Milion dolara za jednu pečurku?

Davati ovoliki novac za pečurku, ma koliko da je retka i ukusna, je porez na sopstvenu glupost(porez za budale).Istovremeno ljudi širom sveta umiru, jer nemaju šta da jedu.Ovaj tekst dovoljno govori kakvi su ljudi kao stvorenja, kakav je kapitalizam kao ideologija i da se ljudi u 21. veku suštinski ne razlikuju od vremena robovlasničkih sistema.

(marko, 4. decembar 2014 19:27)

Hoces da kazes, mi prosipamo alkohol uzduz i popreko a deca u Africi trezna?

Za neznalice. Tartuf ovakvog kvaliteta ne moze se naci na planinama kod nas. Niti raste na svakom koraku, jer da je tako lako naci tartuf ne bi kostao toliko koliko kosta. Druga stvar njegova visoka cena opravdana je ukusom koji je neverovatan. Ova kompanija uzgaja beli tartuf zvan tuber magnatum a kod nas taj isti raste i u sremu na nekoliko lokacija. Moze se naci i do Pet kilograma godisnje nakon nekoliko godina trazenja i markiranja lokacija. Cena je oko 3000€ za ovu vrstu tartufa koji raste od novembra do marta.

Tartuf se renda i stavlja preko nekog jela, a ne jede se u komadima zato sto je ukus prejak. Tartufa ima kod nas na mnogim lokacijama, a na planini Jelici kod Cacka moze se naci na svakom koraku, ne trebaju svinje, moze svako da ga nadje ako malo ruje po zemlji.

Maks
Ako imas pare uzivas.Nemas sto zivota i neces pare sa sobom poneti u zemlju.Dakako svako prema svojim mogucnostima.

Marko
Na zemlji se godisnje pronadje mozda jedan ovakav tartuf i ovo je najpravedniji nacin da se odredi nacin ko cega pojesti.Osim ako nepreporucujes lutriju.Ali tada ga niko i nebi trazio osim za sebe tj povratak u doba pre kamenog tj u lovce i sakupljace.
Za Afriku, pa zar se od 70tih ne vodi borba protiv gladi a njih sve vise.
Poruka od pre 2000 godina kaze nauci coveka da peca i imace hranu ceo zivot, daj mu ribu danas docice opet sutra.
Ti si slobodan da celu svoju platu saljes u podsaharsku Afriku ljudima koji imaju po 15 dece i misle da je kontracepcija zlo.

Nekako bih i mogao da razumem da neko za neki antikvitet dâ tolike pare, ako bi to što je kupio držalo vrednost (pa ako se predomisli nekad u budućnosti, da proda i da povrati pare)...

Znači, uopšte ne razumem kako neko može da potroši tolike pare nešto poput tartufa i to onda da se pojede kroz neki "gala ručak"...

To je za mene bacanje para...

Pa i za svadbu da kupuje, da gostima dâ po parčence da probaju tartufe, to mi je bezveze...

Bezveze mi je i što po nekim "luksuznim" restoranima na orgoman tanjir iznesu možda nekoliko kašičica nekog jela i razmađu po tanjiru neki kao sos... i to kad pojedeš, ko da nisi ni jeo koliko je malo... a to naplate papreno skupo.


Daleko više cenim restorane koji služe domaću hranu... pogotovo ako umesto kupovnog hleba/lepinje iznesu domaći... još ako je domaće kravajče napravljeno kao ono što po Grčkoj nazivaju "pita"... njam, njam, njam.... odrasao sam na kravajčićima sa plotne (baba ih je pekla na plotni na šporetu na drva, a i na električnom šporetu kad nismo ložili)... iz Niša sam... posle sam video na YouTube od jedne Palestinke (tražite "Maha's Recipes") da ona nakon što se kravajče malo zapeče na plotni stavi to kao u jedan pekač sa poklopcem i da se baš naduju dok se peku... probao sam u rernu da stavim i isto se naduju tako, ali ako se peku u rerni mora na najjače da se uključi i da rerna bude vrela (inače neće da se naduju) i da izvade čim počnu da dobijaju one šare... idem da jedem... ogladneo sam sad :)

