Šta kada majčinstvo nije moguće

Boze, kako neko moze da kaže da je ovaj tekst glupost? I sama sam prosla kroz pet neuspešnih vantelesnih oplodnji. Tek sedma je uspela, posle operacije endometrioze. Rodila sam sina sa 42 godine. Gorko sam iskusila očaj neplodnosti za ovih 20 godina borbe. Zar je to za nipodastavanje? Muž i ja smo bogatstvo potrošili za pokušaje. Zajmili se, prodavali sve... Ali ja sam uspela. U inat takvim bezosecajnim ljudima kao što ste vi. Ali ja i vas razumem. Svakome je njegova muka najteža. Ali ovo nikome ne bih poželela... depresija vas dotuče.

Nasla sam sebe u ovom nedorecenom tekstu, pa da ga dovrsim.Kad ste visokoobrazovani,ostvareni na poslu,10-20god zivota se borite i finansijski i emotivno da postanete roditelj jer decu obozavate-a i ona vas svo vreme postavljate pitanje svoje svrhe u ovom surovom svetu
.Koja je poenta mog zivota ako ne mogu da budem majka, a o tome mastam od 20te, sad imam skoro 40(sa istim partnerom)?Evo odgovora:Svrha zivota je sam zivot;najbolje smislen zivot!Volite sebe, i suncan i kisni dan, dajte tu ljubav koju imate svima oko sebe, pomozite promasenim izgubljenim dusama,radite na sebi, putujte, usavrsavajte se, dajte ruku kome god mozete.Malo vase empatije u ovom svetu je vise nego dobrodoslo , jer oni koji su roditelji nemaju vremena da se bave toliko o pomoci drugima sto starima sto deci, a vi imate ;-)Usvajanje je naravno opcija ali u nasoj zemlji nazalost zna se kako-veza i pare- cega se ja zaista uzasavam.I pogresna je postavka ona je majka a ja ne;bolje ona je majka super za nju- mogu uvek da joj pricuvam dete ili ga iznenadim nekim poklonom...bas lepo zar ne da imam svoje dete ne bih imala vremena za tudju...

Moja žena i ja smo imali isti problem. Probali smo sa veštačkim oplodnjama, šest puta bez uspeha. Nismo marili za štetnost i rizik za zdravlje. Doktori to prećutkuju i ističu samo pozitivne stvari koje mogu da se dese (dobitak deteta), a zla koja se vrlo često mogu desiti i bolesti koje svi ti tretmani i hormoni izazivaju se stavljaju u drugi plan.
Mi smo na kraju usvojili devojčicu od dve godine. Da smo bili mlađi (već smo ušli u četrdesete) verovatno bi usvojili još jedno ili dvoje dece, ali iovako smo presrećni. Nikada neću zaboraviti dan kada sam prvi put video ćerku. Zaljubio sam se na prvi pogled i svakim danom je volim sve jače. Za dve nedelje polazi u školu. Malo nam je žao što više nije bebac već sve više liči na devojku, ali ona je anđeo i žena i ja je obožavamo.
Inače moram da priznam da smo i mi imali razne sumnje i dileme pre usvajanja, ali sve je to posle palo u zaborav i mi nikad nismo bili srećniji. Šteta je samo što je proces usvajanja u Srbiji (kao manje više i sve ostalo) podložno kojekakvim mahinacijama, korupcijama i svim ostalim negativnim pojavama. Šteta je i što se usvajanje ne stimuliše, ne promoviše više i pozitivnije uz edukaciju celog društva u sve benefite koje ono donosi. Zbog toga u Srbiji ima mnogo parova bez dece, i mnogo dece bez roditelja, i ne treba biti neki matematičar i spojiti dve strane jednačine, samo bez "posrednika", mešetara, i ljudi slabog morala koji bi na tome da zarade i ućare dok ih dobrobit drugih uopšte ne interesuje.

imam 28 godina, prosle godine sam imala 3 operacije karcinoma jajnika, ostala sam bez reproduktivnoh organa, samim tim i sansu da ikada postanem majka...jaca polovina je sve vreme bila uz mene, najveca podrska, nijednog trenutka me nije ostavio bez osmeha na licu iako znam koliko je i njemu bilo tesko, zahvalan sam mu na tome do kraja zivota. zivot je jedan , treba ga iskoristiti. planiramo usvajanje deteta, ipak zivot ide dalje...

@Danilovic
Vama svaka cast. Ali kao neko ko ima dosta iskustva u radu sa obolelima od raka(radim na odeljenju onkologije)mogu vam reci da ste vi veoma redak primerak i da je zena kojoj ste replicirali, na zalost, ipak u pravu. Od 10 zena koje se bore sa rakom ,cak 7 biva napusteno od strane muza(u razlicitim fazama bolesti,mnogi budu sa zenom u pocetnoj fazi kada ne znaju koliko je sve to opasno, ali kada shvate, brzo pobegnu), narocito ako su mladje zene u pitanju(do 42).Sto je obolela zena mladja, to je manja sansa da muz ostane uz nju. Ako su zene starije od 55 godina, tada muzevi cesce ostaju uz njih(verovatno stoga sto kada su mladji nece da se zrtvuju i misle da imaju pravo na bezbrizniji zivot, a kada su stariji, tu su i odrasla deca koja bi sigurno osudila oca jer napusta bolesnu zenu). Sa druge strane, kada su oboleli muskarci, od 10 slucajeva, mozda samo jedna(nekad ni jedna) zena napusti obolelog muza.
Ovo nije komentar koji bi napadao muskarce, jednostavno tako stoje stvari. Vi ste izuzetak i vama svaka cast. Ali u praksi je pokazano da muskarci u teskih situacijama kakva je ozbiljna bolest, i te kako umeju da budu kukavice i sebicnjaci, i misle samo na sebe. Ima tu i dosta kulturnog uticaja, kada je zena bolesna, muskarceva porodica ce i te kako smatrati da on ima prava da "sutne" bolesnu i nadje sebi zdravu, dok ce skoro svi osuditi zenu koja ostavlja "jadnog", "napacenog" bolesnog muza.

Prava je tuga da se ovo bilo kome dešava...
Nadajmo se da ćemedicina još više da napreduje pa da više ne čujemo ovakve stvari.

Pa ništa, život je lep i kratak, treba uživati koliko je moguće. Igraš sa što bolje možeš , sa kartama koje su ti podeljene. Ne vredi žaliti za onim što nije moguće, uvek se može naći smisao i lepota.

Imam skoro četrdeset godina i nikada nisam želeo decu, jednostavno ne bih bio dobar roditelj i što da mučim jadno dete i sebe. I žena ne želi decu, već deset godina smo u braku i sve je u redu, ne putujemo previše, ne radimo previše, jednostavno živimo i srećni smo. Ali hoću nešto drugo da kažem, gledam prijatelje koji iz potpuno pogrešnih razloga prave decu. Jedni prave decu zato "što tako treba", njima kažem da ne treba se ništa u životu i da im je razlog glup. Drugi koriste decu kao svojevrsno biološko oružje, "Srba ima malo, drugih ima više pa nam preti izumiranje", e to je ultra glup razlog, jadna deca koja su rođena iz tog razloga. Treći prave decu kako bi imali nekog da ih gledaju kad ostare i razbole se,ovakvu sebičnost teško mogu da objasnim u XXI veku,ajde pre stotinu godina i da razumem. Četvrti rešavaju bračne probleme rađanjem dece, a ta deca najviše ispaštaju. Ima i onih kojima se "omaklo". A ima i onih koji osećaju potrebu, i imaju detetu da pruže i ljubav i dobro odgajanje i vaspitanje i vidi se da su srećni i roditelji i deca.

Lagala bih ako bih rekla da mogu da razumem bol ovih žena. Ali mogu da ih poštujem. Ako neko ne može da ima decu zašto ne usvoji napuštenu bebu. Uostalom stara izreka je - dete je onoga ko ga odgaji a ne ko ga je rodio. I ne mogu da shvatim da se neko oseća poniženim i manje vrednim i izolovanim iz društva zato što nema dece ili ne može da ih ima. Uostalom zar se vole samo svoja deca. Meni je ovo skroz sebično. I usput, valjda ste shvatili, ja nemam decu, a volim ih, i sad bih mogla da budem nečija baka, ali nikada se nisam osećala manje vredno zbog toga što nemam dete. Ljudi su različiti. Ne smatram da sam nenormalna niti monstrum, što nikada nisam patila što nemam svoje dete. Važno mi je da imam i da sam uvek imala ljubavi za sve.

Jesu. Jedina. Ne znaš o čemu govoriš.
(Nada, 18. avgust 2014 14:01)

Znači mi koji nemamo decu treba da se ubijemo jer naš život nema svrhu?

Vidim ljudi često savetuju ,,idite na usvajanje''. Da li znate kako izgleda usvajanje kod nas?
Kao prvo bele dece je malo, a jedino napuštenih Romčića je dosta.
Za belu decu konkurišu četiri bračna para za jedno i pobede oni koji imaju vezu ili potplate. To je javna tajna. Ovi drugi čekaju novu priliku, a to čekanje traje i decenijama pa ništa.
Jedino malih romčića je dosta, njih skoro niko ne usvaja. Ipak nije lako usvojiti tamnoputo dete. Neće biti prihvaćeno u familiji, od baka, deka, ujaka, tetaka, stričeva, od dece u komšiluku. Roditelji se nikad nisu kretali u romskom društvu i sad imaju tamno dete koje se ni sa ki mne uklapa. Treba ga dodatno štititi, treba se izboriti sa diskriminacijom, a u praksi nekad ispadne i gore nego da je dete odraslo među sebi sličnim, drugim Romima. Svi su u teoriji humani, ali kad je jedino tamno dete opcija, retko ko sme da se usudi na to. BEle dece je malo i u svetu jer bele žene zbog dobrog materijalnog stanja sve teže ostavljaju. Puno je zato dece crnaca, meleza, azijata, ali belim parovima nije baš lako usvojiti ih. Budimo iskreni.

Sudbla kleta nije tako htela :))) Hoću reći to što nemam decu je splet životnih okolnosti, nije fizička nemogućnost. Možda sam se i kasno setila, ali šta je tu je. Kada je na red došla "vantelesna" rekla sam da neću. Imala sam, imam i imaću uvek izgleda potpuno ambivalentan stav prema deci. Nije da ih ne želim, ali nije ni da nešto izgaram da ih imam. Pošto se nije zalomilo da zatrudnim onda kad sam htela, sad mi je već potpuno svejedno. U pravu je komentator koji kaže da ljudi decu prave i rađaju iz potpuno pogrešnih razloga, ima toga na svakom ćošku. Ali verujem roditeljima kada kažu da su im velika sreća. Volim tuđu decu, naročito malu, mnogo su slatki, i nekad kad se ispred zgrade igram s njima bocne me malo žal. Ali, kao što reče jedna mama, "ti se s njima poigraš sat, sat i po i odeš kući da radiš šta ti volja, ja nemam taj luksuz". Kao što rekoh, nemam neki poseban stav ni osećanja prema toj činjenici. Ne osećam taj nedostatak. Kao kad sad svojim sestrićima rođenim 90tih pokušavam da objasnim kako se živelo 80tih, u bivšoj Jugi, i kako meni strahovito nedostaje to vreme. Oni klimnu glavom, ali - ne razumeju. Nisu osetili, ne znaju. Tako ja s decom

To što su se mnogi od vas uhvatili samo za finansijski aspekt obog problema, pokazuje koliko malo empatije imate za tuđe probleme. To je novac koji je utrošen za dvadeset (ej!) godina pokušaja. A koliko ste vi potrošili za dvadeset godina na svoje stomake i svoj komfor? Sigurno blizu 50000 evra. Zvuči mnogo? Podelite na godine i videćete da je to jedva 200 evra mesečno. Ali ovo je članak o očaju, depresiji, osećanju neispunjenosti i praznine koja jede dušu. Novac je tu najmanje bitan. A za vas koji mislite da je lako u Srbiji usvojiti bebu (pa ni veće dete), savetujem da to pokušate, još više ako već imate svoju decu. Proces je bolno težak i korumpiran.

