Na šta nas sve može naterati autoritet?

Milgramov eksperiment je jedan od sedam najvećih eksperimenata u istoriji.
Kod nas je (odavno, u ''psihološkoj biblioteci'') izašla knjiga ''Podložnost autoritetu'' o tom eksperimentu. U analizi rezultata (zaključku), stoji da su od nacija najpodložniji autoritetu Nemci, dok od veroispovesti – katolici.
A pričala mi je jedna drugarica koja živi u Nemačkoj da su Nemci naročito posle II svetskog rata uočili ovu svoju sklonost, i da su kroz svoje obrazovanje uveli preporuke da mladi naraštaji postupaju drugačije – da misle svojom glavom, da ničiju pamet ne glorifikuju, da odgovornije procenjuju svoje akcije i posledice... I postigli su rezultate, na čemu im svaka čast.
.

u Teksasu je nestala jedna devojka, i optuzili su njenog momka da je ubio, (verovatno tortura) momak je odmah priznao ubistvo.
Posle 10 godina devojka se javila majci iz New York-a, i izvinila joj se sto se nije javljala toliko dugo, a momka su pustili.

svi ispitanici su pre pocetka eksperminta dobili sok koji boli, ali je bezopasan, kako bi se uverili da barataju "pravim stvarima". kada je eksperimentator bio u drugoj sobi, dosta subjekata je falsiralo rezultate, rekavsi da je dalo jace sokove nego sto zaista jeste. tako da je tesko da je polovina ljudi prozrela eksperiment, to je eventualno efekat kasnije racionalizacije, a ne pravog stanja stvari tokom eksperimenta.

Malo je nejasno opisan eksperiment u tekstu, da dodam nekoliko pojašnjenja dok se ne javi neko strucan.

Ucesnicima je receno da se radi o eksperimentu u kome se pomocu elektrošokova pacijent-zamorce tera da bolje pamti brojeve. U jednoj sobi su ucesnik i kontrolor eksperimenta, u stvari "autoritet", a u drugoj pacijent, u stvari glumac. Ucesnik bi pacijentu davao niz brojeva da ponovi i ako bi odgovor bio pogrešan, kao stimulaciju (ili kaznu) pacijent bi dobio naponski šok cija bi jacina postepeno bila povecavana, sve do poslednjeg napona od 450 volti. Naravno, NIKAKVIH šokova nije bilo, ali to je ucesnicima otkriveno tek posle eksperimenta. O stanju pacijenta ucesnik nije imao informacije. Samo im je receno da šok, iako bolan, nece praviti trajna oštecenja. Pri nekom naponu pacijent bi poceo da jauce ili lupa u zid "moleci" ucesnika da prekine "mucenje". U tom trenutku skoro svi ucesnici su zaustavili eksperiment tražeci da se proveri stanje pacijenta i otvoreno izražavajuci sumnju u svrhu ispitivanja. Dosta njih je nastavilo pošto im je kontrolor rekao da NECE BITI ODGOVORNI. Eksperiment se nastavljao u sve jacim "jaucima" pacijenta i sve vecim znacima ozbiljnog stresa kod ucesnika-"mucitelja": znojenje, drhtavica, izgrižene usne... Ako bi ipak posle nekog vremena stali, kontrolor je zahtevao da nastave, sve autoritarnijim frazama:

-Molim Vas nastavite.
-Eksperiment zahteva da nastavite.
-Apsolutno je nephodno da nastavite.
-Nemate izbora, nego da nastavite.
...

[nastavak]

Ako bi ucesnik i pored svega odbio, eksperiment bi se završio. Najznacajniji i najmucniji rezultat je da je oko 65% ucesnika kompletiralo "ispitivanje" zadavanjem najjaceg "šoka" od 450 volti. Još gore, jedan mali broj je bez problema obavljao "mucenje" sa morbidnim osmehom na licu. Eksperiment je ponovljen širom sveta u toku nekoliko decenija i svuda je rezultat bio slican: od 61 do 66%. Nije bilo razlike izmedu žena i muškaraca. U varijantama eksperimenta ubacena su još dva lažna ucesnika da bi se pokazalo kako se neodlucan i zbunjen covek povinuje mišljenju grupe: ako bi dva dodatna "ucesnika" odbila da nastave eksperiment, samo 10% pravih ucesnika ga je nastavljalo, i obrnuto: ako bi lažni ucesnici odbili da nastave, manje od 10% pravih bi ga nastavilo.

Ovaj eksperiment objašnjava kako obican covek može uzeti udela u strahovitim zlodelima i kako prosecan pojedinac nema psihicke snage da se odupre autoritetu. I da je pitanje autoriteta veoma znacajno. Tacno je da je jedan broj ucesnika prozreo da je eksperiment lažan, ali ipak broj preostalih koji su iskreno ucestvovali je znacajan. Na kraju kad bi im bilo saopšteno da je eksperiment lažan i da nikakvog mucenja nije bilo, ogromna vecina je reagovala sa neverovatnim olakšanjem. Samo 8% je bilo ogorceno ucešcem u eksperimentu, a velika vecina je izrazila zahvalnost što im je ukazano na dubinu Zla u svakom od nas i sto su navedeni na razmisljanje kako postati bolji Covek.

bizarno ...

ako malo bolje promislimo,svako je potencijalni ubica,ko ne veruje naka da svoj dnk na ozbiljnu analizu...

u Teksasu je nestala jedna devojka, i optuzili su njenog momka da je ubio, (verovatno tortura) momak je odmah priznao ubistvo.
Posle 10 godina devojka se javila majci iz New York-a, i izvinila joj se sto se nije javljala toliko dugo, a momka su pustili.

ako malo bolje promislimo,svako je potencijalni ubica,ko ne veruje naka da svoj dnk na ozbiljnu analizu...

bizarno ...

