Nije samo u Srbiji, i mladi u Evropi se teško osamostaljuju

Pare rodjaci,pare. Pogledajte u Spaniji...mladi nezaposleni,Italija isto.Moja devojka Svedjanka razvela se i sa detetom se vratila kod oca.Njena sestra zavrsila fax,21 godinu,zivi tu i dalje,ne moze ni u Mc' Donaldsu da nadje za stalno,nego eto extra kad zatreba.A cene stanova,za 400e mozes krevet da nadjes i to daleko id grada.Jednistavno danas u celom svetu,Mnogo je ljudi a malo posla danas,svuda.U Srbiji je najteze naravno,jer i kada radis nema te nigde. Ko ne bi voleo da zivi sam,nego mora da bude srecnik pa da mu baba ostavi neki stan i onda sa 40 leta moze da razmislja o zenidbi!

Stan u kojem sam živela sa decom nakon razvoda, ostavila sam starijem detetu kada je bio treća godina fakulteta, a ja sa mlađim prešla u novi koji sam kupila na kredit. Dogovor bio da će sam morati da nadje način da se izdržava - bilo tako što će deliti stan sa nekim, bilo što će naći posao, jer alimentacija koju su dobijali ni izbliza nije bila dovoljna ni za hranu. Ako hoće da živi sam, mora da zna da to ima svoju cenu. Našao je posao preko zadruge, završio fakultet na vreme, zaposlio se (za bednu platu advokatskog pripravnika), na ručak dođe preko vikenda, veš pere sam (osim što ja peglam košulje:). Cena je što umesto da imam mesečnu kiriju za ratu, imam odgovorno, ozbiljno i zrelo dete. Mlađe dete, ni đubre ne izbaci, ni hleb ne kupi... Dajem mu rok još godinu dana, a onda će se priključiti bratu ili biti poslat na godinu dana studija van Srbije. Košta mojih živaca i teškog rada, ali na to gledam kao na dugoročnu investiciju da bi sutra postali ljudi.

To vise nije fenomen ni u SAD a ni drugde na Zapadu, vec uobicajena praksa. Nema vise osamostaljivanja kao nekad.

Da, ali ipak treba pomenuti da to u Srbiji traje dvadeset i pet godinica a bogmi trajace i dalje.

"Jos sam kod mame i tate na hrani, ja sam vrlo, vrlo zadovoljan tip"
Ehej, kada je to Bora Corba pevao. Proslog veka bre.

Upravo mi je moja draga mama skuvala pasulj ...
Vredi slusati njeno zvocanje kako treba da se zenim bar zbog toga.
I ko mi lupi minus taj ne vole suljpa... aj sad da vas vidim

Mogu da razumem da neko ima bolesne roditelje ili neka nesreca se desila pa mora ili zeli da se brine o njima,ali najveci procenat ljudi nema jednostavno novca. To je sustina, Cak i veliki broj onih koje znam, su dobili stanove od ridtelja,baba,deda,ali i dalje zive u sirom astvu jer dok platis komunalije,i hranu, mrtav si covek. Ko jos dobije dete, ugasio je to malo zivota i zdravlja sto ima u mladosti. Cene usluga i nekretnina su astronomske i rastu svake godine.

Ja zaista ne poznajem ni jednu osobu koja ima mogucnost da ode od roditelja, a da to ne zeli.... tako da meni ta prica o tome da ljudi ne zele odgovornost pa zato zive sa roditeljima ne stoji. Nema tih para i bilo cega sto moze da ti kupi svoj mir. Eto sada za vikend keva bas kao slucajno u pola noci bas kada sam dosao iz grada ustaje da ode do toaleta, da bi mi dala do znanja da zna kada sam dosao. I to stalno radi. E pa imam 30 godina i nece niko da mi odredjuje da li cu da dodjem iz grada u 2 ili u 3 ujutru. Ili kada odem sa nekom devojkom pa me nema to su drame, gde sam, da mi se nije nesto desilo... sta bi dao kada bi sebe mogao da postedim tih situacija. Jednostavno sa roditeljima je generacijski sukob i nema tu sta da se prica. Ne moze neko ko ima 30 godina da gleda isto na neke stvari kao neko od 60. Stalno neke carke i stalno neke prepirke uglavnom oko gluposti. I naravno da bih otisao od roditelja odmah ali problem je prokleti novac jer kako sa 30.000 da platim stan i troskove i jos da zivim? Nikako.

Malo je poznato da je osamostaljivanje mladih zapravo istorijska konstrukcija ponajviše razvijena i nastala u američkom i severnoevropskom protestantizmu, dakle isključivo vezana za uslove koji su vladali u postkolonijalnim Sjedinjenim Državama i u ranokapitalističkim evropskim društvima, nakon Hladnog rata ima tendenciju da se nametne kao jedino ispravan način funkcionisanja porodice.
Pritom osamostaljivanja članova od porodica nije bila poznata u Srbiji sve do sredine 19 veka, imajući u vidu da je narod pre toga živeo u zadrugama nije ni bilo potrebe ali ni mogućnosti da se članovi porodica osamostaljuju. Inače osamostaljivanje i potpuno odvajanje od roditelja nije zaživelo u evro-mediteranskim, pa ni u arapskim sredinama zbog jedinstvenog kulturnog razvoja. Takođe nije u skladu sa relativno jedinstvenom porodičnom kulturom u slovenskim zemljama, a ne treba da napominjem koliko se malo pažnje osamostaljivanju posvećuje u društvima kao što su Japan ili Kina.

Malo je naivno to što nam se već par decenija nameće taj trend koji je manje-više isključivo vezan za određene protestantske kulture i da je u skladu sa njihovim razvojem i potrebama takvih društava, a da pritom nema neko logično utemeljenje u drugim kulturama. Ne vidim i jedan razlog zbog čega bi se to nametalo nama kao nešto pozitivno ili negativno jednostavno nije u skladu s našom kulturom i našim društvenim razvojem.

Kod nas čak i kada imaju materijalnih mogucnosti, sto jeste retko, ostaju sa roditeljima, posebno ako se radi o neudatim devojkama. Ja imam dve drugarice, prosek godina 40. Obe imaju dobro placene poslove, nemaju porodicu i obe žive kod roditelja. Nije čak u pitanju zelja da brinu o roditeljima. Jednostavno, lakse im je da ne vode racuna o plaćanju komunalija, snabdevanju hranom, uključivanju masine za ves i sl.

Problem je taj što se u Srbiji prave velike kuće, po 2,3 sprata plus velika dvorišta. I sad recimo sin jedinac treba da napusti kuću od 300 ili više metara kvadratnih i ode u nekakav stančić od 30m/2, da bi se osamostalio. To bi toliko bilo debilno da nemam reči.
To je moj slučaj, imam 30 god. i dalje sam sa matorcima u kući od 300m/2.
Oni bleje u prizemlju ja na spratu. Plus ceo 2 sprat prazan i potkrovlje. Pod istim smo krovom ali nekada ih ne viđam po nedelju i više dana, jer radimo svo troje i ja sam na 1 spratu, tu živim.
Jer eto ja imam samo tu prednost da ponekad klopam kuvano i da mogu da vikendom popijem kafu na terasi, ili da popričam sa roditeljima, to je sve.
Niti oni meni daju pare, niti plaćaju sami struju i sve ostalo, niti mi kupuju bilo šta drugo ili daju pare. Ako se oženim mogu da napravim zaseban ulaz, stepenice spolja, ali nema šanse da bi ostavio toliku kuću da bleji prazna i otišao u neki stan da bi dokazao nekome nešto, ne znam kome i ne znam šta.

Nije to isto.Mi ne možemo da napustimo jer nam to ne dozvoljavaju materijalni uslovi.Nezaposlenost,pa čak i kad se zaposliš plate su toliko male da dok platiš stan i komunalije ništa ne ostane za tebe.E kod njih je druga stvar i tiče se nedostatka hrabrosti i odlučnosti.

