Želja za seksom u minusu

mislim da je tekst odlican, samo bih naglasila jos nesto. mnoge veze se uspostavljaju na racionalnoj osnovi i ne pridaje se dovoljna vaznost seksualnom slaganju. tacno je da se moze dosta unaprediti komunikacija medju partnerima ako postoji obostrana volja, al stvarne sexualne potrebe zaista mogu biti sustinski razlicite - neke osobe zaista imaju potrebe za sexom npr. jednom nedeljno, a neke svakodnevno, a pritom su obe normalne i zdrave. i tu nastaje problem. mnogi ljudi jos uvek nisu dovoljno otovoreni u tom smislu da prepoznaju potencijalnog partnera u njegovoj/njenoj celovitosti koja ukljucuje i "sexualnu kompatibilnost", a obicno gde ima slaganja u sexualno-emotivnoj komunikaciji, veci je potencijal za slaganje i u drugim segmentima zivota. i namerno sam naspisala "sexualno-emotivnoj", jer je najzdraviji odnos i najkvalitetnija i najveca razmena energije kad su sex i emocije objedinjeni

nismo toliko umorne da bi odbile orgazam.umorne smo od objasnjavanja sta nam je potrebno da bi smo dotle i stigle.
i,onda po hiljaditi put,svatamo da nema svrhe.zvucimo kao pokvarena ploca (nosac zvuka sto bi rekli umetnici granda),osetimo se frustrirano i lakse nam je da odbijemo nego da se opet osetimo nevaznima recimo..

Nezdravo je imati odnose onda kada ih ne želite. Tražite partnera koji ima potrebe slične vašim, i koji je spreman da "toleriše" kada vama nije do seksa a njemu jeste. U suprotnom ćete se često osećati silovane i frustrirane.

U poslednje vreme je obrnuto, zene ne znaju kako da odvedu muskarce u krevet.

Istrazivanja, istrazivanja, istrazivanja.....Koje gluposti!
Da pojednostavim stvari: kako kaze moja prijateljica: "Ceo dan me gleda dok rintam, bolje reci gleda kompjuter i televizor, dok ja cistim, perem peglam, negujem i cuvam decu, hranim ih, idem u nabavku, pripremam hranu i to sve posle osmocasovnog radnog dana i dugog i napornog puta kuci. A onda uvece prilazi i "Maco moja", setio me se kad padnem mrtva umorna. Pa moze samo da me siluje jer nijedan delic mog tela ne reaguje na takvu "ljubav"".
To je to, bez mnogo filozofije. A slusam i kolege kako se stalno zale na zene kod kojih "nema ljubavi i seksa, stalno su umorne i stalno ih nesto boli", po njihovim zalopojkama. Ne trunke razumevanja i empatije ne pokazuju, to je najstrasnije.

"Uprkos nekim saznanjima da na smanjenu polnu želju utiču i pilule za kontracepciju, većina seksualnih terapeuta tvrdi da u njihovoj praksi nije bilo takvih slučajeva. "

heheheheh :))) dobra im praksa

kod mene obrnuto, devojka bi stalno, a ja nesto nemam volje, jednom u 2 ned ojoj....

nekako je samozadovoljavanje zakon, cistije, rukuje profesionalac i tako...

Zene nisu u prednosti, kako se navodi. Ne vredi zenama nista sto mogu da imaju sex posle menopauze ako su muskarci genetski programirani da vole mlade zene. Evolutivno, muskaraca sexualno stimulise raspon godina koji garantuje zdrav porod i zadravo potomstvo. A to je od 18 do 30. Sta vredi zeni koja ima 50 godina kad muskarci generalno ne zele da imaju sex sa zenom od 50 godina. Zenina pozeljnost je mnogo vise vezana za njene godine, dok je kod muskarca situacija drugacija. Muskarac u godinama moze da bude pozeljan mladim zenama iz nekoliko razloga, od kojih su socijalni status (npr. doktor, direktor, pilot,..) i finansijska moc najvazniji. Suprotno ovome, zenin socijalni status i finansijska moc ne samo da ne znace nista muskarcima, nego su jos dodatno oprerecenje i dodatno joj umanjuju sexipilnost kod muskaraca. Naravno, uvek ce se naci neki izuzetak koji iz nekih razloga (edipov complex, npr) voli starije zene, ali generalno gledano, muskarci su u daleko vecoj prednosti.

