Kada bolest stane na put velikoj ljubavi

Eto vam dragi moji Srbi... Nema ništa od Ajfona, Armanija, turbo mašina, sintetičkih riba....
Na kraju jedino što je važno je ljubav, drugari i deca. I naravno, neki koliko toliko normalan život, koliko god da traje.

Priča je zaista potresna. Tužno je i nepravedno što dobri i pošteni ljudi puni ljubavi umiru mladi od teških bolesti, a gadovi i smradovi uživaju u luksuzu do poznih godina. I neka mi neko posle ovoga kaže da je vernik, a da se ne oseti glupo, naivno i prevareno...

P.S. Neverovatna količina gluposti u prva dva komentara.

To se i nama desilo, s tim sto je njegova bolesna familija htela da nas razdvoji po svaku cenu, zbog prokletih para.

Koliko god cinici bili neumorni od svog ispraznog cinizma, ovakve životne priče ukazuju da je čista ljubav moguća i utoliko vrednija jer je retka. Baš zbog toga ne bi trebalo klonuti duhom tražeći je. Valja biti uporan, istinoljubiv, odan i veran duhom, neosvetoljubiv, strpljiv...i još puno toga što ljudi obično nisu i zato ne ostvaruju ideal bez kojeg život ima metaln ukus, a bogatstvo ima sjaj koji uvek nekom drugom svetli više...

tuzno da tuznije ne moze biti... ali dobro, bar su ispunili sve zelje i to vreme proveli zajedno!

Mislim koliko ovakvih priča ima kod nas, ali mi ova rečenica:"...i njeno četvoro dece, ispunjavajući njihove i svoje...". Dečko 26.g. i rak, a ona ima manje obdanište.

O kako tuznih ljubavi ima...
http://www.youtube.com/watch?v=wU0VaylAzMI

deset godina nije isao lekaru, stresem se od tih primitivnih dokaza celicnog zdravlja. nista preventiva, nista kultura

Ljubavi nije ništa stalo na put. Ljubav postoji bez obzira na smrt. Nisam ja voleo svoju majku, nego je i dalje volim, iako je više nema.

To ti je kad mi ne postojimo u univerzumu koji prepoznaje ljubav. To ne postoji nigde oko nas, samo interesi i borba za opstanak. To što se on razboleo i umirao je zapravo značilo život i opstanak miliona bakterija, gljiva i virusa koji su obuzimali sve resurse njegovih ćelija i same ćelije su bile transformisane. I na kraju njegova smrt znači život za milione drugih mikroorganizama.

Hteo sam nešto da napišem ali zaista neznam šta. Potekle su mi suze jer shvatam da je otišao sa ovoga sveta mlad čovek. A nekako sam zadovoljan što je bio okružen onim što je on najviše voleo i onima koji su ga najviše voleli.
Bog da mu dušu prosti.

@monden
pa sta znam, jedino sto ima smisla i jeste verovati da je zivot vecan. ako nije, sve je s..nje, bez obzira da l si umro mlad i dobar ili mator i zao. fizicari su dokazali da je informacija vecna, pa sto ne bi bio i skup informacija (ako tako mizemo da gledamo na zivot). da ne verujem u povezanost svega u univerzumu i vecnost zivota, odavno bih razbijao glave svima koji me nerviraju

Uska je linija izmedju velike ljubavi i velike zablude

Meni ova tuzna prica vise lici ,po sadrzaju,na film"voleli su se samo jedno leto"s tim sto u filmu umire zenska osoba.Bolest ,kao stanje organizma pogadjs ljude bez obzira ,valjda,na njihov pogled na svet.Pesimisticki pogled ,a po meni je to pogled mrzitelja zivota ,svode sve na tezu da su sve ljubavi tuzne i za to nalaze potkreplenje u knjigama ,kao da je to nepromenljiva konstanta.A zato oni koji su satkani od ljubavi ,zele da ljubav prevlada i zato emituju ljubav ,ne samo u musko zenskim odnosima ,vec uopsteno prema zivotu ,ne osvrcuci se na procitane knjige sa trahicnim ishodima i ne citirajuci najumnije ljude ,ne zato sto ih manje cene ,vec sto veruju da protok vremena mora da stvara nove ideje o zivotu i odrzavanju i ozdravljnju i prociscenju,koje ne mora da bude samo iluzija ,vec teznja da spasavamo postojanje zdravim pogledom na svet.I zato mislim ,pored ,kako mi se cini ,poente, koja aludira na nemogucnost ljubavi da spase zivot,ali sigurno moze mnogo vise ,ne sve,da ucini u ozdravljenju i ,ako nista drugo,prevazilazenju tuge,dok mrznja i ravnodusnost ,mogu da uniste zivot ili ga ucine besmislenim i apaticnim.To se sve odnosi naravno na uzi kontekst ljubavi ,onaj koji je u dometu ,ne znam kako da nazovem,obicnog ili malog coveka.