S obzirom da živim na zapadu ova tema je nedorečena ili neshvatljiva po našim standardima..... Osamostaljenje znači da dijete naučiš da radi od malena slabo plaćenje poslove, da štedi što vodi ka neovisnosti.... Po našim standardima TATA je faca koji sinu treba kupiti auto i diplomu i posao po mogućnosti stan što ja zove totalna debilana a ne osamostaljenje..... I sve ide po principu " ja nisam mogo ali zato ti sine uživaj"...... Ovo je za mene FENOMEN

Nece da mi daju kola da vozim sam.

ima tu i sebičnosti roditelja malo... evo recimo moj primer. živim sa roditeljima, sestrom, zetom i njihovim sinom u kući od 200 kvadrata, a nuđeno je 3 stana za tu kuću. kad je predloženo mom ocu da se ta zamena obavi bilo je uzmite kredite pa kupite stan. e sad ajte vi kupite stan na kredit sa primanjima od 40.000 dinara mesečno, a rata vam 30.000...

Ovo sto pise za Holandiju ne znam koliko je tacno jer su ovde skoro raspravljali o tome kako se mladi sve manje odlucuju na samostalan zivot. Osnovni problem kao i kod nas su pare. Neko sa 18-19 godina i svrsenom srednjom skolom ako se zaposli radi za minimalac koji je oko 900 evra a to nije dovoljno za stan, komunalije i hranu. Fakultetski obrazovani zaradjuju 50-60% vise kad startuju. Osamostaljuju se uglavnom mladi parovi ako su zaposleni.

Sa 20-25 godina gledajuci da velika vecina ima zavrsenu srednju skolu ti nemozes da nadjes posao sa platom vecom od 25.000,stan da nadjes negde na periferiji za 100eura+komunalije 50eura to je vec 18.000 ti sa onih 7.000 ne mozes ni hranu sebi da priustis,a zamisli tek kad bi zeleo da se stambeno obezbedis i zasnujes porodicu,to je nemoguca masija u Srbiji.
To se vec uveliko odrazava na nas prirodni prirastaj jer nas je svake godine za 35.000 manje pa vi izracunajte koliko ce nas biti za 50 godina,ako se ovaj trend nastavi.
Samo da proucim politicarima da mogu slobodno da nastave da u interesu tajkuna porobljuju narod i primoravaju ga da radi za neke sitne pare dok se njihovi finansijeri bogate,jer uskoro nece imati vise ko da glasa za njih,mozda ona armija partijskih vojnika koja ce uspeti da prezivi i senilni penzioneri.

Kod nas je problem ipak malo drugačiji. Stoji da smo mi u lošijem ekonomskom položaju nego Zapad ali ja znam dosta njih koji su dobro situirani, imaju dobre plate i jednostavno i dalje žive sa roditeljima. Tu je više ono koliko su oni u stvari (ne)sposobni za život. Moja majka je otišla sa svojima kao mala u Nemačku i amo provela nekoliko godina i uvek priča kako Švaba istera svoju decu sa 16 godina - ili ideš da radiš nešto ili ideš u internat pa se školuješ a usput i radiš za džeparac. I onda posle stare stavljaju u starački, njihove kuće prodaju a oni već imaju svoje koje otplaćuju na kredit. Mi sve i da imamo takve uslove - nismo takvog mentaliteta. Dok sam studirao pojedinci su isisavali roditelje do zadnjeg dinara samo da bi se provodili i nije im padalo na pamet da bilo šta rade i zarade koji dinar a bilo je poslova i prilika. A sad u ovakvoj situaciji pogotovo, evo, ja sam prvi koji imam 28 godina i fakultetsku diplomu, nemam posao, radim sezonske poslove i slično i na sve moguće načine pokušavam da odem iz roditeljske kuće samo što nemam prebijenog dinara i sve što zaradim ide na zajedničke troškove ...

Ranko, gde su mi lekovi?

Socijani Konstriktivista, vidis, meni se uopste ne dopada zivot u zadruzi i mislim da bi se kod nas mnogo vise mladih odlucilo za samostalni zivot, da samo moze sebi da dozvoli bar jednu garsonjeru.
U Italiji su narocito muska deca toliko razmazena da i kad imaju posao i kad dobro zaradjuju, sede kod kuce. Ima jedan vic, da li znate da je Isus bio Italijan? Sa 30 godina je jos uvek ziveo s roditeljima, u svojoj majci je video devicu, a majka je u njemu videla boga... Tako zivi vecina italijanskih sinova, moj sin, iako Srbin je jedan od retkih koji od kada ima 24 godine zivi sam, iako vecina njegovih drugova ima mnogo bolje finansijske mogucnosti.

Bas sam juce gledao kod John Stewart-a u Daily show-u, bio je neki pisac kom ime ne znam ali knjiga se zove nesto kao 'Next America' ili 'Next Generation' i isto ovo covek opisuje i za americke mlade, a posto je amerika trendsetter onda to vredi po celom svetu. On nove generacije koje zive kod roditelja i nemaju uslova da se osamostale naziva 'milenijalci' il 'milenijumci'... I sad, ja ne znam sta je bilo na kraju al srbin je ispao najpametniji i sve ih je nadmudrio...

Lakse je zivjeti u coporu ko zivotinja, nego samostalno kao covjek.

Malo je komentara na racun neodgovornih roditelja! Meni i bratu po bakinom testamentu pripada 2/3 velikog stana u centru Beograda, a mom ocu i sestri 1/3... U stanu zivi samo moj otac, koji ne zeli da se iseli iz porodicnog stana u kome je godinama ziveo. Kao posledica, on zivi sam, a ja placam sve racune za taj stan, racunajuci da ce otac, kao odgovorni roditelj uciniti pametan korak i pristati da zajedno sa nama, ostalim naslednicima, podelimo stan i kupimo vise manjih (putem kredita). Brat, sestra i ja iznajmljujemo stanove i zivimo odvojeno. Poenta: roditelji cesto ne zele da odstupe od svog komfora zarad svoje dece.

Gde se nema novca je tako, bila to Srbija ili Banglades.


NNema potrebe za filozofijom.

Evo uporedite sadasnje generacije koje zele da se osamostale i obezbede krov nad glavom sa onima koji su to radili sedamdesetih i osamdesetih recimo. Nebo i zemlja ukratko ukoliko niste politicar bez dana radnog staza, onda verovatno imate i stan od par stotina hiljada evra i sve ostalo obezbedjeno sa materijalne strane.

A sto da se selim? Jer tako kazu ameri? Pa valjda mi je bolje u punoj kuci sa svojima i svako je tu da se nadje kad nekom nesto zatreba nego da eto iznajmim stan (posto trenutno ne mogu da ga kupim a da ga ukradem nije bas izvodljivo :) i onda se naravno opremim "mehanizacijom" laptopovima, skajpovima, tviterovima itd... pa eto budem u "stalnom kontaktu" sa porodicom jer to je sad moderno bla bla... i manite se vise tih kojestarija kako mladi na zapadu ovo kako mladi ono kako se osamostaljuju sa 18 godina.... sta me briga sta rade mladi na zapadu! Zivim kako meni (i mojoj porodici) odgovara i kraj! Kad mi dodje da se selim onda cu da selim a sigurno necu kao neka curka da virim preko plota i da oponasam zapadnjake, pogotovu ne njih, aj nazdravlje

Najbolje je da se mladi osamostale i da ne zive u zajednici sa rodjacima.To je sustina zivota,neka kaze ko sta hoce,ali stvarno nije isto...ziveti sa roditeljima ili svekrvom i svekrom.Svi imaju svoje navike i jednostavno mladi se "guse". Prirodno je napustiti roditeljski dom,i ici svojim putem.Onaj ko ima tu mogucnost ,neka bude srecan...onaj ko nema neka radi na tome.