Ja moju devojku obicno zadovoljim oralno, prstima i "alatkom" 10-ak puta u proseku tokom odnosa. Posle toga ne moze da dodje sebi neko vreme od srece. Nije u pocetku htela da kaze sta zeli. Bila je stidljiva. Sad uziva. Znam da mnogi nisu pobornici orala, ali on produzava seksualni odnos za bar jos pola sata. Kad se tome doda i "rucni" rad i predigra, to potraje i po 2-3h...

Ne mogu da verujem koliko je lepa ova devojka sa slike. Aplauz molim! Svaka cast! Wow! :-) Eh, te zene, toliko su lepe.

kod mene je obrnuto :) ja hocu, a on nece. pitam se da li postoji dovoljan broj ovakvih parova da se i nama posveti jedan clancic? :)

Takve priče o seksu su slobodna interpretacija subjektivnih osećanja i želja. Seks nije zabavna igra, niti gimnastika organizma. Postoje veoma jasni procesi u organizmu, koji imaju svoju zakonistost dešavanja, i koji treba da se dese da bi organizam bio spreman za polni odnos. I to važi i za ženu i za muškarca, stim da su ti procesi kod njih razičiti i imaju različitu medjuzavisnost. Velika većina problema u vezi uspešnosti polnog odnosa nastaje nastaje zbog prirodne i terminske nespremnosti organizma za odnos. Sem toga, pošto je polni nagon hijerarhijski niži od nekih drugih nagona, organizam može biti nespreman za polni odnos čak i ako su ispunjeni prirodni i terminski uslovi, ali su potisnuti sa dominantnog mesta zbog dominacije hormona nekog u tom trenutku dominantnijeg nagona. Ono što izaziva sukob muškarca i žene je "saznanje" organizma muškarca da postoje prirodni i terminski uslovi za polni odnos kod žene, a ona odnos odbija zbog nekih razloga koji su potisnuli spremnost za odnos. Prirodni receptori muškarca registruju samo spremnost, ne i ometanja spremnosti, pa i dalje ima "saznanje" o postojanju uslova za polni odnos, što izaziva netolerantno nerazumevanje i različit pristup muškarca i žene polnom odnosu. To su mehanizmi koji se na isti način odvijaju kod svih sisara, jedina je razlika što je jedino kod čoveka skoro potpuno zakržljala sposobnost misaone komunikacije, koja u živom svetu postoji, ali naučno nije priznata još uvek. Drugim rečima, problem je što ljudi, kroz svoje civilizovanje ostaju bez sve više instrumenata bitnih za medjusobno razumevanje, i sve se manje razumeju. A poblem je i položaj ozbiljne nauke u savremenom društvu...

