Na motoru sa glavom u torbi

14. avgust 2008.

Pošaljite komentar

Širi se strast za brzim dvotočkašima među muškarcima, ženama i zvezdama podjednako. Kako se – prikladnom odećom i oprezom „u sedlu” - zaštititi od zapanjujućeg broja teških nesreća u kojima svakodnevno stradaju poznati i nepoznati: u 57,8 svih saobraćajki učestvuje motocikl!

Viva (www.vivamagazin.info)

Valentino Rosi, Horhe Lorenco, Dani Pedrosa, Kejsi Stoner i kompanija drže prikovane za TV ekrane milione gledalaca širom sveta. Rezultat? Sve veći broj onih koji više neće samo da gledaju vratolomije asova na motoru već žele i sami da ih probaju.

Motociklisti su, dakle, narod u porastu! Vidite ih golim okom kako tutnje između automobila i dribluju kolone vozila na autoputevima, srećni i ponosni što su brži od vetra. Ipak, reč je o strasti koja zahteva veliki oprez, strogo poštovanje pravila i prikladnu zaštitnu opremu, u protivnom je rizik prevelik, a broj mrtvih i povređenih toliki da saobraćajke sa motociklistom u glavnoj ulozi postaju globalni problem!

Kaciga glavu čuva

Glava prva strada u slučaju pada i nije slučajno što je nošenje kacige u većini zemalja propisano zakonom. Postoje dve vrste šlemova: integralni, dakle zatvoren sa svih strana (napred, pozadi i na bradi), i džet koji ne štiti lice i vilicu.

Prednost, razume se, treba da ima zatvorena verzija koja bolje amortizuje udarce i čuva lice, usta i bradu. Budući da džet obezbeđuje osnovnu zaštitu samo u zoni glave, treba ga koristiti za kratke vožnje skuterom. Utoliko pre što motori često imaju visoki vetrobran što znači da u slučaju naglog kočenja, rupa ili pada vozač „naleće” i povređuje lice.

Kaciga mora da bude odgovarajuće veličine i da maksimalno prijanja uz glavu i lice. Kada bi se u eventualnom sudara pomerila, povrede bi bile još teže.

Samo haj-tek materijali

Najbolji su šlemovi od kompozitnih vlakana - karbon, kevlar, staklo - ultralakih, ali otpornih. Unutrašnji deo je postavljen kako bi još više ublažio povredu. Da je kaciga vrhunskog kvaliteta može se videti i po ceni. Što je veća, materijal je bolji. Na primer, šlem od 300-400 evra morao bi biti odličan u svakom pogledu; onaj od 100 može biti dobar, ali postava mu nije od vrhunskih materijala, vizir je slabijeg kvaliteta, teže se otkopčava i skida u iznenadnim situacijama. Kaciga mora biti i homologovana - na unutrašnjem delu prišiva se traka s oznakom i brojem države.

A za oči - vizir

Kad se juri na motoru, mušica ili zrno peska često nadraže oči i izazovu suze, crvenilo i peckanje. Ako se oko samo na trenutak zatvori, dodirne ili počeše, pažnja popušta i gubi se kontrola nad vozilom. Motociklistu od toga štiti vizir na kacigi koji treba da bude od plastičnog materijala, providan i otporan na ogrebotine i zamagljenja. Kvalitetan vizir sprečava prelamanje svetlosti i odbija sunčane zrake.

Naočari koje se ne lome

Ukoliko vizir nema antirefleksno dejstvo, poslužiće naočari za sunce. Važno je da imaju nesalomiva stakla kako u slučaju udesa ne bi povredile vozača. Važno je proveriti mogu li se nositi zajedno sa kacigom, ali to važi i za naočari sa dioptrijom.



Za vrat marama ili šal

Vratu prete manje povrede, mišićne kontrakcije i kočenje, a glavni krivci su neispravno držanje tela ili nagla promena temperature. Sportski motocikli, na primer, teraju vrat na neprirodno istezanje, a posledica je bolno zapaljenje mišića. I loši putevi, nagla kočenja, nezgodni pokreti ili udarci mogu da ugroze zonu vrata. Zbog toga treba izbegavati problematične terene, odmarati se za vreme vožnje i uvek nositi maramu ili šal.

Kad je reč o vratu, postoje dva oprečna mišljenja. Jedni smatraju da ga ne treba posebno štititi kako bi sačuvao prirodnu elastičnost i kako bi se, u slučaju pada, kočenja ili sudara, izbegao rizik povratnog udarca. Drugi, međutim, kažu da je poželjno korišćenje specijalno postavljenih okovratnika. Izrađeni su od mekih, gumiranih materijala i ne dozvoljavaju tom delu tela da se neprirodno savija.

Elastični pojas za leđa

Kičmeni stub uspeva da amortizuje mehaničke udarce. Ipak, kad diskusi i ligamenti trpe male, ali neprestane ozlede, „zamor materijala” se javlja ranije i intenzivnije nego što je uobičajeno. To se događa pre svega onima koji često voze motocikl: loši putevi, zaobilaženje rupa, oštećeni kolovozi, vibracije motora – sve su to faktori koji stavljaju na težak ispit leđa vozača. Problem delimično rešava nošenje elastičnog pojasa koji štiti lumbalni deo. Mora da bude zategnut, ali tako da ne pritiska stomak, kako ne bi ugrožavao rad unutrašnjih organa.