ovakve tekstove mogu da razumeju samo zene koje se nisu ostvarile kao majke. na zalost, jedna sam od njih i potpuno isto se osecam kao i zene koje su opisale u tekstu svoje emocije i polozaj u drustvu. samo onaj ko nije prosao kroz golgotu lecenja i oplodnji ne zna koliko je to tezak osecaj. ljudima je u prirodi produzetak vrste, a ne poslovna karijera. zelela sam i jos se borim da imam dete i znam koliko to odricanja i patnje donosi. usvajanje jeste opcija, ali zar svako od vas ne zeli svoje dete? zasto surovo pojedinci optuzuju tudje pokusaje i troskove. zasto optuzujete ljude koji "bogate lekare placanjem vestackih oplodnji", a ne optuzujete ugradnju implatanata u grudi? za novac koji sam potrosila mogla sam potpuno da promenim izgled? ali ja sam se odricala svega radi deteta. da li znate pod kojim uslovima u srbiju samci mogu usvojiti dete? da li uopste mogu? da li je neko od vas cuo za cinjenicu da je zena postala majka rodjenjem, a da se muskarcu ti instinkti pojave ili ne pojave tek kad se dete rodi? prolazim kroz pakao nemajcinstva svaki dan i svaku noc i nema tog putovanja ili karijere koji bi mogli da mi skrenu misli na drugu stranu i da umanje bol. sretala sam puno parova koji nisu imali novca ni za jedan pokusaj za vestacku i to je velika tuga. svesni smo da se od te "zelje" ne umire, ali to mnogi parovi i samci to jako tesko podnose. zato pre nego sto iskritikujete, zamislite se u slicnoj situaciji i tek onda budite surovi.

A šta ćemo mi koji nemamo ni 70000 dinara,a kamoli 70000 funti.Čemu ovi ponižavajući tekstovi,za obične ljude su baš to,ponižavajući.Što ne pišete koliko para traže službenici iz socijalnog za hraniteljstvo,a koliko para traže za usvajanje dece.To su pravi tekstovi,a ne ova glupost od teksta.

A sta cemo sa muskarcima koji ne mogu da budu ocevi? Mozda ce vam ovo zazvucati zlobno ali istina uvek boli - pre ce zena prihvatiti partnera "kom nesto fali" nego muskarac. Nije retkost da ostavljaju svoje partnerke i kad se razbole od raka, nazalost. Cim zagusti - bezanija. Elem,da se vratimo na temu - bilo bi jos korisnije napisati clanak kako se obicni ljudi (citaj siromasni) nose sa ovim problemom i kako ga resavaju na zdrav i konstruktivan nacin - malo psihoterapije, novi pogled na zivot i prihvatanje svoje situacije, eventualno usvajanje i kontakti sa decom na neki drugi nacin koji mogu zadovoljiti ovu potrebu (hraniteljstvo)... Dali ste ne bas srecan primer zene koja pod 1. ima puno para za ove akcije i pod 2. iskreno - nije bas normalna ako je imala seriju pobacaja i ozbiljnih zdr. problema a i dalje ne odustaje od ove price. Kao da se mora biti roditelj. Ima puno ljudi koji uspesno shvate da ne moraju, ne zele ili ne mogu biti mama i tata, i najbolje je uciti od njih. Ako nesto ne moze - ne moze, i treba se pomiriti sa tim a ne upropastiti sebi zivot nepotrebnom krivicom.

@Danilovic: Nemoj da se vredjas toliko, jer cinjenica je da to muskarci mahom rade. Srecom ti nisi jedan od njih, ali veruj mi da si u manjini. Skoro je zena, soc. radnik na slicnu temu napisala da cak 80% muskaraca ostavlja zenu koja ne moze da zatrudni, bolesnu zenu, bolesno dete. To je statistika, nazalost. Ne mislim da je to ima veze sa polom, koliko sa ljudima koji su te iste muskarce podizali i kakav su im primer davali.
Eto vidis, ja sam ostavljena vrlo brzo zbog nemogucnosti da zatrudnim i da li ga razumem? Ne! Da li boli? Ne mozes da zamislis! Verujem da bi dete trebalo da bude posledica ljubavi, a ne uslov iste. Zavidim ovim ljudima koji su uprkos svemu uspeli da sacuvaju ljubav. To znaci da imaju prave osobe pored sebe, Velike osobe!
Cinjenica je da je Velikih osoba malo. Da ih je vise- gde bi nam kraj bio i ovaj svet bi bio mnogo bolje mesto!

Moji geni nisu toliko specijalni da ih moram proslediti dalje, i apsolutna sam pristalica usvajanja dece. Nisam ja nikakva bitna persona da su moji geni važni, ili da nemam drugu svrhu u životu sem proste reprodukcije, jer imam, sa decom ili bez njih.

Usvojeno dete može biti sto puta bolji čovekod mog rodjenog, veća podrška, radost i bolje ljudsko biće.
Dete je dete. Svako dete zaslužuje šansu.

Nisam se još ostvarila kao majka, ali svakako planiram da usvojim dete, makar imala svoje, jer stvarno istinski volim i poštujem decu - svu decu. Čiji su geni, manje je važno.
Rešenja uvek ima. Samo je pitanje da li ga neki vide...

Zatucai Srbi...brak...brak...deca...deca...
A pola muževa i žena je nerećna u braku...pola varaju...

Više od polovine ljudi nemaju materijalne uslove za decu...a ako uzmemo u obzir da se muž i žena ne slažu...tek nemaju te uslove,da pruže ljubav i sigurnost...

Pola ljudi nije sposobna ni hrčka da čuva a kamoli da ima dete...


Ali važno je da svi u glas viču...brak...brak...dete...dete...



p.s. Zaboravih nik...draga moja koja tvrdiš da je dete jedina svrha u životu. Ne znam šta si ti postigla i koliko male ambicije imaš. Dete može svako da napravi ali nije svako za dete niti je dete za svakoga!
U moj bliskoj okolini (od prijatelja pa do posla) na prste mogu da nabrojim zadovoljne brakom i koji ne uzdišu duboko kada treba da se vrate bračnom "drugu" i deci.

Daću primer jedne koleginice koja je navalila na mene,kad ćeš dete kad ćeš dete...njena deca su more (i to neku rupu u CG) videla sa 11 godina,prvi put...da ne pričam što živi kod muža i što se slaže sa "taštom" a ni sa mužem nije najbolje...ali ona je i dalje u fazonu...dete,dete...


Zašto živeti život kako drugi očekuju od tebe,jer su i od njih očekivali isto!? Najmanje je tu stvar para...na prvom mestu,veliki broj ljudi nije za roditelje. Pogledajte samo kako se ponašaju na ulici,u radnjama,na letovanju,kao komšije...

Ima jedan lik, on i žena usvojili malu, slatku Cigančicu. Sad već dete došlo za prvi razred, sve se mazi oko njega "Tatice ovo, tatice ono", a on je voli, srce bi svoje rođeno isčupo iz grudi i dao joj.

@Jaca
Na žalost, sa suprugom ću biti verovatno u katagoriji ljudi o kojima pričaš, svoju ne mogu imati, a usvojenu mi država neće dati na staranje jer su procedure neverovatne (napravljene verovatni da moraš da daš neverovatnu količinu mita da bi usvojio dete). Međutim, kada vidim svet oko sebe i zlobu i nerazumevanje ljudi za ovaj problem, ovde sada prvenstveno mislim na tvoj komentar, mada je situacija i sa drugim ljudima slična, mada dosta blaža, nekako mi je lakše što znam da moje dete neće morati da živi u istom univerzumu sa tobom i tebi sličnima.
Neka vam svima svevišnji oprosti grešne duše, nemate vi pojma šta je muka i bespomoć!

Suprug i ja smo bili u braku 8 godina, ali nikako nam nije uspevalo da dobijemo dete, imala sam dva spontana i brojne probleme, tako da razumem ovu stranu price,koja se spominje u tekstu . Najvaznije je da covek nadje svoj cilj i da se za to bori i u najtezim momentima suprug je bio pored mene , i ohrabrivao me recima , da uvek imamo jedno drugo ,sta god da se desi . To mu nikad necu zaboraviti. Sa druge strane ja sam znala da cemo imati dete za 2,3 ili 5 godina, nebitno. Tako se i desilo , prosla sam sve zive terapije , ali svaku sa osmehom na licu i ogromnom verom da jedan beba ceka bas nas... I doecekali smo je pre 3 godine, preslatka cerkica je obogatila nas zivot. Doktor mi i sad kaze da verovatno vise necu moci da radjam decu , ali ja idem dalje, sve sto je u mojoj moci cu uraditi da ona dobije brata ili sestru. Nikada ne treba odustati ,samo imati jasan cilj i veliku zelju.

prvo da kazem ozenjen sam i imam dvoje dece da ne bude zabune.ali to stvarno ne smatram da mi je jedini uspeh u zivotu i da sad treba do kraja zivota samo njima da gledam u zadnjice i da mi to bude jedino u zivotu.slazem se da decu treba praviti iz pravih razloga i potpuno cenim ljude koji su odlucili da nemaju dece smatrajuci da nece biti dobri roditelji ili da ne mogu da im pruze egzistencijalni minimum.najvise od svega me nerviraju ljudi koji spominju i pozivaju se na decu u svim mogucim prilikama-u firmi da dobiju odmor kad hoce,kod roditelja da dobijaju razne stvari,u posti ,banci da idu preko reda.....i sam sam kasno dobio decu a nisam imao nikakve zdravstvene probleme prvo sam smatrao da mladji nisam bio spreman ni mentalno ni finansijski,drugo sa cekao sam pravu osobu...nikad ni u jednoj prilici nisam spimenuo decu da bi ostvario neku sitnu privilegiju niti prijatelje koji ih nemaju smarao sa pricama o deci.......pravite decu iz pravih razloga i kad ste potpuno spremni-sve ostalo je propast !!!!!

Ne zaboravite da su brakovi bez dece cesto srecniji nego sa decom.
Postoji i mogucnost usvajanje dece. Zasto dete treba bas da bude MOJE?
Nasi ljudi se ponasaju kao da su nesto posebno. Da moraju da imaju naslednika. Pa nismo mi neke bitne licnosti ii familije.
Bolje je usvojiti neko dete nego vestackim putem ici protiv prirode.

Ne znam zašto ljudi osuđuju one koji ne usvajaju decu, one koji ne žele da imaju decu, ali i zašto oni koji nemaju decu osuđuju one koji ih imaju?! Niko nikoga ne razume i ne prihvata...
Ne treba da imaju decu oni koji ih ne žele, ako su dobri ljudi na drugi način mogu da pruže drugoj deci ili svetu uopšte.
Roditelja ima isto i dobrih i loših. Ne razumem zašto se uvek zaključuje kakvi su kao roditelji na osnovu jednokratnog ponašanja dece u prodavnici, na ulici, vodjenja na more ili zbog uzdaha i žaljenja na obaveze. Volim svoju decu najviše na svetu, ali mi treba predah ponekad i ako se žalim ne znači da se ne trudim i ne volim ih. Jako su dobra deca, ali kao i svi imaju momente koji se ne dopadaju ni meni ni "slučajnim prolaznicima", ali se uče i vaspitavaju i sve su pametniji i razumniji, više nego neke odrasle osobe.
Moj muž stalno kuka i zbija šale ispred drugih na temu dece, a najbolji je otac koji se maksimalno trudi oko dece i uživa sa njima. Jedva čeka kad dodje kući da mu trče u zagrljaj.
Oni koji ne mogu da dobiju decu, imaju drugačije i ogromne izazove, ni njima nije lako jer to prejako žele i trude se, a ne uspeva im. Usvajanje takođe ne mora da bude uvek opcija. Ljudi koji misle da je lako usvojiti dete, nisu bili ni blizu tako složene psihološke odluke i prilike, zašto osuđivati?!
Pomirite se sa sobom, bez obzira da li želite decu ili ne, bez obzira da li ste ih dobili ili ne, pružite sebe svetu, budite nesebični i bićete nagradjeni beskonačnom ljubavlju.