Umesto razmene mišljenja i preterivanja po pitanju ličnog zadovoljstva, korisnije je objaviti naučno dokazane činjenice u vezi funkcije polnosti i polnih organa čoveka. Te činjenice će dati dovoljno objektivnog prostora čak i za populističku analizu polnog života čoveka, i čovekovih mogućnosti u tom delu života. Zanemaruje se činjenica da žene u reproduktivnom dobu prolaze kroz redovan mesečni ciklus, koji odredjuje polnu funkciju, i polnih organa, ali i čitavog organizma. Tokom ciklusa se menja i hormonski status čitavog organizma, što odredjuje i potencijal, ali i nivo psihofizičkih osobina organizma. Na početku ciklusa su te vrednosti veoma niske, postepeno rastu do sredine ciklusa, i najveće su u vreme ovulacije, da bi opadale prema kraju ciklusa i značajno pale na kraju ciklusa. To je ključ koji odredjuje sposbnost i spremnost organizma za polni odnos, a sve ostalo, što se dešava u stvarnom životu, je dešavanje koje odudara od prirodnog programa polne funkcije. Jer, moguće je da prirodni ritam emisije hormona, koji tu funkciju kontrolišu, bude ubrzan, ili pojčan, efikasnom specifičnom stimulacijom, ili posebnim stanjem organizma, ali to vodi u poremećaj prirodnog ritma, i polne funkcije, i mnogih drugih funkcija organizma. Takav poremećaj zahteva odredjene napore organizma za ponovno vraćanje u prirodni ritma, što nije uvek izvesno, pa je moguće da polna funkcija bude hronično poremečena i neuravnotežena. To je, nažalost, u današnje vreme teškog odolevanja zadovoljstvu, i zbog načina života, veoma čest poremećaj. Šteta je da se javno mišljenje usmerava ka afirmaciji takvog pormećaja, naročito kada je poremečaj usmeren ka porastu polne funkcije, jer dugoročne posledice poremečaja još uvek nisu predmet naučnog izučavanja, a veoma su moguće, kao, uostalom, i kod drugih funkcija organizma gde dolazi do poremećaja prirodnog ritma. Po pitanju uzimanja hrane smo ušli u period znanja kada je svima jasno da nije ni kvalitet, ni zdravo ponašanje, ako hranu konzumiramo uvek i u svakom trenutku, i to u ogromnim količinama, mada je i tamo zadovoljstvo u pitanju. Tu je čak jasno i da zbog takvog načina života dolazi do poremećaja u funkciji sistema organa za varenje, da se javlja hiperfunkcionalnost, organska i psihička zavisnost, i da sve ima čitav niz neugodnih posledica po zdravlje sistema organa za varenje, ali i po čitav organizam. Opšta zakonitost je da uporni poremećaj programa neke funkcije ima trend rasta i širenja. Na današnjem stepenu čovekove civilizacije nisu potrebne zabrane i tabui, potrebno je da sve dostignuto znanje bude dostupno svim ljudima, na način da jasno razumeju dešavanju u organizmu i oko sebe. Samo znanje daje moć da se neke prepreke i problemi prevazidju.Mediji u tome mogu imati odlučujuću ulogu, samo se malo više treba oslanjati na znanja i proučavanja iz naučne medicine.

Zene nisu u prednosti, kako se navodi. Ne vredi zenama nista sto mogu da imaju sex posle menopauze ako su muskarci genetski programirani da vole mlade zene. Evolutivno, muskaraca sexualno stimulise raspon godina koji garantuje zdrav porod i zadravo potomstvo. A to je od 18 do 30. Sta vredi zeni koja ima 50 godina kad muskarci generalno ne zele da imaju sex sa zenom od 50 godina. Zenina pozeljnost je mnogo vise vezana za njene godine, dok je kod muskarca situacija drugacija. Muskarac u godinama moze da bude pozeljan mladim zenama iz nekoliko razloga, od kojih su socijalni status (npr. doktor, direktor, pilot,..) i finansijska moc najvazniji. Suprotno ovome, zenin socijalni status i finansijska moc ne samo da ne znace nista muskarcima, nego su jos dodatno oprerecenje i dodatno joj umanjuju sexipilnost kod muskaraca. Naravno, uvek ce se naci neki izuzetak koji iz nekih razloga (edipov complex, npr) voli starije zene, ali generalno gledano, muskarci su u daleko vecoj prednosti.

nismo toliko umorne da bi odbile orgazam.umorne smo od objasnjavanja sta nam je potrebno da bi smo dotle i stigle.
i,onda po hiljaditi put,svatamo da nema svrhe.zvucimo kao pokvarena ploca (nosac zvuka sto bi rekli umetnici granda),osetimo se frustrirano i lakse nam je da odbijemo nego da se opet osetimo nevaznima recimo..

Nezdravo je imati odnose onda kada ih ne želite. Tražite partnera koji ima potrebe slične vašim, i koji je spreman da "toleriše" kada vama nije do seksa a njemu jeste. U suprotnom ćete se često osećati silovane i frustrirane.

kod mene obrnuto, devojka bi stalno, a ja nesto nemam volje, jednom u 2 ned ojoj....

nekako je samozadovoljavanje zakon, cistije, rukuje profesionalac i tako...

