Ostavi mobilni i razgovaraj sa strancem

Koji mit da su ljudi na Zapadu otuđeni. Naprotiv ljudi su tamo mnogo direktniji i iskreniji nego ovde. Jeste istina oni se malo druže ali to nije zato što su otuđeni već zato što nemaju vremena što zbog posla što zbog raznih aktivnosti preko dana. Mislim ti tamo stvarno moraš da zakažeš da bi se sa nekim video dok ovde to ne moraš, jer ovde ljudi imaju puno vremena i kad ti kažu "svrati kad možeš" to stvarno misle.Jer ovde se u suštini malo radi, u javnom sektoru oko sat a u privatnom bar dva. Ali ovdašnja atmosfera međuljudskih odnosa je stvarno loša, puno zavisti,zlobe,cinizma... Često imam osećaj da ljudi pričaju i druže se samo da bi se izjadali,iz dosade ili zbog neke koristi.A teme su uglavnom ogovaranja i ili pravljenje nekih kombinacija.

Znaci da u prevozu pricam sa strancem?!
Jedino sa nekim penzionerom posto su oni jos jedini orni za pricu, ovi mladji bi te najradje skalpirali i ako ih samo nesto priupitas.

A kod nas:
Pita stariji gospodin zemunca: Izvinite, da Vas pitam...
Zemunac: Ma, koga ćeš ti da vaspitaš!?

Kod nas ako zapocnes pricu sa strancem, odmah krene s nebuloznim tvrdnjama o politici, teorije zavere, i slicne stvari iz pileceg mozga, da ti ne ostaje nista nego da zacutis i klimas glavom dok ne pronadjes izgovor da nestanes odatle. Kad sam shvatio sta mogu da ocekujem od 'prosecne' osobe ovde, pricam samo s onima koje sam dobro upoznao, da ne gubim vreme na gluposti.

Pa jeste ali na zapadu se bolje živi i nisi besan i nisi u depresiji pa ti je uvek do priče. Sad ti priđi nekom našem čoveku sa ciljem da naglabaš o nekim glupostima kao da je sve super, a on gleda u jednu tačku misleći kako će da uštedi pare od plate koja je 300 evra da kupi auto star 15 godina!
Kako detetu da plati eskurziju, kako da ode i sam negde da se odmori i td.
Plus, posle toliko ratova ne znate ko je kakav i kakvu psihu ima.
Mi smo ovde svašta proživeli, pa čak i bombardovanje cele zemlje.
I dan danas nas jašu i domaći i strani političari i sve ide preko naše grbače. Klinci sa mobilnim koje čačkaju rade za 25 iljada dinara ili uopšte ne rade, nemaju ni dinar, nemaju devojku-dečka, nemaju ništa od života, nikakve mogućnosti čak nemaju da svojim znojem bar učine sebi život jednog dana lakšim. I kome je do priče tu sa totalnim strancem?
Ništa nije slučajno ljudi u Srbiji. Niko se ovde ne ponaša ovako ili onako jer mu se dig'o đole, ili je besan i ljut iz dosade. Ne. Razumite jednom šta smo preživeli i kako i danas živimo i ne upoređujte više deo sveta sa nama, i to onaj deo sveta u kojima su ljudska prava na 1 mestu, u kojima je sve uređeno, naosnovnije stvari bar, i ljudi su duboko u svojim dušama zadovoljni.
Ovde to nije slučaj. Neka mi neko priđe tako, ok, jednom, drugi put bi ga šutnuo u facu! Nije mi do priče, pusti me brinem, razmišljam, planiram, a sa ortacima se zezam i pričam..jednom u 4 meseca kad odemo na pivo!

Ћутање у јавном превозу је најнормалнија ствар.

Замислите како би изгледало када би се сматрало нормалним да сваки пут кад уђете у јавни превоз причате са оним поред којег седнете.
Тада би се сматрало ненормалним ћутање које је некад преко потребно јер вас на послу и код куће стално бомбардују информацијама које вас оптерећују.

Да не помињем то што најмање 50% популације нема шта паметно да каже осим описа њихове свакодневнице која је највероватније досадна и/или тужна.

Решење са беџевима на којима пише да сте расположени за разговор је одговарајуће.

U privatnom sektoru se ne radi dva sata, neko 8+dva, najcesce! Ne, ovde nije lako, ali ako prestanemo biti ljudi i biti humani, ne treba nam ni ovo sto imamo.

Pre nekih 15ak godina bilo je egzotika upoznati nekog preko interneta I druziti se virtuelno, a danas je to kad nekog upoznas na ulici. Stvarno izgleda strasno sto zaista I jeste. "Vaaauuu upoznao sam devojku u autobusu vaaau pa ona zna da prica ".

Bio sam ove godine u Pragu, sam, turistički. Na Vaclavskoj ulici u centru grada zamolio sam Čehinju da me fotografiše pošto nisam imao koga, a ona se bukvalno okrenula za 180 stepeni od mene. Kuja glupava. :) Zaista, osetio sam proboj u stomaku zbog takvog ponašanja, bila je to hladnokrvna uvreda a nisam puno tražio, čak sam joj se blago osmehnuo pre toga i eto. Nikad više u Češku neću ići, ali trebam toplo napomenuti da su muški Česi začudo drugačiji i da su prijateljski nastrojeni.