Podstanari NE MOGU da usvoje decu! Ako nemaš stambene kvadrate nemaš ni mogućnost dete da usvojiš. Naše socijalne službe ih pre šalju u domove. To je žalosno!

@Danilovic, zao mi je strasno, mogu misliti kako se osecate... I sama imam HML, srecom ima leka za to - u smislu da sto kvalitetnije prozivis zivot...imam dva najdivnija deteta na svetu, I kada sam pre tri meseca otkrila HML, pomislila sam da ja nikako nisam spremna da odem od njih...I trudicu se svim silama da zivim sto duze, zbog njih. imam super karijeru, ali zelim da zivim da njih izvedem a put...Muz me nije ostavio, bori se zajedno sa mnom.

Неко је ниже рекао да не разуме ове жене и њихов осећај понижености и сл. Из сопственог искуства могу да кажем да је један осећај када ти одлучиш да немаш децу, а други када ту одлуку неко други донесе за тебе, у томе се разликује осећај. Лично, усвајање ми никада није била опција, та идеја ми је тако страна а ви што брже боље осуђујете, изволите и донирајте паре напуштеној деци или то само ми који имамо проблема треба да радимо?

U komunizmu, kada su se djeca mogla sa manje finansijskih poteškoća odgajati, standard je bio u gradovima 2 djece, na selu 3-4.. ovo što slušate o našim bakama i dekama sa 7-8-9 djece i drugim ekstremima je bilo većinom u gladnim godinama jugoslavije poslije WW2 i to na selima. Već čim smo dotakli malo bolji standard sredinom 70tih, i u gradu i na selu broj djece se smanjivao.

(cojle, 18. avgust 2014 14:28)

"Јадна" та деца твојих пријатеља која су видела море тек са 11 година. То је мерило вредности? Ако возиш мерцедес онда вредиш, а ако идеш градским превозом не вредиш? Благо теби.

Mozete usvojiti dete.

Kao prvo, saosecam sa ljudima koji nisu mogli, iz ovih ili onih razloga, da se ostvare kao roditelji, a zeleli su. Kao drugo, mislim da ce se prava revolucija u resavanju ovog pitanja desiti sa legalizacijom surogat majcinstva u nasoj zemlji, pogotovo sto je proces usvajanja tako komplikovan i mutan. To je prosto nepojmljivo da nasi vrli zakonodavci nisu nasli za shodno da legalizuju tako nesto. Vec sam na desetine puta prisustvovao situacijama u kojima jedna ocajna zena govori da nikada nece biti majka (nakon godina vestackih pokusaja), a njena sestra, drugarica, itd. odgovara da bi joj rodila dete samo da je to dozvoljeno u ovoj nesrecnoj zemlji. Naravno da to treba zakonski regulisati, i naravno da parovi moraju pokusati sve opcije vestacke stimulacije trudnoce, ali kada se iscrpe te mogucnosti, ili postoje neke druge smetnje (recimo zdrastvene kada majka ima bolesno srce ili tumor i itd.) surogat majcinstvo je resenje. Meni je protivno zdravom razumu da je surogat majcinstvo nelegalno kod nas, a u nekim drugim zemljama (kao sto su SAD) jedna sasvim normalna i plemenita stvar. Ove na vlasti moramo da pritisnemo da se to promeni i da se stvari pomere sa mrtve tacke. Mislim da bi parovi koji su iscrpeli sve mogucnosti trebali da pokrenu inicijativu o promeni zakona javnom gradjanskom peticijom i potpisivanjem da se resi ovaj problem koji moze biti resen. Ja cu prvi da potpisem u svoje ime, ali i u ime moje dve cerkice.

Onda karijera, nisu deca jedina svrha zivota.

"Zasto dete treba bas da bude MOJE?Nasi ljudi se ponasaju kao da su nesto posebno. Da moraju da imaju naslednika."

Nisu to "naši ljudi", ludice, već svi ljudi i svaka jedinka svake vrste na zemlji.

@borac: Hehe...neverovatno, obe smo stavile isti nick.
Kao borac borcu, saljem ti poljubac i porucujem da cuvas tog coveka pored sebe i nikad ne pustas. Jbg, ja nisam te srece, ali mi je drago da cujem da ima tako svetlih primera.

Svima vama koji ste toliko humani i društveno svesni (na rečima, razume se, kako drukčije) da biste odmah pousvajali pola Afrike od srca želim da dođete u situaciju gde vam je usvajanje jedina opcija da postanete roditelji i u praksi testirate tu svoju utopijsku hipotezu kako je odluka da se usvoji dete prosta kao izbor mleka u marketu. A vi koji ste rešili da nemate dece bolje ćutite ili komentarišite vesti o tome da li i kakve gaće nosi Dara Bubamara umesto što ovde ostavljate mentolske komentare kako i život bez dece može biti sjajan i bajan jer ste, za razliku od ovih žena, imali mogućnost da tu odluku sami donesete. Iz ove perspektive mogu reći da takođe ne bih ni pomislila na usvajanje kada bih bila suočena sa problemom steriliteta jer je moja želja i odluka da budem majka na sve načine na koji se majka može biti: socijalnom, psihološkom i biološkom. Ne verujem da bih na isti način mogla da volim i da se vežem za dete koje nije moje i ono u kojem živi i koje određuje 23 moja hromozoma, koje je u meni i preko mene 40 nedelja disalo, hranilo se i razvilo od jedne ćelije do bića što će sutra biti čovek. Mislim da bi mi sama svest o tome samo pogoršala stanje, nikako pomogla. Jednostavno, to ne može biti isti odnos, ista veza, isti afekat, bar ne u mom slučaju. Ja mogu da volim (i volim) mnogo druge dece, rođačke, komšijske, ali na način na koji voli tetka, strina, ujna, komšinica, prijateljica, ali ne i majka.

@пропуст родитеља приликом васпитавања

Pa da znaš,da ja smatram da jesu jadna.
Ne, ne vozim mercedes...imam kola ali idem uglavnom busom.

Ali praviti decu,radi reda...i na bilo koji način pravdati što nemaš para da im daš za:treninge,letovanja,garderobu,izlaske,privatne časove...

Srećo...onda imati decu se svodi na čistu reprodukciju...da ne kaže,životinjski nivo...produžetak vrste. Deca od ljubavi ne žive...

Znaš...sve je lepo dok je dete malo,kupiš lopticu i jupiiii...ali kada treba da krene na fax...kada treba da se ženi,a ti mu kažeš "izvini,ovaj stan je jedino što imamo...nemamo ništa da damo vama deci...snalazite se kako znate i umete..."

Do nekih godina,možeš ti ljubavlju,pričom,animacijom da nadomestiš rupu u dzepu...ali srednja škola a tek posle srednje...pitaće te dete "što si me pravio,kada nemaš uslova"...

I to je samo problem finansija...mnogo su veći problemi ljudi,koji nisu sposobni da vaspitavaju dete...pogotovo muškarci. Moglo je 70-80 da prođe fora,žena je domaćica...samo otac radi pa posle posla noge u lavor i pali tv.e.

Znaš,znam nekoliko njih,koji ili su šamarali žene...ili ih tretiraju kao roba...i te žene mene,smaraju,kad ćeš dete...

To je problem,zatucane sredine..mora da se ima dete,pa sa kime god da si u braku (a vala žene posle 30e,prave decu sa nekime,koga sa 25 ne bi ni pogledale).

Tako da,verujem ja da ti misliš da si u pravu. Ali nisi.

Ništa ne zaboli kao kad te neka prekulturna i predelikatna osoba iz okruženja (a najčešće jetrva, zaova, te sorte neko, te tako nezadovoljne svojim muževima i životima, poslovima i obdaništima, tinejžerima), u sasvim običnim okolnostima, usred običnog razgovora tresne rečima: videćeš kad rodiš, videćeš kad budeš imala svoje, nisi rađala pa ne znaš...! Tada ne znam da li da je lupim, da li da je odrobijam jednom i zauvek. Ali, najčešće se osmehnem jer znam da će i moja beba jednom da se rodi, a to što sada boli proći će.

Ako neko stvarno oseća iskrenu biološku potrebu da postane majka, onda saosećam sa tim bolom, iako ne mogu da pretpostavim koliko je to teško podneti kad vas telo izda u tim cilju.

Za one koji osećaju tu potrebu samo zbog pritiska društva, nemam saosećaj.
Ljudi manite se tih zatucanih načela, "moraš se oženiti", "moraš imati decu"...

Kao ljudska rasa valjda smo prevazišli te osnovne porive. Ima toliko toga vrednog u životu čemu možete da se posvetite.

Lično ne opterećujem se da li ću se oženiti i imati decu. Sebičan sam za svoje vreme, imam toliko toga što želim da uradim, mesta da posetim, knjiga da pročitam, stvari da naučim. Želim da se non stop usavršavam u struci, možda kad uštedim dovoljno da se vratim na fakultet i diplomiram da radim po svetu. Prosto me preplavi osećaj da neću u ovom kratkom životu stići da uradim sve što želim. Žena i dete bi me naterali da odustanem od nekih snova i želja.
U životu svemu se posvećujem 100%, isto bih tako se posvetio braku i roditeljstvu, što bi me odvuklo od drugih stvari u životu. Ne mogu praviti kompromis između ambicija i braka i roditeljstva.

Zašto da iz nekog pritiska društva osećam da sam manje vredan ako se ne oženim i nemam decu. Svesno preuzimam rizik da možda neću ostaviti genetsko potomstvo iza mene, pa ako se ne desi nikom ništa. Možda mi u nekom trenutku u 40oj bude žao, ali spreman sam na to.

Divno je imati ih, motovisu, pokrecu, ali nisu jedini recept za srecu. Obozavam decu i ona mene, prosto se "lepe". Sam tekst je okej, zasto kritikovati kako se ko oseca i kako prolazi zbog nemanja dece, kad je vec hrabar da o tome otvoreno govori (mozda nekome i pomogne), ali je naslov neprimeren, jer, toliko je muskaraca kojima je zelja takodje neispunjena, nebitno cijom krivicom. Na kraju, i u braku (vezi) sa decom i bez dece, ljubav i medjusobno razumevanje i podrska, odredjuju koliko cete zaista biti srecni i ispunjeni i naravno, licni stav i unutrasnje osecanje na temu "nemanja dece". Jednostavno, nisu svi jednako jaki da se izbore sa problemima i puno puta im ni to sto imaju decu, nece pomoci da izadju iz krize ili depresije. Uostalom, tolika deca i unuci su hiljadama kilometara daleko, a roditelji i bake i deke, ostanu sami i prepusteni sebi i ako imaju srece, nekom dobrom komsiji.

Nije svakome u zivotu dato da bude kao vecina. Meni je "drugarica" pre neki dan rekla da imam jos dve godine "u vr' glave" da se zaposlim, udam, rodim decu. To je prvo nazvala -da uradis bilo sta u zivotu. To su te nesrecnice koje nisu zadovoljne svojim zivotom i budu zle i pakosne da bi se osecale bolje (iako nisu ni blizu). Samo se treba osmehnuti i dobrotom i kulturom odgovoriti.

Za ljude koji ne mogu imati svoju decu ali mogu usvojiti tuđu a to neće nemam uopšte sažaljenja. Mislim da oni nikog ne vole iskreno osim sebe pa zato žele samo svoje gene da odgajaju, znaju da tuđim genima ne bi mogli pružiti roditeljsku ljubav.

@MARINA

Pa nisi u pravu,može i te kako da se zaključi ko je kakav roditelj na osnovu njegovog (kuliranja deteta) a pogotovo ponašanja deteta :na ulici,plaži,radnji...

