje u kucu". Mnogo je primera zajednickog zivota koji ne bi trebalo da postoji. Mnogo je samozivaca koji pored sebe imaju strpljivog ili povucenog partnera koji trpi samozivost svake vrste, najpre ovu finansijsku.

Plate sedaju na zasebne racune, po pola plate uplacujemo na kucni racun. Sve je transparentno, mozda malo komplikovano, ali za sada odlicno funkcionise

Zajedno i u dogovoru kupujemo i finansiramo, skroz otvoreno komuniciramo o svemu pa i o novcu, ali svako ima svoj bankovni racun. Zna se sta ko i koliko zaradjuje i placa. Mi ne vidimo prakticnu potrebu za otvaranjem zajednickog racuna, naprotiv. Ljubav cveta godinama.

super su vam komentari. ja ne znam sta dvoje ljudi trazi u braku ako su im finansije tajna. zajednicki racun realno jeste besmislica, ali zaista ne znam kako bih funkcionisam sa svojom suprugom da zajedno ne raspolazemo nasim novcem. svako ima svoje ali naravno da je sve na gomilici.
pred dragom nemam tajni i naravno da cu reci kad imam nameru da kupim nesto sto ce poremetiti kucni budzet.
na svu srecu supruga mi nije klasicni zenski potrosac koji kupuje prnjice i obilazi izloge u trenucima dokolice, kojoj odlazak u usce ili delta siti predstavlja nevidjen provod. da se razumemo sa takvom ne bih ni mogao da zivim.

Za Mladena Mladenovica samo jedno pitanje:u kojoj bajci ti zivis prijatelju?ili jos bolje u kom veku?To o cemu ti pricas to odavno ne postoji,to mozes da samo da se zavaravas i lazes sebe,nazalost

Ne znam, meni to "moji novci, tvoji novci" nekako smeta. Pa valjda smo u braku, živimo u istoj kući i odgajamo zajedničku decu... kako onda podeliti budjelar? I, pošto mi je supruga bila duže vremena bez posla, treba li ja da joj sad naplatim to što sam je godinama izdržavao? Pošto imam veća primanja od nje, njoj ništa ne bi preostalo nakon plaćanja računa za neke njene potrebe (garderoba, kozmetika, putovanje). Treba li onda samo ja da obnavljam garderobu i na putovanje vodim samo jedno dete (drugo neka ona vodi ako ima para) jer ja imam novac, a ona ne? Kakav je onda to brak? Kao da od starta planiramo da se u roku od godinu-dve.

Naravno,moja zena ima uvid u moj i u njen racun a ja samo u svoj..

Nema vise "tvoje" , "moje", sve je "nase"...narocito kad dodju deca.

Moja nekretnina - moji troškovi održavanja. Moj automobil - moji troškovi održavanja, registracije... Imovinu (u ovom slučaju moju) oboje koristimo ravnopravno. Zajednička kasa služi za servisiranje tekućih troškova - računa, hrane, putovanja, dečije hrane i garderobe i sl. Ostatak od moje zarade ide u štek za školovanje deteta, penzioni fond i osiguranje svih nas. Suprugin višak ostaje u njenom šteku a kada ja namirim sve navedene rashode ostaje mi za lične potrebe onoliko koliko i njoj u šteku. Naravno, sve ovo je moguće jer je moja zarada znatno veća od njene. Da se razumemo: ja mesečno na sebe ne potrošim više od 50 evra a toliko ne potroši ni ona. Sve ostalo je rashod i/ili investicija. Sve ovo je moglo i drugačije. Zajednička kasa pa iz nje sve isto plaćamo. Na žalost niko od nas ne zna šta ga čeka sutra. Ukoliko stvar pođu po zlu oboje znamo u šta smo ulagali...

Ko nasedne pa udje u brak,sve mu je jedno, i ovako robija,pa nek onda mu drugi i trosi pare

gde ima dva novcanika, tamo nema ljubavi.

Tako je, sve je naše. U trenutku sklapanja braka i ne pomišljamo na mogućnost, vrlo realnu, da se on završi. U takvom trenutku onaj brži će, garantovano, isprazniti zajednički račun.