Nekako bih i mogao da razumem da neko za neki antikvitet dâ tolike pare, ako bi to što je kupio držalo vrednost (pa ako se predomisli nekad u budućnosti, da proda i da povrati pare)... Znači, uopšte ne razumem kako neko može da potroši tolike pare nešto poput tartufa i to onda da se pojede kroz neki "gala ručak"... To je za mene bacanje para... Pa i za svadbu da kupuje, da gostima dâ po parčence da probaju tartufe, to mi je bezveze... Bezveze mi je i što po nekim "luksuznim" restoranima na orgoman tanjir iznesu možda nekoliko kašičica nekog jela i razmađu po tanjiru neki kao sos... i to kad pojedeš, ko da nisi ni jeo koliko je malo... a to naplate papreno skupo. Daleko više cenim restorane koji služe domaću hranu... pogotovo ako umesto kupovnog hleba (Maks, 4. decembar 2014 20:34)

E, tako je to kad vas "informisu" totalne neznalice. To je bas bezveze. Prvo, tartufi nisu "pecurke", nisu im ni nalik. Onoliko su pecurke, koliko su pecurke kvasci ili plesan. Drugo - nisu hrana. Vise zacin. Trece, ovo nije kupio neki bahati kolekcionar, nego neko (restorater, ili, verovatnije, preradjivacka industrija) ko racuna na jako veliku zaradu, to je investicija. Naime, tartufi, ne samo da imaju vrlo jak miris, nego taj miris predaju i mnogim drugim namirnicama (jaja, na primer) s kojima se drze zatvoreni, pa i one potom mogu sluziti kao "tartufi" (sto je problem u trgovini - opasost od falsifikata). Konacno, verovao ili ne, ima krajeva u kojima domaca kuhinja podrazumeva tartufe.

@srki ca. Pa naravno da je ukus zemlje jer to treba malo i da se ocisti i da se na odgovarajuci nacin i izvadi i skladisti. I ne moze da se vadi u nekim neodgovarajucim mesecima jer tada nije ni ukusan niti ima vrednost. A druga stvar na svetu postoji mnogo vrsta tartufa od kojih vecina nije za ljudsku upotrebu i glupo ih je klasifikovati kao crni i bdli tartuf. To je kao kada bi ste rekli da postoje zelene i zute jabuke. A i jedne i druge mogu biti i kisele i slatke. Npr jeo sam zelene jabuke i bas su lose... Pa ne ide tako

@jelena tartufi su gljive a ne pecurke. Uzgajaju se perigord crni tartuf, burgundi tartuf, veoma retko bianchetto i sa dva posto uspeha tuber magnatum o kom ti verovatno pises. Ali nema aromu gasa jer to bi bilo skroz bzv. Najblize podseca na metan ali samo po na prvi sekund kada udjete u prostoriju gde se skladisti. Ima ukus belog luka i budjavog sira pomesanog zajedno. I ne postoji nikakva razlika izmedju uzgajanog i u prirodi nadjenog tartufa. Jedino sto se uzgajanjem postize jeste da se smanjuje prostor gde se tartuf nalazi. A sama zemlja se ne tretira nikakvim sredstvima kako bi to ugrozilo ili izmenilo kvalitet tartufa. Moje znanje o ovom je veoma malo ali sam tartufe jeo vise puta i bio na jednoj plantazi u francuskoj. Na hektar se dobija oko 65-100 kg burgundi ili perigord tartufa godisnje. Jos jednom beli italijanski tuber magnatum se ne uzgaja. Tartufi rastu u harmoniji sa lesnikom hrastom visnjama akacijom...... I jos mnogo drugih vrsta. Najcesce u Evropi se koristi hrast. Proces je dug i potrebno je oko 12 godina da se dobiju prvi prihodi. Sa lesnikom mnogo brze ali mnogo manje sanse za uspeh. Cena sadnice je oko 30€

Najblize podseca na metan ali samo po na prvi sekund kada udjete u prostoriju gde se skladisti. Ima ukus belog luka i budjavog sira pomesanog zajedno. (Sremac)