Znaš,biti dobar roditelj,nije samo nune nune nuške...treba i vaspitavati dete kako da se ponaša napolju. A ne,dete npr. pišti u pištaljku na sred radnje,trči kao muva bez glave...a roditelji se prave da ga ne gledaju...ma prave se da nije njihovo.

U pravu si donekle...to više govori o kulturi roditelja...ali,samim tim i o njihovom roditeljstvu.

Znaš, daću ti primer,nezgodno je nekome pričati ove stvari,jer on automatski više ne sluša.

Pre neku godinu,na zaleđenoj Adi,bračni par kliza i gura kolica...čuvar se dere da je led tanak...a oni mu nadrndano odgovore da gLeda svoja posla.

Ili...u radnji dete trči ljulja televizore skoro da padnu,prodavac opomene oca,da pazi (prvo da se dete ne povredi,a onda i na robu) a lep,sređen i očigledno bogat otac,kaže "pa šta ako polomi nešto"...

Ima milion primera,draga,gde se i te kako vidi,koliko bre veliki broj ljudi nit je za decu nit je za civilizaciju.

Imam nekoliko učiteljica i par profesora,u veoma bliskoj okolini...ja sam radio u obdaništu. Veruj mi...da je to sve takav šablon,da na prvi pogled možeš da vidiš ko je kakav roditelj,kakvo je koje dete. I ti su najglasniji kada im kažeš da negde greše.

Dete mora da bude stvar izbora i ljubavi...a ne fazon "škola,vojska,fax,posao,porodica"...

@ Lana - tvoj komentar je zapanjujuće odvratan, ali barem si iskrena. Kada si krenula o tome kako nije lako napraviti takav izbor, pomislila sam da ćeš komentarisati nepoznanice oko potencijalnih zdravstvenih problema deteta ili komplikovanu administrativnu proceduru. Priča o hromozomima, nošenju deteta u utrobi itd. je toliko infantilna, da se nadam da nisi ni punoletna ako možeš ostaviti ovakav komentar. I to ti kaže majka dva deteta koja je uživala u svakom njihovom ritanju dok su bili u mom stomaku i kojoj je jasno koliko je naša genetska veza manje bitan deo naše ljubavi.

Mislim da je lepota roditeljstva ili u ovom slučaju majčinstva u podizanju i odgajanju deteta. U prolaženju kroz sve faze njegovog života, u tome da ga naučite da hoda, govori, piše, čita, da se igrate i radujete sa njim, da prebolite sve njegove dečije bolesti, da ste tu da ga utešite kad mu je teško i kad je uplašeno, pa sve nadalje, da na kraju vidite da je posle toliko radosti ali i muke, straha, neprospavanih noći od tog malog bespomoćnog stvorenja postala devojka ili momak i vi ste ponosni na njih, a ne kao što reče ova komentatorka U
23 moja hromozoma, koje je u meni i preko mene 40 nedelja disalo, hranilo se i razvilo od jedne ćelije do bića što će sutra biti čovek. Ja bar tako mislim.

Mislim da je mnogo tezi problem situacija ljudi koji imaju vise dece a malo sredstava da ih izdrzavaju i zive u teskim uslovima.Ljudi koji nemaju dece /ako su pametni!/uvek mogu pronaci neki fantastican i lep razlog da uzivaju u zivotu! Zivot je blagodet /bez obzira da li ce se neko ostvariti kao roditelj ili ne/,ne treba ziveti sa pritiskom.

"Mozda ce vam ovo zazvucati zlobno ali istina uvek boli - pre ce zena prihvatiti partnera "kom nesto fali" nego muskarac. Nije retkost da ostavljaju svoje partnerke i kad se razbole od raka, nazalost. Cim zagusti - bezanija."
x

Izgubio sam suprugu prije dvije godine, preminula je od leukemije. Sam se brinem o naše dvoje djece i dajem sve od sebe da im budem i otac i majka. Zaista sam uvrijeđen tvojim komentarom i zaprepašten što je ovdje dopušteno vrijeđati polovinu populacije.

Zašto tako vulgarno i bezočno lažeš? Muškarci milenijumima daju živote i žrtvuju se za svoju djecu i porodicu i to čine i danas, ćuteći i ne žaleći se, svakoga dana, iako društvo za njih nema nikakvog razumijevanja i sputava ih i ograničava na svakom koraku - od diskriminacije u reproduktivnim pravima, pa nadalje. Treba da se stidiš i izviniš svakom muškarcu koga sretneš.

Ovdje se radi o sebičnim ženama, koje su pobrkale životne prioritete i stavile svoje prizemne karijere ispred onog što je jedino važno u životu. Žene koje ne mogu da ostanu u drugom stanju jer imaju medicinski problem su jedno, ali ove navedene u tekstu su samoljubive tatine ćerke koje i ovom pričom samo žele da neko obrati pažnju na njih, da se prikažu kao žrtve, što nisu, jer su mogle da postanu supruge i majke, ali su to odbile da učine jer im je karijera bila važnija. Takve žene ne zaslužuju simpatije. Da vole djecu i istinski ih žele, makar bi pokušale da ih usvoje. Ali tu su mačići i kučići i slična patetika.

Dete je dete. Idite, usvojite te nicije. Ja hocu. Bice lako, imaju tamniji ten. Aman, dete je dete. A parovi se biju za belo. Ne razumem.

Drago mi je što u komentarima pročitah sebi slična razmišljanja. Do sad nisam pokušavala da zatrudnim, ali u jedno sam sigurna: ako ne bih bila u stanju da to iznesem prirodno nikada svoju porodicu, svoj organizam i psihu me bih izlagala maltretiranju kao što je veštačka oplodnja. Da, bilo bi mi žao da nemam decu, ali bi mi bilo još više žao da maltretiram sebe i sve oko sebe godinama da bih možda zatrudnela. Postoji još nešto u životu osim pukog razmnožavanja, a ako je to zaista cilj i jedina svrha nekih nek pogledaju u kakvim/ kojim zemljama i uslovima žive njihovi istomišljenici.

@borac: strasno to sto ti se dogodilo, jako,jako si mlada. ja vec imam 40 i sreca u nesreci da se ovo sad dogodilo kad vec imam decu. drzi se, sreca ce se i za tebe osmehnuti. kaze se kad se zatvore vrata, otvore se prozori!

Da li je moguce da ljudi nemaju nijednu drugu radost i okupaciju i da zivot mora da im se vrti samo oko dece? Postoje toliko stvari koje bi ljude usrecili, problem je sto nam je drustvo nametnulo tu normu koju svi pokusavaju da isprate, sta treba da cini "ispunjenog" coveka. Aman ljudi da li se iko zapitao sta vas cini srecnim, ko ste vi zapravo? Dokle god ste nesrecni jer nemate decu, znajte da niste nasli sebe, pa trazite "nesto" sto ce da vas dopuni. Ako covek ne moze sam sa sobom, onda ne treba ni da pravi dete. Jer kakav ce to roditelj biti, kakav uzor tom detetu?

Onaj Koji je sve stvorio, On i dalje stvara. Svi smo Njegova stvorenja,
sve nas je On stvorio, pa tako i budući ljudi ne mogu nastati ako ih On ne stvori.
Ko želi da postane roditelj, Njemu treba da se moli, jer nema pomoći ako On, Bog, ne pomogne.
Ako nekome smeta ovakav stav, ako ga možda iz nekog razloga vređa, nije dobro,
neka se smiri. I biće dobro.
.

Mene uzasno nerviraju ovi koji ne mogu imati decu i smaraju sve sa time. Tako ti je kako ti je, nisi jedini. Razmazeni su i samozivi. Mastaju i drugi o svemu i svacemu, pa nemaju mogucnosti. Prihvati svoj zivot takbog kakav je i zivi najbolje sto mozes.
Ova druga skupina ljudi koji iskljucuju te koji nemaju treba da se u par recenica spusti na svoje mesto. Nisu jedine zene bez dece koje se na taj nacin iskljucuju iz drustva. Kome trebaju takvi prijatelji!
Volite sebe i svoj zivot, nece vecno trajati i nema reprize.

Kao ljubitelj dece, za 70.000++ funti mogla je da pomogne 70-oro od mnogih koja će u međuvremenu umreti zbog nemaštine.. umesto što dokapitalizuje već prebogate doktore
Ukoliko na jedan od veštačkih načina konačno dobije 'svoju' bebu, za očekivati je da će u njega uložiti taman koliko je potrebno za odrastanje još 70-oro koji nisu te sreće

Napokon jedna kvalitetna diskusija, prožeta životnim iskustvima komentatora. Ima raznih stavova i mišljenja, svako ima svoje motive i razloge, teška je tema. Neko silno želi decu, a ne može...neko može, a neće. Ko je to tako raspodelio, i zašto, ne znam, verovatno i taj ima neki svoj, tajni plan za svakog od nas.

Jedno je sigurno, ovaj svet bi odavno propao bez dece, a i bilo bi jako tužno bez njihovog smeha...i plača. Što reče jedan moj "Jbš kuću gde se ne kuva ručak i gde dete ne plače".

@cojle
Smatraš da si za sve u pravu, što ne znači da jesi. Život će ti pokazati istinu vremenom. Možda ćeš je prihvatiti, a možda ne.
Naravno da ima loših i sebičnih roditelja, kao što ima loših i sebičnih "neroditelja". Ne znači da su u većini loši i jedni i drugi ljudi, samo jer neko to sa strane procenjuje. Kada ljudi u drugima najčešće vide loše stvari, to zapravo čine jer žele da se osećaju boljim od drugih. Odlika nesigurnih i nezrelih ljudi.
Svako pravi svoje izbore, a kasnije ih stižu zasluženi plodovi zalaganja u životu. Srećno sa izborima.

Onda karijera, nisu deca jedina svrha zivota.
(odgovor, 18. avgust 2014 12:31

Jesu. Jedina. Ne znaš o čemu govoriš.

Usvajanje?

@ Lana
Meni je vas žao isto kao što je vama ili nekim drugima(izvinite što vam to pripisujem, možda vama i nije) žao ovih žena koje nemaju, ne mogu ili iz nekih razloga nisu dobile decu.

(selena, 18. avgust 2014 12:14)
(iz mog ugla, 18. avgust 2014 12:12)

Svaka vam čast, volim vas.

Zivot uvek ide dalje.

Mislim da je strašno kada neko ne može da ima dcu,još je strašnije kada veruje da će dete popuniti njegovu unutrašnju prazninu,i ne samo to nego i spasti propao brak. Decu treba želeti i voleti.I svakako ako je neko bolestan,nije ni pametno da ima decu,jer pre svega ne može ni sa sobom, a ne sa detetom.I svakako ako je bolestan da će preneti loše gene. Nikada ne treba osudjivati,ali treba posmatrati širu sliku i razumeti.Jer po Darvinovoj teoriji evolucije,samo najače jedinke opstaju,i najzdravije.Ljudi koji nemaju decu,mogu da se posvete nekim drugim stvarima i da pomognu društvu, na neki drugi način,ne bi trebalo da se samosažaljevaju.

Zašto ne priznamo da su današnje toliko sebične, ohole i uplašene od obaveza braka i roditeljstva, da naprosto ne ćele djecu, jednako kao što mrze muškarce? Pa koliko žena baci bebu u kontejner, iako ih sredina podržava da rode i iako imaju sve uslove za to - puni su stupci tih naslova? O genocidu zvanom abortus da ne pričamo.

Jednostavno, mi muškarci smo krivi jer smo ispustili dizgine iz ruku i sada preovladavaju čudovišni modeli ponašanja i nakazne vrednosti.

људе који не могу да имају децу под хитно развести и забранити им будућа венчања јер је дете сврха и суштина брака.

@cojle, vase komentare kao da sam ja pisala. Slazem se sa svime, drago mi je da ima jos ljudi koji razmisljaju na taj nacin. Veliki pozdrav!

