Kako pohvaliti dete?

Divan clanak! Samo sam htela da uvecam broj komentara ne bi li jos koji roditelj ovo procitao.

Hvala za ovakve clanke!Zaista vrede!

Da,tacno da treba pazljivo sa ovom vrstom vaspitnih podsticaja.

Preciznost,tacno navesti,zbog cega je dete dobilo pohvalu.Objasnjenje detetu za dobro obavljen zadatak ili zahtev odraslog.

Ne treba pohvaljivati,za svaku sitnicu i preterivati u pohvalama.Moze biti posledica,dete ce ocekivati da stalno dobija pohvale,i kada treba i kada ne.

Treba znati i dobiti objasnjenje(detaljno),i kada nije ispunilo neki zahtev ili zadatak.

Pomoci da savlada,pa pohvaliti.

Divan clanak.Zaista mi je pomogo da i ohrabrio!Obicno ne hvalim svoje dete,jer smatram da ne treba preterivati u tome!Ali sad shvatam koliko je vazno hvaliti dete.Ja sam obicno sklona kritikama kada nesto e ide kako treba.Moj sin ima pet godina i ide u englesku skolu.Vec sada mora da zna da pise,cita i speluje!Zbog moje jake zelje da sve bude savrseno cesto ga vise kritikujem nego sto ga hvalim!

Ma da, oni su mali, ali ne i glupi! Ulovice vas u lazi ako ih hvalite na prazno, a onda ce postati jos nesigurniji pa ni pohvale vise nece vredeti, ili ce imati efekat suprotan zeljenom.

Dete ima zelju da bude postovano,ravnopravni clan.Zelja za isticanjem i priznanjem je stalno prisutna i skoro sve sto dete radi ili cini treba da bude priznato.

Tu teznju treba pozitivno usmeravati da se dete iskazuje i potvrdjuje ucenjem i radom.

Teznja za isticanjem,moze poprimiti negativna obelezja.Veliki broj malisana se utrkuje ko ce imati skuplje patike,veci dzeparac,voznja snaznih motora.I to je dokazivanje.Obicno su takvi neuspesni u skoli.

Da bi se pozitivno usmerila potreba za dokazivanjem,koriste se razna sredstva ,i pohvala pored mnogobrojnih.

POHVALA je znak odobravanja i isticanja onoga sto je dete uradilo.Treba ponekad pohvaliti i ono sto je dete nastojalo da uradi.Narocito neku decu treba ohrabrivati i za manji korak.Na taj nacin sticu samopouzdanje,samopostovanje sigurnost,podsticu se da naprave sledece korake,vece korake.

Posebno su vredne javne pohvale."Nas Milan je preuzeo obavezu da redovno iznosi otpatke u kontejner".Pohvale su podsticajne i vise ukoliko su bolje odmerene i date u pravo vreme.

Mada neki smatraju da pohvala nikad nije dosta,u tome se mora imati mera.

Pohvale narocito dejstvo imaju na povucenu decu,stidljivu decu,plasljivu decu."Ti to mozes,pokusaj jos jednom,jer vidi se da ces u tome uspeti":).

U poslednje vreme dosta razmisljam o tome koliko to kakvi smo zavisi od toga kakve smo imali roditelje.

Postigla sam dosta toga za svoje 23 godine, i jos uvek mi je potrebno da cujem od nekog drugog da sam sposobna, pametna, lepa itd, da bih sama mogla u to da poverujem.
Od majke sam celog zivota slusala kritike, ucila sam i dobijala petice i iz predmeta koji mi nisu bili zanimljivi, samo da bi ona bila zadovoljna, da bih cula rec pohvale.
Kako su deca nekad gladna ljubavi i tepanja i lepih reci! Ostala sam gladna do danas. I dalje se osecam kao ta devojcica koja zeli da bude najbolja zato sto misli da ce je samo tada neko voleti.
Pitam se da li sam ista u zivotu uradila zbog SEBE? I da li cu ikada steci samopouzdanje?!

Tekst je odlican. Nadam se da ce ga sto vise sadasnjih i buducih roditelja procitati, kako bi bilo sto manje dece sa pricom kao moja.

Kritikujte svoju decu kad urade nesto pogresno, ali nikako ne zaboravite da ih pohvalite za sve dobro i lepo sto urade!

ja kontam da je najvaznije za osobu detinstvo, znaci kako su te oblikovali, od koga si sta i koliko mogao da naucis, prati te ceo zivot kasnije, posle procitanog texta, razmisljam, covece tesko je biti dobar roditelj, a pod tim smatram, da svoje dete izgradis kao pravicnu, stalozenu samouverenu osobu, jako je tesko...i verujem da niko sa 22 godine nije u stanju da bude dobar roditelj, naravno postoje izuzetci, ali retki....da se razumemo ne znaci da ako iams 30, -automatski ces biti dobar rod....ne, samo je veca sansa da budes dobar sa 30 ,nego 20...