Evo ovako. Zivim u kraju koji je najpoznatiji u Svetu po tartufima. Licno ih ne volim. Mislim, ne volim taj miris u tanjiru, ali, obozavam da ga osetim na ulici. Da, na ulici. Jer, vama ovde stvaraju utisak da se aukcije tartufa obavljaju u nekakvim Sotheby-jima, Lloydovima i u hotelima s 15 zvezdica, gde svi nose bele smokinge s poprecnim kravatama i svira Becka Filharmonija. Ima, naravno, i toga, ali, primarna aukcija, gde prodaje tragac koji ih je nasao, obavlja se na ulici, na odredjenim coskovima, odredjenim danima (jednom sedmicno) tokom sezone. Donese ih u pletenoj korpi, umotane u krpu i to je narodska festa. Ah, da - zasto mi se svidja taj miris (i zasto mi je nepozeljan u tanjiru). Pa, shvatio sam - to je miris koji su imali zidovi stare kuce (u ono vreme bila je stara 200 godina) moje prababe - stara vojvodjanska kuca od nabijene zemlje i slame. I ponavljam - tartufi nisu hrana, nego se dodaju najrazlicitijoj mogucoj hrani - od slatkisa, preko kajgane, do kobasica itd. A najcesce se struzu na spaghette umesto sira. Jedan mali tartuf dovoljan je za jako mnogo porcija. U ovom kraju to spada u narodsku kuhinju (ne za svaki dan, naravno). Jeste skuplje, ali, ne toliko kao sto vi zamisljate. I verovatno cete bolje specijalitete s tartufima moci jesti ovde u nekoj seoskoj krcmi, nego u hotelu s 15 zvezdica.

Jeo sam verovali ili ne i beli i crni,nista posebno,ukus zemlje ,inace te tartufe sam jeo koji su nadjeni u okolini Topole,covek ih trazi uz pomoc dva psa i nikad se ne odvaja od njih. Tartufi se cuvaju u vlaznoj marami na hladnoj temperaturi najvise 7 dana,ko zeli duze da ga sacuva med je pravi izbor :)

Bravo Duke. Svaka cast. Svi ti sto bi izgradili vrtice, bolnice i dali gladnima ne verujem bas da su darezljivi i da su donirali i jednom detetu u africi iako svedske humanitarne organizacije kazi da treba jedan dolar da se nahrani jedno dete danas. Svako to moze. Ako se ovaj tartuf proda za milion za one koji nisu procitali tekst novac ide u humanitarne svrhe. Obozavam pricu u tartufima jer to nas vraca prirodi i budi svest o svetu oko nas. Tartuf je gljiva koja je zaista fascinantna njen proces nastanka je misteriozan i veoma slozen. Ono sto se zasigurno zna da ljudi moraju da sacuvaju sume i netaknutu prirodu kako bi dalje mogli da uzivaju u carima tartufa. Neke vrste taftufa se uspesno uzgajaju i sam proces je veoma slozen i zanimljiv. Veoma skup i ukljucuje mnogo istrazivanja, nauke pa i same srece. Voleo bih da se neko u ovim novinama pozabavi i tom temom. B92 je vec pisao o tome ali ne do tih detalja. Mnogo o proizvodnji i lovu na tartufe mozete pronaci u knizi "taming the truffle". Tu se pominju nalazista tartufa u nasim krajevima kao i vrste koje se mogu naci. Ja licno se na bavim trazenjem niti sadnjom ali svako ko se upusti u trazenje mora mnogo toga da zna da ne bi jeo tartufe sa ukusom zemlje kao sto je neko vec napisao. A uzgoj tartufa u najmanju ruku kod nas sa svim priprema zemlje koje traju nekoliko godina do prvog roda kosta blizu 50000€ po hektaru. Naravno to ukljucuje i visoko znanje u ovoj oblasti i prinos nije zagarantovan.

@Marko

Kakve veze ima kapitalizam sa kupovinom tartufa? Ili bi ti ukinuo i pijace i uveo kolhoze? Da li je prirodniji sistem u kojem nesto sam proizvedes (ili iskopas) i odneses to na pijacu da prodas za onoliko koliko je neko spreman da ti plati, ili je bolji sistem gde moras da kopas u kolhozu sa komsijom koji se izvlaci, cesto ide na bolovanja, a plata vam ista.