Kao ljubitelj dece, za 70.000++ funti mogla je da pomogne 70-oro od mnogih koja će u međuvremenu umreti zbog nemaštine.. umesto što dokapitalizuje već prebogate doktore
Ukoliko na jedan od veštačkih načina konačno dobije 'svoju' bebu, za očekivati je da će u njega uložiti taman koliko je potrebno za odrastanje još 70-oro koji nisu te sreće

Onaj Koji je sve stvorio, On i dalje stvara. Svi smo Njegova stvorenja,
sve nas je On stvorio, pa tako i budući ljudi ne mogu nastati ako ih On ne stvori.
Ko želi da postane roditelj, Njemu treba da se moli, jer nema pomoći ako On, Bog, ne pomogne.
Ako nekome smeta ovakav stav, ako ga možda iz nekog razloga vređa, nije dobro,
neka se smiri. I biće dobro.
.

Za ljude koji ne mogu imati svoju decu ali mogu usvojiti tuđu a to neće nemam uopšte sažaljenja. Mislim da oni nikog ne vole iskreno osim sebe pa zato žele samo svoje gene da odgajaju, znaju da tuđim genima ne bi mogli pružiti roditeljsku ljubav.

Onda karijera, nisu deca jedina svrha zivota.
(odgovor, 18. avgust 2014 12:31

Jesu. Jedina. Ne znaš o čemu govoriš.

Zašto ne priznamo da su današnje toliko sebične, ohole i uplašene od obaveza braka i roditeljstva, da naprosto ne ćele djecu, jednako kao što mrze muškarce? Pa koliko žena baci bebu u kontejner, iako ih sredina podržava da rode i iako imaju sve uslove za to - puni su stupci tih naslova? O genocidu zvanom abortus da ne pričamo.

Jednostavno, mi muškarci smo krivi jer smo ispustili dizgine iz ruku i sada preovladavaju čudovišni modeli ponašanja i nakazne vrednosti.

људе који не могу да имају децу под хитно развести и забранити им будућа венчања јер је дете сврха и суштина брака.

"Mozda ce vam ovo zazvucati zlobno ali istina uvek boli - pre ce zena prihvatiti partnera "kom nesto fali" nego muskarac. Nije retkost da ostavljaju svoje partnerke i kad se razbole od raka, nazalost. Cim zagusti - bezanija."
x

Izgubio sam suprugu prije dvije godine, preminula je od leukemije. Sam se brinem o naše dvoje djece i dajem sve od sebe da im budem i otac i majka. Zaista sam uvrijeđen tvojim komentarom i zaprepašten što je ovdje dopušteno vrijeđati polovinu populacije.

Zašto tako vulgarno i bezočno lažeš? Muškarci milenijumima daju živote i žrtvuju se za svoju djecu i porodicu i to čine i danas, ćuteći i ne žaleći se, svakoga dana, iako društvo za njih nema nikakvog razumijevanja i sputava ih i ograničava na svakom koraku - od diskriminacije u reproduktivnim pravima, pa nadalje. Treba da se stidiš i izviniš svakom muškarcu koga sretneš.

Ovdje se radi o sebičnim ženama, koje su pobrkale životne prioritete i stavile svoje prizemne karijere ispred onog što je jedino važno u životu. Žene koje ne mogu da ostanu u drugom stanju jer imaju medicinski problem su jedno, ali ove navedene u tekstu su samoljubive tatine ćerke koje i ovom pričom samo žele da neko obrati pažnju na njih, da se prikažu kao žrtve, što nisu, jer su mogle da postanu supruge i majke, ali su to odbile da učine jer im je karijera bila važnija. Takve žene ne zaslužuju simpatije. Da vole djecu i istinski ih žele, makar bi pokušale da ih usvoje. Ali tu su mačići i kučići i slična patetika.

Mene uzasno nerviraju ovi koji ne mogu imati decu i smaraju sve sa time. Tako ti je kako ti je, nisi jedini. Razmazeni su i samozivi. Mastaju i drugi o svemu i svacemu, pa nemaju mogucnosti. Prihvati svoj zivot takbog kakav je i zivi najbolje sto mozes.
Ova druga skupina ljudi koji iskljucuju te koji nemaju treba da se u par recenica spusti na svoje mesto. Nisu jedine zene bez dece koje se na taj nacin iskljucuju iz drustva. Kome trebaju takvi prijatelji!
Volite sebe i svoj zivot, nece vecno trajati i nema reprize.

Svima vama koji ste toliko humani i društveno svesni (na rečima, razume se, kako drukčije) da biste odmah pousvajali pola Afrike od srca želim da dođete u situaciju gde vam je usvajanje jedina opcija da postanete roditelji i u praksi testirate tu svoju utopijsku hipotezu kako je odluka da se usvoji dete prosta kao izbor mleka u marketu. A vi koji ste rešili da nemate dece bolje ćutite ili komentarišite vesti o tome da li i kakve gaće nosi Dara Bubamara umesto što ovde ostavljate mentolske komentare kako i život bez dece može biti sjajan i bajan jer ste, za razliku od ovih žena, imali mogućnost da tu odluku sami donesete. Iz ove perspektive mogu reći da takođe ne bih ni pomislila na usvajanje kada bih bila suočena sa problemom steriliteta jer je moja želja i odluka da budem majka na sve načine na koji se majka može biti: socijalnom, psihološkom i biološkom. Ne verujem da bih na isti način mogla da volim i da se vežem za dete koje nije moje i ono u kojem živi i koje određuje 23 moja hromozoma, koje je u meni i preko mene 40 nedelja disalo, hranilo se i razvilo od jedne ćelije do bića što će sutra biti čovek. Mislim da bi mi sama svest o tome samo pogoršala stanje, nikako pomogla. Jednostavno, to ne može biti isti odnos, ista veza, isti afekat, bar ne u mom slučaju. Ja mogu da volim (i volim) mnogo druge dece, rođačke, komšijske, ali na način na koji voli tetka, strina, ujna, komšinica, prijateljica, ali ne i majka.

A šta ćemo mi koji nemamo ni 70000 dinara,a kamoli 70000 funti.Čemu ovi ponižavajući tekstovi,za obične ljude su baš to,ponižavajući.Što ne pišete koliko para traže službenici iz socijalnog za hraniteljstvo,a koliko para traže za usvajanje dece.To su pravi tekstovi,a ne ova glupost od teksta.

Ne zaboravite da su brakovi bez dece cesto srecniji nego sa decom.
Postoji i mogucnost usvajanje dece. Zasto dete treba bas da bude MOJE?
Nasi ljudi se ponasaju kao da su nesto posebno. Da moraju da imaju naslednika. Pa nismo mi neke bitne licnosti ii familije.
Bolje je usvojiti neko dete nego vestackim putem ici protiv prirode.

Mozete usvojiti dete.

Zatucai Srbi...brak...brak...deca...deca...
A pola muževa i žena je nerećna u braku...pola varaju...

Više od polovine ljudi nemaju materijalne uslove za decu...a ako uzmemo u obzir da se muž i žena ne slažu...tek nemaju te uslove,da pruže ljubav i sigurnost...

Pola ljudi nije sposobna ni hrčka da čuva a kamoli da ima dete...


Ali važno je da svi u glas viču...brak...brak...dete...dete...



p.s. Zaboravih nik...draga moja koja tvrdiš da je dete jedina svrha u životu. Ne znam šta si ti postigla i koliko male ambicije imaš. Dete može svako da napravi ali nije svako za dete niti je dete za svakoga!
U moj bliskoj okolini (od prijatelja pa do posla) na prste mogu da nabrojim zadovoljne brakom i koji ne uzdišu duboko kada treba da se vrate bračnom "drugu" i deci.

Daću primer jedne koleginice koja je navalila na mene,kad ćeš dete kad ćeš dete...njena deca su more (i to neku rupu u CG) videla sa 11 godina,prvi put...da ne pričam što živi kod muža i što se slaže sa "taštom" a ni sa mužem nije najbolje...ali ona je i dalje u fazonu...dete,dete...


Zašto živeti život kako drugi očekuju od tebe,jer su i od njih očekivali isto!? Najmanje je tu stvar para...na prvom mestu,veliki broj ljudi nije za roditelje. Pogledajte samo kako se ponašaju na ulici,u radnjama,na letovanju,kao komšije...

Lagala bih ako bih rekla da mogu da razumem bol ovih žena. Ali mogu da ih poštujem. Ako neko ne može da ima decu zašto ne usvoji napuštenu bebu. Uostalom stara izreka je - dete je onoga ko ga odgaji a ne ko ga je rodio. I ne mogu da shvatim da se neko oseća poniženim i manje vrednim i izolovanim iz društva zato što nema dece ili ne može da ih ima. Uostalom zar se vole samo svoja deca. Meni je ovo skroz sebično. I usput, valjda ste shvatili, ja nemam decu, a volim ih, i sad bih mogla da budem nečija baka, ali nikada se nisam osećala manje vredno zbog toga što nemam dete. Ljudi su različiti. Ne smatram da sam nenormalna niti monstrum, što nikada nisam patila što nemam svoje dete. Važno mi je da imam i da sam uvek imala ljubavi za sve.

@пропуст родитеља приликом васпитавања

Pa da znaš,da ja smatram da jesu jadna.
Ne, ne vozim mercedes...imam kola ali idem uglavnom busom.

Ali praviti decu,radi reda...i na bilo koji način pravdati što nemaš para da im daš za:treninge,letovanja,garderobu,izlaske,privatne časove...

Srećo...onda imati decu se svodi na čistu reprodukciju...da ne kaže,životinjski nivo...produžetak vrste. Deca od ljubavi ne žive...

Znaš...sve je lepo dok je dete malo,kupiš lopticu i jupiiii...ali kada treba da krene na fax...kada treba da se ženi,a ti mu kažeš "izvini,ovaj stan je jedino što imamo...nemamo ništa da damo vama deci...snalazite se kako znate i umete..."

Do nekih godina,možeš ti ljubavlju,pričom,animacijom da nadomestiš rupu u dzepu...ali srednja škola a tek posle srednje...pitaće te dete "što si me pravio,kada nemaš uslova"...

I to je samo problem finansija...mnogo su veći problemi ljudi,koji nisu sposobni da vaspitavaju dete...pogotovo muškarci. Moglo je 70-80 da prođe fora,žena je domaćica...samo otac radi pa posle posla noge u lavor i pali tv.e.

Znaš,znam nekoliko njih,koji ili su šamarali žene...ili ih tretiraju kao roba...i te žene mene,smaraju,kad ćeš dete...

To je problem,zatucane sredine..mora da se ima dete,pa sa kime god da si u braku (a vala žene posle 30e,prave decu sa nekime,koga sa 25 ne bi ni pogledale).

Tako da,verujem ja da ti misliš da si u pravu. Ali nisi.

Napokon jedna kvalitetna diskusija, prožeta životnim iskustvima komentatora. Ima raznih stavova i mišljenja, svako ima svoje motive i razloge, teška je tema. Neko silno želi decu, a ne može...neko može, a neće. Ko je to tako raspodelio, i zašto, ne znam, verovatno i taj ima neki svoj, tajni plan za svakog od nas.

Jedno je sigurno, ovaj svet bi odavno propao bez dece, a i bilo bi jako tužno bez njihovog smeha...i plača. Što reče jedan moj "Jbš kuću gde se ne kuva ručak i gde dete ne plače".

Onda karijera, nisu deca jedina svrha zivota.

(cojle, 18. avgust 2014 14:28)

"Јадна" та деца твојих пријатеља која су видела море тек са 11 година. То је мерило вредности? Ако возиш мерцедес онда вредиш, а ако идеш градским превозом не вредиш? Благо теби.

