Da li ste zarobljeni u lošoj vezi?

Jos gore je kad ste u super vezi, pa udjete u brak koji iz nekog neobjasnjivog razloga postane los.

bila sam u sedmogodisnjoj vezi, pa sa sledecim deckom zivela dve godine. posle toga sam upoznala sadašnjeg muža koji je za sobom imao dve petogodisnje i jednu jednogodisnju vezu. vencali smo se posle 2 meseca. u braku smo 7 godina i imamo divno dete. oboje se slazemo da bez tih prethodnih iskustava ne bismo imali hrabrosti da se tako brzo odlučimo. iskustvo je uvek dobra stvar, pogotovo loše iskustvo.

Kao da ste opisivali moju nekada jako dobru drugaricu. Bila u vezi nekoliko godina. Često mi je u poverenju znala reći "Znam da on nije onaj pravi za mene, nije ono što sam želela, nekoga ko me razume, s kim mogu da pričam o svemu i svačemu, .... , ali ako raskinem možda nadjem samo još goreg ... ".
Na kraju se i udala za njega ...

ah taj strah od samoce...

Razum
Da se dvoje slože, ne treba da budu sasvim slični a ni posve različiti. Da imaju saglasne životne ciljeve, zajednička osnovna interesovanja, kriterijume vrednosti i životne stavove, a sposobnosti i crte ličnosti da se razlikuju, i to tako da budu komplementarni, da se dopunjuju.

Srce
Privlačenje, dopadanje, simpatija, sviđanje, fluid, hemija... Normalne osobe privlači sve ono što je svojstveno suprotnom polu (muškarce – ženstvenost, žene – muževnost). Shvatanje ženstvenosti i muževnosti delom je instinktivno, prirođeno, a delom podložno uticaju okoline.

Model
Po pravilu, deca prihvataju roditeljski model ponašanja, usvajaju njihov sistem vrednosti, životne stavove i način života. Ima jedan test:
Onako kako se roditelj istog pola potencijalnog partnera odnosi prema svom supružniku, takvo postupanje prema sebi može da očekuje i partner koji posmatra ovaj odnos.

Kapital
Ko je imao sreću da u svom životu bude zadojen pravom (velikom, iskrenom, toplom, brižnom, srčanom, samopožrtvovanom...) ljubavlju, snabdeven je vrlo značajnim kapitalom. Ovakav ''kapitalista'' imaće odakle da emituje ljubav oko sebe. Voljeni ljudi vole lakše i dublje od nevoljenih.

Sudbina
Sudbina se može sagledati; pred njom nismo bespomoćni. Nečasno postupanje u životu kad-tad dođe na naplatu. Održavanje stare veze dok ne nađemo novu je čest primer. Poslovica ''Radi dobro ne kaj se, radi zlo nadaj se'', opominje da partner u vezu unosi više nego što se obično misli.
.

"A kad prava osoba naiđe, lakše ćete je prepoznati".

I sadašnja osoba je nekad bila prava osoba, tako da niko ne garantuje da se i sa (svakom) sledećom neće ponoviti slično iskustvo. Umesto što optužuju partnera da ih ne zadovoljava, neki ljudi bi trebalo da se zapitaju da li možda s njima nešto nije u redu, da li oni jednostavno nisu sposobni da se opuste i uživaju u vezi, sa sadašnjim ili bilo kojim partnerom?

