Hungaroring - 1.400 vrištećih orgazama

Kad je svečano otvorena, 1986, bila je duga 4.013,76 metara. Nakon poslednje u nizu rekonstrukcija, staza se 2003. "zaustavila" na 4.381,44 metra, 14 krivina i skoro 60.000 mesta za sedenje. Dosadašnji pobednici Hungaroringa bili su Mihael Šumaher (četiri puta), Airton Sena (tri puta), Nelson Pike (dvaput), Dejmon Hil (dvaput), Žak Vilnev (dvaput), Mika Hakinen (dvaput), Najdžel Mensel, Tieri Butsen, Rubens Barikelo, Fernando Alonso, Kimi Raikonen, Dženson Baton i Luis Hamilton. Pred veliku nagradu Mađarske, na prvom treningu, u petak 1. avgusta, najbolje vreme postigao je vodeći u šampionatu, vozač Meklaren Mercedesa Luis Hamilton.

Dan prvi: zvanični trening

Hungaroring mi je odavno sinonim za jednu od trka bez velikih uzbuđenja, praćenu opekotinama od sunca, kod onih koji su je gledali, uglavnom s okolnih travnjaka. I pored toga, kad bi se vratili kući, svi moji prijatelji imali su zagonetne osmehe na licima, koje nisu da skinu ni hirurškim intervencijama, a i govorili su malo glasnije, to jest, čuli su slabije nego pre. Kad sam ih kasnije pitao zašto na koncertima stoje pored zvučnika, odgovarali su: “To je zato što onomad na Hungaroringu iz principa nisam hteo da nosim čepiće u ušima”.

Kuvamo se u kombiju koji nas u devet sati pre podne vozi na stazu. Od dodatne opreme imamo VIP nalepnicu za trke (veličine Opštine Vračar), koja nam omogućava da se krećemo žutom trakom autoputa, kako bismo na odredište stigli manje dehidrirani od običnih smrtnika. Ipak, na autoputu je gužva koja može da se meri samo s onom na pančevcu u jutarnjem špicu, a u žutoj traci, osim VIP vozila su i ona s nalepnicama SRB, HR i BiH na pozadini. Snašli se ljudi, ko će normalan da mili u ostale dve trake, zajedno s Poljacima (“Kubica, Kubica!”), Fincima, Mađarima i ostalim naivčinama. Već sam saobraćajni haos i namrštena lica iz drugih vozila podsećaju na to da ipak idemo na jedan sportski događaj i dovoljno dižu adrenalin da im spremno uzvraćamo namrštenim pogledima iza naočara za sunce, uz preteće zveckanje Paddock i VIP pasovima, koji nam se klate oko vrata.

Uskoro mađarska saobraćajna policija raščišćava žutu traku, omogućivši nam da razvijemo neslućene brzine jezdeći ka VIP parkingu. Tamo presedamo u šatl, koji nas vozi na Formula One Paddock Club planetu, gde nam na ulazu simpatične devojčice vezuju trakicu oko ruke, koja će drugim bićima jasno stavljati do znanja koliko u tom trenutku više od njih imamo prava da uživamo. Odmah zatim, lakeji veoma važnim gostima heftaju pasove, kako im ne bi palo na pamet da ih s terase bace mnogo manje važnim gostima i tako im omoguće priliku da se prošvercuju u džemsbondovsku verziju sveta iza ogledala.