A u prva dva komentara gde mi zivimo i sa kakvim ljudima.

Joj kako je ovo tuzno plakala sam pola sata,sve te velike i sretne ljubavi zavrse tuzno bas kao u filmovima. Mada je malo cudno sto nije isao lekaru 10god.

zivot je cudo...

@ (Monden, 18. februar 2014 21:36)
* * *
Biti vernik ne znači da time možeš da računaš na privilegije u životu, i da po tom osnovu imaš pravo, da se u slučaju razočaranja u izneverene privilegije, osećaš ‘’glupo, naivno i prevareno’’. Jer bi to bilo isto što i pripadnost moćnoj stranci ili zatvorenom klubu, u suštini trgovina.
Zašto zlikovci blaguju a čestiti ljudi stradaju – večito je pitanje. Ako te zaista zanima odgovor pročitaj knjigu o Jovu u starom zavetu. To je najveća drama ljudskom rukom zapisana.
Ukratko:
Ovaj život nije krajnji smisao našeg postojanja. Mi smo u njemu samo privremeno, na pripremi za večni život, na ubeljivanju svoje duše. Svi, i zli i dobri, pa i deca, pravednici, svetitelji – umiru i prelaze u večni život onda kada ih Bog, u svom znanju i predznanju koje mi nemamo, pozove. Onda kada oceni da je to najbolje i za njih i za što veći broj Njegovih (Božjih) stvorenja. Nekoga u mladosti, nekoga u starosti, nekoga u bolesti, nekoga u zdravlju... On zna kada je najbolji momenat za promenu mesta i načina postojanja svačije duše. Oni koji Mu veruju ovo razumeju. A može se reći i obratno – pošto su duboko ličnim Božjim doživljajem najpre ovo razumeli – zato Mu veruju.
Oprosti ako sam rekao nešto što te možda lično pogađa, ali eto pitao si.
.

eh.. ljubav

To ti je kad mi ne postojimo u univerzumu koji prepoznaje ljubav. To ne postoji nigde oko nas, samo interesi i borba za opstanak. To što se on razboleo i umirao je zapravo značilo život i opstanak miliona bakterija, gljiva i virusa koji su obuzimali sve resurse njegovih ćelija i same ćelije su bile transformisane. I na kraju njegova smrt znači život za milione drugih mikroorganizama.

Mislim koliko ovakvih priča ima kod nas, ali mi ova rečenica:"...i njeno četvoro dece, ispunjavajući njihove i svoje...". Dečko 26.g. i rak, a ona ima manje obdanište.

deset godina nije isao lekaru, stresem se od tih primitivnih dokaza celicnog zdravlja. nista preventiva, nista kultura

Priča je zaista potresna. Tužno je i nepravedno što dobri i pošteni ljudi puni ljubavi umiru mladi od teških bolesti, a gadovi i smradovi uživaju u luksuzu do poznih godina. I neka mi neko posle ovoga kaže da je vernik, a da se ne oseti glupo, naivno i prevareno...

P.S. Neverovatna količina gluposti u prva dva komentara.

To se i nama desilo, s tim sto je njegova bolesna familija htela da nas razdvoji po svaku cenu, zbog prokletih para.

Eto vam dragi moji Srbi... Nema ništa od Ajfona, Armanija, turbo mašina, sintetičkih riba....
Na kraju jedino što je važno je ljubav, drugari i deca. I naravno, neki koliko toliko normalan život, koliko god da traje.

Koliko god cinici bili neumorni od svog ispraznog cinizma, ovakve životne priče ukazuju da je čista ljubav moguća i utoliko vrednija jer je retka. Baš zbog toga ne bi trebalo klonuti duhom tražeći je. Valja biti uporan, istinoljubiv, odan i veran duhom, neosvetoljubiv, strpljiv...i još puno toga što ljudi obično nisu i zato ne ostvaruju ideal bez kojeg život ima metaln ukus, a bogatstvo ima sjaj koji uvek nekom drugom svetli više...

