Budućnost naše nauke u deset teza

Solidarni porez će najviše pomoći da svi ti ljudi što brže napuste zemlju.

a evo ga stanje nauke u 10 teza:
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
jedno veliko nista

Ne postoji nacionalno znanje, već samo ljudsko znanje. Nauka koja nije u korespondenciji sa svetskom naukom nije zaista nauka. Moralna je obaveza svih nacija i svih ljudi da, ako se služe naučnim saznanjima, onda i doprinose njihovom proširivanju, prema svojim mogućnostima. Prestiž koji neka nacija dobija zahvaljujući uspesima svojih naučnika zahvalnost je sveta na ispunjavanju te obaveze. To što je u Srbiji neophodno da naučnici pišu ovakve tekstove da bi nauka opstala u njoj opstala samo je pokazatelj naše nacionalne samoživosti i sebičnosti koju smo stekli prethodnih nekoliko decenija koliko smo proveli (i još uglavnom provodimo) kao parije. Ako narod srpski i njegovi izabrani predstavnici i male i velike vođe tako misle, onda neka znaju da se domovina brani lepotom (prestižom) i da nauka nije skuplja od sporta, a mnogo bolje "rađa" rezultate. Sve rečeno o nauci važi i za kulturu, s tim da su ulaganja u kulturu možda čak i plodnija, ali ne tako izvesna kao u nauci, jer inspiraciji ne možeš komandovati - u nauci ipak postoji nekakav plan, mapa puta i stroga kontrola troškova.

I još samo nešto - nauka sama po sebi ne garantuje privredni rast. Šta će učmaloj sredini gde možeš da držiš monopol i odrapiš cene tako što sabereš troškove sa po volji određenim profitom ikakvo sredstvo za dobijanje prednosti nad globalnom konkurencijom? Umesto da platiš istraživanje, potplatiš političara i imaš sigurnu dobit.

Ok, lepo ste objasnili zašto je nauka važna za društvo. Zašto niste objasnili koliko je društvo važno za nauku? U našem sistemu se ne cene i ne promovišu radoznalost, entuzijazam i kreativnost ni u jednom delu obrazovanja. Pozicije moći u naučnoj zajednici drže politički najpodobniji, a ne najsposobniji. Ljudi koji se pošteno bave naukom, u mizernim uslovima, ne dobijaju nikakvu podršku, čak ni moralnu. Lideri ove države ne razumeju značaj nauke, a kako bi, kada je njihovo obrazovanje bedno. Čak i ako imaju fakultet, nikakvog rada u struci i nauci nemaju jer su ceo život posvetili politici i osim političke karijere su uglavnom prazne tablice.

Odlican tekst!

Aham, strucnjaci...
Radim u USA, kao system admin.
Imam IT Management and IT Academy.
I sad ovako, volim brate BG, volim Srbiju, nostalgije koliko hoces.
Posaljem CV na par email adresa (drzavne sluzbe, nista posebno, plata mozda bude i 10 puta manja) Cisto da ispitam teren, da vidim ako nesto uleti, imam para za stan hocu sad da se vratim...
Znate koliko sam odgovora dobio na moje emailove? :)
NI JEDAN.
Ali dobro, mozda mi iskustvo nije dovoljno dobro za Srbiju, pa mogu samo u USA da radim...

par malo neprijatnijih teza...

1) nauka u srbiji je na izdisaju, hronicno lose finansirana, sa vestacki napumpanim bibliografskim rezultatima...

2) ogromna sredstva se daju u velike, mahom pr projekte i neimarstvo, izgradnju kvadrata, i popularizaciju necega sto je na izdisaju

3) primena naucnih rezultata, uticaj nauke na ekonomiju srbije je prakticno nistavan. pare dajemo na discipline poput nanotehnologije, koje *nikad* nece naci primenu u srbiji

4) u vecini profitabilnih ili potencijalno profitabilnih naucnih disciplina na institutima i fakultetima radi druga ili treca kategorija domaceg talenta. ko god moze da ode na vece pare - otisao je.

5) nasa nauka veoma voli da se tapse po ramenu i da se krije iza opstih mesta o buducnosti, ekonomskom razvoju i sl., a da pri tom nema nista od toga!