(Socijani Konstriktivista, 25. mart 2014 21:30)

Je li to odlomak iz tvoje doktorske disertacije sa Sorbone? Ili mozda sa Harvarda? Decko, doktorat i teorije su lepe stvari, ali realan zivot je nesto sasvim drugo. Zadruge su lepa stvar. A stara slovenska plemena su bila jos lepa, ako bas hoces da znas. Plemenske staresine, savet staraca, stroga subordinacija, nije bilo hocu ovo, necu ono. Ali nateraj ti coveka u 21. veku da zivi u takvoj zajednici. Pa moze se, cuj ... Amisi tako zive. Ali oni su programirani tako od ranog detinjstva. I nemaju problem da zive po pravilima 18. veka, mole se pre obroka, bespogovorno slusaju starije itd. Ali nateraj ti modernu gradsku devojku da poslusno klima glavom na sve sto joj svekar i svekrva kazu i izvrsava njihova naredjenja bez pogovora. Nema sanse, odmah da ti kazem. Ja sam proziveo pakao dok smo zena i ja ziveli kod mojih roditelja, bili smo na granici razvoda. Ja sam trcao izmedju zaracenih strana i gasio pozar uzavrelih svadja i strasti. Ne zivimo vise u selu, ovo nije 18. vek, jaz izmedju generacija u urbanoj sredini je sve veci.

(NouNejmovic, 25. mart 2014 18:34)
(Aron, 25. mart 2014 18:31)

Al ste vas dvojica slični, kao blizanci! A što "prevideste" da je u Italiji čak 79% punoletne dece živi sa roditeljima, mnogo više nego u Srbiji! Pare, pare, pare.....pa vi ste stručnjaci za sve oblasti, sigurno znate da su plate u Italiji mnogo veće nego u Srbiji? Ajde, molim vas objasnite mi ovo, kako tamo ima mnogo više "maminih sinova".....ali što pre, da mogu mirno da idem na spavanje!

Ja zivim i sa babom. Staramajka me okova do kraja.

@BELA
RESPECT

Razlog za ne osnivanje porodice jer zive kod roditelja ne opravdavaju stanje. Dok smo jos bili u vezi ziveli kao podstanari da vidimo da li je to to, ispostavilo se da jeste. Jedno dete, selimo se u dvosoban stan sa njegovom mamom (ona u jednoj mi u drugoj sobi), drugo dete i dalje smo tu, ali za to vreme realizujemo planove o nasoj nekretnini i evo nas!!!Samo dobra volja i po malo znanja, jedino sto treba je da zelite ali jako i da radite na tome :)

@Socijani Konstriktivista

ne slazem se. i sami ste napisali da se u srbiji do sredine 19. veka zivelo u zadrugama, a kasnije navodite da koncept osamostaljivanja nije u skladu sa "nasom kulturom i drustvenim razvojem". dakle u vasem komentaru postoji rupa od nekih 150 godina. period od kraja 19. veka do 1941. je prvi znacajniji period drustvene modernizacije kod srba. srpsko drustvo se pritom nije modernizovalo uticajima sa zapada, dakle iz protestantskih zemalja severo-zapadne evrope, vec iz geografski bliskog, katolickog regiona srednje evrope. drustvena modernizacija nema veze sa religijom, vec sa zakasnelim drustveno-istorijskim procesima. zato bih rekao da je vasa konstatacija pomalo i zlonamerna. institucija zadruge ima iskljucivo ulogu zastite fizickog opstanka sire porodice, pa je kod srba opstala tako dugo zbog poznatih istorijskih razloga (dug period osmanlijske okupacije); nije zato iznenadjenje da je do raspadanja sistema zadruga doslo najpre u gradovima sa zacecima razvoja industrije pocetkom 20. veka. ako obratite paznju na statisticke podatke, videcete da je nuklearna porodica dominantan oblik zivota sprskog gradjanstva pre 1941 - i to narocito kod radnicke klase! ukratko, odlazak od roditelja i stvaranje sopstvenog doma je normalna posledica drustvenog razvoja, svuda pa i kod nas. nesto poput industrijalizacije, razvoja potrosacke kulture ili osnivanja univerziteta. jer drustvo je zivi organizam koji se menja i prilagodjava kao i sve ostalo kroz istoriju.

Pa nije to nista cudno. Za obicnog radnika, prosecna zarada nije dovoljna za iznajmljivanje mesta za stanovanje, hranu, komunalije i normalan zivot. Jeste ako se samo sedi kod kuce. Ovako, ako nista, mozes da podelis troskove sa ukucanima i olaksas sa te strane i sebi i njima. Opet, nemas tu slobodu kao kad bi ziveo sam. Ovo ne vazi samo za Srbiju, vec celu Evropu. Malo je onih koji mogu sebi komotno da priuste sve sto im treba i da zive sami.

To da mladi u razvijenim zemljama u Evropi nemaju mogucnosti da se osamostaljuju nije tacno. Bio sam u nekoliko zemalja, radio i video. To sto neki ostaju da zive sa svojim roditeljima jeste zbog toga sto ne zele da se osamostale, a mogucnosti imaju svkakao. U razvijenim drzavama mozes sa nekim minimalno placenim poslom da iznajmis sebi stan (naravno, ne mnogo luksuzan) i da placas troskove i zivis samostalno. Bio - video. U Srbiji to nije slucaj, u Srbiji ako radis i primas prosecnu platu jednostavno nisi u mogucnosti ni da iznajmis stan ni da placas troskove. I to je glavna razlika. U Evropi mladi mogu, a neki od njih ne zele. U Srbiji i koji zele ne mogu.

@Socijani Konstriktivista
Ja mislim da si ti napisao jedan od najbesmislenijih komenatara u istoriji. To sto mladi zele da zive samostlano nema nikakve veze sa kulturama i religijama, vec sa bioloskom potrebom mladih ljudi da budu nezavisni i samostalni. Jednostavno, potpuno je neprirodno da neko ko ima vise od 25 godina i dalje zivi sa svojim roditeljima. Velika vecina mladih u Srbiji zeli da zivi samostalno. Ako ih pitas zbog cega, niko ti nece reci zato sto zeli da kopira neciju kulturu, vec zato sto im smeta da zive sa roditeljima; smeta im da ih roditelji stalno kontrolisu, da se sa njima raspravljaju oko gluposti, da nemaju svoju privatnost... To je sukob generacija i ne moze neko ko ima 28 godina i neko ko ima 60 da imaju iste poglede na svet.

nazalost vise nisam mlad...

Bilo je pre nesto kao vic, da Austrijanac ima 100 kvadrata par stotina hiljada u banci ili akcijama, a Srbin (ili bilo koji Balkanac, izuzev mozda Slovenaca) 300 kvadrata i nista u steku.

Te kucerine koji mnogi komentatori pominju su gradjene da bi se najcesce sin ili bolje receno snaha naterala da brine o njegovim roditeljima kad zanemocaju. Zato zene i sa sela beze od zajednice ko djavo od krsta jer tu ona ima da nadrlja. Najcesce, ne uvek. Svi joj se natovare na ledja i svi bi da naredjuju. Djuvegiji je jos dobro. Ono sto niko nije predvideo je da ne mozes nikom sa sigurnoscu da obezbedis posao na tom mestu 30 godina unapred i da sin mozda ima drugacije ambicije od oca. Pa onda zvrji prazan prostor....tamo gde posla nema.

Zajednica je dobra za pomalo mentalno lenje osobe i za one uplasene od zivota. To je kao u drzavi sa socijalom. Jedino sto vidim kao dobro ako su odnosi koliko toliko ok je da babe i dede budu blizu unucima, ne da bi im ovi bili uvaljeni, vec zbog kvaliteta odnosa koju deca dobijaju ukoliko je rec o normalnom svetu.

