Da li društvo propada zbog "nedostatka" stida?

"Bušova administracija bila je postiđena napadom 11. septembra, a iz bespomoćnosti su hteli da kazne napadače. Invazija na Irak na osnovu lažnih premisa poslužila je da se sakrije njihov stid iza činova besa i agresije".

A ja mislio zbog nafte. Baš sam bio glup i naivan...

/s

Nasi politicatari nemaju ni stida ni srama...

moju zemlju vode ljudi bez stida

Propada zbog stida, ali pogrešnog stida. Ljudi se stide svoje seksualnosti, svog tela, svojih izbora, gubitka posla a to sve nisu kategorije zbog kojih bi se trebalo stideti. Sve ono što u direktnom odnosu akcija-reakcija ne nanosi zlo (iako je i zlo filozofsko-religiozni pojam i kao takav podložan različitim interpretacijama) niti jednoj osobi u interakciji (ovo je bitno, nemoralno je činiti zlo i samom sebi a ne samo drugima) nije nešto čega bi se trebalo stideti. Naravno, mi se danas stidimo svega onoga što odstupa od očekivanja zajednice, od poželjnih vednosnih obrazaca i modela ponašanja što vodi jedino u licemerje (izraženo u prvom redu kroz podelu na javno i privatno delovanje) i (samo)destrukciju nastalu usled napetosti tako proizvedenih napetosti (jedno želim/mislim a drugo radim, skrivam se, glumim nešto što nisam itd.) Sve to manje više dovodi do prezira zajednice kojoj se pojedinac usled nedostatka integriteta ličnosti, prisilno konformira.
Dakle, da rezimiramo, neće nas uništiti nedostatak stida već pogrešno usmeren stid.

DEFINITIVNO!!!

Živimo u vremenu u kome su materijalne vrednosti predominantne. Takav sistem vrednosti nagrađuje proaktivno-agresivno usmereno ponašanje. Usled toga, stid se tumači kao slabost jer nije u stanju da neposredno materijalno bude prepoznato njegovo utemeljenje i poreklo. Zato se često pogrešno tumači kao neznanje, slaba biološka snaga, a ne kao bogatstvo karaktera i svesno opredeljenje pojedinca da se ne prikloni materijalnim vrednostima. Po kapitalističko.korporativnoj percepciji i staju stvari, beskrupuloznost i gramzivost smatraju se mahanizmima progresa. U svetu takvih vrednosti, po nekim drugim kriterijumima i vrednostima normalnom čoveku često preotsaje da se stidi u tuđe ime, jer gledati nehaj u drugim dušama dok te lažu i gledaju u oči, krče sebi neki samo njima vidljiv progress “gazeći po leševima” izaziva transfer blama u njima samima. Eto to bi bila jedna vrsta stida.

Svakako.

Današnjem društvu nedostaje MORAL. Ljudima upravlja interes, profit, korist, ali nikako moral. Sve je dozvoljeno, ako ja iz toga izvučem korist. Mogu i da lažem, kradem, otmem, prebijem ili ubijem nekog. Sve je to dozvoljeno, ako sam jači ili ako me ne uhvate. To primenjuju i pojedinci ali i države. Nekada su decu od malih nogu vaspitavali u duhu deset Božijih zapovesti. Danas se svi kunu u religiju, ali je to samo marketing. Ono što čoveka izdvaja su nepisana pravila ponašanja – moral. Ako se neko ne pridržava zakona, društvo raspolaže institucijama za odbranu: policija, vojska, sud. Ali ako se ne pridržava morala, to društvo mora propasti.