Tartufi biološki spadaju u pečurke, ali nemaju ukus zemlji, njihova aroma može da se poredi s gasom. Mada je teško objasnjavati ukus nekome ko nema pojma. Tartufi koji se gaje nisu ni blizu samoniklim, beli tartuf iz Albe je jedinstven u svetu. U restoranima se naplaćuju na gram, što je i više nego dovoljno, skupo, ali ne i nepristupacno prosečnom gradjaninu normalnog sveta.

U mom prethodnom komentaru (koji citiraš) nisam ni napisao da su tartufi nalik na pečurke...

Ne znam zašto mi govoriš i da to ne kupuje neki kolekcionar... ja sam napisao da bih nekako i mogao da razumem da neko dâ tolike pare za neki antikvitet, ali ne i da neko potroši tolike pare na nešto što će da pojede.

A što sam pomenuo da više cenim restorane sa domaćom kuhinjom od luksuznih restorana, mislio sam na našu domaću kuhinju (tipičnu za balkanske i bliskoistočne zemlje)... ako se negde neke čorbe s tartufima ubrajaju u domaću kuhinju, onda OK, ali to bi onda automatski podrazumevalo i relativno pristupačnu cenu za šire narodne mase.

(Maks, 5. decembar 2014 23:00)

Opaska o "pecurkama" nije bila upucena tebi, nego redakciji.
Poenta je u tome da vas "informisu" totalne neznalice (ne mislim samo na ovu redakciju, nego na sve), pa onda i vi sticete vrlo pogresne utiske.
Opaska o "kolekcionarima" znaci da je taj jedan tartuf dovoljan za mnooogo porcija (ili vec cega, posto moze sluziti za razne stvari, cak i za rakiju), za mnooogo osoba. Za kupca je to investicija.
Opaska o "domacoj kuhinji" - da, ovde gde zivim (u Italiji), manje-vise u svakom restoranu, ukljucujuci i seoske, mogu se naci i jela s tartufima. Svakako - spadaju medju skuplja, ali, ne toliko da bi bila nepristupacna. To ovde spada u domacu kuhinju. Ko je u tekstu pominjao Balkan?
Tvoja opaska o ukusu (uz ogradu da se meni ne svidjaju, pa nisam bas kompetentan) - mislim da je mnogo bitniji miris.

@ (guska koja je spasla Rim, 5. decembar 2014 00:17)

U mom prethodnom komentaru (koji citiraš) nisam ni napisao da su tartufi nalik na pečurke... znam da rastu kao neke grudve ispod zemlje... tako da ne moraš da mi govoriš da nisu nalik na pečurke...

Ne znam zašto mi govoriš i da to ne kupuje neki kolekcionar... ja sam napisao da bih nekako i mogao da razumem da neko dâ tolike pare za neki antikvitet koji bi zadržao vrednost (pa da ga proda kasnije ako se predomisli nakon nekoliko godina), ali ne i da neko potroši tolike pare na nešto što će da pojede (ako se stavlja u jelo, onda se jede... nisam napisao da će neko samo tartufe da prži i da ih jede).

A što sam pomenuo da više cenim restorane sa domaćom kuhinjom od luksuznih restorana, mislio sam na našu domaću kuhinju (tipičnu za balkanske i bliskoistočne zemlje)... ako se negde neke čorbe s tartufima ubrajaju u domaću kuhinju, onda OK, ali to bi onda automatski podrazumevalo i relativno pristupačnu cenu za šire narodne mase (jer teško da bi se neko jelo "odomaćilo" ako bi bilo papreno skupo).


@ (sremac, 4. decembar 2014 19:55)

Po ovim opisima ukusa tartufa, definitivno mi ne deluje kao nešto što je toliko ukusno da opravda toliko visoku cenu... ako ima ukus kao nešto između belog luka i buđavog sira, kako ti kažeš, šta je onda to kao toliko ukusno?


@ (Duke, 5. decembar 2014 03:05)

Pa i džak para kad bi mi neko dao, bilo bi mi bezveze da čanče neke čorbe s tartufima platim više nego kilo jagnjetine.