Ovom clanku bih jos dodala da kao sto je dobro pohvaliti dete tako je dobro povremeno ga iskritikovati...obe stvari pomazu stvaranju unutrasnjeg kriterijuma istine. Nisam psiholog ali sa vec dosta zivotnog iskustva cesto sam nailazila na ljude potpuno nespremne da se suoce sa svojim greskama..s'obzirom da se radi o meni bliskim ljudima znam da su takvi postali zahvaljujuce neumerenom hvaljenju i nedostaku kritike.Osim ovoga , ne slazem se sa autorom kad kaze da nam nedostaje ovaj pristup, dok bi Amerikanci mogli da uspore...vecina srba deleko prevazilazi amerikance po narcisoidnosti.

Razmazenost i samozivost dece u SAD nikako ne pociva na preteranim roditeljskim pohvalama vec na velikom opste-drustvenom pritisku da se mora biti pobednik, tj. najbolji. Pa ljudi od malena rezvijaju osobine slicne onima koje se mogu videti u reality programima tipa Veliki Brat, gde se do pobede moze doci samo izbacivanjem svih drugih [=protivnika] iz igre. U te osobine spadaju samozivost, veciti samo-marketing, okrutnost prema slabijima, lojalnost jedino sopstvenom dobitku. No to je vec neka druga tema ...

Bravo za glavnu poruku u clanku. Slazem se da decu treba i bezuslovno voleti i konstruktivno hvaliti. A kad se ubaci i konstruktivna kritika u taj recept - kao roditelji pruzamo najbolje sto mozemo u izgradnji samopouzdanih, zrelih licnosti.

Isto tako nije na odmet pohvaliti i njihove drugare iz vrtica ili skole za kreativan crtez, za dobro isprican vic, za peticu iz matematike, za lepe manire. Tako nasa deca uce da svaki trud, svaki uspesno resen problem, svaka kreativnost mogu biti nagradjeni. Uce i da sami pohvale druge.

Uopste verujem da treba vise svoja cula da naostrimo na pozitivne osobine i dela svih oko nas i na iste javno ukazemo. Tako se stvara i samopouzdanije i pozitivnije drustvo. No, i to je neka druga tema ...

Nista posebno novo vec znano sve iz mnogobrojnih kniga o roditeljstvu i vaspitanju dce ali clanak je dobar zato sto bar popularise temu i mozda neki od roditelja krenu da citaju neku knjigu o odgajanju dece i vise nauce.Naravno da treba dete hvaliti mnogo manji problem je ako je dete mnogo hvaljeno nego mnogo kritikovano.Kritikovano dete je nesigurno ma kako inteligentno bilo.Hvaljeno dete moze biti previse samosvesno cak i sebicno ako se ide u krajnost ali kakav ih zivot tj ostra konkurencija ocekuje u 21 veku bolje da je preterano samosvesno nego nesigurno jer onda propada.Dakle ja sam za hvaljenje i sprovodim ga u neogranicenim kolicinama-naravno dodju ponekad i kritike.Ne vidim da mi se dete pokvarilo od tog silnog hvaljenja.

Moj pokojni otac mi je, još nekada davno, pre nego da zasnujem sopstvenu porodicu, dao najmudriji savet u mom životu, koji je ključ za dobro vaspitanje dece:

- ako uradi dobro, pohvali ga;

- ako uradi loše, kazni ga (naravno, kaznom koja je primerena "prekršaju") :)

Nakon onog clanka o batinjanju dece i "vaspitnim" metodama poput tajm auta, nisam zeleo ni da citam ovaj clanak.

Izvinjavam se autorki ako prethodni clanak nije njen, ali me je apstrakt neodoljivo podsetio na isti.

zaista divan clanak zadnja recenica mi je najlepsa.treba hvaliti decu ali mi se nikad ne mozemo uporedjivati sa amerika. kad su deca tamo mahom razmazena

ja kontam da je najvaznije za osobu detinstvo, znaci kako su te oblikovali, od koga si sta i koliko mogao da naucis, prati te ceo zivot kasnije, posle procitanog texta, razmisljam, covece tesko je biti dobar roditelj, a pod tim smatram, da svoje dete izgradis kao pravicnu, stalozenu samouverenu osobu, jako je tesko...i verujem da niko sa 22 godine nije u stanju da bude dobar roditelj, naravno postoje izuzetci, ali retki....da se razumemo ne znaci da ako iams 30, -automatski ces biti dobar rod....ne, samo je veca sansa da budes dobar sa 30 ,nego 20...