Tog proleća, kada sam diplomirao, pre više od dvadeset goina, u jednom trenutku, u nekoj priči sam se zahvalio roditeljima što su me iškolovali, izdržavali sve godine dok sam studirao, i što su od mene napravili čoveka.
Otac me je, kroz naočare pogledao, i rekao: "To je bila naša dužnost i obaveza, kao roditelja, i nemaš na čemu da nam se zahvaljuješ."
Majka je dodala:"Ako osećaš potrebu da nam se ODUŽIŠ za ono što smo, kao roditelji uradili, onda neka bude tako što ćeš iste, i bolje uslove da obezbediš svojoj deci,i da stvoriš LJUDE od njih."
Sada, "po novom", trebalo bi da svoju decu "šutnem" iz kuće u kojoj su rodjeni, da idu kod nekih krezavih baba i sumnjivih bizMismena sa desetinama "ne znam odakle mi, majke mi", nekretnina u vlasništvu, da im plaćaju kiriju ida žive po beogradskim pregradjima, da bi bili LJUDI!?!?!
Zaista, više ne znam šta je "politički korektno" u ovom svetu. Nema više konstanti, u smislu, ovde je granica, odavde se ne ide dalje, već svaki dan se "probijaju" neke nove barijere, traži se još slobode i nekakvih ljudskih i imaginarnih prava, a celoj kugli zemaljskoj je sve gore i gore.
Očigledno, trend se kreće ka tome da deca postanu produkt neobaveznog čina, nekorišćenja kontracepcije, ili potvrda zdravih reproduktivnih organa kod para koji je začeo dete.
Ljubavi nema više nigde....
U ime Oca, Sina i Svetoga duha, niko više ne izgovara...
Čovečanstvo se pretvara u masu. Botoksa i silikona.

1.Sa minimalcem kao reperom-početkom nečega,teško se može osamostaliti.
2.Ako se osamostalite da li to znači da Grad treba da finansira Gerontodomaćice da obilaze roditelje?

(mamin sin, 25. mart 2014 21:23)

lepo ti kupi mami zamorce ili papagaj i osamostali se. nece ni da primeti...

bez novca nema lepog zivota. Moze da se zivi i kao u africi,svi pod satorom bez prihoda,ali to nije valjda nesto normalno ili ovde jeste?Vidim dole neka zena se ponosi sto je sutnula dete da radi po zadrugama. I u tome mu prodje zivot? u ogranicavanju, pritisku,siromastvu? Gospodjo,pravdate svoj sebicluk i nista drugo nije u pitanju a njegova mladost lici na posleratnu gde se hrani po menzama i jos mu ostaje da kupuje hranu na bonove. Nekada je jos i moglo sa manje novca,ali danas u cistom kapitalizmu, to je recept za depresiju,agresiju,poroke(npr kocka jer misle da ce tako da zarade,ili beg u opijate i alkohol) i bezbroj drugih scenarija koje citamo svaki dan na vestima ili gledamo u okruzenju. U zavnosti od vaspitanja i licnosti pojedinca kao i specificnih situacija(da li je neko bolestan u porodici pa mu treba pomoc)zavisi i njegova zelja i mogucnost da zivi sa roditeljima ili jos gore sa babama i dedama.Zivim sa roditeljima,ali ne bih voleo.OK mi je da su u blizini u zgradi,drugi stan ili u kraju),jer mi se desilo da mi je majka ziva sada samo zbog toga sto sam ja bio tu,tj bio sam nocu budan kad joj je pozlilo inace bi umrla pored muza koji je bezbrzno hrkao sve dok nije dosla hitna pomoc i probudila ga.Ali da imam vise novca ,sigurno ne bih izabrao da se sa njima preskacem svaki dan jer su nam navike i shvatanja razlicita.Od toga sta se gleda,jedes,slusa,kada se spava pa do mnogo krupnijih stvari sta i kako treba raditi u zivotu.

Ovo je samo pokušaj utehe za ove prostore. Itekako je nepojmljivo u razvijenom svetu ostajanje kod svojih posle 20te. Tamo funkcioniše cimerovanje u slučaju nemogućnosti nalaženja sopstvenog prostora što je ovde mnogima nepojmljivo. Naravno, svemu tome ne doprinosi ni to što je za ovaj prostor deo folklora 3 generacije pod istim krovom, kao što je to tamo osamostaljivanje.

Osamostaljenje je odlican koncept, ukoliko za to postoje uslovi. Iz ugla mladog inzenjera koji se zaposlio i pre diplomidanja mogu da kazem da je, bez pomoci roditelja, neostvariv!
Ako bih zelite nekretninu, "mozete" staviti roditeljski stan pod hipoteku ili da oni budu ziranti. Prvo otpada jer je kredit dugorocan (a ovde ne znas sta te sutra ceka) a drugo jer je vrlo verovatno da ni oni ljudi nemaju dovoljna primanja da bi zadovoljili kriterijume banke. Iznajmljivanje po bg mi je jezivo, jer smatram da u ovim godina svako zasluzuje tu polovinu plate koju bi morao da odvali koliko da plati stan i racune.
Cenim potez @Bela ali Vi ste ipak kupili stan. Sem toga, zivi sam od para koju mu daje neka zadruga(radio sam te poslove i vrlo dobro znam kakve su to crkavice) i plata pripravnika!? Zvuci kao neka 1985. godina u sfrj...

Ceo sistem vrednosti je okrenut naglavce. Stalno se zivot sa roditeljima predstavlja kao nesto negativno. A u sustini, ako se ima dovoljno prostora, takav zivot je prava stvar. Sa babom i dedom moze da se odgaji troje dece bez problema. Kad roditelji zive sami i oboje rade, jedva se odluce da gaje jedno. I posle kukamo na los natalitet.

@Bela Svaka Vam čast, Majko hrabrost. To je podrška o kojoj sam pisao u komentarima na ovom sajtu. Ništa na omo svetu nije sigurno, ništa. Ko to shvati dobro je, ko ne... pa neka se osloni na sreću koja se u ovoj nesrećnoj zemlji baš i ne spušta u slapovima. Roditelji nisu večni, oni mogu da daju ono što mogu, ali je na deci da se uz taj vetar u ledja, ako dodje, otisnu dalje. Svet je velik i dobar, kako god mi mislili, samo treba biti pametan pa to iskoristiti. I teško je, da, život je težak. Ali daje svoje nagrade.

DOBRO JUTRO SRBIJO!

E dobro je da nije samo kod nas. Sad ne moramo nikada da odlazimo od tate i mame. Jel to poenta teksta? Da nam kaze kako su i evroljani u zeznutoj situaciji kao mi pa kao.doro je to sve. Ako si normalan covek naravno da ces hteti sto pre da se osamostalis. Ako volis da drzis mamu za sunju do 40te onda izvol'te

Lakse je zivjeti u coporu ko zivotinja, nego samostalno kao covjek.
(Osamostaljen, 26. mart 2014 04:04)

Kakav si samo genijalac ja ti se divim... Vidis tigrovi ne zive u coporu (kao ni jos par miliona raznih vrsta) dok recimo lavovi kad malo porastu majka ih tera i iskljucuje iz copora, neki se prikljuce novom coporu a neki se sami snalaze. Ti verovatno zivis sam bez igde ikoga pa se malo tesis....

@Petrovic pa ti uzmi renta-kar

Te kucerine koji mnogi komentatori pominju su gradjene da bi se najcesce sin ili bolje receno snaha naterala da brine o njegovim roditeljima kad zanemocaju...
(Filmofil, 26. mart 2014 14:42)
Dragi Filmofile ima nas koji se brinemo o našim onemoćalim i bolesnim roditeljima,a da nas niko na to nije naterao...čisto onako da im kažemo hvala za ono kada su se brinuli o nama kada smo mi bili nemoćni i mali...