Nekako bih i mogao da razumem da neko za neki antikvitet dâ tolike pare, ako bi to što je kupio držalo vrednost (pa ako se predomisli nekad u budućnosti, da proda i da povrati pare)...

Znači, uopšte ne razumem kako neko može da potroši tolike pare nešto poput tartufa i to onda da se pojede kroz neki "gala ručak"...

To je za mene bacanje para...

Pa i za svadbu da kupuje, da gostima dâ po parčence da probaju tartufe, to mi je bezveze...

Bezveze mi je i što po nekim "luksuznim" restoranima na orgoman tanjir iznesu možda nekoliko kašičica nekog jela i razmađu po tanjiru neki kao sos... i to kad pojedeš, ko da nisi ni jeo koliko je malo... a to naplate papreno skupo.


Daleko više cenim restorane koji služe domaću hranu... pogotovo ako umesto kupovnog hleba/lepinje iznesu domaći... još ako je domaće kravajče napravljeno kao ono što po Grčkoj nazivaju "pita"... njam, njam, njam.... odrasao sam na kravajčićima sa plotne (baba ih je pekla na plotni na šporetu na drva, a i na električnom šporetu kad nismo ložili)... iz Niša sam... posle sam video na YouTube od jedne Palestinke (tražite "Maha's Recipes") da ona nakon što se kravajče malo zapeče na plotni stavi to kao u jedan pekač sa poklopcem i da se baš naduju dok se peku... probao sam u rernu da stavim i isto se naduju tako, ali ako se peku u rerni mora na najjače da se uključi i da rerna bude vrela (inače neće da se naduju) i da izvade čim počnu da dobijaju one šare... idem da jedem... ogladneo sam sad :)

Davati ovoliki novac za pečurku, ma koliko da je retka i ukusna, je porez na sopstvenu glupost(porez za budale).Istovremeno ljudi širom sveta umiru, jer nemaju šta da jedu.Ovaj tekst dovoljno govori kakvi su ljudi kao stvorenja, kakav je kapitalizam kao ideologija i da se ljudi u 21. veku suštinski ne razlikuju od vremena robovlasničkih sistema.

Tartuf se renda i stavlja preko nekog jela, a ne jede se u komadima zato sto je ukus prejak. Tartufa ima kod nas na mnogim lokacijama, a na planini Jelici kod Cacka moze se naci na svakom koraku, ne trebaju svinje, moze svako da ga nadje ako malo ruje po zemlji.

Jeo sam verovali ili ne i beli i crni,nista posebno,ukus zemlje ,inace te tartufe sam jeo koji su nadjeni u okolini Topole,covek ih trazi uz pomoc dva psa i nikad se ne odvaja od njih. Tartufi se cuvaju u vlaznoj marami na hladnoj temperaturi najvise 7 dana,ko zeli duze da ga sacuva med je pravi izbor :)

Maks
Ako imas pare uzivas.Nemas sto zivota i neces pare sa sobom poneti u zemlju.Dakako svako prema svojim mogucnostima.

Marko
Na zemlji se godisnje pronadje mozda jedan ovakav tartuf i ovo je najpravedniji nacin da se odredi nacin ko cega pojesti.Osim ako nepreporucujes lutriju.Ali tada ga niko i nebi trazio osim za sebe tj povratak u doba pre kamenog tj u lovce i sakupljace.
Za Afriku, pa zar se od 70tih ne vodi borba protiv gladi a njih sve vise.
Poruka od pre 2000 godina kaze nauci coveka da peca i imace hranu ceo zivot, daj mu ribu danas docice opet sutra.
Ti si slobodan da celu svoju platu saljes u podsaharsku Afriku ljudima koji imaju po 15 dece i misle da je kontracepcija zlo.

Tartufi biološki spadaju u pečurke, ali nemaju ukus zemlji, njihova aroma može da se poredi s gasom. Mada je teško objasnjavati ukus nekome ko nema pojma. Tartufi koji se gaje nisu ni blizu samoniklim, beli tartuf iz Albe je jedinstven u svetu. U restoranima se naplaćuju na gram, što je i više nego dovoljno, skupo, ali ne i nepristupacno prosečnom gradjaninu normalnog sveta.