A sta cemo sa muskarcima koji ne mogu da budu ocevi? Mozda ce vam ovo zazvucati zlobno ali istina uvek boli - pre ce zena prihvatiti partnera "kom nesto fali" nego muskarac. Nije retkost da ostavljaju svoje partnerke i kad se razbole od raka, nazalost. Cim zagusti - bezanija. Elem,da se vratimo na temu - bilo bi jos korisnije napisati clanak kako se obicni ljudi (citaj siromasni) nose sa ovim problemom i kako ga resavaju na zdrav i konstruktivan nacin - malo psihoterapije, novi pogled na zivot i prihvatanje svoje situacije, eventualno usvajanje i kontakti sa decom na neki drugi nacin koji mogu zadovoljiti ovu potrebu (hraniteljstvo)... Dali ste ne bas srecan primer zene koja pod 1. ima puno para za ove akcije i pod 2. iskreno - nije bas normalna ako je imala seriju pobacaja i ozbiljnih zdr. problema a i dalje ne odustaje od ove price. Kao da se mora biti roditelj. Ima puno ljudi koji uspesno shvate da ne moraju, ne zele ili ne mogu biti mama i tata, i najbolje je uciti od njih. Ako nesto ne moze - ne moze, i treba se pomiriti sa tim a ne upropastiti sebi zivot nepotrebnom krivicom.

Boze, kako neko moze da kaže da je ovaj tekst glupost? I sama sam prosla kroz pet neuspešnih vantelesnih oplodnji. Tek sedma je uspela, posle operacije endometrioze. Rodila sam sina sa 42 godine. Gorko sam iskusila očaj neplodnosti za ovih 20 godina borbe. Zar je to za nipodastavanje? Muž i ja smo bogatstvo potrošili za pokušaje. Zajmili se, prodavali sve... Ali ja sam uspela. U inat takvim bezosecajnim ljudima kao što ste vi. Ali ja i vas razumem. Svakome je njegova muka najteža. Ali ovo nikome ne bih poželela... depresija vas dotuče.

U komunizmu, kada su se djeca mogla sa manje finansijskih poteškoća odgajati, standard je bio u gradovima 2 djece, na selu 3-4.. ovo što slušate o našim bakama i dekama sa 7-8-9 djece i drugim ekstremima je bilo većinom u gladnim godinama jugoslavije poslije WW2 i to na selima. Već čim smo dotakli malo bolji standard sredinom 70tih, i u gradu i na selu broj djece se smanjivao.

Drago mi je što u komentarima pročitah sebi slična razmišljanja. Do sad nisam pokušavala da zatrudnim, ali u jedno sam sigurna: ako ne bih bila u stanju da to iznesem prirodno nikada svoju porodicu, svoj organizam i psihu me bih izlagala maltretiranju kao što je veštačka oplodnja. Da, bilo bi mi žao da nemam decu, ali bi mi bilo još više žao da maltretiram sebe i sve oko sebe godinama da bih možda zatrudnela. Postoji još nešto u životu osim pukog razmnožavanja, a ako je to zaista cilj i jedina svrha nekih nek pogledaju u kakvim/ kojim zemljama i uslovima žive njihovi istomišljenici.

Dete je dete. Idite, usvojite te nicije. Ja hocu. Bice lako, imaju tamniji ten. Aman, dete je dete. A parovi se biju za belo. Ne razumem.

Vidim ljudi često savetuju ,,idite na usvajanje''. Da li znate kako izgleda usvajanje kod nas?
Kao prvo bele dece je malo, a jedino napuštenih Romčića je dosta.
Za belu decu konkurišu četiri bračna para za jedno i pobede oni koji imaju vezu ili potplate. To je javna tajna. Ovi drugi čekaju novu priliku, a to čekanje traje i decenijama pa ništa.
Jedino malih romčića je dosta, njih skoro niko ne usvaja. Ipak nije lako usvojiti tamnoputo dete. Neće biti prihvaćeno u familiji, od baka, deka, ujaka, tetaka, stričeva, od dece u komšiluku. Roditelji se nikad nisu kretali u romskom društvu i sad imaju tamno dete koje se ni sa ki mne uklapa. Treba ga dodatno štititi, treba se izboriti sa diskriminacijom, a u praksi nekad ispadne i gore nego da je dete odraslo među sebi sličnim, drugim Romima. Svi su u teoriji humani, ali kad je jedino tamno dete opcija, retko ko sme da se usudi na to. BEle dece je malo i u svetu jer bele žene zbog dobrog materijalnog stanja sve teže ostavljaju. Puno je zato dece crnaca, meleza, azijata, ali belim parovima nije baš lako usvojiti ih. Budimo iskreni.

"Zasto dete treba bas da bude MOJE?Nasi ljudi se ponasaju kao da su nesto posebno. Da moraju da imaju naslednika."

Nisu to "naši ljudi", ludice, već svi ljudi i svaka jedinka svake vrste na zemlji.

Imam skoro četrdeset godina i nikada nisam želeo decu, jednostavno ne bih bio dobar roditelj i što da mučim jadno dete i sebe. I žena ne želi decu, već deset godina smo u braku i sve je u redu, ne putujemo previše, ne radimo previše, jednostavno živimo i srećni smo. Ali hoću nešto drugo da kažem, gledam prijatelje koji iz potpuno pogrešnih razloga prave decu. Jedni prave decu zato "što tako treba", njima kažem da ne treba se ništa u životu i da im je razlog glup. Drugi koriste decu kao svojevrsno biološko oružje, "Srba ima malo, drugih ima više pa nam preti izumiranje", e to je ultra glup razlog, jadna deca koja su rođena iz tog razloga. Treći prave decu kako bi imali nekog da ih gledaju kad ostare i razbole se,ovakvu sebičnost teško mogu da objasnim u XXI veku,ajde pre stotinu godina i da razumem. Četvrti rešavaju bračne probleme rađanjem dece, a ta deca najviše ispaštaju. Ima i onih kojima se "omaklo". A ima i onih koji osećaju potrebu, i imaju detetu da pruže i ljubav i dobro odgajanje i vaspitanje i vidi se da su srećni i roditelji i deca.

Da li je moguce da ljudi nemaju nijednu drugu radost i okupaciju i da zivot mora da im se vrti samo oko dece? Postoje toliko stvari koje bi ljude usrecili, problem je sto nam je drustvo nametnulo tu normu koju svi pokusavaju da isprate, sta treba da cini "ispunjenog" coveka. Aman ljudi da li se iko zapitao sta vas cini srecnim, ko ste vi zapravo? Dokle god ste nesrecni jer nemate decu, znajte da niste nasli sebe, pa trazite "nesto" sto ce da vas dopuni. Ako covek ne moze sam sa sobom, onda ne treba ni da pravi dete. Jer kakav ce to roditelj biti, kakav uzor tom detetu?

@MARINA

Pa nisi u pravu,može i te kako da se zaključi ko je kakav roditelj na osnovu njegovog (kuliranja deteta) a pogotovo ponašanja deteta :na ulici,plaži,radnji...

Znaš,biti dobar roditelj,nije samo nune nune nuške...treba i vaspitavati dete kako da se ponaša napolju. A ne,dete npr. pišti u pištaljku na sred radnje,trči kao muva bez glave...a roditelji se prave da ga ne gledaju...ma prave se da nije njihovo.

U pravu si donekle...to više govori o kulturi roditelja...ali,samim tim i o njihovom roditeljstvu.

Znaš, daću ti primer,nezgodno je nekome pričati ove stvari,jer on automatski više ne sluša.

Pre neku godinu,na zaleđenoj Adi,bračni par kliza i gura kolica...čuvar se dere da je led tanak...a oni mu nadrndano odgovore da gLeda svoja posla.

Ili...u radnji dete trči ljulja televizore skoro da padnu,prodavac opomene oca,da pazi (prvo da se dete ne povredi,a onda i na robu) a lep,sređen i očigledno bogat otac,kaže "pa šta ako polomi nešto"...

Ima milion primera,draga,gde se i te kako vidi,koliko bre veliki broj ljudi nit je za decu nit je za civilizaciju.

Imam nekoliko učiteljica i par profesora,u veoma bliskoj okolini...ja sam radio u obdaništu. Veruj mi...da je to sve takav šablon,da na prvi pogled možeš da vidiš ko je kakav roditelj,kakvo je koje dete. I ti su najglasniji kada im kažeš da negde greše.

Dete mora da bude stvar izbora i ljubavi...a ne fazon "škola,vojska,fax,posao,porodica"...

Moji geni nisu toliko specijalni da ih moram proslediti dalje, i apsolutna sam pristalica usvajanja dece. Nisam ja nikakva bitna persona da su moji geni važni, ili da nemam drugu svrhu u životu sem proste reprodukcije, jer imam, sa decom ili bez njih.

Usvojeno dete može biti sto puta bolji čovekod mog rodjenog, veća podrška, radost i bolje ljudsko biće.
Dete je dete. Svako dete zaslužuje šansu.

Nisam se još ostvarila kao majka, ali svakako planiram da usvojim dete, makar imala svoje, jer stvarno istinski volim i poštujem decu - svu decu. Čiji su geni, manje je važno.
Rešenja uvek ima. Samo je pitanje da li ga neki vide...

Mislim da je strašno kada neko ne može da ima dcu,još je strašnije kada veruje da će dete popuniti njegovu unutrašnju prazninu,i ne samo to nego i spasti propao brak. Decu treba želeti i voleti.I svakako ako je neko bolestan,nije ni pametno da ima decu,jer pre svega ne može ni sa sobom, a ne sa detetom.I svakako ako je bolestan da će preneti loše gene. Nikada ne treba osudjivati,ali treba posmatrati širu sliku i razumeti.Jer po Darvinovoj teoriji evolucije,samo najače jedinke opstaju,i najzdravije.Ljudi koji nemaju decu,mogu da se posvete nekim drugim stvarima i da pomognu društvu, na neki drugi način,ne bi trebalo da se samosažaljevaju.

Неко је ниже рекао да не разуме ове жене и њихов осећај понижености и сл. Из сопственог искуства могу да кажем да је један осећај када ти одлучиш да немаш децу, а други када ту одлуку неко други донесе за тебе, у томе се разликује осећај. Лично, усвајање ми никада није била опција, та идеја ми је тако страна а ви што брже боље осуђујете, изволите и донирајте паре напуштеној деци или то само ми који имамо проблема треба да радимо?

Nasla sam sebe u ovom nedorecenom tekstu, pa da ga dovrsim.Kad ste visokoobrazovani,ostvareni na poslu,10-20god zivota se borite i finansijski i emotivno da postanete roditelj jer decu obozavate-a i ona vas svo vreme postavljate pitanje svoje svrhe u ovom surovom svetu
.Koja je poenta mog zivota ako ne mogu da budem majka, a o tome mastam od 20te, sad imam skoro 40(sa istim partnerom)?Evo odgovora:Svrha zivota je sam zivot;najbolje smislen zivot!Volite sebe, i suncan i kisni dan, dajte tu ljubav koju imate svima oko sebe, pomozite promasenim izgubljenim dusama,radite na sebi, putujte, usavrsavajte se, dajte ruku kome god mozete.Malo vase empatije u ovom svetu je vise nego dobrodoslo , jer oni koji su roditelji nemaju vremena da se bave toliko o pomoci drugima sto starima sto deci, a vi imate ;-)Usvajanje je naravno opcija ali u nasoj zemlji nazalost zna se kako-veza i pare- cega se ja zaista uzasavam.I pogresna je postavka ona je majka a ja ne;bolje ona je majka super za nju- mogu uvek da joj pricuvam dete ili ga iznenadim nekim poklonom...bas lepo zar ne da imam svoje dete ne bih imala vremena za tudju...

@ Lana - tvoj komentar je zapanjujuće odvratan, ali barem si iskrena. Kada si krenula o tome kako nije lako napraviti takav izbor, pomislila sam da ćeš komentarisati nepoznanice oko potencijalnih zdravstvenih problema deteta ili komplikovanu administrativnu proceduru. Priča o hromozomima, nošenju deteta u utrobi itd. je toliko infantilna, da se nadam da nisi ni punoletna ako možeš ostaviti ovakav komentar. I to ti kaže majka dva deteta koja je uživala u svakom njihovom ritanju dok su bili u mom stomaku i kojoj je jasno koliko je naša genetska veza manje bitan deo naše ljubavi.