Malo je poznato da je osamostaljivanje mladih zapravo istorijska konstrukcija ponajviše razvijena i nastala u američkom i severnoevropskom protestantizmu, dakle isključivo vezana za uslove koji su vladali u postkolonijalnim Sjedinjenim Državama i u ranokapitalističkim evropskim društvima, nakon Hladnog rata ima tendenciju da se nametne kao jedino ispravan način funkcionisanja porodice.
Pritom osamostaljivanja članova od porodica nije bila poznata u Srbiji sve do sredine 19 veka, imajući u vidu da je narod pre toga živeo u zadrugama nije ni bilo potrebe ali ni mogućnosti da se članovi porodica osamostaljuju. Inače osamostaljivanje i potpuno odvajanje od roditelja nije zaživelo u evro-mediteranskim, pa ni u arapskim sredinama zbog jedinstvenog kulturnog razvoja. Takođe nije u skladu sa relativno jedinstvenom porodičnom kulturom u slovenskim zemljama, a ne treba da napominjem koliko se malo pažnje osamostaljivanju posvećuje u društvima kao što su Japan ili Kina.

Malo je naivno to što nam se već par decenija nameće taj trend koji je manje-više isključivo vezan za određene protestantske kulture i da je u skladu sa njihovim razvojem i potrebama takvih društava, a da pritom nema neko logično utemeljenje u drugim kulturama. Ne vidim i jedan razlog zbog čega bi se to nametalo nama kao nešto pozitivno ili negativno jednostavno nije u skladu s našom kulturom i našim društvenim razvojem.

Upravo mi je moja draga mama skuvala pasulj ...
Vredi slusati njeno zvocanje kako treba da se zenim bar zbog toga.
I ko mi lupi minus taj ne vole suljpa... aj sad da vas vidim

@BELA
RESPECT

Razlog za ne osnivanje porodice jer zive kod roditelja ne opravdavaju stanje. Dok smo jos bili u vezi ziveli kao podstanari da vidimo da li je to to, ispostavilo se da jeste. Jedno dete, selimo se u dvosoban stan sa njegovom mamom (ona u jednoj mi u drugoj sobi), drugo dete i dalje smo tu, ali za to vreme realizujemo planove o nasoj nekretnini i evo nas!!!Samo dobra volja i po malo znanja, jedino sto treba je da zelite ali jako i da radite na tome :)

Nije to isto.Mi ne možemo da napustimo jer nam to ne dozvoljavaju materijalni uslovi.Nezaposlenost,pa čak i kad se zaposliš plate su toliko male da dok platiš stan i komunalije ništa ne ostane za tebe.E kod njih je druga stvar i tiče se nedostatka hrabrosti i odlučnosti.

A sto da se selim? Jer tako kazu ameri? Pa valjda mi je bolje u punoj kuci sa svojima i svako je tu da se nadje kad nekom nesto zatreba nego da eto iznajmim stan (posto trenutno ne mogu da ga kupim a da ga ukradem nije bas izvodljivo :) i onda se naravno opremim "mehanizacijom" laptopovima, skajpovima, tviterovima itd... pa eto budem u "stalnom kontaktu" sa porodicom jer to je sad moderno bla bla... i manite se vise tih kojestarija kako mladi na zapadu ovo kako mladi ono kako se osamostaljuju sa 18 godina.... sta me briga sta rade mladi na zapadu! Zivim kako meni (i mojoj porodici) odgovara i kraj! Kad mi dodje da se selim onda cu da selim a sigurno necu kao neka curka da virim preko plota i da oponasam zapadnjake, pogotovu ne njih, aj nazdravlje

Stan u kojem sam živela sa decom nakon razvoda, ostavila sam starijem detetu kada je bio treća godina fakulteta, a ja sa mlađim prešla u novi koji sam kupila na kredit. Dogovor bio da će sam morati da nadje način da se izdržava - bilo tako što će deliti stan sa nekim, bilo što će naći posao, jer alimentacija koju su dobijali ni izbliza nije bila dovoljna ni za hranu. Ako hoće da živi sam, mora da zna da to ima svoju cenu. Našao je posao preko zadruge, završio fakultet na vreme, zaposlio se (za bednu platu advokatskog pripravnika), na ručak dođe preko vikenda, veš pere sam (osim što ja peglam košulje:). Cena je što umesto da imam mesečnu kiriju za ratu, imam odgovorno, ozbiljno i zrelo dete. Mlađe dete, ni đubre ne izbaci, ni hleb ne kupi... Dajem mu rok još godinu dana, a onda će se priključiti bratu ili biti poslat na godinu dana studija van Srbije. Košta mojih živaca i teškog rada, ali na to gledam kao na dugoročnu investiciju da bi sutra postali ljudi.

Ceo sistem vrednosti je okrenut naglavce. Stalno se zivot sa roditeljima predstavlja kao nesto negativno. A u sustini, ako se ima dovoljno prostora, takav zivot je prava stvar. Sa babom i dedom moze da se odgaji troje dece bez problema. Kad roditelji zive sami i oboje rade, jedva se odluce da gaje jedno. I posle kukamo na los natalitet.

Kod nas čak i kada imaju materijalnih mogucnosti, sto jeste retko, ostaju sa roditeljima, posebno ako se radi o neudatim devojkama. Ja imam dve drugarice, prosek godina 40. Obe imaju dobro placene poslove, nemaju porodicu i obe žive kod roditelja. Nije čak u pitanju zelja da brinu o roditeljima. Jednostavno, lakse im je da ne vode racuna o plaćanju komunalija, snabdevanju hranom, uključivanju masine za ves i sl.

(NouNejmovic, 25. mart 2014 18:34)
(Aron, 25. mart 2014 18:31)

Al ste vas dvojica slični, kao blizanci! A što "prevideste" da je u Italiji čak 79% punoletne dece živi sa roditeljima, mnogo više nego u Srbiji! Pare, pare, pare.....pa vi ste stručnjaci za sve oblasti, sigurno znate da su plate u Italiji mnogo veće nego u Srbiji? Ajde, molim vas objasnite mi ovo, kako tamo ima mnogo više "maminih sinova".....ali što pre, da mogu mirno da idem na spavanje!

Lakse je zivjeti u coporu ko zivotinja, nego samostalno kao covjek.

Pare rodjaci,pare. Pogledajte u Spaniji...mladi nezaposleni,Italija isto.Moja devojka Svedjanka razvela se i sa detetom se vratila kod oca.Njena sestra zavrsila fax,21 godinu,zivi tu i dalje,ne moze ni u Mc' Donaldsu da nadje za stalno,nego eto extra kad zatreba.A cene stanova,za 400e mozes krevet da nadjes i to daleko id grada.Jednistavno danas u celom svetu,Mnogo je ljudi a malo posla danas,svuda.U Srbiji je najteze naravno,jer i kada radis nema te nigde. Ko ne bi voleo da zivi sam,nego mora da bude srecnik pa da mu baba ostavi neki stan i onda sa 40 leta moze da razmislja o zenidbi!

Ovo je samo pokušaj utehe za ove prostore. Itekako je nepojmljivo u razvijenom svetu ostajanje kod svojih posle 20te. Tamo funkcioniše cimerovanje u slučaju nemogućnosti nalaženja sopstvenog prostora što je ovde mnogima nepojmljivo. Naravno, svemu tome ne doprinosi ni to što je za ovaj prostor deo folklora 3 generacije pod istim krovom, kao što je to tamo osamostaljivanje.

To vise nije fenomen ni u SAD a ni drugde na Zapadu, vec uobicajena praksa. Nema vise osamostaljivanja kao nekad.

Da, ali ipak treba pomenuti da to u Srbiji traje dvadeset i pet godinica a bogmi trajace i dalje.