Vladimire, bilo je jedno istraživanje koje je imalo zadatak da pokaže koliko nemanje dece utiče na muškarca i znate šta - ispostavilo se da VRLO loše utiče na njihovu psihu, jer nisu ostvarili "primarnu funkciju" a to je da svoje gene prošire dalje. Tako da, isto što važi za žene, važi i za muškarce, tu smo uostalom, jedni zbog drugih, a biološka funkcija nam je ista.
Ako ćemo o psihološkoj, društvenoj ulozi, smislu života i ostalom, onda je priča mnogo komplikovanija od proste reprodukcije.
Što se tiče biologije, ima muškaraca kojima mnogo teže padne što nemaju dece nego ženama. Žene koje ih nemaju makar imaju "izgovor" koji glasi "makar se nisam namučila sa detetom" dok se muškarci oko njega muče mnogo manje (u većini slučajeva) pa je gubitak veći u njihovom slučaju. Ovo je gruba generalizacija - kao što je i Vaša pa se tako može reći da su muškarci koji nisu očevi - nesređeni slučajevi. I šta ćemo sada? Hoćemo li etiketirati svakog neoženjenog muškarca kao "nesposobnjakovića koji ni ženu nije mogao da nađe" ili onog koji decu ne želi kao "fašistu i egositu" ili ne može da ih ima kao "nesretnika koji nije u stanju ni dete da napravi"?
Loša Vam je ta generalizacija, okačite je mačku o rep :) Kao i svaku drugu uostalom.
Ima žena koje decu ne vole, ostavljaju ih ili budu loše i "nesređene" osobe baš zbog te dece i hoće da se ubiju jer su se zeznule da ih imaju, ali eto, nije politički korektno reći da ih mrze. Nisu svi ljudi isti.

Vreme mi je da razmišljam o braku i pitam se da li ću naći nekoga ko će me voleti kao i on. Plašim se samoće i ne želim da ostanem sama kao moja majka - izričita je Nevena.

"Bolje vrabac u ruci nego golub na grani" !
Inace koliko ja znam (napominjem da nisam psi'olog), sve "neispunjene" zene su i nesrecne !

Ja i zena imamo srednje obrazovanje, odmah smo dobili prelepu decu, para nikad dovoljno, oskudica... zato se i drzimo jedno za drugo ko davljenik za slamku.

Jednostavno za dileme iz teksta nema se vremena. Volimo se do koske.

Otici ili ostati? Kako biti pametna/an? U visegodisnjoj sam vezi, volim ga ali ne ide nam kako smo zamislili ili kako bismo zeleli. Ponekad je lepo, a cesto i ruzno. Ne plasim se samoce, bila sam i sama znam kako je, s godinama je verovatno i sve teze biti sam/a, ali ta cinjenica ne utice na moju odluku. Ne znam na koju stranu da krenem...

Ne slazem se sa porukom price, nije dobar savet reci da treba putovati i voditi drustven zivot kako bi potmuli osecaj samoce.
Treba se suociti sa sobom i svojom "fobijom", to jeste fobija, jer mnogi ne samo takva osoba osecace se usamljeno i na koncertu i utakmici gde se pomeriti ne mogu od ljudi i ako je sa njim/njom doslo i brdo prijatelja.
U pitanju je nesigurnost u sebe koja je stecena,a dokaz sebi dajete groznim osecanjem koje ste imali u proslosti 1-2-3 godine kada ste bili sami.
Ako ste sami sebi dosadni, bicete i partneru, nije resenje bezati od sebe natrpavanjem obaveza jer docicete u situacije kada ce vam i minuti samoce biti mnogo.
Osecaj koji vas prozima samocom da ne pripadati ovom vremenu i prostoru, napravili ste sami, kada se nadjete u nekom drustvu svi vam deluju tako kompaktno a samo ne mozete se uklopiti. Za sve postoji realno objasnjenje potrebno je samo da ga nadjete, nemojte ici linijom manjeg otpora i sebe smatrati nesretnim/nom i usamljenom osobom kojoj bi samo ljubav pomogla, a onda i ta osoba uvela u zivotnu kolotecinu.
Verujte da ne bi, vec bi vi tu osobu uvukli u svoj svet osame, a onda bi on sve manje vremena provodio sa vama, a vama polako se vracao ponovo taj potmuli i ubistveni osecaj.