-naucnik

Moram da izrazim moje duboko poštovanje prema Institutu za fiziku, oni zaista rade ozbiljne projekte, kao što je rad u CERN-u. Medjutim, ovaj tekst mi više liči na pismeni zadatak iz srpskog jezika. Imate profesore koji daju za pismeni, na primer, ovakve teme: 1. Rastanci su bedemi sa kojih se pružaju neki novi vidici. 2. Stvarnost je surova, iluzije slatke. Opredeljujem se za život. 3. Dani naše mladosti su dani naše sreće. Zamislite, molim Vas, učenika osnovne ili srednje škole koji ni ne čita knjige ili ih slabo čita i njegov nerazvijen rečnik. Ovakve teme su promašene teme, nikakve koristi od njih nema. Učenik fantazira, izmišlja, piše o nečemu što nije doživeo, neiskustveno, piše na osnovu iskustva drugih, njihovih priča, ne razume pojave o kojima piše. Drugi pak profesori daju druge teme: 1. Moja mama. 2. Mesto prijatelja u mom životu. 3. Krivica i kazna u Ani Karenjinoj. E tako mi liči i vaš tekst. Uvrstio bih ga u prvu grupu. Ništa mi od njega ne možemo da napravimo. Možemo samo da se pogledamo. )))): Pa kako ko razume. ))):

Kako ja vidim ovih 10 tvrdnji

1.NE: Razvoj novih tehnologija kosta i ne moze preporoditi Srbiju. Mi treba da uvezemo "bread and butter" tehnologije i da se afirmisemo kao 'low cost' region za EU firme.
2.DA: Ali obrazovni sistem mora da se menja i da se sticu konkretna znanja.
3.NE: Da se vratim na 1. i dodam: od 10 Blue sky ideja, jedna prodje. Srbija nema investitore da to podrze, jer se ulaze u poslove bez rizika koji treba da donose profit "odmah"
4.DA: ali ovo je 'mlaka' tvrdnja - samo skrece sa prave teme
5.DA: ali kao i 4. ovoj tvrdnji ovde nije mesto
6.DA: ali nije bitno ovde
7.DA: ali nema veze sa statusom nauke u Srbiji
8.DA i NE: sve je open na pojedincima. Takodje iskljucite EU projekte gde po kljucu uvek dodamo nekog iz Srbije, Rumunije, Bugarske itd...
9.NE: na kraju svakog naucnog rada postoji zahvalnica, gde se pominje ko je finansirao vas rad. Po toj osnovi Tesla i Pupin nemaju veze sa Srbijom
10: DA: i ovo je kljucno pitanje. Trgeba definisati program, na primer sta jedan fizicar ili doktorant sa BU univerziteta treba da zna po zavrsetku studija, a to se opet svodi na to kome treba njegovo znanje.
Meni se cini da on nikom netreba, pa je zato takav i polozaj nauke........ A i naucnici su se sveli na administrativne radnike, gde je samo bitno da se objavi dovoljno radova i zadrzi A1 status

To zavisi samo od mene!
Vas niko nista ne pita!

Ovo su dobre ideje, ali previše opšte i nedovoljno razrađene. Ujedno sadrže i jedno nerealno očekivanje: širi društveni konsenzus. U trenutnim uslovima verovatno nemoguće, jer postoji niz problema koji dovode do suprotstavljenih interesa. Najpre, kad bi se povelo pitanje u koje naučne oblasti treba upumpati najviše novca, svako bi branio svoga konja, a objektivni kriterijumi za određivanje prioriteta bi se izgubili u ostrašćenim debatama. To je prvo što bi se desilo samo na nivou struke. Idemo dalje, ako se traži širi konsenzus onda to znači i da nenaučni radnici i studenti treba da se uključe (građanstvo). Tu bi opet svako gledao iz svoje perspektive: studenti bi tražili novca za istraživanja i usavršavanje uslova učenja (kratkoročni veliki trošak, dugoročna velika korist), poljoprivrednici i radnici u industriji za nove tehnologije (kratkoročni veliki trošak, kratkoročna mala korist). Ovde uopšte nije lako birati šta je primarno, niti odrediti procente. Ekonomija nam je katastrofa, a nauku može da dobro finansira samo ekonomija koja proizvodi višak od onoga što su osnovne potrebe stanovništva. A mi imamo preko 100.000 gladne dece i više stotina hiljada korisnika narodnih kuhinja, oko 50% mlađih od 30 koji su nezaposleni a spremni za rad i bonus odliv mozgova.

Naginjem ka tome da se više novca da za tehnologiju u poljoprivredi i industriji, nego za 'high level research' kao što je nanotehnologija. Eto prve tačke sporenja oko koje teško da može biti konsenzusa.