Ziveli smo nekoliko godina u skladnom braku. Kucili smo se, deca se rodila.
Sve je islo svojim prirodnim tokom.Novac smo stavljali ja jednu gomilu i trosili skladno i jedno drugo obavestavali o svemu. Savetovali se oko svake investicije.
Medjutim, sve je krenulo po zlu. Gospodin se zaljubio i onda je poceo da nas raskucuje.Ja sam uvek imala vise novca. Bolji posao, roditelji mi zive u inostranstvu. Ukinula sam ovlascenje i onda je nastao pakao.
Brzo ga je ljubavnica ostavila. Nema para , nema ni ljubavi....

Zena i ja zajednicki kupili stan, auto, sve stvari. Hvala bogu stigla deca. Da resimo da se razvedemo sud bi joj garant dodelio decu (s'pravom fenomenalna je majka) i ja bi se sigurno povukao iz stana, zarad dece, sto znaci u njenu korist. Sav stek bi ostavio deci u amanet i dao joj da upravlja. A za - mene ako bi toliko pukao i ostao bez zivota pored dece i zene koju volim pa bolelo bi me uvo za pare i materijalne stvari. To me i pored solidnih primanja nikada nije posebno radovalo. Ljudi treba da znaju da nas ne cine srecnim materijalne stvari, vec drugi ljudi. Da je tako niko ne bi bio srecan u srednjem veku kada ni kralj nije imao dobar auto, gajbu, vikendicu.

Ja sam bio glup pa sam ženu ovlastio po svom računu jer sam zarađivao više, dok ona to nije uradila sa svojim. Razveli smo se, dan danas ne znam šta je sa svojim parama radila (niti me zanima), ali znam da je poludela kada sam nakon cele priče ukinuo ovlašćenje. Odmah osveta preko dece (jer treba da zna kolima mi je plata zbog alimentacije, a to će najbolje zna ako ima uvid u račun, da ne bude da primam i nešto sa strane).

I ja sam za to, npr ako su parovi ili vec u braku, treba samo npr da se dogovore da dele racune za komunalne i druge usluge na pola, i da npr odvoje jedan deo novca po pola za izdatke za hranu, i deo npr za kupovinu nekih potrebnih stvari u domacinstvu npr namestaja, kola , putovanje ... a ostata novca od primanaj da svako trosi po svojoj zelji i mogucnostima

Apsolutno. Zene su potpuno ravnopravne danas. U svemu pa tako i u bracnim finansijama. Oba entiteta pravne zajednice zvane brak, treba da imaju odvojene racune i jedan zajednicki, koji sluzi za placanje zajednickih racuna i u koji oba entiteta doprinose podjednako.
Molim lepo.

Moja devojka sada supruga i ja poticemo iz razvedenih porodica koje su imale "posebne racune", da ne bi ponavljali greske roditelja mi smo to resili na sledeci nacin. Svako ima svoj racun naravno, ali je ovaj drugi ovlascen na ovaj drugi. U svakom trenutku oboje imamo uvid u primanja i medjusobne transakcije. Posto nemamo neka velika primanja, u jednom trenutku da ne bi imali rastrkane pare, prebacimo sve na neciji racun i odatle trosimo. Imamo tabelu troskova u koju upisujemo svaki trosak koji imamo po kategorijama (hrana, kola, kuca itd.) radi preglednosti i pitanja gde nam nestadose pare :) - sve pise crno na belo, prvo je bilo dosadno upisivanje a onda nam je postalo normalno... Za svoje potrebe svako trosi u skladu sa mogucnostima, i naravno prijavi svoj trosak, vremenom smo izgubili pojam o pojedinacnom novcu, vec na to gledamo kao na zajednicki novac - Dogovor kucu gradi, ja se nadam da smo mi nasu zapoceli na zdravim temeljima :)

Kad dođe do razvoda sve što je stečeno za vreme braka se sabira i deli na 2, prostom računicom. Džaba i posebni računi i sve drugo.

kod nas niko ni nema zajednicke racune, dok je na zapadu to obicaj kad se stupi u brak

Ja svoju platu uplacujem na zenin racun koji se vodi na zajednicka imena. Neki bi rekli da je rec o zajednickom racunu sto je naravno apsolutno netacno - da bih nesto kupio za sebe moram da pisem zahtev u 3 primerka inace odmah 'padaju' preko potrebne cipele, haljina ili sta vec kao znak reciprociteta :)

GDE NEMA ZAJEDNICKE KASE, NEMA NI ZAJEDNICKOG ZIVOTA.

Opet manjina "poducava" vecinu.

Ja i moja zena zajedno nemamo novac.

Treba da imaju odvojene, al' mi zena ne da da imam svoj racun!