@ (guska koja je spasla Rim, 5. decembar 2014 00:17)

U mom prethodnom komentaru (koji citiraš) nisam ni napisao da su tartufi nalik na pečurke... znam da rastu kao neke grudve ispod zemlje... tako da ne moraš da mi govoriš da nisu nalik na pečurke...

Ne znam zašto mi govoriš i da to ne kupuje neki kolekcionar... ja sam napisao da bih nekako i mogao da razumem da neko dâ tolike pare za neki antikvitet koji bi zadržao vrednost (pa da ga proda kasnije ako se predomisli nakon nekoliko godina), ali ne i da neko potroši tolike pare na nešto što će da pojede (ako se stavlja u jelo, onda se jede... nisam napisao da će neko samo tartufe da prži i da ih jede).

A što sam pomenuo da više cenim restorane sa domaćom kuhinjom od luksuznih restorana, mislio sam na našu domaću kuhinju (tipičnu za balkanske i bliskoistočne zemlje)... ako se negde neke čorbe s tartufima ubrajaju u domaću kuhinju, onda OK, ali to bi onda automatski podrazumevalo i relativno pristupačnu cenu za šire narodne mase (jer teško da bi se neko jelo "odomaćilo" ako bi bilo papreno skupo).


@ (sremac, 4. decembar 2014 19:55)

Po ovim opisima ukusa tartufa, definitivno mi ne deluje kao nešto što je toliko ukusno da opravda toliko visoku cenu... ako ima ukus kao nešto između belog luka i buđavog sira, kako ti kažeš, šta je onda to kao toliko ukusno?


@ (Duke, 5. decembar 2014 03:05)

Pa i džak para kad bi mi neko dao, bilo bi mi bezveze da čanče neke čorbe s tartufima platim više nego kilo jagnjetine.

(marko, 4. decembar 2014 19:27)

Hoces da kazes, mi prosipamo alkohol uzduz i popreko a deca u Africi trezna?

Najblize podseca na metan ali samo po na prvi sekund kada udjete u prostoriju gde se skladisti. Ima ukus belog luka i budjavog sira pomesanog zajedno. (Sremac)

Evo ovako. Zivim u kraju koji je najpoznatiji u Svetu po tartufima. Licno ih ne volim. Mislim, ne volim taj miris u tanjiru, ali, obozavam da ga osetim na ulici. Da, na ulici. Jer, vama ovde stvaraju utisak da se aukcije tartufa obavljaju u nekakvim Sotheby-jima, Lloydovima i u hotelima s 15 zvezdica, gde svi nose bele smokinge s poprecnim kravatama i svira Becka Filharmonija. Ima, naravno, i toga, ali, primarna aukcija, gde prodaje tragac koji ih je nasao, obavlja se na ulici, na odredjenim coskovima, odredjenim danima (jednom sedmicno) tokom sezone. Donese ih u pletenoj korpi, umotane u krpu i to je narodska festa. Ah, da - zasto mi se svidja taj miris (i zasto mi je nepozeljan u tanjiru). Pa, shvatio sam - to je miris koji su imali zidovi stare kuce (u ono vreme bila je stara 200 godina) moje prababe - stara vojvodjanska kuca od nabijene zemlje i slame. I ponavljam - tartufi nisu hrana, nego se dodaju najrazlicitijoj mogucoj hrani - od slatkisa, preko kajgane, do kobasica itd. A najcesce se struzu na spaghette umesto sira. Jedan mali tartuf dovoljan je za jako mnogo porcija. U ovom kraju to spada u narodsku kuhinju (ne za svaki dan, naravno). Jeste skuplje, ali, ne toliko kao sto vi zamisljate. I verovatno cete bolje specijalitete s tartufima moci jesti ovde u nekoj seoskoj krcmi, nego u hotelu s 15 zvezdica.