„Krokodilski” oklop

Za kičmeni stub odavno se koristi štitnik koji podseća na oklop krokodila zato što je krut i sastavljen od lamela povezanih elastičnim trakama. Zadatak mu je da priguši udar i jačinu „razmesti” na što većoj površini. Oklop štiti i od posekotina, ogrebotina i podliva.

Od pre nekoliko godina na raspolaganju su i vazdušni jastuci (airbag) koji se aktiviraju u početnim trenucima sudara i imobilišu leđa i vrat. Sistem naduvavanja prilično je brz (manje od jedne sekunde).

Za ruke - rukavice

U slučaju sudara, ruke su najčešće prvi deo tela koji udari u zemlju. One su najizloženije i vremenskim uslovima, neočekivanim udarcima (kamena, na primer) i prelomima. Upravo oslanjanjem na ruke ponekad mogu da se izbegnu druge povrede.

Iz tih razloga treba ih štititi rukavicama, čak i leti. Najbolje su kožne, pojačane izdržljivim karbonskim materijalima na dlanu i zglobovima prstiju. Važno je da rukavica bude po meri kako ne bi ometala pokrete i ugrozila senzibilnost šake.

Zaštita za stopala i noge

U slučaju pada stradaju noge, ali zato su tu tehničke pantalone sa specijalnim unutrašnjim i spoljnim jastučićima koji štite kukove i kolena. Mogu da se kupe i pojedinačni štitnici - stavljaju se ispod ili iznad normalnih delova odeće.

Slično rukama, u ugrožene delove spadaju i stopala, ne samo u slučaju pada: često udare u zid ili samo u asfalt. Najbolje će ih sačuvati tehničke čizme sa gvozdenim štitnicima na vrhu i pojačanjem na prstima.

Svi uslovi vožnje

Noću. – Radi boljeg pregleda druma, pre polaska treba pažljivo očistiti vizir. Postoje specijalna sredstva za uklanjanje mrlja i zalepljenih insekata. Osoba koja je pospana ili svesna da nije u dobroj psihofizičkoj kondiciji ne treba da kreće na put.

Na autoputu. – Ni za trenutak ne prelaziti brzinu od 100 km na sat. U protivnom, krvotok je usporen, krv ne stiže dovoljno brzo do mišića pa, u slučaju potrebe, refleksi zataje. Da bi ostao jasno vidljiv vozačima automobila koji su ispred njega i da im ne bi nestajao iz retrovizora, motociklista ne sme da vozi ni suviše levo, ni suviše desno već sredinom svoje trake. Bezbedonosna udaljenost treba da bude dvostruka od one koja se preporučuje automobilistima. Ako se stvori kolona, u preticanje će krenuti uvek i samo sa leve strane.

Na kiši ili snegu. – Izbegavati naglo kočenje po klizavom kolovozu zbog povećanog rizika od prevrtanja. U takvim vremenskim uslovima smanjena je i vidljivost, pa povremeno treba stati i obrisati vizir.

Na oštećenim putevima. – Treba voziti smanjenom brzinom i obratiti pažnju na promenjenu boju asfalta na kojem mogu biti klizave mrlje od motornih ulja. Na rupama sasvim blago pritisnuti kočnicu i vijugati sredinom druma budući da je šljunak koji se skuplja na ivici puta klizav.

Tri pokreta u pauzi

Kada treba preći mnogo kilometara, potrebna je bar jedna 10-minutna pauza svakog sata. U predahu će dobro doći vežbe istezanja da se osveže mišići, razmrdaju ruke i noge i ubrza cirkulacija. Evo nekoliko primera.

1 – Stojeći, sa blago raširenim nogama i rukama na kukovima, uraditi 20 rotacija grudnog koša, najpre na desnu, a zatim na levu stranu.

2 – Stojeći, sa blago raširenim nogama, uraditi 10 fleksija (savijanje trupa napred).

3 – Stojeći, sa skupljenim nogama, savijati trup napred dok rukama ne dodirnete vrh stopala radi istezanja leđnih mišića. Ponoviti 10 puta.

Tragične činjenice

Nesreće na motorima dostigle su ove godine razmere epidemije, kažu lekari. Prema zvaničnim statistikama, do početka jula smrtno je stradalo 40 uglavnom mlađih osoba, dok niko u Srbiji ne zna tačan broj povređenih, polomljenih, ugruvanih ili trajno onesposobljenih. Najčešći uzroci: neoprezna vožnja i suluda brzina. Zbog toga su i posledice gotovo zastrašujuće: povrede krvnih sudova, na prvom mestu grudne arterije, nagnječenje mozga, oštećenja svih delova kičme, pucanje slezine ili jetre, teški prelomi ruku, nogu i karlice, često i sve ovo zajedno, pa ozlede više ne zbrinjava samo jedan lekar već to, posle beskonačno dugih i složenih operacija, uspeva da obavi samo tim vrhunskih specijalista u dobro opremljenim bolnicama.

Zbog padova sa motora hirurzi ovog leta ne spavaju. Iako su novine pune vesti o tragičnim udesima mladića i devojaka koji su „jahali vetar”, sve ostaju u senci onog što je zadesilo vaterpolistu Danila Ikodinovića.