Stari zanati ponovo u modi

20. mart 2009.

Pošaljite komentar

Nedavno otvorena Radionica starih zanata, počinje da radi “punom parom” – posetioci i slučajni prolaznici mogu da se upoznaju sa umećima iskusnih majstora, ali i da sami uzmu alat u ruke i oprobaju se u nekom od starih zanata.

Tekst: Nikola Pešić
Foto: Radionica starih zanata
Izvor: magazin "Casaviva"

Unutar debelih zidova unutrašnje Stambol kapije na Kalemegdanu, u senci Sahat kule, vreme kao da otkucava unazad. Posetioci Beogradske tvrđave, ili putnici namernici (da ostanemo u duhu starih vremena), dobili su još jednu turističku zanimljivost – Radionicu starih zanata. Onaj ko privučen izloženim predmetima i alatima odluči da uđe kroz neobično niska vrata radionice i tako se simbolično pokloni umeću majstora- zanatlije, imaće priliku da se upozna sa davno izgubljenim svetom u kojem nije bilo masovne fabričke proizvodnje i globalno velikih robnih marki. To je svet potpuno nepoznat današnjoj mlađoj i srednjoj generaciji, kojoj su roditelji odmalena govorili: “Završavaj školu, da ne bi morao da ideš na zanat!”

Ali zanat više nije bauk - vraća se u modu i sve više je na ceni. Tako i sam autor projekta Radionice starih zanata na Kalemegdanu, Vuk Maksimović, antropolog po obrazovanju, rado u ruci drži drvorezačko dleto. “Prvo sam počeo da vajam i slikam, zatim da radim grnčariju, kamen… Tako sam stigao do drvoreza koji mi je najviše odgovarao. Nisam išao ni kod kakvog majstora, samouk sam. Bilo je dosta grešaka, ali sam kroz te greške polako učio o samom zanatu. Volim da istražujem i čim nešto naučim da pravim na jedan način, ne idem u veću proizvodnju, nego počinjem da pravim neki drugi predmet. Zato su svi predmeti koje pravim unikatni”, kaže Vuk Maksimović.

Ideja osnivanja Radionice starih zanata nastala je nakon povezivanja Maksimovića sa našim studentima Pravnog fakulteta, koji su pre dve godine uradili nešto skoro nezamislivo: sedištu Saveta Evrope u Strazburu podneli su predlog Evropske konvencije o zaštiti starih i tradicionalnih zanata.

To je bio prvi put da neko iz Srbije podnosi Savetu Evrope na usvajanje međunarodni ugovor, ali i prvi put da to čine studenti bilo koje zemlje. Predlog su, zasad pored Srbije, potpisale Nemačka, Engleska, Španija, Litvanija, Kipar… Da bi podržao ovu ideju studenata Pravnog fakulteta, Maksimović je kao autor napisao projekat za neiskorišćene prostorije unutrašnje Stambol kapije na Kalemegdanu, koje nisu imale nikakvu namenu. Tako je oformljena Radionica starih zanata, kao i prateći galerijski prostor u kojem će biti izloženi predmeti nastali u radionici.

Prva prezentacija starih zanata održana je krajem prošle godine, kako bi se javnost upoznala sa novim projektom Beogradske tvrđave. Tom prilikom je napravljen i izrezbaren drveni stub od trema moravske kuće, koji je sad izložen u radionici. Od februara ove godine Radionica počinje da radi punom parom – osim što kao prolaznik možete da uđete i posmatrate majstora dok radi, ponuđena vam je i mogućnost upisivanja nekog od kurseva starih zanata. Već od 1. do 20. februara predviđeno je da se predstavi ikonorezački zanat. “Majstor će praviti ikonu, a posetioci će raditi na rezbarenju zadatog motiva beogradske tvrđave koji će im biti skiciran na drvetu. Majstor će onima koji budu prisutni pokazivati kako se dubi drvo i tako ćemo na kraju te prezentacije imati izrezbaren motiv Beogradske tvrđave, koji su uradili sami posetioci kursa! Sami kursevi će trajati oko mesec dana, dva ili tri sata dnevno, dva do tri puta nedeljno.

U zavisnosti od toga koliko se za koji kurs prijavi polaznika i od toga kakvi su zahtevi kursa, s majstorom koji će voditi radionicu biće dogovoreno trajanje kursa. Cene će takođe varirati, u zavisnosti od toga koliko se materijala troši za određeni zanat i koliko košta majstor koji će voditi kurs. Beogradska tvrđava neće uzimati nikakvu proviziju, niti će zarađivati na kursevima. Grupe će biti male, što zbog prostora, što zbog toga što se zanat mnogo bolje uči u malim grupama”, objašnjava Vuk Maksimović

Nakon kursa duborezačkog zanata predviđen je kurs tkanja za koji, po rečima Maksimovića, ima već dosta zainteresovanih, naročito među ženama. Već su spremna tri razboja za potrebe tkačke radionice - jedan za prezentaciju, drugi manji za posetioce i treći razboj star 150 godina, da bi se videlo na čemu su majstori nekada pravili skupocene ćilime. Krajnji cilj Radionice starih zanata je da na godišnjem nivou proizvede bar 10 predmeta, koji bi bili proizvod više zanatlija. Tako će, na primer, jedan majstor napraviti komad nameštaja od drveta, koji će drugi majstor okovati, zatim treći uraditi intarzije…

Predviđeno je da za godinu dana pored prezentacije zanata za turiste i posetioce postoji i produkcija ove radionice. Na taj način biće popularizovana kupovina umetničkih zanatlijskih predmeta, koji su u svetu sve više na ceni. “Stari znati su bitni jer izumiru. Ljudi više ništa ne rade rukama, već se sve pravi mašinski, zato što je tako proizvod jeftiniji. Danas je u svetu unikatni zanatski proizvod veoma skup. Kako bi uključili i podržali sve one koji se bave nekim od starih zanata, mi smo na sajtu Beogradske tvrđave www.beogradskatvrdjava.co.yu pored formulara za prijavljivanje na neki od ponuđenih kurseva, postavili formular putem kojeg svi oni koji se bave nekim starom zanatom mogu da nam se jave i tako ostvare mogućnost učešća u programu saradnje i prezentacije u Radionici starih zanata”, kaže Maksimović.

predstavlja inicijativu entuzijasta i Beogradske tvrđave, ali neko veće angažovanje onih koji se bave starim zanatima moralo bi da bude organizovano na državnom nivou. Trenutno su date neke olakšice onima koji se njima bave, pa tako stare zanatlije nisu u obavezi da koriste fiskalne kase, odnosno ne naplaćuje im se PDV.

Postoje i udruženja, na primer udruženje “Naše ruke”, koja se bave pravljenjem projekata za očuvanje i promociju starih zanata. Zvuk dleta već odjekuje Kalemegdanskom tvrđavom, ali da bi se obrisala prašina sa stotina starih alata i mašina u napuštenim zanatlijskim radionicama širom Srbije biće potrebno mnogo više osmišljenog i dobro organizovanog napora, pre svega države.