I ja sam jedna od onih koja se upetljala u vezu bez ikakvog smisla. U pocetku, prvih mesec dana sam bila zaljubljena, ali to je brzo nestalo. Sada posle deset meseci je ostala samo navika i sa moje i njegove strane. Provodimo vreme zajedno koliko mozemo, ali nas to nikuda ne vodi. Pricali smo o tome iskreno i zakljucili da smo se odavno ohladili oboje. Nakon te price sednemo da popijemo kafu i predjemo na drugu temu kao da se nista lose ne desava u nasoj vezi i jednostavno nastavimo nekako mehanicki. Nemamo nikakav zajednicki cilj. Nemamo emocija vise. Imamo sve razloge za raskid, ali niko se ne usudjuje da to prvi uradi pa tako uvek samo nastavljamo dalje i dalje, a sve je prazno i hladno medju nama. Ne volimo iste stvari. Razliciti smo u svemu. Pogledi na zivot su nam drugaciji, nemamo nista zajednicko. Ni njemu ni meni nije jasno zasto smo zajedno. Zasto me zove deset puta dnevno, zasto dolazi kod mene, zasto idem kod njega, sve je besmisleno, a i dalje smo u vezi. I hladim se sve vise, a sve mi je teze da mu to saopstim, jer on cini sve da mi ugodi, a ja se trudim da mu uzvratim kao u znaku zahvalnosti, a ne zato sto ga volim. Plasim se da cu ostati sama i jednostavno cutim i trpim. Ne znam kako da se izvucem iz ove agonije.

Na kraju će ipak dobiti ono što su zaslužili. U životu je najlakše je ići putem manjeg otpora,ali pogledajte posle gde vas to vodi....

Vladmire, nema tih posledica o kojima pričate, a da su isključive za žene. Jako malo žena sam upoznala koje nisu rodile, a da sam primetila bilo kakvu smetnju u komunikaciji, za razliku od muškaraca. Mogu vam reći da se takvih muškaraca plašim. Stvarno imaju čudan pogled, pohotan, odvratan (da se nadovežem na drugu temu-nisam od onih koji se opterećuju pogledima i smislom izjava sagovornika suprotnog pola). Te žene, koje imaju problem sa društvom, a nemaju decu, bile bi iste i da ih imaju. Što se tiče somatskih problema, procenat je približan i kod onih koje su rađale i kod onih koje nisu. Inače, "biološka potreba" nije razlog zbog kojeg se žene odlučuju na lošu vezu, već pritisak društva. Ono što se da primetiti jesu posledice loših veza. Komunikacija sa ljudima koji su sami u takvoj vezi, ili su im deca u lošoj vezi/braku, nije ni malo laka. U suštini, niko od nas nema pravo da se meša u tuđe odluke, niti bilo ko od nas treba da se opterećuje tuđim propalim životima, ali problem je u tome što se tuđe nezadovoljstvo odražava i na nas. Crpe energiju svojim žalopojkama, ne prezaju od pravljenja problema u društvu, vređaju bez raloga (onako na finjaka)...a nisu sposobni da srede sopstveni život. Ono što mi smeta, jeste prebacivanje odgovornosti na žene za sve moguće probleme u vezama.

Нисам у вези, а ни био у толикој дугој да бих живео с девојком...
Али претпостављам да је проблем дугих веза што немају поенту. У деци.
Човек је динамичко биће, или напредује или назадује. Нема стагнације.
Исто с браком, која је органска ствар. Ако не нађе сврху у породу, онда се гаси...
У деци се проналази "нова" љубав, смисао и сврха.

@Izbirljiva udadavaca
Mogu se sloziti sa vama da ima dosta zena,koje su same ili razvedene,a nemaju taj osecaj krivice ili ne pate zbog toga sto se nisu ostvarile kao majke.Ne znam za muski rod,nesto nisam sretao te "pripadnike" koji tako tesko pate sto se nisu ostvarili kao ocevi.Za svako ljudsko bice je tesko ako se u zivotu ne ostvari,bilo kroz rad ili kroz porodicu.Ja spadam u one koji su celog zivota samostalni,a sad da patim nesto i da zene gledam popreko ili nekim daleko bilo ludackim pogledom sto nisam otac,to ne radim,niti imam takvu dijagnozu.Svako se nervira ili pati zbog necega,ali u sustini svi mi moramo i trebalo bi da reagujemo na frustracije na neki uobicajen nacin.Ali osim tih "samaca" koji mozda tako gledaju na zene i sto kazete salju negativnu energiju,ima jedno pitanje.Zasto ovi koji su u braku ili vezi,koji su se ostvarili kao roditelji,salju na nas "samce" tu negativnu energiju?Pa oni bi trebalo da su srecni jer su konacno postali roditelji i sto imaju nekoga sa kojim ce da dele probleme ovog sveta.Ne znam zasto dolazim do zakljucka da je bolje nesto nemati nego imati ovde kod nas?

