Manjež

Pripadam generaciji koja je odrasla u "Manježu", jedinoj cool kafani u nekadašnjem Beogradu gde se okupljala mlađa umetnička i alternativna ekipa, ali, za razliku od većine mojih drugara, meni se lično renovirani "Manjež" veoma dopada, i mislim da je rekonstrukcija sprovedena sa ukusom i pravom merom, to jest, zadržano je skoro sve dobro od nekadašnjeg "luka", a opet je to danas ugostiteljski objekat koji ispunjava mnogo više relativne estetske i higijenske standarde nego ikada ranije u svojoj istoriji. "Ono doba" u Beogradu je nepovratno mrtvo, i nećemo ga vratiti tako što ćemo zaustaviti vreme ili biti nostalgični za šugavim toaletima, oronulim nameštajem i socijalnim cenama i ponudom. Ako se sa Beogradom već desilo što se desilo, i ako više nema socioloških uslova za postojanje dovoljne količine pametnog, kreativnog i zanimljivog sveta i onog kvaliteta društvenog i kulturnog života na koji smo bili navikli, više volim da makar sedim u pristojnom i lepo uređeneom restoranu na mestu starog "Manježa" i reminisciram u relativnoj udobnosti, nego da je tamo nekakva uboga birtija, koja bi opet bila isključivo surogat i simulakrum, samo mnogo ružniji (iako, istina, verniji originalu), pošto, dame i gospodo, ono za čim su nostalgičari nostalgični, nije sam stari "Manjež", niti park prekoputa, ni baba-sera, ni konobari, pa čak ni legendarni Draško (btw, poslednji put kad sam proveravao, bio je živ, zdrav i umereno veseo, u "Orašcu", nadam se da je još uvek tako :) ), već svi oni ljudi i žene (u mom slučaju, naročito žene :) ) koji su činili život i zajedno kreirali opuštenu i sofistikovanu atmosferu nekadašnjeg Beograda. Ti ljudi su danas rasuti širom sveta, ili su se, delom prirodno, jer ima od tih dana već evo skoro dvadsetak godina, a delom i neprirodno, jer tih dvadesetak su bile kao u srećnijim zemljama pedesetak i to onih najgorih, nepovratno promenili, retko na bolje, pa je, po meni, kada je već u našoj "vremenskoj liniji" moralo tako da bude, možda bolje sedeti u jednom pristojnom i lepom restoranu koji sa starim Manježom ima zajedničko samo ime, isto kao i ovaj "novosrpski" Beograd sa onim starim, i sećati ih se onakvim kakvi su nekada bili, nego se guziti u nekakvoj upljuvanoj mehani i insistirati na nekoj autentičnosti koja u suštini čuva sve ono što je bilo loše i sporedno a, razume se, nije u stanju da ni na koji način uhvati ili da makar kao daleki eho ponovi sve ono zbog čega se nekada u "Manjež" išlo. Uostalom, čak i da se najbolja moguća opcija u hipotetičnom "multiverzumu" paralelnih svetova ostvarila za nas, i da je sada, recimo (kome se ne sviđa nek smisli nešto svoje, možda Japance koji su umesto na Istok otišli na Zapad i zaustavili se baš oko Bg-a :) ), Srbija deo nekakve jugoslovenske konfederacije, već petnaestak godina u EU, i sa kojom hiljadom evra mesečno po glavi stanovnika, te da većina onih koji su se razbežali po globusu još živi u Beogradu, a mlade generacije nisu totalno sluđene, primitivizovane i lobotomizovane kao ove iz "lokalne vremenske linije", sasvim sam siguran da bi neko u jednom trenutku isto privatizovao i upristojio "Manjež", i da ta kafana, u tom "najboljem od svih mogućih BG-svetova" ne bi izgledala mnogo drugačije nego danas. Gosti su, naravno, sasvim druga priča, ali kad se od ljudske gluposti i zlobe na paramparčad polupa čitavo jedno društvo, to čak ni inače gotovo svemoguća kafana ne može da popravi. :) Vidimo se na leto u bašti... :)

Bila sam u Manjezu prosle godine na proslavi mature.Mogu da vam kazem da sam bila prijatno iznenadjena- sve novo , a staro i sa ukusom.Bila sam u Manjezu za vreme gimnazijskih dana, i to je bilo prelepo - do nas Miki Manojlovic i drustvo iz JDP nesto nezaboravno, uz miris lipa.
Sadasnja ponuda jela i pica je spektakularna, jednostavno ,ako idete po redu nema sanse da sve pojedete, kao sto rece pisac ovog teksta.
Najprijatnije iznenadjenje je toalet koji moze da se meri sa svakim u svetu.
Mislim da je ovo pun pogodak, jer morate priznati da nismo u sedamdesetim-osamdesetim pa da nam je normalna baba sera

zivim u svedskoj i svratila sam u moj manjez ,onako neobavezno .
Prijatno sam se iznenadila novim
enterijerom , uslugom , asortimanom, muzikom , ama nema greske .Hrana je jako ukusna , vino sve to isprati , sta reci vise ...svaka cast menagerima i vlasnicima .
pozdrav bojana

Mislim da su novi vlasnici Manježu ukrali dušu. Nema više kelnera Gileta i Šefa sale koji ne vadi lulu iz usta. Pre renoviranja petkom i subotom je bilo nemoguće naći prazno mesto a sada je Manjež konstantno poluprazan. Čini mi se da su se stare mušterije Manježa preselile u obližnju Zonu Zamfirovu (vikendom gužva kao ranije u Manježu) a osoblje na koje su mnogi od nas navikli prešlo je u Orašac.