Socijani Konstriktivista, vidis, meni se uopste ne dopada zivot u zadruzi i mislim da bi se kod nas mnogo vise mladih odlucilo za samostalni zivot, da samo moze sebi da dozvoli bar jednu garsonjeru.
U Italiji su narocito muska deca toliko razmazena da i kad imaju posao i kad dobro zaradjuju, sede kod kuce. Ima jedan vic, da li znate da je Isus bio Italijan? Sa 30 godina je jos uvek ziveo s roditeljima, u svojoj majci je video devicu, a majka je u njemu videla boga... Tako zivi vecina italijanskih sinova, moj sin, iako Srbin je jedan od retkih koji od kada ima 24 godine zivi sam, iako vecina njegovih drugova ima mnogo bolje finansijske mogucnosti.

Problem je taj što se u Srbiji prave velike kuće, po 2,3 sprata plus velika dvorišta. I sad recimo sin jedinac treba da napusti kuću od 300 ili više metara kvadratnih i ode u nekakav stančić od 30m/2, da bi se osamostalio. To bi toliko bilo debilno da nemam reči.
To je moj slučaj, imam 30 god. i dalje sam sa matorcima u kući od 300m/2.
Oni bleje u prizemlju ja na spratu. Plus ceo 2 sprat prazan i potkrovlje. Pod istim smo krovom ali nekada ih ne viđam po nedelju i više dana, jer radimo svo troje i ja sam na 1 spratu, tu živim.
Jer eto ja imam samo tu prednost da ponekad klopam kuvano i da mogu da vikendom popijem kafu na terasi, ili da popričam sa roditeljima, to je sve.
Niti oni meni daju pare, niti plaćaju sami struju i sve ostalo, niti mi kupuju bilo šta drugo ili daju pare. Ako se oženim mogu da napravim zaseban ulaz, stepenice spolja, ali nema šanse da bi ostavio toliku kuću da bleji prazna i otišao u neki stan da bi dokazao nekome nešto, ne znam kome i ne znam šta.

S obzirom da živim na zapadu ova tema je nedorečena ili neshvatljiva po našim standardima..... Osamostaljenje znači da dijete naučiš da radi od malena slabo plaćenje poslove, da štedi što vodi ka neovisnosti.... Po našim standardima TATA je faca koji sinu treba kupiti auto i diplomu i posao po mogućnosti stan što ja zove totalna debilana a ne osamostaljenje..... I sve ide po principu " ja nisam mogo ali zato ti sine uživaj"...... Ovo je za mene FENOMEN

To da mladi u razvijenim zemljama u Evropi nemaju mogucnosti da se osamostaljuju nije tacno. Bio sam u nekoliko zemalja, radio i video. To sto neki ostaju da zive sa svojim roditeljima jeste zbog toga sto ne zele da se osamostale, a mogucnosti imaju svkakao. U razvijenim drzavama mozes sa nekim minimalno placenim poslom da iznajmis sebi stan (naravno, ne mnogo luksuzan) i da placas troskove i zivis samostalno. Bio - video. U Srbiji to nije slucaj, u Srbiji ako radis i primas prosecnu platu jednostavno nisi u mogucnosti ni da iznajmis stan ni da placas troskove. I to je glavna razlika. U Evropi mladi mogu, a neki od njih ne zele. U Srbiji i koji zele ne mogu.

@Socijani Konstriktivista
Ja mislim da si ti napisao jedan od najbesmislenijih komenatara u istoriji. To sto mladi zele da zive samostlano nema nikakve veze sa kulturama i religijama, vec sa bioloskom potrebom mladih ljudi da budu nezavisni i samostalni. Jednostavno, potpuno je neprirodno da neko ko ima vise od 25 godina i dalje zivi sa svojim roditeljima. Velika vecina mladih u Srbiji zeli da zivi samostalno. Ako ih pitas zbog cega, niko ti nece reci zato sto zeli da kopira neciju kulturu, vec zato sto im smeta da zive sa roditeljima; smeta im da ih roditelji stalno kontrolisu, da se sa njima raspravljaju oko gluposti, da nemaju svoju privatnost... To je sukob generacija i ne moze neko ko ima 28 godina i neko ko ima 60 da imaju iste poglede na svet.

Malo je komentara na racun neodgovornih roditelja! Meni i bratu po bakinom testamentu pripada 2/3 velikog stana u centru Beograda, a mom ocu i sestri 1/3... U stanu zivi samo moj otac, koji ne zeli da se iseli iz porodicnog stana u kome je godinama ziveo. Kao posledica, on zivi sam, a ja placam sve racune za taj stan, racunajuci da ce otac, kao odgovorni roditelj uciniti pametan korak i pristati da zajedno sa nama, ostalim naslednicima, podelimo stan i kupimo vise manjih (putem kredita). Brat, sestra i ja iznajmljujemo stanove i zivimo odvojeno. Poenta: roditelji cesto ne zele da odstupe od svog komfora zarad svoje dece.

"Jos sam kod mame i tate na hrani, ja sam vrlo, vrlo zadovoljan tip"
Ehej, kada je to Bora Corba pevao. Proslog veka bre.

Ovo sto pise za Holandiju ne znam koliko je tacno jer su ovde skoro raspravljali o tome kako se mladi sve manje odlucuju na samostalan zivot. Osnovni problem kao i kod nas su pare. Neko sa 18-19 godina i svrsenom srednjom skolom ako se zaposli radi za minimalac koji je oko 900 evra a to nije dovoljno za stan, komunalije i hranu. Fakultetski obrazovani zaradjuju 50-60% vise kad startuju. Osamostaljuju se uglavnom mladi parovi ako su zaposleni.

@Socijani Konstriktivista

ne slazem se. i sami ste napisali da se u srbiji do sredine 19. veka zivelo u zadrugama, a kasnije navodite da koncept osamostaljivanja nije u skladu sa "nasom kulturom i drustvenim razvojem". dakle u vasem komentaru postoji rupa od nekih 150 godina. period od kraja 19. veka do 1941. je prvi znacajniji period drustvene modernizacije kod srba. srpsko drustvo se pritom nije modernizovalo uticajima sa zapada, dakle iz protestantskih zemalja severo-zapadne evrope, vec iz geografski bliskog, katolickog regiona srednje evrope. drustvena modernizacija nema veze sa religijom, vec sa zakasnelim drustveno-istorijskim procesima. zato bih rekao da je vasa konstatacija pomalo i zlonamerna. institucija zadruge ima iskljucivo ulogu zastite fizickog opstanka sire porodice, pa je kod srba opstala tako dugo zbog poznatih istorijskih razloga (dug period osmanlijske okupacije); nije zato iznenadjenje da je do raspadanja sistema zadruga doslo najpre u gradovima sa zacecima razvoja industrije pocetkom 20. veka. ako obratite paznju na statisticke podatke, videcete da je nuklearna porodica dominantan oblik zivota sprskog gradjanstva pre 1941 - i to narocito kod radnicke klase! ukratko, odlazak od roditelja i stvaranje sopstvenog doma je normalna posledica drustvenog razvoja, svuda pa i kod nas. nesto poput industrijalizacije, razvoja potrosacke kulture ili osnivanja univerziteta. jer drustvo je zivi organizam koji se menja i prilagodjava kao i sve ostalo kroz istoriju.

ima tu i sebičnosti roditelja malo... evo recimo moj primer. živim sa roditeljima, sestrom, zetom i njihovim sinom u kući od 200 kvadrata, a nuđeno je 3 stana za tu kuću. kad je predloženo mom ocu da se ta zamena obavi bilo je uzmite kredite pa kupite stan. e sad ajte vi kupite stan na kredit sa primanjima od 40.000 dinara mesečno, a rata vam 30.000...