Milgramov eksperiment je jedan od sedam najvećih eksperimenata u istoriji.
Kod nas je (odavno, u ''psihološkoj biblioteci'') izašla knjiga ''Podložnost autoritetu'' o tom eksperimentu. U analizi rezultata (zaključku), stoji da su od nacija najpodložniji autoritetu Nemci, dok od veroispovesti – katolici.
A pričala mi je jedna drugarica koja živi u Nemačkoj da su Nemci naročito posle II svetskog rata uočili ovu svoju sklonost, i da su kroz svoje obrazovanje uveli preporuke da mladi naraštaji postupaju drugačije – da misle svojom glavom, da ničiju pamet ne glorifikuju, da odgovornije procenjuju svoje akcije i posledice... I postigli su rezultate, na čemu im svaka čast.
.

svi ispitanici su pre pocetka eksperminta dobili sok koji boli, ali je bezopasan, kako bi se uverili da barataju "pravim stvarima". kada je eksperimentator bio u drugoj sobi, dosta subjekata je falsiralo rezultate, rekavsi da je dalo jace sokove nego sto zaista jeste. tako da je tesko da je polovina ljudi prozrela eksperiment, to je eventualno efekat kasnije racionalizacije, a ne pravog stanja stvari tokom eksperimenta.

Malo je nejasno opisan eksperiment u tekstu, da dodam nekoliko pojašnjenja dok se ne javi neko strucan.

Ucesnicima je receno da se radi o eksperimentu u kome se pomocu elektrošokova pacijent-zamorce tera da bolje pamti brojeve. U jednoj sobi su ucesnik i kontrolor eksperimenta, u stvari "autoritet", a u drugoj pacijent, u stvari glumac. Ucesnik bi pacijentu davao niz brojeva da ponovi i ako bi odgovor bio pogrešan, kao stimulaciju (ili kaznu) pacijent bi dobio naponski šok cija bi jacina postepeno bila povecavana, sve do poslednjeg napona od 450 volti. Naravno, NIKAKVIH šokova nije bilo, ali to je ucesnicima otkriveno tek posle eksperimenta. O stanju pacijenta ucesnik nije imao informacije. Samo im je receno da šok, iako bolan, nece praviti trajna oštecenja. Pri nekom naponu pacijent bi poceo da jauce ili lupa u zid "moleci" ucesnika da prekine "mucenje". U tom trenutku skoro svi ucesnici su zaustavili eksperiment tražeci da se proveri stanje pacijenta i otvoreno izražavajuci sumnju u svrhu ispitivanja. Dosta njih je nastavilo pošto im je kontrolor rekao da NECE BITI ODGOVORNI. Eksperiment se nastavljao u sve jacim "jaucima" pacijenta i sve vecim znacima ozbiljnog stresa kod ucesnika-"mucitelja": znojenje, drhtavica, izgrižene usne... Ako bi ipak posle nekog vremena stali, kontrolor je zahtevao da nastave, sve autoritarnijim frazama:

-Molim Vas nastavite.
-Eksperiment zahteva da nastavite.
-Apsolutno je nephodno da nastavite.
-Nemate izbora, nego da nastavite.
...

[nastavak]

Ako bi ucesnik i pored svega odbio, eksperiment bi se završio. Najznacajniji i najmucniji rezultat je da je oko 65% ucesnika kompletiralo "ispitivanje" zadavanjem najjaceg "šoka" od 450 volti. Još gore, jedan mali broj je bez problema obavljao "mucenje" sa morbidnim osmehom na licu. Eksperiment je ponovljen širom sveta u toku nekoliko decenija i svuda je rezultat bio slican: od 61 do 66%. Nije bilo razlike izmedu žena i muškaraca. U varijantama eksperimenta ubacena su još dva lažna ucesnika da bi se pokazalo kako se neodlucan i zbunjen covek povinuje mišljenju grupe: ako bi dva dodatna "ucesnika" odbila da nastave eksperiment, samo 10% pravih ucesnika ga je nastavljalo, i obrnuto: ako bi lažni ucesnici odbili da nastave, manje od 10% pravih bi ga nastavilo.

Ovaj eksperiment objašnjava kako obican covek može uzeti udela u strahovitim zlodelima i kako prosecan pojedinac nema psihicke snage da se odupre autoritetu. I da je pitanje autoriteta veoma znacajno. Tacno je da je jedan broj ucesnika prozreo da je eksperiment lažan, ali ipak broj preostalih koji su iskreno ucestvovali je znacajan. Na kraju kad bi im bilo saopšteno da je eksperiment lažan i da nikakvog mucenja nije bilo, ogromna vecina je reagovala sa neverovatnim olakšanjem. Samo 8% je bilo ogorceno ucešcem u eksperimentu, a velika vecina je izrazila zahvalnost što im je ukazano na dubinu Zla u svakom od nas i sto su navedeni na razmisljanje kako postati bolji Covek.