Bog je osnov morala, a ne stid!
(srb, 15. mart 2014 14:54)
Vidi ti se po nicku da si trol, preoptimizovao si ti to.
Sto se teksta tice, najveci problem civilizacije je sto je sramota biti stidljiv i povucen. Svuda se forsira agresivnost, od obicnog zivota, preko poslovnog, a o nocnom da ne pricam. Kompletna nam je civilizacija takva i zato ce pojesti samu sebe na kraju. Kao pas koji vecno juri svoj rep jurcamo agresivno za svim i svacim samo ne za jednostavnim stvarima i mirom, a cak i ako to kao pojedinci pokusamo da ostvarimo nemamo gde da se sklonimo od onih koji to ne zele ili nisu shvatili da to zele. Ja volim stidljive ljude, ali nazalost cak i oni koji jesu takvi ne mogu sebi da priuste luksuz da pokazu svoje pravo lice, vec moraju da stave neku socijalno prihvatljiu masku ili da se cak kompletno na silu pretvore u socijalno prihvatljivu zivotinju, blize socijalnim desavanjima ali jako daleko od sebe, sto je uzasno ponistavanje i spustanje svoje prirode. Na kraju prodje svo to sarenilo i shvatis da ne znas ni sta zelis, ni za cime zudis, a bilo je tako jednostavno na pocetku, uglavnom neciji osmeh, pogled, dodir, setnja... simpaticne i male stvari koje zivot znace se vrlo brzo pretvore u bmw, mercedes, audi, kozu i klimu, sat, mobilni, narukvicu, bundu, 100 ili 200 eura na sat, agresiju i nepoverenjem. Sve u svemu, vise nego za bilo sta drugo, za stidljivost je potrebna hrabrost, vojnicka.

Ko se ničega ne stidi pravi probleme sebi i drugima.

Agresija ne dolazi od potisnutog stida, već od potisnute bestidnosti. Stid oseća čovek koji ima svoju moralnu skalu i uvažava druge, zato se i oseća postiđeno kad misli da je rekao ili uradio nešto pogrešno. Bestidnog ne zanimaju drugi, jer smatra da je iznad njih, shodno svom egocentrizmu.

Osećaj stida pozitivan je osećaj, ma koliko nekad sputavao i blokirao čoveka. Ako se neko oseti postiđeno, znači da mu je važno kako drugi gledaju na njegove reči ili dela. Ipak, poslednjih godina forsiraju se bestidnost, neukus, vulgarnost, nemanje mere. Ako se pogleda javna scena, ne samo u Srbiji, vidi se koliko su nisko pali kriterijumi, pa se od pristojnog društva, ide ka bestidnom i vulgarnom. U tome ubedljivo prednjače tabloidni mediji, koji su zagadili društvenu sferu veličanjem onih koji po obrazovanju, ponašanju, moralu, vaspitanju… služe na sramotu ljudskom rodu.

O tome govori jedna epizoda Saut parka, kad Džejms Kameron rešava da zaroni podmornicom, ne bi li podigao kriterijume, jer su se toliko sunovratili, čak na dno okeana.

“Skrivanje emocija je mnogo rasprostranjenije u modernim društvima, nego u tradicionalnim”.
Sa ovim se ne slažem. Moderno društvo uči kako čovek na primeren način da pokaže svoje emocije, dok tradiconalno svako pokazivanje emocija (sem nazovi patriotskih) smatra slabošću.

Ja ne vidim da „društvo propada“. Životni vek je duži nego ikad, iako se broj stanovnika planete uvećao manje je gladnih nego u poslednjih 200 godina, pomoću Interneta možemo da pristupimo celokupnom ljudskom znanju, svako može da bude umetnik, pisac, slikar, kompozitor i da svoju umetnost prikaže celom svetu... Ako je to propadanje, onda kažem propadnimo do kraja!

@dana

a gde se kriju ovako pametne zene u srbiji?

Bog je osnov morala, a ne stid!

Čudne nekakve teorije i praktični primjeri. Osnov morala nije stid nego vaspitanje i društvene norme,a uzrok stida može biti i činjenje i nečinjenje.Ne mora biti sve moralno čega se stidimo a nemoralno čega se ne stidimo.

Nisu problem emocije. Čovek treba da ima osećanja adekvatna stvarnosti. Nećeš valjda da se raduješ kad si svedok nepravde ili kada si u opasnosti ili ako si svedok neke nesreće? Nisu problem osećana, već naši pogretački motivi koji dolaze do izražaja u stresnoj situaciji. Duh kojim odgovaramo na osećanja stoji do nas samih i od njega zavisi da li će naša reakcija na stres da nas upropasti ili izgradi. Osećaj strah u opasnosti, ali nemoj biti kukavica, već budi hrabar. Osećaj gnev kada si svedok nepravde, ali nemoj da mrziš već sačuvaj krotost. Osećaj tugu u nevolji ali nemoj da padneš u depresiju već zadrži mir. Osećaj radost zbog lepih stvari, ali nemoj prema izvoru prijatnih osećanja biti sebičan (nemoj se opijati osećanjima) već budi zahvalan. Dakle, osećanja ne treba da menjamo, neka ostanu adekvatna životnoj realnosti, ali duhom treba da vladamo jer smo odgovorna ljudska bića.