Nekako bih i mogao da razumem da neko za neki antikvitet dâ tolike pare, ako bi to što je kupio držalo vrednost (pa ako se predomisli nekad u budućnosti, da proda i da povrati pare)... Znači, uopšte ne razumem kako neko može da potroši tolike pare nešto poput tartufa i to onda da se pojede kroz neki "gala ručak"... To je za mene bacanje para... Pa i za svadbu da kupuje, da gostima dâ po parčence da probaju tartufe, to mi je bezveze... Bezveze mi je i što po nekim "luksuznim" restoranima na orgoman tanjir iznesu možda nekoliko kašičica nekog jela i razmađu po tanjiru neki kao sos... i to kad pojedeš, ko da nisi ni jeo koliko je malo... a to naplate papreno skupo. Daleko više cenim restorane koji služe domaću hranu... pogotovo ako umesto kupovnog hleba (Maks, 4. decembar 2014 20:34)

E, tako je to kad vas "informisu" totalne neznalice. To je bas bezveze. Prvo, tartufi nisu "pecurke", nisu im ni nalik. Onoliko su pecurke, koliko su pecurke kvasci ili plesan. Drugo - nisu hrana. Vise zacin. Trece, ovo nije kupio neki bahati kolekcionar, nego neko (restorater, ili, verovatnije, preradjivacka industrija) ko racuna na jako veliku zaradu, to je investicija. Naime, tartufi, ne samo da imaju vrlo jak miris, nego taj miris predaju i mnogim drugim namirnicama (jaja, na primer) s kojima se drze zatvoreni, pa i one potom mogu sluziti kao "tartufi" (sto je problem u trgovini - opasost od falsifikata). Konacno, verovao ili ne, ima krajeva u kojima domaca kuhinja podrazumeva tartufe.

@Marko

Kakve veze ima kapitalizam sa kupovinom tartufa? Ili bi ti ukinuo i pijace i uveo kolhoze? Da li je prirodniji sistem u kojem nesto sam proizvedes (ili iskopas) i odneses to na pijacu da prodas za onoliko koliko je neko spreman da ti plati, ili je bolji sistem gde moras da kopas u kolhozu sa komsijom koji se izvlaci, cesto ide na bolovanja, a plata vam ista.

Bravo Duke. Svaka cast. Svi ti sto bi izgradili vrtice, bolnice i dali gladnima ne verujem bas da su darezljivi i da su donirali i jednom detetu u africi iako svedske humanitarne organizacije kazi da treba jedan dolar da se nahrani jedno dete danas. Svako to moze. Ako se ovaj tartuf proda za milion za one koji nisu procitali tekst novac ide u humanitarne svrhe. Obozavam pricu u tartufima jer to nas vraca prirodi i budi svest o svetu oko nas. Tartuf je gljiva koja je zaista fascinantna njen proces nastanka je misteriozan i veoma slozen. Ono sto se zasigurno zna da ljudi moraju da sacuvaju sume i netaknutu prirodu kako bi dalje mogli da uzivaju u carima tartufa. Neke vrste taftufa se uspesno uzgajaju i sam proces je veoma slozen i zanimljiv. Veoma skup i ukljucuje mnogo istrazivanja, nauke pa i same srece. Voleo bih da se neko u ovim novinama pozabavi i tom temom. B92 je vec pisao o tome ali ne do tih detalja. Mnogo o proizvodnji i lovu na tartufe mozete pronaci u knizi "taming the truffle". Tu se pominju nalazista tartufa u nasim krajevima kao i vrste koje se mogu naci. Ja licno se na bavim trazenjem niti sadnjom ali svako ko se upusti u trazenje mora mnogo toga da zna da ne bi jeo tartufe sa ukusom zemlje kao sto je neko vec napisao. A uzgoj tartufa u najmanju ruku kod nas sa svim priprema zemlje koje traju nekoliko godina do prvog roda kosta blizu 50000€ po hektaru. Naravno to ukljucuje i visoko znanje u ovoj oblasti i prinos nije zagarantovan.

Za neznalice. Tartuf ovakvog kvaliteta ne moze se naci na planinama kod nas. Niti raste na svakom koraku, jer da je tako lako naci tartuf ne bi kostao toliko koliko kosta. Druga stvar njegova visoka cena opravdana je ukusom koji je neverovatan. Ova kompanija uzgaja beli tartuf zvan tuber magnatum a kod nas taj isti raste i u sremu na nekoliko lokacija. Moze se naci i do Pet kilograma godisnje nakon nekoliko godina trazenja i markiranja lokacija. Cena je oko 3000€ za ovu vrstu tartufa koji raste od novembra do marta.