Ovde svracam sa drugarima na pivo i kad smo u fazonu da se nazderemo. Kafana koja moze da predstavlja Srbiju sa svim krkanlucima

@EU Citizen,
molim te koristi ponekad tacku.
Tvoj komentar 'obecava' ali je strasno tesko slediti tvoje razmisljanje jer ti recenica traje pola strane.
Inace, slazem se sa tvojim kometarom.
Pozdrav iz Toronta

И ја се сећам "Мањежа" из гимназијских и студентских дана. Важно је било друштво и прича, а седели смо сатима уз кафу или чај. Кухиња је била и тад традиционална, са нагласком на роштиљу, као и у оближњој "Зони Замфировој". Башта је супер кад процветају липе! Мило ми је да је сад овако лепо реновирано и да је кухиња изгледа добра. А публика? Ко сад иде у "Мањеж"?

svratih u pomenutu "kafanu" pre neki dan...nekako deluje kao kafan za mame :))))) da svrate sa detetom sa kojim se igraju u parku pored...jednostavno nije to to, ekipa u tri cetvrt pantalonama ipak nije dekor necega sto moze da se nazove kafanom( nemam nista protiv istih)

Sinoc bejah u Menjazu, divno se provedoh.....! Sve za 5+

Dobri stari Manjež je u novom ruhu još bolji. Odavno se nije neka kafana tako sa ukusom renovirala. Hrana odlična, usluga diskretna, muzika taman, toalet opčinjavajući (mislim da je došlo vreme da na toalete obratimo pažnju.) Kada smo ranijih godina putovali bez nesretnih viza (mnogo davno beše ta sloboda) uvek smo se čudili kako su kod nas restoranski i drugi toaleti zapušteni i prljavi a svuda u svetu su divni, mirisni i čisti sa interesantnim enterijerima. Eto posle toliko godina i mi smo se nečemu naučili :o)

Mislim da su novi vlasnici Manježu ukrali dušu. Nema više kelnera Gileta i Šefa sale koji ne vadi lulu iz usta. Pre renoviranja petkom i subotom je bilo nemoguće naći prazno mesto a sada je Manjež konstantno poluprazan. Čini mi se da su se stare mušterije Manježa preselile u obližnju Zonu Zamfirovu (vikendom gužva kao ranije u Manježu) a osoblje na koje su mnogi od nas navikli prešlo je u Orašac.

