Priča koja je otišla u dim

22. oktobar 2009.

Pošaljite komentar

Nekada je pušenje bilo stil života, a danas je moguće samo u posebnim prostorima i delovima kafana. Lisa vam otkriva kako je to bilo u prošlosti.

Tekst preuzet iz magazina LISA

Koliko je pušenje nekad bilo popularno, recimo u zlatno doba Holivuda, pokazuju filmske zvezde poput Hemfrija Bogarta i Loren Bekol koje su bile predvodnici tog trenda, a fotografije Džona Vejna i Garija Kupera s cigaretom u ruci simbolizovale su muževnost.

Danas, 40 godina kasnije, u filmovima se sve ređe dopušta pušenje, a ono je rezervisano samo za negativce, što aludira na njegovu štetnost i društvenu neprihvatljivost.

Američki lekari su pre dve godine pozvali filmske studije da izbace scene pušenja u filmovima sa oznakom 16 jer su zaključili da njihovo prikazivanje na velikom platnu utiče na porast pušenja među mladima. „Rekli su nam da je pušenje deo holivudske istorije i snažan umetnički rekvizit“, izjavio je doktor Stanton Glanc sa Univerziteta u San Francisku i dodao kako je vreme da svi filmovi u kojima postoje scene pušenja dobiju oznaku R, što znači da ih ne smeju gledati deca i tinejdžeri. Tako će se prefiksi za filmove dodeljivati ne samo na osnovu doba likova koji puše u filmu, nego i na osnovu činjenice da se na velikom platnu uopšte pojavljuje pušač.

Ugovori vredni milione

Upravo su doktor Glanc i njegov kolega Robert Džekler sa Univerziteta Stanford otkrili dokumente koji sadrže marketinške dogovore između holivudskih studija i proizvođača cigareta.

U studiji nazvanoj „Big Tobacco in Hollywood“, koju su nedavno objavili, stoji kako su ugovori o reklamiranju duvanskih proizvoda u filmovima bili pravilo. Takođe su otkrili da su postojali finansijski ugovori između duvanskih kompanija i holivudskih zvezda koje su reklamirale određeni brend. Po današnjim merilima, takvi ugovori vredeli bi milione dolara. Holivudska filmska industrija koristila je reklame za cigarete kako bi promovisala svoje filmove. Naime, neposredno pre početka prikazivanja filma u bioskopima filmski protagonist pojavio bi se u reklami za cigarete. Duvanska industrija koristila je Holivud kako bi prodala svoj brend i uverila ostatak zabrinute publike da pušenje nije štetno za zdravlje.

Doktor Robert Džekler došao je na ideju za studiju kada je prikupio kolekciju koja sadrži na hiljade reklama za cigarete objavljenih u časopisima poput Lifea i Saturday Evening Posta, nastalih u razdoblju od 1927. do 1954. godine. U tim su se reklamama pojavljivali lekari, medicinske sestre, sportisti i glumci koji su propagirali pušenje i njegovu dobrobit za zdravlje. Iz današnje perspektive, neki od reklamnih slogana istovremeno su i zastrašujući i smešni. „Prepisao lekar“, „11.105 lekara kaže da Lucky Strike sprečava iritaciju grla“, „Joj, mama, ti sigurno mnogo uživaš u svojim cigaretama“ i „Sveže poput planinskog vazduha“, samo su neki od njih.

Društveno prihvaćeno

Prva polovina 20. veka bila je zlatno doba cigarete. Godine 1950. polovina populacije razvijenih zemalja je pušila, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu pušilo čak 80 % muškaraca. Pušenje je bilo prihvaćeno društveno ponašanje u svim aspektima života – na poslu, kod kuće, u kafićima, lekarskim ordinacijama, bioskopima... Ta danas sve manje prihvaćena navika bila je popularna među ženama, pa je duvanska industrija lansirala blaže cigarete namenjene lepšem polu.

Još je važnije bilo to što je navika pušenja bila legitimna i slavljena na holivudskom velikom platnu koje je tu poruku prenosilo u ostatak sveta. Zbog snažnog lobija i velike zarade, vrlo su malo prostora imali oni koji su se protivili pušenju i koji su upozoravali da ono šteti zdravlju i da uzrokuje nastanak raka pluća. Nemačko-američki lekar Ernst L. Vajnder upozorio je na štetnost pušenja sredinom pedesetih godina, i javnost se zabrinula. Naravno, pušači su već postali zavisni od cigareta, a reklame i demanti duvanske industrije bili su prejaki pa se nisu ni odricali te opasne navike.

Već početkom šezdesetih britansko Kraljevsko društvo lekara upozorilo je na opasne posledice pušenja, ali ni to nije doprinelo njegovom smanjenju. U proseku je svake godine oko 2 milona Amerikanaca prestajalo da puši, ali bi se gotovo u istom razdoblju pojavio milion novih pušača, dok su se recidivisti vraćali starim navikama.

Diskriminacija pušača

Napori da se pušenje iskoreni prvi put su urodili plodom u Kaliforniji 1995. godine, kad je na snagu stupila zabrana pušenja u svim zatvorenim prostorijama, a potom su i ostale zemlje počele da uvode to pravilo donošenjem restriktivnih zakona. Irska je 2004. godine postala prva zemlja koja je zabranila pušenje na radnom mestu i pokrenula kampanju pod nazivom „Svaka cigareta vam šteti“. Danas je u gotovo svim zemljama EU pušenje zabranjeno, a neke američke kompanije ugrožavaju osnovna ljudska prava tako što svojim zaposlenima zabranjuju pušenje i u privatnom životu, odnosno svakog ponedeljka testiraju ih na nikotin. U današnje vreme pušenje je vrlo nepopularno, a pušači su diskriminisani i marginalizovani, gotovo da su postali građani drugoga reda, ali ta presija samo povećava moć pušenja kao simbola individualnosti i otpora.

Prošlost i sadašnjost

Živimo u društvu ekstrema u kojem je pušenje pre bilo društveno prihvaćeno ponašanje, svi su ga propagirali i uživali u njemu, a danas se zabranjuje gotovo na svakom koraku. Žena kojoj je u prošlosti cigareta donosila titulu „famme fatale“ i dame, danas se smatra prostom, nekulturnom i neobrazovanom. 
Da li je pušenju odzvonilo ili ne, pokazaće vreme, ali da je ono način života pokazao je i poznati američki pisac Mark Tven koji je rekao: „Prestati pušiti je najlakša stvar na svetu. Ja o tome znam sve jer sam prestajao hiljadu puta.“