Ova priča će vam vratiti veru u ljubav (VIDEO)

Imam 68 godina i sreću da sam život proživela punim plućima. Radila sam 42 godine posao koji volim, više puta volela i bila voljena i na kraju se zaljubila i udala za dobrog i pametnog čoveka sa kojim živim dobar život. Nisam ni bila svesna koliko sam sreće imala sve do pre nekoliko godina kada su počeli ozbiljni problemi sa zdravljem. Preživela sam više operacija i sada sam invalid. Teško hodam i svaki dan je borba sa samom sobom da ustanem, da hodam, da nešto uradim i da, uprkos bolu, proživim jedan normalan i srećan dan. Po nekada sam depresivna i čini mi se da život nema smisla, ali to ne traje dugo. Uvek pomislim koliko toga još mogu da uradim i koliko mi je život lep i ispunjen. Imam mog životnog druga koji me voli i podržava, imam koga da volim, sa kim da pričam... Toliko toga da se pročita i sazna, toliko lepih malih trenutaka u svakom danu, zajednički doručak, lep kolač koji napravim, slika koju naslikam. I srećna sam sa ovim što imam.

Zato razumem ovo dvoje ljudi jer iako ne mogu mnogo toga, ipak imaju ogromno mnogo: imaju jedno drugog i svoju ljubav. Predivno.

Wow !!!

Kad vidim da ovako bolesni ljudi mogu da budu tako srećni, onda ja koji sam zdrav i prav, skoro sve da imam, opet sam često depresivan, dodje mi se tek da se ubijem, jer ja to ne zaslužujem, oni da, život i sreću i to pored svih prepreka.

Prelepo. Svim dobrim ljudima, zelje za dane ispunjene ljubavlju i plemenitim mislima.

Imam 68 godina i sreću da sam život proživela punim plućima. Radila sam 42 godine posao koji volim, više puta volela i bila voljena i na kraju se zaljubila i udala za dobrog i pametnog čoveka sa kojim živim dobar život. Nisam ni bila svesna koliko sam sreće imala sve do pre nekoliko godina kada su počeli ozbiljni problemi sa zdravljem. Preživela sam više operacija i sada sam invalid. Teško hodam i svaki dan je borba sa samom sobom da ustanem, da hodam, da nešto uradim i da, uprkos bolu, proživim jedan normalan i srećan dan. Po nekada sam depresivna i čini mi se da život nema smisla, ali to ne traje dugo. Uvek pomislim koliko toga još mogu da uradim i koliko mi je život lep i ispunjen. Imam mog životnog druga koji me voli i podržava, imam koga da volim, sa kim da pričam... Toliko toga da se pročita i sazna, toliko lepih malih trenutaka u svakom danu, zajednički doručak, lep kolač koji napravim, slika koju naslikam. I srećna sam sa ovim što imam.

Zato razumem ovo dvoje ljudi jer iako ne mogu mnogo toga, ipak imaju ogromno mnogo: imaju jedno drugog i svoju ljubav. Predivno.

Wow !!!

Kad vidim da ovako bolesni ljudi mogu da budu tako srećni, onda ja koji sam zdrav i prav, skoro sve da imam, opet sam često depresivan, dodje mi se tek da se ubijem, jer ja to ne zaslužujem, oni da, život i sreću i to pored svih prepreka.

Prelepo. Svim dobrim ljudima, zelje za dane ispunjene ljubavlju i plemenitim mislima.