"Bušova administracija bila je postiđena napadom 11. septembra, a iz bespomoćnosti su hteli da kazne napadače. Invazija na Irak na osnovu lažnih premisa poslužila je da se sakrije njihov stid iza činova besa i agresije".

A ja mislio zbog nafte. Baš sam bio glup i naivan...

/s
(Adam Jensen, 15. mart 2014 13:19)


pa bilo ih je sramota sto nemaju naftu

Ne, nego zbog nedostatka solidarnosti i sve vece nejednakosti izmedju onih koji nemaju nista i onih kojih previse imaju.

Ova "teorija" (i ovako kratko prepričana) je kontradiktorna od početka do kraja, iz rečenice u rečenicu. Bestidnost i bahatost je uzrok problema, a ne stid. Individualnost je po ovome štetna ali se izgleda misli da svaka individua treba da se povinuje gospodarima sveta (da je bar kolektivnoj svesti). A s druge strane gospodarima sveta dozvoljeno je da budu individualci i da bombarduju i Irak, Srbiju... a da nikog ne pitaju (npr. svoj narod). Irak je možda bombardovan zbog frustracije usled ne povinovanja samoživosti gospodara sveta, a ne zbog stida. A frustracija i stid - valjda to nije isto.

za to nas narod kaze "cega se pametan stidi, time se lud ponosi"

Molim sociologe da se bave sociologijom, a ne psihologijom!

Problem danasnjeg svijeta je sto su losi ljudi (bestidni, pohlepni, zlobni, egoisti...) dosli na sve vazne i vodece polozaje u svijetu! (predsjednici, ministri, politicari, direktori, vjerski pradstavnici, nevladinih organizacija, borci za ova, ona prava, bankari...) Medju svima njima je 80% bestidnika!

(Cogito ergo sum, 15. mart 2014 15:21)

Potpuno se slažem sa tvojim komentarom. Toliko mi je čudna bila ideja da je stid i potisnuta emocija pokretač nedela, i uopšte da ljudi danas kriju emocije kad vidimo upravo suprotno, da sam potražila članak u originalu, sumnjala sam da je greška u prevodu (nije greška, sve je rekao čovek, potpuno naopako).

@wlado,
Kriju se u potpunoj ilegali usled sveopšteg licemerja i pada u neke nove konzervativne, nacionalističke, tribalističke i religiozne ponore.

bilo kako bilo,jedno je sigurno..nadolazeca vremena zahtevati ce izuzetno visoku svesnost,kreativnost i disciplinu duha,s obzirom da ce ova prelazna faza dovoljno dugo potrajati,mnogi ce u prvom redu svojom krivnjom pokleknuti na ovome putu,pa cak mozda i oni jaci koji se ni najmanje nisu nadali..za ocekivati je da na kraju nece ostati bas mnogo upotrebljivih koji ce sa novim dobom jos moci drzati korak,sto i nije bas neki problem,vec danas se radjaju deca koja dolaze iz daleke buducnosti...

A sta sa nama smecarima? Udri brigu na veselje breee :D

Nije u pitanju bestidnost, nego kratko pamcenje.

nedostatak stida ne postoji, stid svi osecaju. zatim, ne mislim da je stid uzrok agresije, a rata ponajmanje; vec agresiju uzrokuje osecanje ljutnje. covek koji je ponizen, moze jedino iz osecanja ljutnje zbog ponizenosti da postane agresivan ili osvetoljubiv, u subrotnom, ponizen covek, kome je naruseno samopouzdanje, pre bi trebalo da oseti tugu, koja je pasivno osecanje. sto se stida tice, to jeste definitivno emocija koja se danas najvise potiskuje, jer se posmatra kao slabost, a ovo je vreme "jakih licnosti". ne znam koje su posledice potiskivanja stida, osim otudjenja medju ljudima, ali ne slazem se da je to agresija.

Ne cenim ljude što se trude da budu glave lude,vec po onome što od njega čujem.Po iskrenosti duše,veličini čuke ne po stisku ruke.

@Moral
pogledaj na youtube
"why I hate religion"
ako znas engleski jezik, bice jasno

Bog je osnov morala, a ne stid!