@srki ca. Pa naravno da je ukus zemlje jer to treba malo i da se ocisti i da se na odgovarajuci nacin i izvadi i skladisti. I ne moze da se vadi u nekim neodgovarajucim mesecima jer tada nije ni ukusan niti ima vrednost. A druga stvar na svetu postoji mnogo vrsta tartufa od kojih vecina nije za ljudsku upotrebu i glupo ih je klasifikovati kao crni i bdli tartuf. To je kao kada bi ste rekli da postoje zelene i zute jabuke. A i jedne i druge mogu biti i kisele i slatke. Npr jeo sam zelene jabuke i bas su lose... Pa ne ide tako

@jelena tartufi su gljive a ne pecurke. Uzgajaju se perigord crni tartuf, burgundi tartuf, veoma retko bianchetto i sa dva posto uspeha tuber magnatum o kom ti verovatno pises. Ali nema aromu gasa jer to bi bilo skroz bzv. Najblize podseca na metan ali samo po na prvi sekund kada udjete u prostoriju gde se skladisti. Ima ukus belog luka i budjavog sira pomesanog zajedno. I ne postoji nikakva razlika izmedju uzgajanog i u prirodi nadjenog tartufa. Jedino sto se uzgajanjem postize jeste da se smanjuje prostor gde se tartuf nalazi. A sama zemlja se ne tretira nikakvim sredstvima kako bi to ugrozilo ili izmenilo kvalitet tartufa. Moje znanje o ovom je veoma malo ali sam tartufe jeo vise puta i bio na jednoj plantazi u francuskoj. Na hektar se dobija oko 65-100 kg burgundi ili perigord tartufa godisnje. Jos jednom beli italijanski tuber magnatum se ne uzgaja. Tartufi rastu u harmoniji sa lesnikom hrastom visnjama akacijom...... I jos mnogo drugih vrsta. Najcesce u Evropi se koristi hrast. Proces je dug i potrebno je oko 12 godina da se dobiju prvi prihodi. Sa lesnikom mnogo brze ali mnogo manje sanse za uspeh. Cena sadnice je oko 30€

U mom prethodnom komentaru (koji citiraš) nisam ni napisao da su tartufi nalik na pečurke...

Ne znam zašto mi govoriš i da to ne kupuje neki kolekcionar... ja sam napisao da bih nekako i mogao da razumem da neko dâ tolike pare za neki antikvitet, ali ne i da neko potroši tolike pare na nešto što će da pojede.

A što sam pomenuo da više cenim restorane sa domaćom kuhinjom od luksuznih restorana, mislio sam na našu domaću kuhinju (tipičnu za balkanske i bliskoistočne zemlje)... ako se negde neke čorbe s tartufima ubrajaju u domaću kuhinju, onda OK, ali to bi onda automatski podrazumevalo i relativno pristupačnu cenu za šire narodne mase.

(Maks, 5. decembar 2014 23:00)

Opaska o "pecurkama" nije bila upucena tebi, nego redakciji.
Poenta je u tome da vas "informisu" totalne neznalice (ne mislim samo na ovu redakciju, nego na sve), pa onda i vi sticete vrlo pogresne utiske.
Opaska o "kolekcionarima" znaci da je taj jedan tartuf dovoljan za mnooogo porcija (ili vec cega, posto moze sluziti za razne stvari, cak i za rakiju), za mnooogo osoba. Za kupca je to investicija.
Opaska o "domacoj kuhinji" - da, ovde gde zivim (u Italiji), manje-vise u svakom restoranu, ukljucujuci i seoske, mogu se naci i jela s tartufima. Svakako - spadaju medju skuplja, ali, ne toliko da bi bila nepristupacna. To ovde spada u domacu kuhinju. Ko je u tekstu pominjao Balkan?
Tvoja opaska o ukusu (uz ogradu da se meni ne svidjaju, pa nisam bas kompetentan) - mislim da je mnogo bitniji miris.