@ Maja,budi odlucna,poslusaj svoju intuiciju,..

(merien, 19. jun 2014 17:44)
Aaaau!? To bi bila moja reakcija na tvoju pricu.
Zaljubiti se u nekoga i nakon samo mesec dana da carolija nestane a pritom on sve vreme pazljiv?
Jesi li razmislila o tome, onako da prikupis sve cinjenice i sazmes u jedan utisak? To jednostavno ne biva, moras se zamisliti jesi li zaista i bila zaljubljena ili je to bio samo umisljaj i idealizovanje svoga muskarca.
Pre svega moram ti reci da ima slucajeva mnogo u kojima su oboje bili indiferentni jedno prema drugom dok je trajalo, da bi posto su raskinuli i proslo par godina, shvatili da su oni ipak jedno za drugo.
Ovde u rubrici "super zena", jedna dama je ispricala svoju pricu slicnu tvojoj i da nakon 10 godina od raskida misli na njega i pita se da li da ga pozove.
Eto jedna mozda dobra ideja za vas, deluje mozda kao decija igra, ali dogovorni prekid veze na neki period koji sami odredite, ali prekid i svake komunikacije na 1 mesec (ukoliko izdrzite) mozda nije losa ideja. Svakako ulazite u rizik da jedno od vas nadje drugu osobu, ali upravo to vam i treba, da vidite jeste li jedno za drugo. To ti svakako moze i pomoci da zakljucis koliko mu je stalo do tebe cim mu to predlozis tako sto ces videti da li ce to oberucke prihvatiti ili nevoljno.

(Bucko razmisljam, 19. jun 2014 09:56)

То је физиолошка ствар. Свака жена која се не оствари као мајка (не улазим у разлоге!) је... несређен случај. Да не употребим неки клинички израз због којег ми не би објавили коментар.

Зато јој је дат живот (од мајке природе или Бога Оца; како ко жели), сложени репродуктивни органи и хормони. Да рађа. Примарна улога.
Ако се не деси, оставља психосоматске последице.

Код мушкарца се то решава сношајем, дакле, далеко простије.

Da li ste zarobljeni u lošoj vezi?

Svaki dan se patim sa losom vezom, ali mi nema pomoci, jer nece da uvedu 100/10!

"u kozmosu nema slucaja,u kozmosu nema zrtava"

@(Usamljeni jahac, 20. jun 2014 10:35)
Pitate pogrešnu osobu za lošu energiju koju šalju udate/oženjeni sa decom. I ja to isto kažem, da su oni problem u društvu i da je komunikacija sa njima očajna. Lično imam svakodnevno verbalne okršaje sa njima. Nezadovoljstvo prosto isijava iz njih. Ne kažem da su svi muškarci takvi, već da poznajem nekolicinu koji mi ne ulivaju poverenje. Žene su uglavnom oštrokonđe kada zađu u neke godine, a ovo su muškarci u kasnim 30-im, ranim 40-im. Pretpostavljam da ih drma kriza godina (ali da nisu prijatno društvo, nisu). Ipak, nije lako starost čekati sam. Nije problem imati nešto ili nemati kod nas. Ja ne vidim probleme koji nas pogađaju, a da su u drugim sredinama pošteđeni istih. Problem je uleteti u nešto za šta nisi sposoban sa nekim koga ne voliš. Poznajem jako malo parova po kojima se da primetiti da su u braku iz ljubavi. Da tu ljubav podvedemo pod stvarno poštovanje, poverenje i želju da se gradi miran život.

(generalno, 19. jun 2014 14:38)

Нисмо се разумели. Ни изблизу.