Ja ne vidim da „društvo propada“. Životni vek je duži nego ikad, iako se broj stanovnika planete uvećao manje je gladnih nego u poslednjih 200 godina, pomoću Interneta možemo da pristupimo celokupnom ljudskom znanju, svako može da bude umetnik, pisac, slikar, kompozitor i da svoju umetnost prikaže celom svetu... Ako je to propadanje, onda kažem propadnimo do kraja!

Molim sociologe da se bave sociologijom, a ne psihologijom!

Čudne nekakve teorije i praktični primjeri. Osnov morala nije stid nego vaspitanje i društvene norme,a uzrok stida može biti i činjenje i nečinjenje.Ne mora biti sve moralno čega se stidimo a nemoralno čega se ne stidimo.

"Bušova administracija bila je postiđena napadom 11. septembra, a iz bespomoćnosti su hteli da kazne napadače. Invazija na Irak na osnovu lažnih premisa poslužila je da se sakrije njihov stid iza činova besa i agresije".

A ja mislio zbog nafte. Baš sam bio glup i naivan...

/s

Propada zbog stida, ali pogrešnog stida. Ljudi se stide svoje seksualnosti, svog tela, svojih izbora, gubitka posla a to sve nisu kategorije zbog kojih bi se trebalo stideti. Sve ono što u direktnom odnosu akcija-reakcija ne nanosi zlo (iako je i zlo filozofsko-religiozni pojam i kao takav podložan različitim interpretacijama) niti jednoj osobi u interakciji (ovo je bitno, nemoralno je činiti zlo i samom sebi a ne samo drugima) nije nešto čega bi se trebalo stideti. Naravno, mi se danas stidimo svega onoga što odstupa od očekivanja zajednice, od poželjnih vednosnih obrazaca i modela ponašanja što vodi jedino u licemerje (izraženo u prvom redu kroz podelu na javno i privatno delovanje) i (samo)destrukciju nastalu usled napetosti tako proizvedenih napetosti (jedno želim/mislim a drugo radim, skrivam se, glumim nešto što nisam itd.) Sve to manje više dovodi do prezira zajednice kojoj se pojedinac usled nedostatka integriteta ličnosti, prisilno konformira.
Dakle, da rezimiramo, neće nas uništiti nedostatak stida već pogrešno usmeren stid.

Svakako.

DEFINITIVNO!!!

Agresija ne dolazi od potisnutog stida, već od potisnute bestidnosti. Stid oseća čovek koji ima svoju moralnu skalu i uvažava druge, zato se i oseća postiđeno kad misli da je rekao ili uradio nešto pogrešno. Bestidnog ne zanimaju drugi, jer smatra da je iznad njih, shodno svom egocentrizmu.

Osećaj stida pozitivan je osećaj, ma koliko nekad sputavao i blokirao čoveka. Ako se neko oseti postiđeno, znači da mu je važno kako drugi gledaju na njegove reči ili dela. Ipak, poslednjih godina forsiraju se bestidnost, neukus, vulgarnost, nemanje mere. Ako se pogleda javna scena, ne samo u Srbiji, vidi se koliko su nisko pali kriterijumi, pa se od pristojnog društva, ide ka bestidnom i vulgarnom. U tome ubedljivo prednjače tabloidni mediji, koji su zagadili društvenu sferu veličanjem onih koji po obrazovanju, ponašanju, moralu, vaspitanju… služe na sramotu ljudskom rodu.

O tome govori jedna epizoda Saut parka, kad Džejms Kameron rešava da zaroni podmornicom, ne bi li podigao kriterijume, jer su se toliko sunovratili, čak na dno okeana.

“Skrivanje emocija je mnogo rasprostranjenije u modernim društvima, nego u tradicionalnim”.
Sa ovim se ne slažem. Moderno društvo uči kako čovek na primeren način da pokaže svoje emocije, dok tradiconalno svako pokazivanje emocija (sem nazovi patriotskih) smatra slabošću.