Usvajanje?

@cojle, vase komentare kao da sam ja pisala. Slazem se sa svime, drago mi je da ima jos ljudi koji razmisljaju na taj nacin. Veliki pozdrav!

Prava je tuga da se ovo bilo kome dešava...
Nadajmo se da ćemedicina još više da napreduje pa da više ne čujemo ovakve stvari.

ovakve tekstove mogu da razumeju samo zene koje se nisu ostvarile kao majke. na zalost, jedna sam od njih i potpuno isto se osecam kao i zene koje su opisale u tekstu svoje emocije i polozaj u drustvu. samo onaj ko nije prosao kroz golgotu lecenja i oplodnji ne zna koliko je to tezak osecaj. ljudima je u prirodi produzetak vrste, a ne poslovna karijera. zelela sam i jos se borim da imam dete i znam koliko to odricanja i patnje donosi. usvajanje jeste opcija, ali zar svako od vas ne zeli svoje dete? zasto surovo pojedinci optuzuju tudje pokusaje i troskove. zasto optuzujete ljude koji "bogate lekare placanjem vestackih oplodnji", a ne optuzujete ugradnju implatanata u grudi? za novac koji sam potrosila mogla sam potpuno da promenim izgled? ali ja sam se odricala svega radi deteta. da li znate pod kojim uslovima u srbiju samci mogu usvojiti dete? da li uopste mogu? da li je neko od vas cuo za cinjenicu da je zena postala majka rodjenjem, a da se muskarcu ti instinkti pojave ili ne pojave tek kad se dete rodi? prolazim kroz pakao nemajcinstva svaki dan i svaku noc i nema tog putovanja ili karijere koji bi mogli da mi skrenu misli na drugu stranu i da umanje bol. sretala sam puno parova koji nisu imali novca ni za jedan pokusaj za vestacku i to je velika tuga. svesni smo da se od te "zelje" ne umire, ali to mnogi parovi i samci to jako tesko podnose. zato pre nego sto iskritikujete, zamislite se u slicnoj situaciji i tek onda budite surovi.

Mislim da je mnogo tezi problem situacija ljudi koji imaju vise dece a malo sredstava da ih izdrzavaju i zive u teskim uslovima.Ljudi koji nemaju dece /ako su pametni!/uvek mogu pronaci neki fantastican i lep razlog da uzivaju u zivotu! Zivot je blagodet /bez obzira da li ce se neko ostvariti kao roditelj ili ne/,ne treba ziveti sa pritiskom.

@Jaca
Na žalost, sa suprugom ću biti verovatno u katagoriji ljudi o kojima pričaš, svoju ne mogu imati, a usvojenu mi država neće dati na staranje jer su procedure neverovatne (napravljene verovatni da moraš da daš neverovatnu količinu mita da bi usvojio dete). Međutim, kada vidim svet oko sebe i zlobu i nerazumevanje ljudi za ovaj problem, ovde sada prvenstveno mislim na tvoj komentar, mada je situacija i sa drugim ljudima slična, mada dosta blaža, nekako mi je lakše što znam da moje dete neće morati da živi u istom univerzumu sa tobom i tebi sličnima.
Neka vam svima svevišnji oprosti grešne duše, nemate vi pojma šta je muka i bespomoć!

Ako neko stvarno oseća iskrenu biološku potrebu da postane majka, onda saosećam sa tim bolom, iako ne mogu da pretpostavim koliko je to teško podneti kad vas telo izda u tim cilju.

Za one koji osećaju tu potrebu samo zbog pritiska društva, nemam saosećaj.
Ljudi manite se tih zatucanih načela, "moraš se oženiti", "moraš imati decu"...

Kao ljudska rasa valjda smo prevazišli te osnovne porive. Ima toliko toga vrednog u životu čemu možete da se posvetite.

Lično ne opterećujem se da li ću se oženiti i imati decu. Sebičan sam za svoje vreme, imam toliko toga što želim da uradim, mesta da posetim, knjiga da pročitam, stvari da naučim. Želim da se non stop usavršavam u struci, možda kad uštedim dovoljno da se vratim na fakultet i diplomiram da radim po svetu. Prosto me preplavi osećaj da neću u ovom kratkom životu stići da uradim sve što želim. Žena i dete bi me naterali da odustanem od nekih snova i želja.
U životu svemu se posvećujem 100%, isto bih tako se posvetio braku i roditeljstvu, što bi me odvuklo od drugih stvari u životu. Ne mogu praviti kompromis između ambicija i braka i roditeljstva.

Zašto da iz nekog pritiska društva osećam da sam manje vredan ako se ne oženim i nemam decu. Svesno preuzimam rizik da možda neću ostaviti genetsko potomstvo iza mene, pa ako se ne desi nikom ništa. Možda mi u nekom trenutku u 40oj bude žao, ali spreman sam na to.

Jesu. Jedina. Ne znaš o čemu govoriš.
(Nada, 18. avgust 2014 14:01)

Znači mi koji nemamo decu treba da se ubijemo jer naš život nema svrhu?

Nije svakome u zivotu dato da bude kao vecina. Meni je "drugarica" pre neki dan rekla da imam jos dve godine "u vr' glave" da se zaposlim, udam, rodim decu. To je prvo nazvala -da uradis bilo sta u zivotu. To su te nesrecnice koje nisu zadovoljne svojim zivotom i budu zle i pakosne da bi se osecale bolje (iako nisu ni blizu). Samo se treba osmehnuti i dobrotom i kulturom odgovoriti.

Pa ništa, život je lep i kratak, treba uživati koliko je moguće. Igraš sa što bolje možeš , sa kartama koje su ti podeljene. Ne vredi žaliti za onim što nije moguće, uvek se može naći smisao i lepota.

@cojle
Smatraš da si za sve u pravu, što ne znači da jesi. Život će ti pokazati istinu vremenom. Možda ćeš je prihvatiti, a možda ne.
Naravno da ima loših i sebičnih roditelja, kao što ima loših i sebičnih "neroditelja". Ne znači da su u većini loši i jedni i drugi ljudi, samo jer neko to sa strane procenjuje. Kada ljudi u drugima najčešće vide loše stvari, to zapravo čine jer žele da se osećaju boljim od drugih. Odlika nesigurnih i nezrelih ljudi.
Svako pravi svoje izbore, a kasnije ih stižu zasluženi plodovi zalaganja u životu. Srećno sa izborima.

Ništa ne zaboli kao kad te neka prekulturna i predelikatna osoba iz okruženja (a najčešće jetrva, zaova, te sorte neko, te tako nezadovoljne svojim muževima i životima, poslovima i obdaništima, tinejžerima), u sasvim običnim okolnostima, usred običnog razgovora tresne rečima: videćeš kad rodiš, videćeš kad budeš imala svoje, nisi rađala pa ne znaš...! Tada ne znam da li da je lupim, da li da je odrobijam jednom i zauvek. Ali, najčešće se osmehnem jer znam da će i moja beba jednom da se rodi, a to što sada boli proći će.

@Danilovic
Vama svaka cast. Ali kao neko ko ima dosta iskustva u radu sa obolelima od raka(radim na odeljenju onkologije)mogu vam reci da ste vi veoma redak primerak i da je zena kojoj ste replicirali, na zalost, ipak u pravu. Od 10 zena koje se bore sa rakom ,cak 7 biva napusteno od strane muza(u razlicitim fazama bolesti,mnogi budu sa zenom u pocetnoj fazi kada ne znaju koliko je sve to opasno, ali kada shvate, brzo pobegnu), narocito ako su mladje zene u pitanju(do 42).Sto je obolela zena mladja, to je manja sansa da muz ostane uz nju. Ako su zene starije od 55 godina, tada muzevi cesce ostaju uz njih(verovatno stoga sto kada su mladji nece da se zrtvuju i misle da imaju pravo na bezbrizniji zivot, a kada su stariji, tu su i odrasla deca koja bi sigurno osudila oca jer napusta bolesnu zenu). Sa druge strane, kada su oboleli muskarci, od 10 slucajeva, mozda samo jedna(nekad ni jedna) zena napusti obolelog muza.
Ovo nije komentar koji bi napadao muskarce, jednostavno tako stoje stvari. Vi ste izuzetak i vama svaka cast. Ali u praksi je pokazano da muskarci u teskih situacijama kakva je ozbiljna bolest, i te kako umeju da budu kukavice i sebicnjaci, i misle samo na sebe. Ima tu i dosta kulturnog uticaja, kada je zena bolesna, muskarceva porodica ce i te kako smatrati da on ima prava da "sutne" bolesnu i nadje sebi zdravu, dok ce skoro svi osuditi zenu koja ostavlja "jadnog", "napacenog" bolesnog muza.

Sudbla kleta nije tako htela :))) Hoću reći to što nemam decu je splet životnih okolnosti, nije fizička nemogućnost. Možda sam se i kasno setila, ali šta je tu je. Kada je na red došla "vantelesna" rekla sam da neću. Imala sam, imam i imaću uvek izgleda potpuno ambivalentan stav prema deci. Nije da ih ne želim, ali nije ni da nešto izgaram da ih imam. Pošto se nije zalomilo da zatrudnim onda kad sam htela, sad mi je već potpuno svejedno. U pravu je komentator koji kaže da ljudi decu prave i rađaju iz potpuno pogrešnih razloga, ima toga na svakom ćošku. Ali verujem roditeljima kada kažu da su im velika sreća. Volim tuđu decu, naročito malu, mnogo su slatki, i nekad kad se ispred zgrade igram s njima bocne me malo žal. Ali, kao što reče jedna mama, "ti se s njima poigraš sat, sat i po i odeš kući da radiš šta ti volja, ja nemam taj luksuz". Kao što rekoh, nemam neki poseban stav ni osećanja prema toj činjenici. Ne osećam taj nedostatak. Kao kad sad svojim sestrićima rođenim 90tih pokušavam da objasnim kako se živelo 80tih, u bivšoj Jugi, i kako meni strahovito nedostaje to vreme. Oni klimnu glavom, ali - ne razumeju. Nisu osetili, ne znaju. Tako ja s decom

Mislim da je lepota roditeljstva ili u ovom slučaju majčinstva u podizanju i odgajanju deteta. U prolaženju kroz sve faze njegovog života, u tome da ga naučite da hoda, govori, piše, čita, da se igrate i radujete sa njim, da prebolite sve njegove dečije bolesti, da ste tu da ga utešite kad mu je teško i kad je uplašeno, pa sve nadalje, da na kraju vidite da je posle toliko radosti ali i muke, straha, neprospavanih noći od tog malog bespomoćnog stvorenja postala devojka ili momak i vi ste ponosni na njih, a ne kao što reče ova komentatorka U
23 moja hromozoma, koje je u meni i preko mene 40 nedelja disalo, hranilo se i razvilo od jedne ćelije do bića što će sutra biti čovek. Ja bar tako mislim.

Suprug i ja smo bili u braku 8 godina, ali nikako nam nije uspevalo da dobijemo dete, imala sam dva spontana i brojne probleme, tako da razumem ovu stranu price,koja se spominje u tekstu . Najvaznije je da covek nadje svoj cilj i da se za to bori i u najtezim momentima suprug je bio pored mene , i ohrabrivao me recima , da uvek imamo jedno drugo ,sta god da se desi . To mu nikad necu zaboraviti. Sa druge strane ja sam znala da cemo imati dete za 2,3 ili 5 godina, nebitno. Tako se i desilo , prosla sam sve zive terapije , ali svaku sa osmehom na licu i ogromnom verom da jedan beba ceka bas nas... I doecekali smo je pre 3 godine, preslatka cerkica je obogatila nas zivot. Doktor mi i sad kaze da verovatno vise necu moci da radjam decu , ali ja idem dalje, sve sto je u mojoj moci cu uraditi da ona dobije brata ili sestru. Nikada ne treba odustati ,samo imati jasan cilj i veliku zelju.