(Bucko razmisljam, 19. jun 2014 09:56)

То је физиолошка ствар. Свака жена која се не оствари као мајка (не улазим у разлоге!) је... несређен случај. Да не употребим неки клинички израз због којег ми не би објавили коментар.

Зато јој је дат живот (од мајке природе или Бога Оца; како ко жели), сложени репродуктивни органи и хормони. Да рађа. Примарна улога.
Ако се не деси, оставља психосоматске последице.

Код мушкарца се то решава сношајем, дакле, далеко простије.

Нисам у вези, а ни био у толикој дугој да бих живео с девојком...
Али претпостављам да је проблем дугих веза што немају поенту. У деци.
Човек је динамичко биће, или напредује или назадује. Нема стагнације.
Исто с браком, која је органска ствар. Ако не нађе сврху у породу, онда се гаси...
У деци се проналази "нова" љубав, смисао и сврха.

(generalno, 19. jun 2014 14:38)

Нисмо се разумели. Ни изблизу.

Vreme mi je da razmišljam o braku i pitam se da li ću naći nekoga ko će me voleti kao i on. Plašim se samoće i ne želim da ostanem sama kao moja majka - izričita je Nevena.

"Bolje vrabac u ruci nego golub na grani" !
Inace koliko ja znam (napominjem da nisam psi'olog), sve "neispunjene" zene su i nesrecne !

Vladimire, bilo je jedno istraživanje koje je imalo zadatak da pokaže koliko nemanje dece utiče na muškarca i znate šta - ispostavilo se da VRLO loše utiče na njihovu psihu, jer nisu ostvarili "primarnu funkciju" a to je da svoje gene prošire dalje. Tako da, isto što važi za žene, važi i za muškarce, tu smo uostalom, jedni zbog drugih, a biološka funkcija nam je ista.
Ako ćemo o psihološkoj, društvenoj ulozi, smislu života i ostalom, onda je priča mnogo komplikovanija od proste reprodukcije.
Što se tiče biologije, ima muškaraca kojima mnogo teže padne što nemaju dece nego ženama. Žene koje ih nemaju makar imaju "izgovor" koji glasi "makar se nisam namučila sa detetom" dok se muškarci oko njega muče mnogo manje (u većini slučajeva) pa je gubitak veći u njihovom slučaju. Ovo je gruba generalizacija - kao što je i Vaša pa se tako može reći da su muškarci koji nisu očevi - nesređeni slučajevi. I šta ćemo sada? Hoćemo li etiketirati svakog neoženjenog muškarca kao "nesposobnjakovića koji ni ženu nije mogao da nađe" ili onog koji decu ne želi kao "fašistu i egositu" ili ne može da ih ima kao "nesretnika koji nije u stanju ni dete da napravi"?
Loša Vam je ta generalizacija, okačite je mačku o rep :) Kao i svaku drugu uostalom.
Ima žena koje decu ne vole, ostavljaju ih ili budu loše i "nesređene" osobe baš zbog te dece i hoće da se ubiju jer su se zeznule da ih imaju, ali eto, nije politički korektno reći da ih mrze. Nisu svi ljudi isti.

bila sam u sedmogodisnjoj vezi, pa sa sledecim deckom zivela dve godine. posle toga sam upoznala sadašnjeg muža koji je za sobom imao dve petogodisnje i jednu jednogodisnju vezu. vencali smo se posle 2 meseca. u braku smo 7 godina i imamo divno dete. oboje se slazemo da bez tih prethodnih iskustava ne bismo imali hrabrosti da se tako brzo odlučimo. iskustvo je uvek dobra stvar, pogotovo loše iskustvo.

Da li ste zarobljeni u lošoj vezi?

Svaki dan se patim sa losom vezom, ali mi nema pomoci, jer nece da uvedu 100/10!