Današnjem društvu nedostaje MORAL. Ljudima upravlja interes, profit, korist, ali nikako moral. Sve je dozvoljeno, ako ja iz toga izvučem korist. Mogu i da lažem, kradem, otmem, prebijem ili ubijem nekog. Sve je to dozvoljeno, ako sam jači ili ako me ne uhvate. To primenjuju i pojedinci ali i države. Nekada su decu od malih nogu vaspitavali u duhu deset Božijih zapovesti. Danas se svi kunu u religiju, ali je to samo marketing. Ono što čoveka izdvaja su nepisana pravila ponašanja – moral. Ako se neko ne pridržava zakona, društvo raspolaže institucijama za odbranu: policija, vojska, sud. Ali ako se ne pridržava morala, to društvo mora propasti.

@wlado,
Kriju se u potpunoj ilegali usled sveopšteg licemerja i pada u neke nove konzervativne, nacionalističke, tribalističke i religiozne ponore.

Ne, nego zbog nedostatka solidarnosti i sve vece nejednakosti izmedju onih koji nemaju nista i onih kojih previse imaju.

@dana

a gde se kriju ovako pametne zene u srbiji?

Ko se ničega ne stidi pravi probleme sebi i drugima.

Ova "teorija" (i ovako kratko prepričana) je kontradiktorna od početka do kraja, iz rečenice u rečenicu. Bestidnost i bahatost je uzrok problema, a ne stid. Individualnost je po ovome štetna ali se izgleda misli da svaka individua treba da se povinuje gospodarima sveta (da je bar kolektivnoj svesti). A s druge strane gospodarima sveta dozvoljeno je da budu individualci i da bombarduju i Irak, Srbiju... a da nikog ne pitaju (npr. svoj narod). Irak je možda bombardovan zbog frustracije usled ne povinovanja samoživosti gospodara sveta, a ne zbog stida. A frustracija i stid - valjda to nije isto.

nedostatak stida ne postoji, stid svi osecaju. zatim, ne mislim da je stid uzrok agresije, a rata ponajmanje; vec agresiju uzrokuje osecanje ljutnje. covek koji je ponizen, moze jedino iz osecanja ljutnje zbog ponizenosti da postane agresivan ili osvetoljubiv, u subrotnom, ponizen covek, kome je naruseno samopouzdanje, pre bi trebalo da oseti tugu, koja je pasivno osecanje. sto se stida tice, to jeste definitivno emocija koja se danas najvise potiskuje, jer se posmatra kao slabost, a ovo je vreme "jakih licnosti". ne znam koje su posledice potiskivanja stida, osim otudjenja medju ljudima, ali ne slazem se da je to agresija.

@Moral
pogledaj na youtube
"why I hate religion"
ako znas engleski jezik, bice jasno

Nisu problem emocije. Čovek treba da ima osećanja adekvatna stvarnosti. Nećeš valjda da se raduješ kad si svedok nepravde ili kada si u opasnosti ili ako si svedok neke nesreće? Nisu problem osećana, već naši pogretački motivi koji dolaze do izražaja u stresnoj situaciji. Duh kojim odgovaramo na osećanja stoji do nas samih i od njega zavisi da li će naša reakcija na stres da nas upropasti ili izgradi. Osećaj strah u opasnosti, ali nemoj biti kukavica, već budi hrabar. Osećaj gnev kada si svedok nepravde, ali nemoj da mrziš već sačuvaj krotost. Osećaj tugu u nevolji ali nemoj da padneš u depresiju već zadrži mir. Osećaj radost zbog lepih stvari, ali nemoj prema izvoru prijatnih osećanja biti sebičan (nemoj se opijati osećanjima) već budi zahvalan. Dakle, osećanja ne treba da menjamo, neka ostanu adekvatna životnoj realnosti, ali duhom treba da vladamo jer smo odgovorna ljudska bića.

bilo kako bilo,jedno je sigurno..nadolazeca vremena zahtevati ce izuzetno visoku svesnost,kreativnost i disciplinu duha,s obzirom da ce ova prelazna faza dovoljno dugo potrajati,mnogi ce u prvom redu svojom krivnjom pokleknuti na ovome putu,pa cak mozda i oni jaci koji se ni najmanje nisu nadali..za ocekivati je da na kraju nece ostati bas mnogo upotrebljivih koji ce sa novim dobom jos moci drzati korak,sto i nije bas neki problem,vec danas se radjaju deca koja dolaze iz daleke buducnosti...

Ne cenim ljude što se trude da budu glave lude,vec po onome što od njega čujem.Po iskrenosti duše,veličini čuke ne po stisku ruke.