U poslednje vreme je obrnuto, zene ne znaju kako da odvedu muskarce u krevet.

Ja moju devojku obicno zadovoljim oralno, prstima i "alatkom" 10-ak puta u proseku tokom odnosa. Posle toga ne moze da dodje sebi neko vreme od srece. Nije u pocetku htela da kaze sta zeli. Bila je stidljiva. Sad uziva. Znam da mnogi nisu pobornici orala, ali on produzava seksualni odnos za bar jos pola sata. Kad se tome doda i "rucni" rad i predigra, to potraje i po 2-3h...

mislim da je tekst odlican, samo bih naglasila jos nesto. mnoge veze se uspostavljaju na racionalnoj osnovi i ne pridaje se dovoljna vaznost seksualnom slaganju. tacno je da se moze dosta unaprediti komunikacija medju partnerima ako postoji obostrana volja, al stvarne sexualne potrebe zaista mogu biti sustinski razlicite - neke osobe zaista imaju potrebe za sexom npr. jednom nedeljno, a neke svakodnevno, a pritom su obe normalne i zdrave. i tu nastaje problem. mnogi ljudi jos uvek nisu dovoljno otovoreni u tom smislu da prepoznaju potencijalnog partnera u njegovoj/njenoj celovitosti koja ukljucuje i "sexualnu kompatibilnost", a obicno gde ima slaganja u sexualno-emotivnoj komunikaciji, veci je potencijal za slaganje i u drugim segmentima zivota. i namerno sam naspisala "sexualno-emotivnoj", jer je najzdraviji odnos i najkvalitetnija i najveca razmena energije kad su sex i emocije objedinjeni

"Uprkos nekim saznanjima da na smanjenu polnu želju utiču i pilule za kontracepciju, većina seksualnih terapeuta tvrdi da u njihovoj praksi nije bilo takvih slučajeva. "

heheheheh :))) dobra im praksa

Ne mogu da verujem koliko je lepa ova devojka sa slike. Aplauz molim! Svaka cast! Wow! :-) Eh, te zene, toliko su lepe.

Istrazivanja, istrazivanja, istrazivanja.....Koje gluposti!
Da pojednostavim stvari: kako kaze moja prijateljica: "Ceo dan me gleda dok rintam, bolje reci gleda kompjuter i televizor, dok ja cistim, perem peglam, negujem i cuvam decu, hranim ih, idem u nabavku, pripremam hranu i to sve posle osmocasovnog radnog dana i dugog i napornog puta kuci. A onda uvece prilazi i "Maco moja", setio me se kad padnem mrtva umorna. Pa moze samo da me siluje jer nijedan delic mog tela ne reaguje na takvu "ljubav"".
To je to, bez mnogo filozofije. A slusam i kolege kako se stalno zale na zene kod kojih "nema ljubavi i seksa, stalno su umorne i stalno ih nesto boli", po njihovim zalopojkama. Ne trunke razumevanja i empatije ne pokazuju, to je najstrasnije.

Takve priče o seksu su slobodna interpretacija subjektivnih osećanja i želja. Seks nije zabavna igra, niti gimnastika organizma. Postoje veoma jasni procesi u organizmu, koji imaju svoju zakonistost dešavanja, i koji treba da se dese da bi organizam bio spreman za polni odnos. I to važi i za ženu i za muškarca, stim da su ti procesi kod njih razičiti i imaju različitu medjuzavisnost. Velika većina problema u vezi uspešnosti polnog odnosa nastaje nastaje zbog prirodne i terminske nespremnosti organizma za odnos. Sem toga, pošto je polni nagon hijerarhijski niži od nekih drugih nagona, organizam može biti nespreman za polni odnos čak i ako su ispunjeni prirodni i terminski uslovi, ali su potisnuti sa dominantnog mesta zbog dominacije hormona nekog u tom trenutku dominantnijeg nagona. Ono što izaziva sukob muškarca i žene je "saznanje" organizma muškarca da postoje prirodni i terminski uslovi za polni odnos kod žene, a ona odnos odbija zbog nekih razloga koji su potisnuli spremnost za odnos. Prirodni receptori muškarca registruju samo spremnost, ne i ometanja spremnosti, pa i dalje ima "saznanje" o postojanju uslova za polni odnos, što izaziva netolerantno nerazumevanje i različit pristup muškarca i žene polnom odnosu. To su mehanizmi koji se na isti način odvijaju kod svih sisara, jedina je razlika što je jedino kod čoveka skoro potpuno zakržljala sposobnost misaone komunikacije, koja u živom svetu postoji, ali naučno nije priznata još uvek. Drugim rečima, problem je što ljudi, kroz svoje civilizovanje ostaju bez sve više instrumenata bitnih za medjusobno razumevanje, i sve se manje razumeju. A poblem je i položaj ozbiljne nauke u savremenom društvu...