Pripadam generaciji koja je odrasla u "Manježu", jedinoj cool kafani u nekadašnjem Beogradu gde se okupljala mlađa umetnička i alternativna ekipa, ali, za razliku od većine mojih drugara, meni se lično renovirani "Manjež" veoma dopada, i mislim da je rekonstrukcija sprovedena sa ukusom i pravom merom, to jest, zadržano je skoro sve dobro od nekadašnjeg "luka", a opet je to danas ugostiteljski objekat koji ispunjava mnogo više relativne estetske i higijenske standarde nego ikada ranije u svojoj istoriji. "Ono doba" u Beogradu je nepovratno mrtvo, i nećemo ga vratiti tako što ćemo zaustaviti vreme ili biti nostalgični za šugavim toaletima, oronulim nameštajem i socijalnim cenama i ponudom. Ako se sa Beogradom već desilo što se desilo, i ako više nema socioloških uslova za postojanje dovoljne količine pametnog, kreativnog i zanimljivog sveta i onog kvaliteta društvenog i kulturnog života na koji smo bili navikli, više volim da makar sedim u pristojnom i lepo uređeneom restoranu na mestu starog "Manježa" i reminisciram u relativnoj udobnosti, nego da je tamo nekakva uboga birtija, koja bi opet bila isključivo surogat i simulakrum, samo mnogo ružniji (iako, istina, verniji originalu), pošto, dame i gospodo, ono za čim su nostalgičari nostalgični, nije sam stari "Manjež", niti park prekoputa, ni baba-sera, ni konobari, pa čak ni legendarni Draško (btw, poslednji put kad sam proveravao, bio je živ, zdrav i umereno veseo, u "Orašcu", nadam se da je još uvek tako :) ), već svi oni ljudi i žene (u mom slučaju, naročito žene :) ) koji su činili život i zajedno kreirali opuštenu i sofistikovanu atmosferu nekadašnjeg Beograda. Ti ljudi su danas rasuti širom sveta, ili su se, delom prirodno, jer ima od tih dana već evo skoro dvadsetak godina, a delom i neprirodno, jer tih dvadesetak su bile kao u srećnijim zemljama pedesetak i to onih najgorih, nepovratno promenili, retko na bolje, pa je, po meni, kada je već u našoj "vremenskoj liniji" moralo tako da bude, možda bolje sedeti u jednom pristojnom i lepom restoranu koji sa starim Manježom ima zajedničko samo ime, isto kao i ovaj "novosrpski" Beograd sa onim starim, i sećati ih se onakvim kakvi su nekada bili, nego se guziti u nekakvoj upljuvanoj mehani i insistirati na nekoj autentičnosti koja u suštini čuva sve ono što je bilo loše i sporedno a, razume se, nije u stanju da ni na koji način uhvati ili da makar kao daleki eho ponovi sve ono zbog čega se nekada u "Manjež" išlo. Uostalom, čak i da se najbolja moguća opcija u hipotetičnom "multiverzumu" paralelnih svetova ostvarila za nas, i da je sada, recimo (kome se ne sviđa nek smisli nešto svoje, možda Japance koji su umesto na Istok otišli na Zapad i zaustavili se baš oko Bg-a :) ), Srbija deo nekakve jugoslovenske konfederacije, već petnaestak godina u EU, i sa kojom hiljadom evra mesečno po glavi stanovnika, te da većina onih koji su se razbežali po globusu još živi u Beogradu, a mlade generacije nisu totalno sluđene, primitivizovane i lobotomizovane kao ove iz "lokalne vremenske linije", sasvim sam siguran da bi neko u jednom trenutku isto privatizovao i upristojio "Manjež", i da ta kafana, u tom "najboljem od svih mogućih BG-svetova" ne bi izgledala mnogo drugačije nego danas. Gosti su, naravno, sasvim druga priča, ali kad se od ljudske gluposti i zlobe na paramparčad polupa čitavo jedno društvo, to čak ni inače gotovo svemoguća kafana ne može da popravi. :) Vidimo se na leto u bašti... :)

svratih u pomenutu "kafanu" pre neki dan...nekako deluje kao kafan za mame :))))) da svrate sa detetom sa kojim se igraju u parku pored...jednostavno nije to to, ekipa u tri cetvrt pantalonama ipak nije dekor necega sto moze da se nazove kafanom( nemam nista protiv istih)

Sinoc bejah u Menjazu, divno se provedoh.....! Sve za 5+

Bila sam u Manjezu prosle godine na proslavi mature.Mogu da vam kazem da sam bila prijatno iznenadjena- sve novo , a staro i sa ukusom.Bila sam u Manjezu za vreme gimnazijskih dana, i to je bilo prelepo - do nas Miki Manojlovic i drustvo iz JDP nesto nezaboravno, uz miris lipa.
Sadasnja ponuda jela i pica je spektakularna, jednostavno ,ako idete po redu nema sanse da sve pojedete, kao sto rece pisac ovog teksta.
Najprijatnije iznenadjenje je toalet koji moze da se meri sa svakim u svetu.
Mislim da je ovo pun pogodak, jer morate priznati da nismo u sedamdesetim-osamdesetim pa da nam je normalna baba sera

zivim u svedskoj i svratila sam u moj manjez ,onako neobavezno .
Prijatno sam se iznenadila novim
enterijerom , uslugom , asortimanom, muzikom , ama nema greske .Hrana je jako ukusna , vino sve to isprati , sta reci vise ...svaka cast menagerima i vlasnicima .
pozdrav bojana

Ovde svracam sa drugarima na pivo i kad smo u fazonu da se nazderemo. Kafana koja moze da predstavlja Srbiju sa svim krkanlucima

И ја се сећам "Мањежа" из гимназијских и студентских дана. Важно је било друштво и прича, а седели смо сатима уз кафу или чај. Кухиња је била и тад традиционална, са нагласком на роштиљу, као и у оближњој "Зони Замфировој". Башта је супер кад процветају липе! Мило ми је да је сад овако лепо реновирано и да је кухиња изгледа добра. А публика? Ко сад иде у "Мањеж"?

@EU Citizen,
molim te koristi ponekad tacku.
Tvoj komentar 'obecava' ali je strasno tesko slediti tvoje razmisljanje jer ti recenica traje pola strane.
Inace, slazem se sa tvojim kometarom.
Pozdrav iz Toronta

Dobri stari Manjež je u novom ruhu još bolji. Odavno se nije neka kafana tako sa ukusom renovirala. Hrana odlična, usluga diskretna, muzika taman, toalet opčinjavajući (mislim da je došlo vreme da na toalete obratimo pažnju.) Kada smo ranijih godina putovali bez nesretnih viza (mnogo davno beše ta sloboda) uvek smo se čudili kako su kod nas restoranski i drugi toaleti zapušteni i prljavi a svuda u svetu su divni, mirisni i čisti sa interesantnim enterijerima. Eto posle toliko godina i mi smo se nečemu naučili :o)