Vrućina je i namučeni veoma važni organizam vapi za okrepljenjem. Odlazimo pravo u restoran Paddock Cluba, gde se okrepljujemo kroasanima i šampanjcem. Zatim silazimo u Paddock, da vidimo šta nas zapravo čeka. Na ulazu nas dočekuju još simpatičnije devojčice od onih dole, držeći u rukama korpice sa čepićima za uši i vlažnim maramicama. Neka sila me nagoni da uzmem četiri para maramica i tri para čepića za uši, dobro ajde, pet (zaboravio sam braću od strica). Naravno, niko se ne buni što uzimam čepova i maramica kao da ispod majice krijem užasan genetski hendikep. Ulazimo. Još šampanjca. Gle, jagode u avgustu! Na čačkalicama! Boc. Boc. Boc. I kockice dinje. Boc. Boc. I sladoled. Jednu kuglu od jagode, jednu od čokolade, jednu od lešnika, jednu od… Šta, počeće da ispada na tepih? Nema veze, i jednu od vanile. Paddock je postavljen tačno preko puta centralne tribune, to jest ispod pit lanea. Na stazi se još ništa ne dešava, pa DJ Tone C uveseljava prisutne laganim hausom. Odmah pored profesionalni šarač po koži može da vam na ramenu nacrta, recimo, Ferarijev znak. Možda čak i JNA 1983, ako ste dovoljno važna ličnost. Tu je i žena koja crta karikature svakog ko sedne na stolicu preko puta nje. Malo dalje, iza velikog video-bima, nalazi se kutak za masažu, ukoliko vam utrnu noge od šampanjca ili, ne daj bože, stajanja. I tek što sam dohvatio novu čašu sa šampanjcem, kad nešto zaurla. Jedanaest sati. Počinje treći trening za Veliku nagradu Mađarske.

Tek kad zapevaju formulice postaje vam jasno gde ste. Nije to tek tamo neko zezanje s jagodicama na čačkalicama, nego najbrži cirkus na svetu. Sva pažnja prisutnih se usmerava ka stazi, a moja ka činjenici da se, kad god čujem neki od bolida, sav naježim. Shvativši da zvuk koji bolidi prave nije normalan, aktiviram centar za hvalisanje prijateljima i zovem Srbiju. Držeći telefon u vazduhu, pokušavam da makar malo zaparam uši napaćenoj i mnogo manje važnoj braći. Ipak, posle početne euforije, počele su da mi se javljaju uspomene na koncert D.R.I. u Domu omladine i trodnevno cičanje i zujanje koje je usledilo. Izvadio sam svoje čepiće i stavio ih u uši. I uzeo još jednu čašu šampanjca. I još nekoliko jagodica.

Posle mukotrpnog gledanja treninga, ogladnele važne osobe premeštaju se u restoran, na okrepljenje. Indijska kuhinja, morski plodovi, bifteci, piletina, jagnjetina, kus-kus, gvakamoli, a u srpskom tanjiru sve to zajedno.

Posle mukotrpnog okrepljenja, počinjemo preteći da zveckamo roze VIP pasovima, što je znak da smo spremni da se iz Paddocka preselimo dole, među učesnike trke i njihove veoma važne goste. Ulazimo u improvizovani kanjon koji prolazi između montažnih zgrada svakog od timova i kamiona, koji predstavljaju logistički centar, direktno spojen s pit stopom. Prijatelji iz Renoa omogućavaju nam da nakratko posetimo njihovu garažu. Tu se smuca i Nelson Pike Junior. Berni Eklston šparta uzduž i popreko, pozdravljajući se i slikajući se sa svima koji izraze želju. Flavio Brijatore takođe. Srećemo i Nikija Laudu, živu trkačku legendu i stručnog konsultanta u prenosima trka Formule 1 na RTL-u.Paddock i uz konzumaciju gumenih medica iz velikih staklenih tegli ispratimo zvanični trening. Posle defilea trkačkim kanjonom, jasno je kako je pravo vreme da se vratimo pravo u Paddock i uz konzumaciju gumenih medica iz velikih staklenih tegli ispratimo zvanični trening.

Dan drugi: trka

Kvalifikacije su prethodnog dana završene tako što je vodeći u šampionatu Luis Hamilton, osvojio pol poziciju, drugi je bio njegov klupski kolega Haiki Kovalainen, a treći zvezda Ferarija Felipe Masa. Gužva na autoputu identična kao prethodnog dana, mada je prohodnost VIP trakom bolja, što odobravamo veoma važnim klimanjem glave policajcima koji regulišu saobraćaj.