11. Bez para nema nauke. Ako nema novca prvih 10 takčaka su potpuno besmislene.

"3. Nauka i tehnologije koje ona rađa su ključni elementi ekonomskog razvoja."

Stalno ovo pricam, ne pitajte ekonomiste za ekonomiju nego inzenjere. Ekonomista ne zna nista da napravi. Mi zivimo u tehnoloskoj civilizaciji. Mera vrednosti je tehnologija. Ljudske potrebe su vezane za tehnologiju. Ekonomija samo prati tehnoloski razvoj. Da ne navodim sada primere uspesnih domacih privatnih kompanija koje 99% prihoda imaju od izvoza, ima ih vise za koje ja znam i prakticno sve te firme vode inzenjeri - preduzetnici.

Biblioteka Instituta u kome radi autor teksta prestala je da kupuje nove knjige pre dvadesetak godina. Prema tome, buducnost nauke je lako predvidiva.

moze nauka, al prvo treba pomoci Crkvi, ipak je ona mnogo vaznija (sto je i ocegledno iz stavova nase mudre vlasti i jos mudrijeg naroda).

Prazan tekst, nacelni i opsti stavovi, "najbolje bi bilo da sve bude dobro". U svetu je nauka najdirektnije i neposredno servis za industriju i vojsku, u miru malo vise prvo, u ratu malo vise drugo. Ono sto zovemo naukom u Srbiji je grupa ljudi sa PhD titulama koji zive u krugu dvojke, trazi postovanje, novac, status i paznju i ne radi uglavnom nista. Izuzetaka ima < 1%. Sa industrijom vecina nema bas nikakve veze

Prirodne nauke razvijaju velike sile jer su im neophodne za ''odbranu strateških interesa'', a videli smo kako to izgleda krajem prošlog veka. U tome im mi, ovako siromašni ne možemo parirati. Što ne znači da nam ne treba, ali samo koliko da umemo da se služimo vrhunskom tehnologijom. Nažalost... to je što je.
Drugo je potrebnije. Ekonomska nauka... ne znam da li postoji kod nas? Ona nam je najpotrebnija. 50% mlađih od 30 god. nezaposleno (kako reče dole MSc V.M). Uvozimo jabuke i svinjsko meso. Trošimo pet puta više energije po jedinici proizvoda od Evrope, i četiri puta više od sveta. Uzimamo kredite i podmirujemo budžetske troškove. Ovo podržavaju samo krajnje neuki ekonomisti. Ili su ucenjeni ili su prodane duše.
I tako dalje...
Ali, da bi se Srbija razvijala mora imati brižnog domaćina. Kome je interes naroda važniji od položaja. Takvog nemamo.
.

Htedoh da prokomentarisem test, ali posle citanja nema se sta komentarisati... kao da ga je pisao neki jos zacudo ziv komnisticki glavesina. More nejasnih, neprezicnih, staromodnih, zavodljivih i pogresnih reci, izraza i fraza, a cilj prost: nama pare drzavo, nama pare drzavo, nama pare drzavo.

Dobre fotke, inace.

Lepo je na nekoj temi jednom videti da su botovi na pauzi (to zbog teme) i pametne, osmisljene komentare koje su pisali stvarni ljudi, zainteresovani za temu. A lep i tekst. Zanimljivo da se jednom negde zaista razmislja i o buducnosti neke oblasti. A ne ceka se sta ce se odozgo reci, pa da botovi to aminuju. Medjutim, ovo nezadovoljstvo komentatora je pokazatelj da ce to verovatno ostati incident. Cinizam i verovanje da siromasna drzava nema sta da pokusava da ulaze u nauku - da je to samo za vec bogate - misljenje koje u stvari pokazuju svi ovi pametni i stvarni ljudi u stvari je zastrasujuce. To znaci da smo izgubili svaku nadu. Nemamo se cemu nadati. Ne vredi ulagati u znanje. Necemo nikad razviti svoje tehnologije. Bolje da sakupljamo mrvice onih koji su se vec obogatili. Nikad necemo biti ravnopravni i nezavisni. ... Preostaje samo da bezimo svi zajedno. Ili mozda ipak ipak - ima jos malo nade? Mozda neka ideja za preokret?