@ (Monden, 18. februar 2014 21:36)
* * *
Biti vernik ne znači da time možeš da računaš na privilegije u životu, i da po tom osnovu imaš pravo, da se u slučaju razočaranja u izneverene privilegije, osećaš ‘’glupo, naivno i prevareno’’. Jer bi to bilo isto što i pripadnost moćnoj stranci ili zatvorenom klubu, u suštini trgovina.
Zašto zlikovci blaguju a čestiti ljudi stradaju – večito je pitanje. Ako te zaista zanima odgovor pročitaj knjigu o Jovu u starom zavetu. To je najveća drama ljudskom rukom zapisana.
Ukratko:
Ovaj život nije krajnji smisao našeg postojanja. Mi smo u njemu samo privremeno, na pripremi za večni život, na ubeljivanju svoje duše. Svi, i zli i dobri, pa i deca, pravednici, svetitelji – umiru i prelaze u večni život onda kada ih Bog, u svom znanju i predznanju koje mi nemamo, pozove. Onda kada oceni da je to najbolje i za njih i za što veći broj Njegovih (Božjih) stvorenja. Nekoga u mladosti, nekoga u starosti, nekoga u bolesti, nekoga u zdravlju... On zna kada je najbolji momenat za promenu mesta i načina postojanja svačije duše. Oni koji Mu veruju ovo razumeju. A može se reći i obratno – pošto su duboko ličnim Božjim doživljajem najpre ovo razumeli – zato Mu veruju.
Oprosti ako sam rekao nešto što te možda lično pogađa, ali eto pitao si.
.

Uska je linija izmedju velike ljubavi i velike zablude

O kako tuznih ljubavi ima...
http://www.youtube.com/watch?v=wU0VaylAzMI

Hteo sam nešto da napišem ali zaista neznam šta. Potekle su mi suze jer shvatam da je otišao sa ovoga sveta mlad čovek. A nekako sam zadovoljan što je bio okružen onim što je on najviše voleo i onima koji su ga najviše voleli.
Bog da mu dušu prosti.

tuzno da tuznije ne moze biti... ali dobro, bar su ispunili sve zelje i to vreme proveli zajedno!

zivot je cudo...

Ljubavi nije ništa stalo na put. Ljubav postoji bez obzira na smrt. Nisam ja voleo svoju majku, nego je i dalje volim, iako je više nema.

Joj kako je ovo tuzno plakala sam pola sata,sve te velike i sretne ljubavi zavrse tuzno bas kao u filmovima. Mada je malo cudno sto nije isao lekaru 10god.

A u prva dva komentara gde mi zivimo i sa kakvim ljudima.

@monden
pa sta znam, jedino sto ima smisla i jeste verovati da je zivot vecan. ako nije, sve je s..nje, bez obzira da l si umro mlad i dobar ili mator i zao. fizicari su dokazali da je informacija vecna, pa sto ne bi bio i skup informacija (ako tako mizemo da gledamo na zivot). da ne verujem u povezanost svega u univerzumu i vecnost zivota, odavno bih razbijao glave svima koji me nerviraju

Meni ova tuzna prica vise lici ,po sadrzaju,na film"voleli su se samo jedno leto"s tim sto u filmu umire zenska osoba.Bolest ,kao stanje organizma pogadjs ljude bez obzira ,valjda,na njihov pogled na svet.Pesimisticki pogled ,a po meni je to pogled mrzitelja zivota ,svode sve na tezu da su sve ljubavi tuzne i za to nalaze potkreplenje u knjigama ,kao da je to nepromenljiva konstanta.A zato oni koji su satkani od ljubavi ,zele da ljubav prevlada i zato emituju ljubav ,ne samo u musko zenskim odnosima ,vec uopsteno prema zivotu ,ne osvrcuci se na procitane knjige sa trahicnim ishodima i ne citirajuci najumnije ljude ,ne zato sto ih manje cene ,vec sto veruju da protok vremena mora da stvara nove ideje o zivotu i odrzavanju i ozdravljnju i prociscenju,koje ne mora da bude samo iluzija ,vec teznja da spasavamo postojanje zdravim pogledom na svet.I zato mislim ,pored ,kako mi se cini ,poente, koja aludira na nemogucnost ljubavi da spase zivot,ali sigurno moze mnogo vise ,ne sve,da ucini u ozdravljenju i ,ako nista drugo,prevazilazenju tuge,dok mrznja i ravnodusnost ,mogu da uniste zivot ili ga ucine besmislenim i apaticnim.To se sve odnosi naravno na uzi kontekst ljubavi ,onaj koji je u dometu ,ne znam kako da nazovem,obicnog ili malog coveka.

eh.. ljubav