Prva trka, u klasi Formula BMW, već je završena. Počinje trka u GP2 šampionatu. Jagodice. Sladoled. Gumene mece. Šampanjac. Šampanjac. Šampanjac. Zatim sledi novi silazak u VIP kanjon. Tamo je atmosfera podjednako opuštena kao i prethodnog dana. Vozači su naravno preveliki šmekeri i unaokolo se šetkaju, opušteno, u bermudicama i japankama, srdačno se osmehujući svima, naročito devojkama, uz jasno isticanje svojih snežno belih zuba. U pola jedan zakazana je parada vozača, koju ćemo pratiti sa staze. Zaslužan za to je šef Ferarijeve logistike i naš insajder u jednom od najuspešnijih timova Formule 1 svih vremena – Miodrag Kotur. Dovoljno je bilo samo da mu zakucamo na vrata kancelarije u montažnoj Ferarijevoj zgradici i, dok si lupio dlanom o dlan, eto me kako sladostrasno patkama trljam tragove guma u Ferarijevom pit stopu.

Zatim na stazu izlaze vozači, ukrcavaju se na šleper i kreću u paradu pod vrelim suncem Hungaroringa. Okolna brdašca i tribine su krcati, ne računajući Super Gold Grandstand, rezervisan za veoma važna lica, koja su uglavnom raštrkana na potezu između restorana i kutka za masažu. Iz poverljivih izvora stiže informacija da je ovogodišnji Hungaroring oborio sve rekorde u posećenosti i da se ukupan broj gledalaca procenjuje na čak 106.000. Okej, vreme je za ručak.

Posle brutalne eksploatacije švedskog stola, s naglaskom na biftek s pirinčom, prolazimo kroz nadvožnjak koji vodi iznad staze na "naš" deo tribina. Tamo nas dočekuju cure s hladnom vodom i gigantski pripadnici obezbeđenja, zaduženi da plaćanje karata zadrže s one strane gajtana. Već tokom pripremnog kruga, punim gaće od vrištećih bolida koji prolaze pored nas. Čoveče, pa njih je dvadeset, a trka ima 70 krugova, što znači da bi u idealnoj situaciji taj zvuk prošao pored mene 1.400 puta. Sinhronizovano mi se dižu kosa na glavi i dlake na rukama, osećaj je kao pred orgazam, a ono što sledi, izmamiće vriske čak i najhladnokrvnijim posetiocima, uključujući i one veoma veoma važne. Čvrsto odlučujem da čepiće za uši zadržim u džepovima. Trka počinje. Svi vrištimo. Masa pred našim očima s treće pozicije dolazi na prvu. Još malo vrištimo. Vrište i bolidi. Posle nekoliko krugova, zaključujemo da se voda u flašicama zagrejala i odlazimo nazad u Paddock. Gumene mece. Jagodice. Šampanjac. Sladoled. Pit stopovi. Video-bim. Masaža.

Tri kruga pre kraja, vodećem Felipeu Masi crkava bolid i imamo momenat kao na fudbalskoj utakmici Crvene zvezde. Očajanje, kukanje i to. Na kraju je prvi Kovalainen, drugi je Glok, treći Raikonen. Nekako je trka prekratko trajala, kad se sve sabere. Mora da je od šampanjca.

Posle trke sledi prskanje šampanjcem, konferencija za novinare šmekera s pobedničkog postolja, a posle nje još jedna poseta restoranu radi brutalne konzumacije slatkiša. Za to vreme celo mesto opseda atmosfera cirkusa koji se posle predstave pakuje i polako kreće ka novom odredištu. Nepun sat po završetku trke, Red Bull objavljuje svoj Red Bulletin u kome se može videti iscrpan izveštaj sa trke, uz fotke, pa čak i ukrštene reči na pretposlednjoj strani. Pomaže, tokom beskrajne evakuacije ne toliko više važnim kombijem, nazad ka Budimpešti.

The Formula 1 Paddock Club

Paddock terasa locirana je iznad pit stopova, s privilegovanim pogledom na pit lane i startno-ciljnu ravninu. Otvorena je subotom od 8.30 do 18.00 i nedeljom od 8.15 do 17.00. Pasovi za Paddock su personalizovani i ne mogu se dati nekom drugom na korišćenje. Podeljeni su po bojama: za petak je plavi, za subotu srebrni, a za nedelju zlatni. U određena doba dana, korisnici Paddock pasa mogu da idu na The Formula One Pit Lane Walk, kada mogu izbliza da se upoznaju s garažama timova i tragovima guma na asfaltu. Dress code: Smart casual.