Svidja mi se sto sve znamo u teoriji ali u praksi niko ne mrda prstom zadnjih 20 godina. Za autora teksta: Davno je nase obrazovanje (od osnovnog do visokog) je potonulo i raspalo se.

Bez muke nema nauke. A koliko je kod nas mucno, po toj logici bi trebalo da bude mnogo naucno.

Naša nauka ima budućnost?????

Nauka je veoma, veoma skupa stvar i mogu da je priušte samo velike kompanije i velike vojske.
Tesla nikada ne bi postao ono što jeste da je čuvao koze u Lici. Veliki naučnici kroz istoriju ili su sami bili bogati ili su imali bogate mecene. Tako da...

Otkud potreba za ovakvim tekstom u zemlji koja je u Evropi u 21 veku? Sama potreba za ovakvim tekstom nam govori da u praksi Srbije stvari stoje sasvim suprotno od onoga što je ovde izneseno.

Nauka, školstvo, kultura, ono što čini noseće elemente uspešnih, humanih društava Evrope su u Srbiji „kolateralna šteta“ jedne naopake ideologije koja je započela sa pučem i Gazimestanom 1987.g. a glasila je ovako:

„Zapad je pakao“, „YU je pakao“ a „Rusija je raj“,

Ko u Srbiji nije priznavao ovu ideološku samoubilačku manrtu on je proglašen „izdajnikom“ a ko je prihvatio taj je postao „patrijota“. Tako su „naučnici“ postali izdajnici a fudbalski navijači patrijote!

Ideologija, po kojoj je „Zapad pakao“ (povlači „domino efekat“: pakao su onda i zapadna građanska kultura, moral, nauka, fakulteti, tehnika, struke, ...) a to je sve IZNUTRA potpuno razorilo Srbiju, uništilo moral, toleranciju, saradnju, poštovanje, stručnost,..., te je zacarila talibanstvo, netoleranciju, samoživost, ne-saradnju, ne-poštovanje, ne-stručnost...!

Našta ličimo posle tih 27 godina Bogojeviću? Pre tih vaših 10 teza moralo bi nešto vrlo BITNO DA IM PREDHODI.

@Joca 011

Ekonimija NIJE nauka.

Nama u drustvu nisu potrebni ekonomisti vec POSTENI i STRUCNI. (pa makar bili i ekonomisti).

Odlican tekst!

Prirodne nauke razvijaju velike sile jer su im neophodne za ''odbranu strateških interesa'', a videli smo kako to izgleda krajem prošlog veka. U tome im mi, ovako siromašni ne možemo parirati. Što ne znači da nam ne treba, ali samo koliko da umemo da se služimo vrhunskom tehnologijom. Nažalost... to je što je.
Drugo je potrebnije. Ekonomska nauka... ne znam da li postoji kod nas? Ona nam je najpotrebnija. 50% mlađih od 30 god. nezaposleno (kako reče dole MSc V.M). Uvozimo jabuke i svinjsko meso. Trošimo pet puta više energije po jedinici proizvoda od Evrope, i četiri puta više od sveta. Uzimamo kredite i podmirujemo budžetske troškove. Ovo podržavaju samo krajnje neuki ekonomisti. Ili su ucenjeni ili su prodane duše.
I tako dalje...
Ali, da bi se Srbija razvijala mora imati brižnog domaćina. Kome je interes naroda važniji od položaja. Takvog nemamo.
.

Prazan tekst, nacelni i opsti stavovi, "najbolje bi bilo da sve bude dobro". U svetu je nauka najdirektnije i neposredno servis za industriju i vojsku, u miru malo vise prvo, u ratu malo vise drugo. Ono sto zovemo naukom u Srbiji je grupa ljudi sa PhD titulama koji zive u krugu dvojke, trazi postovanje, novac, status i paznju i ne radi uglavnom nista. Izuzetaka ima < 1%. Sa industrijom vecina nema bas nikakve veze

Nauka je veoma, veoma skupa stvar i mogu da je priušte samo velike kompanije i velike vojske.
Tesla nikada ne bi postao ono što jeste da je čuvao koze u Lici. Veliki naučnici kroz istoriju ili su sami bili bogati ili su imali bogate mecene. Tako da...