E dobro je da nije samo kod nas. Sad ne moramo nikada da odlazimo od tate i mame. Jel to poenta teksta? Da nam kaze kako su i evroljani u zeznutoj situaciji kao mi pa kao.doro je to sve. Ako si normalan covek naravno da ces hteti sto pre da se osamostalis. Ako volis da drzis mamu za sunju do 40te onda izvol'te

@Bela Svaka Vam čast, Majko hrabrost. To je podrška o kojoj sam pisao u komentarima na ovom sajtu. Ništa na omo svetu nije sigurno, ništa. Ko to shvati dobro je, ko ne... pa neka se osloni na sreću koja se u ovoj nesrećnoj zemlji baš i ne spušta u slapovima. Roditelji nisu večni, oni mogu da daju ono što mogu, ali je na deci da se uz taj vetar u ledja, ako dodje, otisnu dalje. Svet je velik i dobar, kako god mi mislili, samo treba biti pametan pa to iskoristiti. I teško je, da, život je težak. Ali daje svoje nagrade.

Tog proleća, kada sam diplomirao, pre više od dvadeset goina, u jednom trenutku, u nekoj priči sam se zahvalio roditeljima što su me iškolovali, izdržavali sve godine dok sam studirao, i što su od mene napravili čoveka.
Otac me je, kroz naočare pogledao, i rekao: "To je bila naša dužnost i obaveza, kao roditelja, i nemaš na čemu da nam se zahvaljuješ."
Majka je dodala:"Ako osećaš potrebu da nam se ODUŽIŠ za ono što smo, kao roditelji uradili, onda neka bude tako što ćeš iste, i bolje uslove da obezbediš svojoj deci,i da stvoriš LJUDE od njih."
Sada, "po novom", trebalo bi da svoju decu "šutnem" iz kuće u kojoj su rodjeni, da idu kod nekih krezavih baba i sumnjivih bizMismena sa desetinama "ne znam odakle mi, majke mi", nekretnina u vlasništvu, da im plaćaju kiriju ida žive po beogradskim pregradjima, da bi bili LJUDI!?!?!
Zaista, više ne znam šta je "politički korektno" u ovom svetu. Nema više konstanti, u smislu, ovde je granica, odavde se ne ide dalje, već svaki dan se "probijaju" neke nove barijere, traži se još slobode i nekakvih ljudskih i imaginarnih prava, a celoj kugli zemaljskoj je sve gore i gore.
Očigledno, trend se kreće ka tome da deca postanu produkt neobaveznog čina, nekorišćenja kontracepcije, ili potvrda zdravih reproduktivnih organa kod para koji je začeo dete.
Ljubavi nema više nigde....
U ime Oca, Sina i Svetoga duha, niko više ne izgovara...
Čovečanstvo se pretvara u masu. Botoksa i silikona.

Kod nas je problem ipak malo drugačiji. Stoji da smo mi u lošijem ekonomskom položaju nego Zapad ali ja znam dosta njih koji su dobro situirani, imaju dobre plate i jednostavno i dalje žive sa roditeljima. Tu je više ono koliko su oni u stvari (ne)sposobni za život. Moja majka je otišla sa svojima kao mala u Nemačku i amo provela nekoliko godina i uvek priča kako Švaba istera svoju decu sa 16 godina - ili ideš da radiš nešto ili ideš u internat pa se školuješ a usput i radiš za džeparac. I onda posle stare stavljaju u starački, njihove kuće prodaju a oni već imaju svoje koje otplaćuju na kredit. Mi sve i da imamo takve uslove - nismo takvog mentaliteta. Dok sam studirao pojedinci su isisavali roditelje do zadnjeg dinara samo da bi se provodili i nije im padalo na pamet da bilo šta rade i zarade koji dinar a bilo je poslova i prilika. A sad u ovakvoj situaciji pogotovo, evo, ja sam prvi koji imam 28 godina i fakultetsku diplomu, nemam posao, radim sezonske poslove i slično i na sve moguće načine pokušavam da odem iz roditeljske kuće samo što nemam prebijenog dinara i sve što zaradim ide na zajedničke troškove ...

Osamostaljenje je odlican koncept, ukoliko za to postoje uslovi. Iz ugla mladog inzenjera koji se zaposlio i pre diplomidanja mogu da kazem da je, bez pomoci roditelja, neostvariv!
Ako bih zelite nekretninu, "mozete" staviti roditeljski stan pod hipoteku ili da oni budu ziranti. Prvo otpada jer je kredit dugorocan (a ovde ne znas sta te sutra ceka) a drugo jer je vrlo verovatno da ni oni ljudi nemaju dovoljna primanja da bi zadovoljili kriterijume banke. Iznajmljivanje po bg mi je jezivo, jer smatram da u ovim godina svako zasluzuje tu polovinu plate koju bi morao da odvali koliko da plati stan i racune.
Cenim potez @Bela ali Vi ste ipak kupili stan. Sem toga, zivi sam od para koju mu daje neka zadruga(radio sam te poslove i vrlo dobro znam kakve su to crkavice) i plata pripravnika!? Zvuci kao neka 1985. godina u sfrj...

Lakse je zivjeti u coporu ko zivotinja, nego samostalno kao covjek.
(Osamostaljen, 26. mart 2014 04:04)

Kakav si samo genijalac ja ti se divim... Vidis tigrovi ne zive u coporu (kao ni jos par miliona raznih vrsta) dok recimo lavovi kad malo porastu majka ih tera i iskljucuje iz copora, neki se prikljuce novom coporu a neki se sami snalaze. Ti verovatno zivis sam bez igde ikoga pa se malo tesis....

Mogu da razumem da neko ima bolesne roditelje ili neka nesreca se desila pa mora ili zeli da se brine o njima,ali najveci procenat ljudi nema jednostavno novca. To je sustina, Cak i veliki broj onih koje znam, su dobili stanove od ridtelja,baba,deda,ali i dalje zive u sirom astvu jer dok platis komunalije,i hranu, mrtav si covek. Ko jos dobije dete, ugasio je to malo zivota i zdravlja sto ima u mladosti. Cene usluga i nekretnina su astronomske i rastu svake godine.

Nece da mi daju kola da vozim sam.

Ja zaista ne poznajem ni jednu osobu koja ima mogucnost da ode od roditelja, a da to ne zeli.... tako da meni ta prica o tome da ljudi ne zele odgovornost pa zato zive sa roditeljima ne stoji. Nema tih para i bilo cega sto moze da ti kupi svoj mir. Eto sada za vikend keva bas kao slucajno u pola noci bas kada sam dosao iz grada ustaje da ode do toaleta, da bi mi dala do znanja da zna kada sam dosao. I to stalno radi. E pa imam 30 godina i nece niko da mi odredjuje da li cu da dodjem iz grada u 2 ili u 3 ujutru. Ili kada odem sa nekom devojkom pa me nema to su drame, gde sam, da mi se nije nesto desilo... sta bi dao kada bi sebe mogao da postedim tih situacija. Jednostavno sa roditeljima je generacijski sukob i nema tu sta da se prica. Ne moze neko ko ima 30 godina da gleda isto na neke stvari kao neko od 60. Stalno neke carke i stalno neke prepirke uglavnom oko gluposti. I naravno da bih otisao od roditelja odmah ali problem je prokleti novac jer kako sa 30.000 da platim stan i troskove i jos da zivim? Nikako.

bez novca nema lepog zivota. Moze da se zivi i kao u africi,svi pod satorom bez prihoda,ali to nije valjda nesto normalno ili ovde jeste?Vidim dole neka zena se ponosi sto je sutnula dete da radi po zadrugama. I u tome mu prodje zivot? u ogranicavanju, pritisku,siromastvu? Gospodjo,pravdate svoj sebicluk i nista drugo nije u pitanju a njegova mladost lici na posleratnu gde se hrani po menzama i jos mu ostaje da kupuje hranu na bonove. Nekada je jos i moglo sa manje novca,ali danas u cistom kapitalizmu, to je recept za depresiju,agresiju,poroke(npr kocka jer misle da ce tako da zarade,ili beg u opijate i alkohol) i bezbroj drugih scenarija koje citamo svaki dan na vestima ili gledamo u okruzenju. U zavnosti od vaspitanja i licnosti pojedinca kao i specificnih situacija(da li je neko bolestan u porodici pa mu treba pomoc)zavisi i njegova zelja i mogucnost da zivi sa roditeljima ili jos gore sa babama i dedama.Zivim sa roditeljima,ali ne bih voleo.OK mi je da su u blizini u zgradi,drugi stan ili u kraju),jer mi se desilo da mi je majka ziva sada samo zbog toga sto sam ja bio tu,tj bio sam nocu budan kad joj je pozlilo inace bi umrla pored muza koji je bezbrzno hrkao sve dok nije dosla hitna pomoc i probudila ga.Ali da imam vise novca ,sigurno ne bih izabrao da se sa njima preskacem svaki dan jer su nam navike i shvatanja razlicita.Od toga sta se gleda,jedes,slusa,kada se spava pa do mnogo krupnijih stvari sta i kako treba raditi u zivotu.