Pa jeste ali na zapadu se bolje živi i nisi besan i nisi u depresiji pa ti je uvek do priče. Sad ti priđi nekom našem čoveku sa ciljem da naglabaš o nekim glupostima kao da je sve super, a on gleda u jednu tačku misleći kako će da uštedi pare od plate koja je 300 evra da kupi auto star 15 godina!
Kako detetu da plati eskurziju, kako da ode i sam negde da se odmori i td.
Plus, posle toliko ratova ne znate ko je kakav i kakvu psihu ima.
Mi smo ovde svašta proživeli, pa čak i bombardovanje cele zemlje.
I dan danas nas jašu i domaći i strani političari i sve ide preko naše grbače. Klinci sa mobilnim koje čačkaju rade za 25 iljada dinara ili uopšte ne rade, nemaju ni dinar, nemaju devojku-dečka, nemaju ništa od života, nikakve mogućnosti čak nemaju da svojim znojem bar učine sebi život jednog dana lakšim. I kome je do priče tu sa totalnim strancem?
Ništa nije slučajno ljudi u Srbiji. Niko se ovde ne ponaša ovako ili onako jer mu se dig'o đole, ili je besan i ljut iz dosade. Ne. Razumite jednom šta smo preživeli i kako i danas živimo i ne upoređujte više deo sveta sa nama, i to onaj deo sveta u kojima su ljudska prava na 1 mestu, u kojima je sve uređeno, naosnovnije stvari bar, i ljudi su duboko u svojim dušama zadovoljni.
Ovde to nije slučaj. Neka mi neko priđe tako, ok, jednom, drugi put bi ga šutnuo u facu! Nije mi do priče, pusti me brinem, razmišljam, planiram, a sa ortacima se zezam i pričam..jednom u 4 meseca kad odemo na pivo!

Bio sam ove godine u Pragu, sam, turistički. Na Vaclavskoj ulici u centru grada zamolio sam Čehinju da me fotografiše pošto nisam imao koga, a ona se bukvalno okrenula za 180 stepeni od mene. Kuja glupava. :) Zaista, osetio sam proboj u stomaku zbog takvog ponašanja, bila je to hladnokrvna uvreda a nisam puno tražio, čak sam joj se blago osmehnuo pre toga i eto. Nikad više u Češku neću ići, ali trebam toplo napomenuti da su muški Česi začudo drugačiji i da su prijateljski nastrojeni.

Koji mit da su ljudi na Zapadu otuđeni. Naprotiv ljudi su tamo mnogo direktniji i iskreniji nego ovde. Jeste istina oni se malo druže ali to nije zato što su otuđeni već zato što nemaju vremena što zbog posla što zbog raznih aktivnosti preko dana. Mislim ti tamo stvarno moraš da zakažeš da bi se sa nekim video dok ovde to ne moraš, jer ovde ljudi imaju puno vremena i kad ti kažu "svrati kad možeš" to stvarno misle.Jer ovde se u suštini malo radi, u javnom sektoru oko sat a u privatnom bar dva. Ali ovdašnja atmosfera međuljudskih odnosa je stvarno loša, puno zavisti,zlobe,cinizma... Često imam osećaj da ljudi pričaju i druže se samo da bi se izjadali,iz dosade ili zbog neke koristi.A teme su uglavnom ogovaranja i ili pravljenje nekih kombinacija.

Znaci da u prevozu pricam sa strancem?!
Jedino sa nekim penzionerom posto su oni jos jedini orni za pricu, ovi mladji bi te najradje skalpirali i ako ih samo nesto priupitas.

Kod nas ako zapocnes pricu sa strancem, odmah krene s nebuloznim tvrdnjama o politici, teorije zavere, i slicne stvari iz pileceg mozga, da ti ne ostaje nista nego da zacutis i klimas glavom dok ne pronadjes izgovor da nestanes odatle. Kad sam shvatio sta mogu da ocekujem od 'prosecne' osobe ovde, pricam samo s onima koje sam dobro upoznao, da ne gubim vreme na gluposti.

U privatnom sektoru se ne radi dva sata, neko 8+dva, najcesce! Ne, ovde nije lako, ali ako prestanemo biti ljudi i biti humani, ne treba nam ni ovo sto imamo.

Pre nekih 15ak godina bilo je egzotika upoznati nekog preko interneta I druziti se virtuelno, a danas je to kad nekog upoznas na ulici. Stvarno izgleda strasno sto zaista I jeste. "Vaaauuu upoznao sam devojku u autobusu vaaau pa ona zna da prica ".

A kod nas:
Pita stariji gospodin zemunca: Izvinite, da Vas pitam...
Zemunac: Ma, koga ćeš ti da vaspitaš!?

Ћутање у јавном превозу је најнормалнија ствар.

Замислите како би изгледало када би се сматрало нормалним да сваки пут кад уђете у јавни превоз причате са оним поред којег седнете.
Тада би се сматрало ненормалним ћутање које је некад преко потребно јер вас на послу и код куће стално бомбардују информацијама које вас оптерећују.

Да не помињем то што најмање 50% популације нема шта паметно да каже осим описа њихове свакодневнице која је највероватније досадна и/или тужна.

Решење са беџевима на којима пише да сте расположени за разговор је одговарајуће.