Nasi politicatari nemaju ni stida ni srama...

Živimo u vremenu u kome su materijalne vrednosti predominantne. Takav sistem vrednosti nagrađuje proaktivno-agresivno usmereno ponašanje. Usled toga, stid se tumači kao slabost jer nije u stanju da neposredno materijalno bude prepoznato njegovo utemeljenje i poreklo. Zato se često pogrešno tumači kao neznanje, slaba biološka snaga, a ne kao bogatstvo karaktera i svesno opredeljenje pojedinca da se ne prikloni materijalnim vrednostima. Po kapitalističko.korporativnoj percepciji i staju stvari, beskrupuloznost i gramzivost smatraju se mahanizmima progresa. U svetu takvih vrednosti, po nekim drugim kriterijumima i vrednostima normalnom čoveku često preotsaje da se stidi u tuđe ime, jer gledati nehaj u drugim dušama dok te lažu i gledaju u oči, krče sebi neki samo njima vidljiv progress “gazeći po leševima” izaziva transfer blama u njima samima. Eto to bi bila jedna vrsta stida.

Bog je osnov morala, a ne stid!
(srb, 15. mart 2014 14:54)
Vidi ti se po nicku da si trol, preoptimizovao si ti to.
Sto se teksta tice, najveci problem civilizacije je sto je sramota biti stidljiv i povucen. Svuda se forsira agresivnost, od obicnog zivota, preko poslovnog, a o nocnom da ne pricam. Kompletna nam je civilizacija takva i zato ce pojesti samu sebe na kraju. Kao pas koji vecno juri svoj rep jurcamo agresivno za svim i svacim samo ne za jednostavnim stvarima i mirom, a cak i ako to kao pojedinci pokusamo da ostvarimo nemamo gde da se sklonimo od onih koji to ne zele ili nisu shvatili da to zele. Ja volim stidljive ljude, ali nazalost cak i oni koji jesu takvi ne mogu sebi da priuste luksuz da pokazu svoje pravo lice, vec moraju da stave neku socijalno prihvatljiu masku ili da se cak kompletno na silu pretvore u socijalno prihvatljivu zivotinju, blize socijalnim desavanjima ali jako daleko od sebe, sto je uzasno ponistavanje i spustanje svoje prirode. Na kraju prodje svo to sarenilo i shvatis da ne znas ni sta zelis, ni za cime zudis, a bilo je tako jednostavno na pocetku, uglavnom neciji osmeh, pogled, dodir, setnja... simpaticne i male stvari koje zivot znace se vrlo brzo pretvore u bmw, mercedes, audi, kozu i klimu, sat, mobilni, narukvicu, bundu, 100 ili 200 eura na sat, agresiju i nepoverenjem. Sve u svemu, vise nego za bilo sta drugo, za stidljivost je potrebna hrabrost, vojnicka.

(Cogito ergo sum, 15. mart 2014 15:21)

Potpuno se slažem sa tvojim komentarom. Toliko mi je čudna bila ideja da je stid i potisnuta emocija pokretač nedela, i uopšte da ljudi danas kriju emocije kad vidimo upravo suprotno, da sam potražila članak u originalu, sumnjala sam da je greška u prevodu (nije greška, sve je rekao čovek, potpuno naopako).

"Bušova administracija bila je postiđena napadom 11. septembra, a iz bespomoćnosti su hteli da kazne napadače. Invazija na Irak na osnovu lažnih premisa poslužila je da se sakrije njihov stid iza činova besa i agresije".

A ja mislio zbog nafte. Baš sam bio glup i naivan...

/s
(Adam Jensen, 15. mart 2014 13:19)


pa bilo ih je sramota sto nemaju naftu

A sta sa nama smecarima? Udri brigu na veselje breee :D

Nije u pitanju bestidnost, nego kratko pamcenje.

za to nas narod kaze "cega se pametan stidi, time se lud ponosi"

moju zemlju vode ljudi bez stida

Problem danasnjeg svijeta je sto su losi ljudi (bestidni, pohlepni, zlobni, egoisti...) dosli na sve vazne i vodece polozaje u svijetu! (predsjednici, ministri, politicari, direktori, vjerski pradstavnici, nevladinih organizacija, borci za ova, ona prava, bankari...) Medju svima njima je 80% bestidnika!