Umesto razmene mišljenja i preterivanja po pitanju ličnog zadovoljstva, korisnije je objaviti naučno dokazane činjenice u vezi funkcije polnosti i polnih organa čoveka. Te činjenice će dati dovoljno objektivnog prostora čak i za populističku analizu polnog života čoveka, i čovekovih mogućnosti u tom delu života. Zanemaruje se činjenica da žene u reproduktivnom dobu prolaze kroz redovan mesečni ciklus, koji odredjuje polnu funkciju, i polnih organa, ali i čitavog organizma. Tokom ciklusa se menja i hormonski status čitavog organizma, što odredjuje i potencijal, ali i nivo psihofizičkih osobina organizma. Na početku ciklusa su te vrednosti veoma niske, postepeno rastu do sredine ciklusa, i najveće su u vreme ovulacije, da bi opadale prema kraju ciklusa i značajno pale na kraju ciklusa. To je ključ koji odredjuje sposbnost i spremnost organizma za polni odnos, a sve ostalo, što se dešava u stvarnom životu, je dešavanje koje odudara od prirodnog programa polne funkcije. Jer, moguće je da prirodni ritam emisije hormona, koji tu funkciju kontrolišu, bude ubrzan, ili pojčan, efikasnom specifičnom stimulacijom, ili posebnim stanjem organizma, ali to vodi u poremećaj prirodnog ritma, i polne funkcije, i mnogih drugih funkcija organizma. Takav poremećaj zahteva odredjene napore organizma za ponovno vraćanje u prirodni ritma, što nije uvek izvesno, pa je moguće da polna funkcija bude hronično poremečena i neuravnotežena. To je, nažalost, u današnje vreme teškog odolevanja zadovoljstvu, i zbog načina života, veoma čest poremećaj. Šteta je da se javno mišljenje usmerava ka afirmaciji takvog pormećaja, naročito kada je poremečaj usmeren ka porastu polne funkcije, jer dugoročne posledice poremečaja još uvek nisu predmet naučnog izučavanja, a veoma su moguće, kao, uostalom, i kod drugih funkcija organizma gde dolazi do poremećaja prirodnog ritma. Po pitanju uzimanja hrane smo ušli u period znanja kada je svima jasno da nije ni kvalitet, ni zdravo ponašanje, ako hranu konzumiramo uvek i u svakom trenutku, i to u ogromnim količinama, mada je i tamo zadovoljstvo u pitanju. Tu je čak jasno i da zbog takvog načina života dolazi do poremećaja u funkciji sistema organa za varenje, da se javlja hiperfunkcionalnost, organska i psihička zavisnost, i da sve ima čitav niz neugodnih posledica po zdravlje sistema organa za varenje, ali i po čitav organizam. Opšta zakonitost je da uporni poremećaj programa neke funkcije ima trend rasta i širenja. Na današnjem stepenu čovekove civilizacije nisu potrebne zabrane i tabui, potrebno je da sve dostignuto znanje bude dostupno svim ljudima, na način da jasno razumeju dešavanju u organizmu i oko sebe. Samo znanje daje moć da se neke prepreke i problemi prevazidju.Mediji u tome mogu imati odlučujuću ulogu, samo se malo više treba oslanjati na znanja i proučavanja iz naučne medicine.

kod mene je obrnuto :) ja hocu, a on nece. pitam se da li postoji dovoljan broj ovakvih parova da se i nama posveti jedan clancic? :)