I ja sam jedna od onih koja se upetljala u vezu bez ikakvog smisla. U pocetku, prvih mesec dana sam bila zaljubljena, ali to je brzo nestalo. Sada posle deset meseci je ostala samo navika i sa moje i njegove strane. Provodimo vreme zajedno koliko mozemo, ali nas to nikuda ne vodi. Pricali smo o tome iskreno i zakljucili da smo se odavno ohladili oboje. Nakon te price sednemo da popijemo kafu i predjemo na drugu temu kao da se nista lose ne desava u nasoj vezi i jednostavno nastavimo nekako mehanicki. Nemamo nikakav zajednicki cilj. Nemamo emocija vise. Imamo sve razloge za raskid, ali niko se ne usudjuje da to prvi uradi pa tako uvek samo nastavljamo dalje i dalje, a sve je prazno i hladno medju nama. Ne volimo iste stvari. Razliciti smo u svemu. Pogledi na zivot su nam drugaciji, nemamo nista zajednicko. Ni njemu ni meni nije jasno zasto smo zajedno. Zasto me zove deset puta dnevno, zasto dolazi kod mene, zasto idem kod njega, sve je besmisleno, a i dalje smo u vezi. I hladim se sve vise, a sve mi je teze da mu to saopstim, jer on cini sve da mi ugodi, a ja se trudim da mu uzvratim kao u znaku zahvalnosti, a ne zato sto ga volim. Plasim se da cu ostati sama i jednostavno cutim i trpim. Ne znam kako da se izvucem iz ove agonije.

ah taj strah od samoce...

Razum
Da se dvoje slože, ne treba da budu sasvim slični a ni posve različiti. Da imaju saglasne životne ciljeve, zajednička osnovna interesovanja, kriterijume vrednosti i životne stavove, a sposobnosti i crte ličnosti da se razlikuju, i to tako da budu komplementarni, da se dopunjuju.

Srce
Privlačenje, dopadanje, simpatija, sviđanje, fluid, hemija... Normalne osobe privlači sve ono što je svojstveno suprotnom polu (muškarce – ženstvenost, žene – muževnost). Shvatanje ženstvenosti i muževnosti delom je instinktivno, prirođeno, a delom podložno uticaju okoline.

Model
Po pravilu, deca prihvataju roditeljski model ponašanja, usvajaju njihov sistem vrednosti, životne stavove i način života. Ima jedan test:
Onako kako se roditelj istog pola potencijalnog partnera odnosi prema svom supružniku, takvo postupanje prema sebi može da očekuje i partner koji posmatra ovaj odnos.

Kapital
Ko je imao sreću da u svom životu bude zadojen pravom (velikom, iskrenom, toplom, brižnom, srčanom, samopožrtvovanom...) ljubavlju, snabdeven je vrlo značajnim kapitalom. Ovakav ''kapitalista'' imaće odakle da emituje ljubav oko sebe. Voljeni ljudi vole lakše i dublje od nevoljenih.

Sudbina
Sudbina se može sagledati; pred njom nismo bespomoćni. Nečasno postupanje u životu kad-tad dođe na naplatu. Održavanje stare veze dok ne nađemo novu je čest primer. Poslovica ''Radi dobro ne kaj se, radi zlo nadaj se'', opominje da partner u vezu unosi više nego što se obično misli.
.

Ja i zena imamo srednje obrazovanje, odmah smo dobili prelepu decu, para nikad dovoljno, oskudica... zato se i drzimo jedno za drugo ko davljenik za slamku.

Jednostavno za dileme iz teksta nema se vremena. Volimo se do koske.

Jos gore je kad ste u super vezi, pa udjete u brak koji iz nekog neobjasnjivog razloga postane los.