Gde se nema novca je tako, bila to Srbija ili Banglades.


NNema potrebe za filozofijom.

Evo uporedite sadasnje generacije koje zele da se osamostale i obezbede krov nad glavom sa onima koji su to radili sedamdesetih i osamdesetih recimo. Nebo i zemlja ukratko ukoliko niste politicar bez dana radnog staza, onda verovatno imate i stan od par stotina hiljada evra i sve ostalo obezbedjeno sa materijalne strane.

(Socijani Konstriktivista, 25. mart 2014 21:30)

Je li to odlomak iz tvoje doktorske disertacije sa Sorbone? Ili mozda sa Harvarda? Decko, doktorat i teorije su lepe stvari, ali realan zivot je nesto sasvim drugo. Zadruge su lepa stvar. A stara slovenska plemena su bila jos lepa, ako bas hoces da znas. Plemenske staresine, savet staraca, stroga subordinacija, nije bilo hocu ovo, necu ono. Ali nateraj ti coveka u 21. veku da zivi u takvoj zajednici. Pa moze se, cuj ... Amisi tako zive. Ali oni su programirani tako od ranog detinjstva. I nemaju problem da zive po pravilima 18. veka, mole se pre obroka, bespogovorno slusaju starije itd. Ali nateraj ti modernu gradsku devojku da poslusno klima glavom na sve sto joj svekar i svekrva kazu i izvrsava njihova naredjenja bez pogovora. Nema sanse, odmah da ti kazem. Ja sam proziveo pakao dok smo zena i ja ziveli kod mojih roditelja, bili smo na granici razvoda. Ja sam trcao izmedju zaracenih strana i gasio pozar uzavrelih svadja i strasti. Ne zivimo vise u selu, ovo nije 18. vek, jaz izmedju generacija u urbanoj sredini je sve veci.

1.Sa minimalcem kao reperom-početkom nečega,teško se može osamostaliti.
2.Ako se osamostalite da li to znači da Grad treba da finansira Gerontodomaćice da obilaze roditelje?

(mamin sin, 25. mart 2014 21:23)

lepo ti kupi mami zamorce ili papagaj i osamostali se. nece ni da primeti...

Najbolje je da se mladi osamostale i da ne zive u zajednici sa rodjacima.To je sustina zivota,neka kaze ko sta hoce,ali stvarno nije isto...ziveti sa roditeljima ili svekrvom i svekrom.Svi imaju svoje navike i jednostavno mladi se "guse". Prirodno je napustiti roditeljski dom,i ici svojim putem.Onaj ko ima tu mogucnost ,neka bude srecan...onaj ko nema neka radi na tome.

DOBRO JUTRO SRBIJO!

Ranko, gde su mi lekovi?

Bilo je pre nesto kao vic, da Austrijanac ima 100 kvadrata par stotina hiljada u banci ili akcijama, a Srbin (ili bilo koji Balkanac, izuzev mozda Slovenaca) 300 kvadrata i nista u steku.

Te kucerine koji mnogi komentatori pominju su gradjene da bi se najcesce sin ili bolje receno snaha naterala da brine o njegovim roditeljima kad zanemocaju. Zato zene i sa sela beze od zajednice ko djavo od krsta jer tu ona ima da nadrlja. Najcesce, ne uvek. Svi joj se natovare na ledja i svi bi da naredjuju. Djuvegiji je jos dobro. Ono sto niko nije predvideo je da ne mozes nikom sa sigurnoscu da obezbedis posao na tom mestu 30 godina unapred i da sin mozda ima drugacije ambicije od oca. Pa onda zvrji prazan prostor....tamo gde posla nema.

Zajednica je dobra za pomalo mentalno lenje osobe i za one uplasene od zivota. To je kao u drzavi sa socijalom. Jedino sto vidim kao dobro ako su odnosi koliko toliko ok je da babe i dede budu blizu unucima, ne da bi im ovi bili uvaljeni, vec zbog kvaliteta odnosa koju deca dobijaju ukoliko je rec o normalnom svetu.

@Petrovic pa ti uzmi renta-kar

Sa 20-25 godina gledajuci da velika vecina ima zavrsenu srednju skolu ti nemozes da nadjes posao sa platom vecom od 25.000,stan da nadjes negde na periferiji za 100eura+komunalije 50eura to je vec 18.000 ti sa onih 7.000 ne mozes ni hranu sebi da priustis,a zamisli tek kad bi zeleo da se stambeno obezbedis i zasnujes porodicu,to je nemoguca masija u Srbiji.
To se vec uveliko odrazava na nas prirodni prirastaj jer nas je svake godine za 35.000 manje pa vi izracunajte koliko ce nas biti za 50 godina,ako se ovaj trend nastavi.
Samo da proucim politicarima da mogu slobodno da nastave da u interesu tajkuna porobljuju narod i primoravaju ga da radi za neke sitne pare dok se njihovi finansijeri bogate,jer uskoro nece imati vise ko da glasa za njih,mozda ona armija partijskih vojnika koja ce uspeti da prezivi i senilni penzioneri.

Pa nije to nista cudno. Za obicnog radnika, prosecna zarada nije dovoljna za iznajmljivanje mesta za stanovanje, hranu, komunalije i normalan zivot. Jeste ako se samo sedi kod kuce. Ovako, ako nista, mozes da podelis troskove sa ukucanima i olaksas sa te strane i sebi i njima. Opet, nemas tu slobodu kao kad bi ziveo sam. Ovo ne vazi samo za Srbiju, vec celu Evropu. Malo je onih koji mogu sebi komotno da priuste sve sto im treba i da zive sami.

Bas sam juce gledao kod John Stewart-a u Daily show-u, bio je neki pisac kom ime ne znam ali knjiga se zove nesto kao 'Next America' ili 'Next Generation' i isto ovo covek opisuje i za americke mlade, a posto je amerika trendsetter onda to vredi po celom svetu. On nove generacije koje zive kod roditelja i nemaju uslova da se osamostale naziva 'milenijalci' il 'milenijumci'... I sad, ja ne znam sta je bilo na kraju al srbin je ispao najpametniji i sve ih je nadmudrio...

Ja zivim i sa babom. Staramajka me okova do kraja.

nazalost vise nisam mlad...

Te kucerine koji mnogi komentatori pominju su gradjene da bi se najcesce sin ili bolje receno snaha naterala da brine o njegovim roditeljima kad zanemocaju...
(Filmofil, 26. mart 2014 14:42)
Dragi Filmofile ima nas koji se brinemo o našim onemoćalim i bolesnim roditeljima,a da nas niko na to nije naterao...čisto onako da im kažemo hvala za ono kada su se brinuli o nama kada smo mi bili nemoćni i mali...