Smejem se, a plakao bih
2. februar 2009.
Pošaljite komentar
„Ne mogu da zinem, ne mogu da žvaćem, ne mogu da pričam. Želim da se smejem, a ja samo plačem!“ su bile najčešće misli običnih smrtnika do kraja 18. veka, kada su uslišene njihove molitve i pronađen gas koji im olakšava patnje, gas koji bol pretvara u smeh.
Autor: Marko Radovanac
 |
Znate onaj osećaj kada vas boli zub? Znam da znate. Šta je tada najpametnije uraditi? Znam i da to znate. A zašto onda većina nas izbegava odlazak kod zubara, makar „umirala“ u bolovima?!
Gas za smajli
Šta je uopšte taj gas za smejanje? Poznato mi je da ga koriste zubari, ali to je sve što znam. Ko ga je pronašao, u kojim oblastima se upotrebljava, da li ima negativne posledice po mozak?
Hemija. N2O. Azot-suboksid. Knjiga iz hemije ne laže. Još jedan dokaz da se pohađanje osnovne škole, osim što je obevezno, isplati.
Azot-suboksid je hemijsko jedinjenje azota i kiseonika, nezapaljiv gas, pomalo slatkog ukusa i prijatnog mirisa. Poznat je kao „gas za smejanje“, jer izaziva euforične efekte prilikom njegovog udisanja. Ono što ovaj gas čini posebnim, osim činjenice da se koristi kao analgetik (lek koji se koristi da otkloni bol) i anestetik (lek koji svojim delovanjem na nervni sastav izaziva anesteziju), je i njegova upotreba u raketnoj i motornoj industriji.
Takođe, azot-suboksid je poznat i kao gas staklene bašte, koji doprinosi globalnom zagrevanju. Jedan je od velikih činilaca u procesu razaranja ozonskog omotača.
 |
Ko je taj genije?
Najzaslužniji za otkriće azot-suboksida je engleski hemičar Džozef Prisli (Joseph Priestley). Koliko je sam Džozef bio uzbuđen svojim otkrićem, svedoči njegova izrečena misao 1775. godine: „Pronašao sam pet do šest puta bolji vazduh od običnog“!
Hamfri Dejvi (Humphrey Davy), britanski hemičar i pronalazač, je prilikom istraživanja 1800. godine, udisao spomenuti gas, koji mu je pomogao da prevaziđe bolove nastale usled zubobolje. Samo da podsetim, od zubobolje se nekada i umiralo, a danas se, posle odlaska kod zubara, smeje! Barem bi trebalo. Nego, vratimo se Dejviju...
Gospodin Hamfri je predložio sledeće: „Ovo hemijsko jedinjenje se može koristiti kao prednost prilikom hirurških intervencija“! Uistinu, pojava ovog gasa i istraživanja koja su obavljali naučnici poput Preslija i Dejvija, pre svega su se odnosila na efekte i osećanja koje gas izaziva, da bi se tek kasnije ozbiljnije razmatrala njegova uloga u medicini. Dejvi je toliko bio posvećen svom poslu, da je tu cenu platio i glavom. Umro je 1829. godine, kako se pretpostavlja, upravo zbog udisanja prevelike količine hemikalija.
Upotreba u medicini
Azot-suboksid svoju pravu ulogu pronalazi tek 1844. godine. Gardner Kvinsi Kolton (Gardner Quincy Colton), bivši student medicine, putovao je prostranstvima Sjedinjenih Američkih Država i demonstrirao upotrebu gasa kao egzibicionog sredstva. Publici je naplaćivao svoje predstave, ne pomišljajući ni jednog trena da gas može biti od velikog značaja u medicini.
Prilikom gostovanja u Hartfordu, u državi Konektikat, u publici je bio i lokalni zubar Horas Vels (Horace Wells). Doktor Vels je tada sa velikim interesovanjem posmatrao predstavu i nastup jednog dobrovoljca iz publike. Dobrovoljac je udahnuo gas punim plućima, i dok je bio pod uticajem delovanja azot-suboksida, doživeo nezgodu prilikom koje je povredio nogu. Doktor Vels je primetio da je povređeni gospodin postao svestan povrede tek kada je delovanje gasa prestalo. Odmah mu je na um pala sledeća ideja – da sam proba eksperiment i uveri se u njegovu verodostojnost. Tako se rodila zamisao o upotrebi N2O kao “painkiller”-a!
Međutim, nije sve išlo glatko i po planu. Doktor Vels je imao veliku želju da svoje otkriće javno demonstrira. To je i učinio 1845. godine u Bostonu. Pacijentu je data anestezija i zub je odstranjen. Ipak, pacijent se žalio da je tokom zahvata osećao nelagodnost. Publika, čuvši žalopojke pacijenta, uputila je salvu zvižduka Velsu, koji je posle toga izgubio svoju reputaciju kao zubar, a tri godine kasnije čak izvršio i samoubistvo?!
Verujem da posle ovog podatka i vi razmišljate kao ja: „E, da je samo znao...“
Danas se azot-suboksid koristi kao analgetik i anestetik u medicini prilikom raznih intervencija koje izazivaju bol.
 |
Smeh kao droga
Osim u medicinske svrhe, upotreba „gasa za smejanje“ nikako nije zdrava. Stoga, rekreativci, okanite se suludih ideja!
Prilikom udisanja, gas može izazvati osećanja ugodnosti i zadovoljstva, dezorjentisanosti, filozofska razmatranja, otpornost na bol, čak i halucinacije.
Zbog osećanja koja izaziva, azot-suboksid se najčešće koristi tako što prethodno istisnuti gas u balon ili plastičnu kesu uvlačite punim plućima. Gas koji se nalazi u boci prethodno se mora istisnuti u balon, jer je na toliko niskoj temperaturi, da bi direktno inhalirajući ga, oštetili svoja pluća. Takođe, u takvim situacijama, on se ne konzumira u dodiru sa vazduhom i kiseonikom, pa može doći i do tragičnih posledica.
Navedeni efekti izazvani inhalacijom traju samo nekoliko minuta, ali ako ponavljamo ovaj proces, efekti mogu trajati i nekoliko sati. Prilikom svakog udisaja gasa, konzumenti sve više gube kontrolu nad sobom. Neretki su slučajevi onesvešćivanja.
Ako se konzument onesvesti, treba brzo reagovati i pružiti mu hitnu medicinsku pomoć istog trena, jer posledice nisu nimalo naivne. Duga i konstantna upotreba azot-suboksida može dovesti do stanja poznatog pod imenom neuropatija (oštećenje živaca). Neuropatija izaziva probleme poput osećanja slabosti i gubitka osećaja.
Veštački osmeh
Bez obzira da li naš osmeh bio prirodni ili izazvan delovanjem N2O, njegova svrha je ista – zadovoljstvo i sreća. Upotreba ovog gasa u medicini je odavno prihvaćena i utvrđena kao bezopasna po zdravlje. Ne znam da li isto tako misle i pioniri njegovog istraživanja ili rekreativni konzumenti, ali znam da u svemu treba imati meru. Onda smeh sigurno ne može da škodi.
A sad, pravac kod zubara! I samo veselo!
pretraži po celom b92.net
više