Kako ja vidim ovih 10 tvrdnji

1.NE: Razvoj novih tehnologija kosta i ne moze preporoditi Srbiju. Mi treba da uvezemo "bread and butter" tehnologije i da se afirmisemo kao 'low cost' region za EU firme.
2.DA: Ali obrazovni sistem mora da se menja i da se sticu konkretna znanja.
3.NE: Da se vratim na 1. i dodam: od 10 Blue sky ideja, jedna prodje. Srbija nema investitore da to podrze, jer se ulaze u poslove bez rizika koji treba da donose profit "odmah"
4.DA: ali ovo je 'mlaka' tvrdnja - samo skrece sa prave teme
5.DA: ali kao i 4. ovoj tvrdnji ovde nije mesto
6.DA: ali nije bitno ovde
7.DA: ali nema veze sa statusom nauke u Srbiji
8.DA i NE: sve je open na pojedincima. Takodje iskljucite EU projekte gde po kljucu uvek dodamo nekog iz Srbije, Rumunije, Bugarske itd...
9.NE: na kraju svakog naucnog rada postoji zahvalnica, gde se pominje ko je finansirao vas rad. Po toj osnovi Tesla i Pupin nemaju veze sa Srbijom
10: DA: i ovo je kljucno pitanje. Trgeba definisati program, na primer sta jedan fizicar ili doktorant sa BU univerziteta treba da zna po zavrsetku studija, a to se opet svodi na to kome treba njegovo znanje.
Meni se cini da on nikom netreba, pa je zato takav i polozaj nauke........ A i naucnici su se sveli na administrativne radnike, gde je samo bitno da se objavi dovoljno radova i zadrzi A1 status

Otkud potreba za ovakvim tekstom u zemlji koja je u Evropi u 21 veku? Sama potreba za ovakvim tekstom nam govori da u praksi Srbije stvari stoje sasvim suprotno od onoga što je ovde izneseno.

Nauka, školstvo, kultura, ono što čini noseće elemente uspešnih, humanih društava Evrope su u Srbiji „kolateralna šteta“ jedne naopake ideologije koja je započela sa pučem i Gazimestanom 1987.g. a glasila je ovako:

„Zapad je pakao“, „YU je pakao“ a „Rusija je raj“,

Ko u Srbiji nije priznavao ovu ideološku samoubilačku manrtu on je proglašen „izdajnikom“ a ko je prihvatio taj je postao „patrijota“. Tako su „naučnici“ postali izdajnici a fudbalski navijači patrijote!

Ideologija, po kojoj je „Zapad pakao“ (povlači „domino efekat“: pakao su onda i zapadna građanska kultura, moral, nauka, fakulteti, tehnika, struke, ...) a to je sve IZNUTRA potpuno razorilo Srbiju, uništilo moral, toleranciju, saradnju, poštovanje, stručnost,..., te je zacarila talibanstvo, netoleranciju, samoživost, ne-saradnju, ne-poštovanje, ne-stručnost...!

Našta ličimo posle tih 27 godina Bogojeviću? Pre tih vaših 10 teza moralo bi nešto vrlo BITNO DA IM PREDHODI.

moze nauka, al prvo treba pomoci Crkvi, ipak je ona mnogo vaznija (sto je i ocegledno iz stavova nase mudre vlasti i jos mudrijeg naroda).

Solidarni porez će najviše pomoći da svi ti ljudi što brže napuste zemlju.

Ne postoji nacionalno znanje, već samo ljudsko znanje. Nauka koja nije u korespondenciji sa svetskom naukom nije zaista nauka. Moralna je obaveza svih nacija i svih ljudi da, ako se služe naučnim saznanjima, onda i doprinose njihovom proširivanju, prema svojim mogućnostima. Prestiž koji neka nacija dobija zahvaljujući uspesima svojih naučnika zahvalnost je sveta na ispunjavanju te obaveze. To što je u Srbiji neophodno da naučnici pišu ovakve tekstove da bi nauka opstala u njoj opstala samo je pokazatelj naše nacionalne samoživosti i sebičnosti koju smo stekli prethodnih nekoliko decenija koliko smo proveli (i još uglavnom provodimo) kao parije. Ako narod srpski i njegovi izabrani predstavnici i male i velike vođe tako misle, onda neka znaju da se domovina brani lepotom (prestižom) i da nauka nije skuplja od sporta, a mnogo bolje "rađa" rezultate. Sve rečeno o nauci važi i za kulturu, s tim da su ulaganja u kulturu možda čak i plodnija, ali ne tako izvesna kao u nauci, jer inspiraciji ne možeš komandovati - u nauci ipak postoji nekakav plan, mapa puta i stroga kontrola troškova.

