Koliko smo zaista svesni svoje uloge u zaštiti sredine?

22. maj 2009.

Pošaljite komentar

Neki su krajem marta odlučili da spoje romantično i praktično, pogasili sva svetla, uživali u večeri uz sveće i – dali svoj doprinos akciji „Sat za našu planetu“. U Beogradu su na jedan sat bila isključena svetla Starog dvora, hrama svetog Save, Kalemegdanske tvrđave, kule Nebojše, crkve svetog Marka, Ruske crkve i svih beogradskih mostova. Svi su se priključili akciji Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWI) u kojoj je učestvovalo 4.000 gradova iz 83 zemlje sveta.

Tekst: Jasmina Lazić
Izvor: magazin "Elle"

Nisu svetlele reklame Coca-Cole i drogerije Lilly, McDonald’s je svuda u Srbiji bio u mraku, baš kao i pivara Carlsberg u Čelarevu. U mraku su bili i sidnejska Opera, i pekinško Ptičje gnezdo, i bazilika svetog Petra u Rimu, i egipatske piramide, i Ajfelova kula, čak i ceo Empire State Building. Svi su se priključili akciji Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWI) u kojoj je učestvovalo 4.000 gradova iz 83 zemlje sveta.

Poenta, kažu organizatori, nije bila odsedeti jedan sat u mraku, već razmisliti o resursima, planeti i energetskoj efikasnosti. Iste nedelje u hipermarketima širom Srbije pojavile su se papirne kese, a Nemica Vivienne Scheidler ispričala je da je prošle godine kupila seosko domaćinstvo pored Šapca, da tamo na tri i po hektara gaji čak 50 vrsta voća i povrća, koje umesto pesticidima, prska čajem od koprive i umesto standardnim, okopava bakarnim motikama.

Pred planetom je, međutim, još jedan izazov – svetska ekonomska kriza. Da li će samo uticati na još veću ekološku propast ili će, baš suprotno, spasti planetu i ponuditi nova radna mesta? Toj temi danas su posvećene mnoge političke debate na globalnom nivou, a par od koga se, izgleda, najviše očekuje jesu Barack i Michel Obama. Od njega se priželjkuje da konkretno podrži „zeleni nju dil“ („green new deal“) i time spase svet od ekonomske i ekološke krize, a od nje da posadi prvu šargarepu u bašti ispred Bele kuće i tako da doprinos razvoju organske poljoprivrede. Zanimljivo je što je na slične izazove šest-sedam decenija ranije uspešno odgovorio bračni par Franklin i Eleanor Roosevelt. On je 1933. smislio „new deal“, a ona je 1946. posadila svoj mali Vrt pobede ispred Bele kuće. Prelazak na zelenu privredu koštao bi, kako su izračunale Ujedinjene nacije, oko 750 milijardi dolara (jedan odsto svetskog BDP-a).

Ulaganja bi trebalo da budu usmerena u pet ekoloških sektora, uključujući i povećanje energetske efikasnosti stambenih objekata i razvoj solarne i eolske energije, kojima bi bila obezbeđena nova radna mesta, smanjenje siromaštva i borba protiv klimatskih promena. Šef Programa UN-a za životnu sredinu UNEP Ahim Steiner upozorio je da je to prilika koja se ne propušta, jer ako i ovu šansu prokockamo, spasavanje sveta koštaće mnogo više (po najgorem scenariju, čak oko 20 odsto svetskog BDP-a). Da biti „zelen“ više ne predstavlja ni pomodarstvo ni luksuz već novi imperativ poslovnog života, shvatile su i velike industrijske kompanije. Poštovanje koncepta društvene odgovornosti u koju spada i zaštita životne sredine danas je ključ poslovnog uspeha i nov poslovni etos. Danas mnoge organizacije od svojih dobavljača očekuju da usvoje ekološki odgovornije stavove.

Auto-industrija, koju je kriza najviše pogodila, daje sve od sebe da primeni tehnologije za smanjenje potrošnje goriva i emisije štetnih gasova. Posle automobila na biogorivo i struju, najveći izazov jesu automobili na solarnu energiju, a učitelj iz Švajcarske Louis Palmer obišao je prototipom takvog vozila čak 38 zemalja i prešao 52.000 kilometara za 17 meseci. Da su trendovi prolazni, a planeta samo jedna, shvatile su i modne kuće. „Zeleni talas“ koji je zapljusnuo i modni svet iznedrio je nešto što se zove „eco friendly“ moda. Veštačko krzno i koža se podrazumevaju, a postavljeni su i neki novi zahtevi. Kompanija Diesel je, na primer, prošle godine lansirala farmerke od čistog organskog pamuka. Osim finalnog proizvoda, i proces izrade ekološki je prihvatljiv, što bi se reklo – kao da su posadili seme i uzgojili drvo farmerki. Čak ni dugmad nije od metala, već od kokosovog drveta. Ukoliko uđete u eko-butik „Harvey Nichols i Liberty“ u Londonu, od svakih pet i više funti koje ste tamo potrošili, tri i po idu jednoj od tri organizacije za zaštitu planete: The World Wildlife Fund, Oxfam i Friends of the Earth.

Osim eko-butika, u mnogim zemljama postoje i eko-drogerije u kojima se prodaju samo eko-kozmetika i sredstva za čišćenje koja ne ugrožavaju životnu sredinu. Neki su, poput jednog 29-godišnjeg Britanca, spas planete videli u rukama kućnih ljubimaca. Tom Ballhachet osmislio je ekološki sekač papira čiji je izvor energije – hrčak. Hrčku je, istina, potrebno 45 minuta da trčeći na točku isecka jedan list papira, ali bitan je učinak: em se uštede drugi energetski resursi, em je hrčak dobio krevet i pri tom se još i zabavio. Međunarodni ekološki kalendar ima 49 dana. Možda bismo, za početak, bar jednom nedeljno mogli da u prodavnicu odemo sa platnenim cegerom, da ugasimo svetlo kada izlazimo iz sobe, da na posao odemo gradskim prevozom, čak i da pojedemo crvljivu jabuku. To je siguran dokaz da nije prskana. Osim toga, jabuka se već dokazala kao presudan igrač u najvažnijim utakmicama čovečanstva. Istina, isterala nas je iz Raja, ali nam je za uzvrat otkrila i silu koja nas čvrsto drži na Zemlji.

Kada se na kraju sve sabere i oduzme, koliko smo zaista svesni svoje uloge u zaštiti životne sredine? Iako smo, u načelu, svi spremni da pomognemo prirodi, bitku za zaštitu životne sredine uglavnom prepuštamo drugima. U Srbiji su ekološki problemi još uvek na margini, i nekako po pravilu, čekaju bolje dane, kada ćemo, rasterećeni od kriminala, korupcije, nezaposlenosti i niskog životnog standarda, stići i o tome da razmišljamo.