Ne slazem se sa porukom price, nije dobar savet reci da treba putovati i voditi drustven zivot kako bi potmuli osecaj samoce.
Treba se suociti sa sobom i svojom "fobijom", to jeste fobija, jer mnogi ne samo takva osoba osecace se usamljeno i na koncertu i utakmici gde se pomeriti ne mogu od ljudi i ako je sa njim/njom doslo i brdo prijatelja.
U pitanju je nesigurnost u sebe koja je stecena,a dokaz sebi dajete groznim osecanjem koje ste imali u proslosti 1-2-3 godine kada ste bili sami.
Ako ste sami sebi dosadni, bicete i partneru, nije resenje bezati od sebe natrpavanjem obaveza jer docicete u situacije kada ce vam i minuti samoce biti mnogo.
Osecaj koji vas prozima samocom da ne pripadati ovom vremenu i prostoru, napravili ste sami, kada se nadjete u nekom drustvu svi vam deluju tako kompaktno a samo ne mozete se uklopiti. Za sve postoji realno objasnjenje potrebno je samo da ga nadjete, nemojte ici linijom manjeg otpora i sebe smatrati nesretnim/nom i usamljenom osobom kojoj bi samo ljubav pomogla, a onda i ta osoba uvela u zivotnu kolotecinu.
Verujte da ne bi, vec bi vi tu osobu uvukli u svoj svet osame, a onda bi on sve manje vremena provodio sa vama, a vama polako se vracao ponovo taj potmuli i ubistveni osecaj.

Na kraju će ipak dobiti ono što su zaslužili. U životu je najlakše je ići putem manjeg otpora,ali pogledajte posle gde vas to vodi....

"A kad prava osoba naiđe, lakše ćete je prepoznati".

I sadašnja osoba je nekad bila prava osoba, tako da niko ne garantuje da se i sa (svakom) sledećom neće ponoviti slično iskustvo. Umesto što optužuju partnera da ih ne zadovoljava, neki ljudi bi trebalo da se zapitaju da li možda s njima nešto nije u redu, da li oni jednostavno nisu sposobni da se opuste i uživaju u vezi, sa sadašnjim ili bilo kojim partnerom?

Vladmire, nema tih posledica o kojima pričate, a da su isključive za žene. Jako malo žena sam upoznala koje nisu rodile, a da sam primetila bilo kakvu smetnju u komunikaciji, za razliku od muškaraca. Mogu vam reći da se takvih muškaraca plašim. Stvarno imaju čudan pogled, pohotan, odvratan (da se nadovežem na drugu temu-nisam od onih koji se opterećuju pogledima i smislom izjava sagovornika suprotnog pola). Te žene, koje imaju problem sa društvom, a nemaju decu, bile bi iste i da ih imaju. Što se tiče somatskih problema, procenat je približan i kod onih koje su rađale i kod onih koje nisu. Inače, "biološka potreba" nije razlog zbog kojeg se žene odlučuju na lošu vezu, već pritisak društva. Ono što se da primetiti jesu posledice loših veza. Komunikacija sa ljudima koji su sami u takvoj vezi, ili su im deca u lošoj vezi/braku, nije ni malo laka. U suštini, niko od nas nema pravo da se meša u tuđe odluke, niti bilo ko od nas treba da se opterećuje tuđim propalim životima, ali problem je u tome što se tuđe nezadovoljstvo odražava i na nas. Crpe energiju svojim žalopojkama, ne prezaju od pravljenja problema u društvu, vređaju bez raloga (onako na finjaka)...a nisu sposobni da srede sopstveni život. Ono što mi smeta, jeste prebacivanje odgovornosti na žene za sve moguće probleme u vezama.

Kao da ste opisivali moju nekada jako dobru drugaricu. Bila u vezi nekoliko godina. Često mi je u poverenju znala reći "Znam da on nije onaj pravi za mene, nije ono što sam želela, nekoga ko me razume, s kim mogu da pričam o svemu i svačemu, .... , ali ako raskinem možda nadjem samo još goreg ... ".
Na kraju se i udala za njega ...

Otici ili ostati? Kako biti pametna/an? U visegodisnjoj sam vezi, volim ga ali ne ide nam kako smo zamislili ili kako bismo zeleli. Ponekad je lepo, a cesto i ruzno. Ne plasim se samoce, bila sam i sama znam kako je, s godinama je verovatno i sve teze biti sam/a, ali ta cinjenica ne utice na moju odluku. Ne znam na koju stranu da krenem...