To što su se mnogi od vas uhvatili samo za finansijski aspekt obog problema, pokazuje koliko malo empatije imate za tuđe probleme. To je novac koji je utrošen za dvadeset (ej!) godina pokušaja. A koliko ste vi potrošili za dvadeset godina na svoje stomake i svoj komfor? Sigurno blizu 50000 evra. Zvuči mnogo? Podelite na godine i videćete da je to jedva 200 evra mesečno. Ali ovo je članak o očaju, depresiji, osećanju neispunjenosti i praznine koja jede dušu. Novac je tu najmanje bitan. A za vas koji mislite da je lako u Srbiji usvojiti bebu (pa ni veće dete), savetujem da to pokušate, još više ako već imate svoju decu. Proces je bolno težak i korumpiran.

Ne znam zašto ljudi osuđuju one koji ne usvajaju decu, one koji ne žele da imaju decu, ali i zašto oni koji nemaju decu osuđuju one koji ih imaju?! Niko nikoga ne razume i ne prihvata...
Ne treba da imaju decu oni koji ih ne žele, ako su dobri ljudi na drugi način mogu da pruže drugoj deci ili svetu uopšte.
Roditelja ima isto i dobrih i loših. Ne razumem zašto se uvek zaključuje kakvi su kao roditelji na osnovu jednokratnog ponašanja dece u prodavnici, na ulici, vodjenja na more ili zbog uzdaha i žaljenja na obaveze. Volim svoju decu najviše na svetu, ali mi treba predah ponekad i ako se žalim ne znači da se ne trudim i ne volim ih. Jako su dobra deca, ali kao i svi imaju momente koji se ne dopadaju ni meni ni "slučajnim prolaznicima", ali se uče i vaspitavaju i sve su pametniji i razumniji, više nego neke odrasle osobe.
Moj muž stalno kuka i zbija šale ispred drugih na temu dece, a najbolji je otac koji se maksimalno trudi oko dece i uživa sa njima. Jedva čeka kad dodje kući da mu trče u zagrljaj.
Oni koji ne mogu da dobiju decu, imaju drugačije i ogromne izazove, ni njima nije lako jer to prejako žele i trude se, a ne uspeva im. Usvajanje takođe ne mora da bude uvek opcija. Ljudi koji misle da je lako usvojiti dete, nisu bili ni blizu tako složene psihološke odluke i prilike, zašto osuđivati?!
Pomirite se sa sobom, bez obzira da li želite decu ili ne, bez obzira da li ste ih dobili ili ne, pružite sebe svetu, budite nesebični i bićete nagradjeni beskonačnom ljubavlju.

Ima jedan lik, on i žena usvojili malu, slatku Cigančicu. Sad već dete došlo za prvi razred, sve se mazi oko njega "Tatice ovo, tatice ono", a on je voli, srce bi svoje rođeno isčupo iz grudi i dao joj.

Podstanari NE MOGU da usvoje decu! Ako nemaš stambene kvadrate nemaš ni mogućnost dete da usvojiš. Naše socijalne službe ih pre šalju u domove. To je žalosno!

Kao prvo, saosecam sa ljudima koji nisu mogli, iz ovih ili onih razloga, da se ostvare kao roditelji, a zeleli su. Kao drugo, mislim da ce se prava revolucija u resavanju ovog pitanja desiti sa legalizacijom surogat majcinstva u nasoj zemlji, pogotovo sto je proces usvajanja tako komplikovan i mutan. To je prosto nepojmljivo da nasi vrli zakonodavci nisu nasli za shodno da legalizuju tako nesto. Vec sam na desetine puta prisustvovao situacijama u kojima jedna ocajna zena govori da nikada nece biti majka (nakon godina vestackih pokusaja), a njena sestra, drugarica, itd. odgovara da bi joj rodila dete samo da je to dozvoljeno u ovoj nesrecnoj zemlji. Naravno da to treba zakonski regulisati, i naravno da parovi moraju pokusati sve opcije vestacke stimulacije trudnoce, ali kada se iscrpe te mogucnosti, ili postoje neke druge smetnje (recimo zdrastvene kada majka ima bolesno srce ili tumor i itd.) surogat majcinstvo je resenje. Meni je protivno zdravom razumu da je surogat majcinstvo nelegalno kod nas, a u nekim drugim zemljama (kao sto su SAD) jedna sasvim normalna i plemenita stvar. Ove na vlasti moramo da pritisnemo da se to promeni i da se stvari pomere sa mrtve tacke. Mislim da bi parovi koji su iscrpeli sve mogucnosti trebali da pokrenu inicijativu o promeni zakona javnom gradjanskom peticijom i potpisivanjem da se resi ovaj problem koji moze biti resen. Ja cu prvi da potpisem u svoje ime, ali i u ime moje dve cerkice.

@ Lana
Meni je vas žao isto kao što je vama ili nekim drugima(izvinite što vam to pripisujem, možda vama i nije) žao ovih žena koje nemaju, ne mogu ili iz nekih razloga nisu dobile decu.

Zivot uvek ide dalje.

@Danilovic, zao mi je strasno, mogu misliti kako se osecate... I sama imam HML, srecom ima leka za to - u smislu da sto kvalitetnije prozivis zivot...imam dva najdivnija deteta na svetu, I kada sam pre tri meseca otkrila HML, pomislila sam da ja nikako nisam spremna da odem od njih...I trudicu se svim silama da zivim sto duze, zbog njih. imam super karijeru, ali zelim da zivim da njih izvedem a put...Muz me nije ostavio, bori se zajedno sa mnom.

@Danilovic: Nemoj da se vredjas toliko, jer cinjenica je da to muskarci mahom rade. Srecom ti nisi jedan od njih, ali veruj mi da si u manjini. Skoro je zena, soc. radnik na slicnu temu napisala da cak 80% muskaraca ostavlja zenu koja ne moze da zatrudni, bolesnu zenu, bolesno dete. To je statistika, nazalost. Ne mislim da je to ima veze sa polom, koliko sa ljudima koji su te iste muskarce podizali i kakav su im primer davali.
Eto vidis, ja sam ostavljena vrlo brzo zbog nemogucnosti da zatrudnim i da li ga razumem? Ne! Da li boli? Ne mozes da zamislis! Verujem da bi dete trebalo da bude posledica ljubavi, a ne uslov iste. Zavidim ovim ljudima koji su uprkos svemu uspeli da sacuvaju ljubav. To znaci da imaju prave osobe pored sebe, Velike osobe!
Cinjenica je da je Velikih osoba malo. Da ih je vise- gde bi nam kraj bio i ovaj svet bi bio mnogo bolje mesto!

@borac: Hehe...neverovatno, obe smo stavile isti nick.
Kao borac borcu, saljem ti poljubac i porucujem da cuvas tog coveka pored sebe i nikad ne pustas. Jbg, ja nisam te srece, ali mi je drago da cujem da ima tako svetlih primera.

(selena, 18. avgust 2014 12:14)
(iz mog ugla, 18. avgust 2014 12:12)

Svaka vam čast, volim vas.

prvo da kazem ozenjen sam i imam dvoje dece da ne bude zabune.ali to stvarno ne smatram da mi je jedini uspeh u zivotu i da sad treba do kraja zivota samo njima da gledam u zadnjice i da mi to bude jedino u zivotu.slazem se da decu treba praviti iz pravih razloga i potpuno cenim ljude koji su odlucili da nemaju dece smatrajuci da nece biti dobri roditelji ili da ne mogu da im pruze egzistencijalni minimum.najvise od svega me nerviraju ljudi koji spominju i pozivaju se na decu u svim mogucim prilikama-u firmi da dobiju odmor kad hoce,kod roditelja da dobijaju razne stvari,u posti ,banci da idu preko reda.....i sam sam kasno dobio decu a nisam imao nikakve zdravstvene probleme prvo sam smatrao da mladji nisam bio spreman ni mentalno ni finansijski,drugo sa cekao sam pravu osobu...nikad ni u jednoj prilici nisam spimenuo decu da bi ostvario neku sitnu privilegiju niti prijatelje koji ih nemaju smarao sa pricama o deci.......pravite decu iz pravih razloga i kad ste potpuno spremni-sve ostalo je propast !!!!!

Moja žena i ja smo imali isti problem. Probali smo sa veštačkim oplodnjama, šest puta bez uspeha. Nismo marili za štetnost i rizik za zdravlje. Doktori to prećutkuju i ističu samo pozitivne stvari koje mogu da se dese (dobitak deteta), a zla koja se vrlo često mogu desiti i bolesti koje svi ti tretmani i hormoni izazivaju se stavljaju u drugi plan.
Mi smo na kraju usvojili devojčicu od dve godine. Da smo bili mlađi (već smo ušli u četrdesete) verovatno bi usvojili još jedno ili dvoje dece, ali iovako smo presrećni. Nikada neću zaboraviti dan kada sam prvi put video ćerku. Zaljubio sam se na prvi pogled i svakim danom je volim sve jače. Za dve nedelje polazi u školu. Malo nam je žao što više nije bebac već sve više liči na devojku, ali ona je anđeo i žena i ja je obožavamo.
Inače moram da priznam da smo i mi imali razne sumnje i dileme pre usvajanja, ali sve je to posle palo u zaborav i mi nikad nismo bili srećniji. Šteta je samo što je proces usvajanja u Srbiji (kao manje više i sve ostalo) podložno kojekakvim mahinacijama, korupcijama i svim ostalim negativnim pojavama. Šteta je i što se usvajanje ne stimuliše, ne promoviše više i pozitivnije uz edukaciju celog društva u sve benefite koje ono donosi. Zbog toga u Srbiji ima mnogo parova bez dece, i mnogo dece bez roditelja, i ne treba biti neki matematičar i spojiti dve strane jednačine, samo bez "posrednika", mešetara, i ljudi slabog morala koji bi na tome da zarade i ućare dok ih dobrobit drugih uopšte ne interesuje.

imam 28 godina, prosle godine sam imala 3 operacije karcinoma jajnika, ostala sam bez reproduktivnoh organa, samim tim i sansu da ikada postanem majka...jaca polovina je sve vreme bila uz mene, najveca podrska, nijednog trenutka me nije ostavio bez osmeha na licu iako znam koliko je i njemu bilo tesko, zahvalan sam mu na tome do kraja zivota. zivot je jedan , treba ga iskoristiti. planiramo usvajanje deteta, ipak zivot ide dalje...

@borac: strasno to sto ti se dogodilo, jako,jako si mlada. ja vec imam 40 i sreca u nesreci da se ovo sad dogodilo kad vec imam decu. drzi se, sreca ce se i za tebe osmehnuti. kaze se kad se zatvore vrata, otvore se prozori!

Divno je imati ih, motovisu, pokrecu, ali nisu jedini recept za srecu. Obozavam decu i ona mene, prosto se "lepe". Sam tekst je okej, zasto kritikovati kako se ko oseca i kako prolazi zbog nemanja dece, kad je vec hrabar da o tome otvoreno govori (mozda nekome i pomogne), ali je naslov neprimeren, jer, toliko je muskaraca kojima je zelja takodje neispunjena, nebitno cijom krivicom. Na kraju, i u braku (vezi) sa decom i bez dece, ljubav i medjusobno razumevanje i podrska, odredjuju koliko cete zaista biti srecni i ispunjeni i naravno, licni stav i unutrasnje osecanje na temu "nemanja dece". Jednostavno, nisu svi jednako jaki da se izbore sa problemima i puno puta im ni to sto imaju decu, nece pomoci da izadju iz krize ili depresije. Uostalom, tolika deca i unuci su hiljadama kilometara daleko, a roditelji i bake i deke, ostanu sami i prepusteni sebi i ako imaju srece, nekom dobrom komsiji.