I još samo nešto - nauka sama po sebi ne garantuje privredni rast. Šta će učmaloj sredini gde možeš da držiš monopol i odrapiš cene tako što sabereš troškove sa po volji određenim profitom ikakvo sredstvo za dobijanje prednosti nad globalnom konkurencijom? Umesto da platiš istraživanje, potplatiš političara i imaš sigurnu dobit.

Aham, strucnjaci...
Radim u USA, kao system admin.
Imam IT Management and IT Academy.
I sad ovako, volim brate BG, volim Srbiju, nostalgije koliko hoces.
Posaljem CV na par email adresa (drzavne sluzbe, nista posebno, plata mozda bude i 10 puta manja) Cisto da ispitam teren, da vidim ako nesto uleti, imam para za stan hocu sad da se vratim...
Znate koliko sam odgovora dobio na moje emailove? :)
NI JEDAN.
Ali dobro, mozda mi iskustvo nije dovoljno dobro za Srbiju, pa mogu samo u USA da radim...

Lepo je na nekoj temi jednom videti da su botovi na pauzi (to zbog teme) i pametne, osmisljene komentare koje su pisali stvarni ljudi, zainteresovani za temu. A lep i tekst. Zanimljivo da se jednom negde zaista razmislja i o buducnosti neke oblasti. A ne ceka se sta ce se odozgo reci, pa da botovi to aminuju. Medjutim, ovo nezadovoljstvo komentatora je pokazatelj da ce to verovatno ostati incident. Cinizam i verovanje da siromasna drzava nema sta da pokusava da ulaze u nauku - da je to samo za vec bogate - misljenje koje u stvari pokazuju svi ovi pametni i stvarni ljudi u stvari je zastrasujuce. To znaci da smo izgubili svaku nadu. Nemamo se cemu nadati. Ne vredi ulagati u znanje. Necemo nikad razviti svoje tehnologije. Bolje da sakupljamo mrvice onih koji su se vec obogatili. Nikad necemo biti ravnopravni i nezavisni. ... Preostaje samo da bezimo svi zajedno. Ili mozda ipak ipak - ima jos malo nade? Mozda neka ideja za preokret?

Htedoh da prokomentarisem test, ali posle citanja nema se sta komentarisati... kao da ga je pisao neki jos zacudo ziv komnisticki glavesina. More nejasnih, neprezicnih, staromodnih, zavodljivih i pogresnih reci, izraza i fraza, a cilj prost: nama pare drzavo, nama pare drzavo, nama pare drzavo.

Dobre fotke, inace.

"3. Nauka i tehnologije koje ona rađa su ključni elementi ekonomskog razvoja."

Stalno ovo pricam, ne pitajte ekonomiste za ekonomiju nego inzenjere. Ekonomista ne zna nista da napravi. Mi zivimo u tehnoloskoj civilizaciji. Mera vrednosti je tehnologija. Ljudske potrebe su vezane za tehnologiju. Ekonomija samo prati tehnoloski razvoj. Da ne navodim sada primere uspesnih domacih privatnih kompanija koje 99% prihoda imaju od izvoza, ima ih vise za koje ja znam i prakticno sve te firme vode inzenjeri - preduzetnici.

a evo ga stanje nauke u 10 teza:
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
jedno veliko nista

par malo neprijatnijih teza...

1) nauka u srbiji je na izdisaju, hronicno lose finansirana, sa vestacki napumpanim bibliografskim rezultatima...

2) ogromna sredstva se daju u velike, mahom pr projekte i neimarstvo, izgradnju kvadrata, i popularizaciju necega sto je na izdisaju

3) primena naucnih rezultata, uticaj nauke na ekonomiju srbije je prakticno nistavan. pare dajemo na discipline poput nanotehnologije, koje *nikad* nece naci primenu u srbiji

4) u vecini profitabilnih ili potencijalno profitabilnih naucnih disciplina na institutima i fakultetima radi druga ili treca kategorija domaceg talenta. ko god moze da ode na vece pare - otisao je.

5) nasa nauka veoma voli da se tapse po ramenu i da se krije iza opstih mesta o buducnosti, ekonomskom razvoju i sl., a da pri tom nema nista od toga!

-naucnik

Biblioteka Instituta u kome radi autor teksta prestala je da kupuje nove knjige pre dvadesetak godina. Prema tome, buducnost nauke je lako predvidiva.