@Izbirljiva udadavaca
Mogu se sloziti sa vama da ima dosta zena,koje su same ili razvedene,a nemaju taj osecaj krivice ili ne pate zbog toga sto se nisu ostvarile kao majke.Ne znam za muski rod,nesto nisam sretao te "pripadnike" koji tako tesko pate sto se nisu ostvarili kao ocevi.Za svako ljudsko bice je tesko ako se u zivotu ne ostvari,bilo kroz rad ili kroz porodicu.Ja spadam u one koji su celog zivota samostalni,a sad da patim nesto i da zene gledam popreko ili nekim daleko bilo ludackim pogledom sto nisam otac,to ne radim,niti imam takvu dijagnozu.Svako se nervira ili pati zbog necega,ali u sustini svi mi moramo i trebalo bi da reagujemo na frustracije na neki uobicajen nacin.Ali osim tih "samaca" koji mozda tako gledaju na zene i sto kazete salju negativnu energiju,ima jedno pitanje.Zasto ovi koji su u braku ili vezi,koji su se ostvarili kao roditelji,salju na nas "samce" tu negativnu energiju?Pa oni bi trebalo da su srecni jer su konacno postali roditelji i sto imaju nekoga sa kojim ce da dele probleme ovog sveta.Ne znam zasto dolazim do zakljucka da je bolje nesto nemati nego imati ovde kod nas?

"u kozmosu nema slucaja,u kozmosu nema zrtava"

@ Maja,budi odlucna,poslusaj svoju intuiciju,..

(merien, 19. jun 2014 17:44)
Aaaau!? To bi bila moja reakcija na tvoju pricu.
Zaljubiti se u nekoga i nakon samo mesec dana da carolija nestane a pritom on sve vreme pazljiv?
Jesi li razmislila o tome, onako da prikupis sve cinjenice i sazmes u jedan utisak? To jednostavno ne biva, moras se zamisliti jesi li zaista i bila zaljubljena ili je to bio samo umisljaj i idealizovanje svoga muskarca.
Pre svega moram ti reci da ima slucajeva mnogo u kojima su oboje bili indiferentni jedno prema drugom dok je trajalo, da bi posto su raskinuli i proslo par godina, shvatili da su oni ipak jedno za drugo.
Ovde u rubrici "super zena", jedna dama je ispricala svoju pricu slicnu tvojoj i da nakon 10 godina od raskida misli na njega i pita se da li da ga pozove.
Eto jedna mozda dobra ideja za vas, deluje mozda kao decija igra, ali dogovorni prekid veze na neki period koji sami odredite, ali prekid i svake komunikacije na 1 mesec (ukoliko izdrzite) mozda nije losa ideja. Svakako ulazite u rizik da jedno od vas nadje drugu osobu, ali upravo to vam i treba, da vidite jeste li jedno za drugo. To ti svakako moze i pomoci da zakljucis koliko mu je stalo do tebe cim mu to predlozis tako sto ces videti da li ce to oberucke prihvatiti ili nevoljno.

@(Usamljeni jahac, 20. jun 2014 10:35)
Pitate pogrešnu osobu za lošu energiju koju šalju udate/oženjeni sa decom. I ja to isto kažem, da su oni problem u društvu i da je komunikacija sa njima očajna. Lično imam svakodnevno verbalne okršaje sa njima. Nezadovoljstvo prosto isijava iz njih. Ne kažem da su svi muškarci takvi, već da poznajem nekolicinu koji mi ne ulivaju poverenje. Žene su uglavnom oštrokonđe kada zađu u neke godine, a ovo su muškarci u kasnim 30-im, ranim 40-im. Pretpostavljam da ih drma kriza godina (ali da nisu prijatno društvo, nisu). Ipak, nije lako starost čekati sam. Nije problem imati nešto ili nemati kod nas. Ja ne vidim probleme koji nas pogađaju, a da su u drugim sredinama pošteđeni istih. Problem je uleteti u nešto za šta nisi sposoban sa nekim koga ne voliš. Poznajem jako malo parova po kojima se da primetiti da su u braku iz ljubavi. Da tu ljubav podvedemo pod stvarno poštovanje, poverenje i želju da se gradi miran život.