Ok, lepo ste objasnili zašto je nauka važna za društvo. Zašto niste objasnili koliko je društvo važno za nauku? U našem sistemu se ne cene i ne promovišu radoznalost, entuzijazam i kreativnost ni u jednom delu obrazovanja. Pozicije moći u naučnoj zajednici drže politički najpodobniji, a ne najsposobniji. Ljudi koji se pošteno bave naukom, u mizernim uslovima, ne dobijaju nikakvu podršku, čak ni moralnu. Lideri ove države ne razumeju značaj nauke, a kako bi, kada je njihovo obrazovanje bedno. Čak i ako imaju fakultet, nikakvog rada u struci i nauci nemaju jer su ceo život posvetili politici i osim političke karijere su uglavnom prazne tablice.

Naša nauka ima budućnost?????

Svidja mi se sto sve znamo u teoriji ali u praksi niko ne mrda prstom zadnjih 20 godina. Za autora teksta: Davno je nase obrazovanje (od osnovnog do visokog) je potonulo i raspalo se.

Bez muke nema nauke. A koliko je kod nas mucno, po toj logici bi trebalo da bude mnogo naucno.

Moram da izrazim moje duboko poštovanje prema Institutu za fiziku, oni zaista rade ozbiljne projekte, kao što je rad u CERN-u. Medjutim, ovaj tekst mi više liči na pismeni zadatak iz srpskog jezika. Imate profesore koji daju za pismeni, na primer, ovakve teme: 1. Rastanci su bedemi sa kojih se pružaju neki novi vidici. 2. Stvarnost je surova, iluzije slatke. Opredeljujem se za život. 3. Dani naše mladosti su dani naše sreće. Zamislite, molim Vas, učenika osnovne ili srednje škole koji ni ne čita knjige ili ih slabo čita i njegov nerazvijen rečnik. Ovakve teme su promašene teme, nikakve koristi od njih nema. Učenik fantazira, izmišlja, piše o nečemu što nije doživeo, neiskustveno, piše na osnovu iskustva drugih, njihovih priča, ne razume pojave o kojima piše. Drugi pak profesori daju druge teme: 1. Moja mama. 2. Mesto prijatelja u mom životu. 3. Krivica i kazna u Ani Karenjinoj. E tako mi liči i vaš tekst. Uvrstio bih ga u prvu grupu. Ništa mi od njega ne možemo da napravimo. Možemo samo da se pogledamo. )))): Pa kako ko razume. ))):

To zavisi samo od mene!
Vas niko nista ne pita!

Ovo su dobre ideje, ali previše opšte i nedovoljno razrađene. Ujedno sadrže i jedno nerealno očekivanje: širi društveni konsenzus. U trenutnim uslovima verovatno nemoguće, jer postoji niz problema koji dovode do suprotstavljenih interesa. Najpre, kad bi se povelo pitanje u koje naučne oblasti treba upumpati najviše novca, svako bi branio svoga konja, a objektivni kriterijumi za određivanje prioriteta bi se izgubili u ostrašćenim debatama. To je prvo što bi se desilo samo na nivou struke. Idemo dalje, ako se traži širi konsenzus onda to znači i da nenaučni radnici i studenti treba da se uključe (građanstvo). Tu bi opet svako gledao iz svoje perspektive: studenti bi tražili novca za istraživanja i usavršavanje uslova učenja (kratkoročni veliki trošak, dugoročna velika korist), poljoprivrednici i radnici u industriji za nove tehnologije (kratkoročni veliki trošak, kratkoročna mala korist). Ovde uopšte nije lako birati šta je primarno, niti odrediti procente. Ekonomija nam je katastrofa, a nauku može da dobro finansira samo ekonomija koja proizvodi višak od onoga što su osnovne potrebe stanovništva. A mi imamo preko 100.000 gladne dece i više stotina hiljada korisnika narodnih kuhinja, oko 50% mlađih od 30 koji su nezaposleni a spremni za rad i bonus odliv mozgova.

Naginjem ka tome da se više novca da za tehnologiju u poljoprivredi i industriji, nego za 'high level research' kao što je nanotehnologija. Eto prve tačke sporenja oko koje teško da može biti konsenzusa.

11. Bez para nema nauke. Ako nema novca prvih 10 takčaka su potpuno besmislene.

@Joca 011

Ekonimija NIJE nauka.

Nama u drustvu nisu potrebni ekonomisti vec POSTENI i STRUCNI. (pa makar bili i ekonomisti).