Divan clanak.Zaista mi je pomogo da i ohrabrio!Obicno ne hvalim svoje dete,jer smatram da ne treba preterivati u tome!Ali sad shvatam koliko je vazno hvaliti dete.Ja sam obicno sklona kritikama kada nesto e ide kako treba.Moj sin ima pet godina i ide u englesku skolu.Vec sada mora da zna da pise,cita i speluje!Zbog moje jake zelje da sve bude savrseno cesto ga vise kritikujem nego sto ga hvalim!

Nista posebno novo vec znano sve iz mnogobrojnih kniga o roditeljstvu i vaspitanju dce ali clanak je dobar zato sto bar popularise temu i mozda neki od roditelja krenu da citaju neku knjigu o odgajanju dece i vise nauce.Naravno da treba dete hvaliti mnogo manji problem je ako je dete mnogo hvaljeno nego mnogo kritikovano.Kritikovano dete je nesigurno ma kako inteligentno bilo.Hvaljeno dete moze biti previse samosvesno cak i sebicno ako se ide u krajnost ali kakav ih zivot tj ostra konkurencija ocekuje u 21 veku bolje da je preterano samosvesno nego nesigurno jer onda propada.Dakle ja sam za hvaljenje i sprovodim ga u neogranicenim kolicinama-naravno dodju ponekad i kritike.Ne vidim da mi se dete pokvarilo od tog silnog hvaljenja.

Da,tacno da treba pazljivo sa ovom vrstom vaspitnih podsticaja.

Preciznost,tacno navesti,zbog cega je dete dobilo pohvalu.Objasnjenje detetu za dobro obavljen zadatak ili zahtev odraslog.

Ne treba pohvaljivati,za svaku sitnicu i preterivati u pohvalama.Moze biti posledica,dete ce ocekivati da stalno dobija pohvale,i kada treba i kada ne.

Treba znati i dobiti objasnjenje(detaljno),i kada nije ispunilo neki zahtev ili zadatak.

Pomoci da savlada,pa pohvaliti.

Divan clanak! Samo sam htela da uvecam broj komentara ne bi li jos koji roditelj ovo procitao.

Ma da, oni su mali, ali ne i glupi! Ulovice vas u lazi ako ih hvalite na prazno, a onda ce postati jos nesigurniji pa ni pohvale vise nece vredeti, ili ce imati efekat suprotan zeljenom.

Hvala za ovakve clanke!Zaista vrede!

Dete ima zelju da bude postovano,ravnopravni clan.Zelja za isticanjem i priznanjem je stalno prisutna i skoro sve sto dete radi ili cini treba da bude priznato.

Tu teznju treba pozitivno usmeravati da se dete iskazuje i potvrdjuje ucenjem i radom.

Teznja za isticanjem,moze poprimiti negativna obelezja.Veliki broj malisana se utrkuje ko ce imati skuplje patike,veci dzeparac,voznja snaznih motora.I to je dokazivanje.Obicno su takvi neuspesni u skoli.

Da bi se pozitivno usmerila potreba za dokazivanjem,koriste se razna sredstva ,i pohvala pored mnogobrojnih.

POHVALA je znak odobravanja i isticanja onoga sto je dete uradilo.Treba ponekad pohvaliti i ono sto je dete nastojalo da uradi.Narocito neku decu treba ohrabrivati i za manji korak.Na taj nacin sticu samopouzdanje,samopostovanje sigurnost,podsticu se da naprave sledece korake,vece korake.

Posebno su vredne javne pohvale."Nas Milan je preuzeo obavezu da redovno iznosi otpatke u kontejner".Pohvale su podsticajne i vise ukoliko su bolje odmerene i date u pravo vreme.

Mada neki smatraju da pohvala nikad nije dosta,u tome se mora imati mera.

Pohvale narocito dejstvo imaju na povucenu decu,stidljivu decu,plasljivu decu."Ti to mozes,pokusaj jos jednom,jer vidi se da ces u tome uspeti":).

U poslednje vreme dosta razmisljam o tome koliko to kakvi smo zavisi od toga kakve smo imali roditelje.

Postigla sam dosta toga za svoje 23 godine, i jos uvek mi je potrebno da cujem od nekog drugog da sam sposobna, pametna, lepa itd, da bih sama mogla u to da poverujem.
Od majke sam celog zivota slusala kritike, ucila sam i dobijala petice i iz predmeta koji mi nisu bili zanimljivi, samo da bi ona bila zadovoljna, da bih cula rec pohvale.
Kako su deca nekad gladna ljubavi i tepanja i lepih reci! Ostala sam gladna do danas. I dalje se osecam kao ta devojcica koja zeli da bude najbolja zato sto misli da ce je samo tada neko voleti.
Pitam se da li sam ista u zivotu uradila zbog SEBE? I da li cu ikada steci samopouzdanje?!

Tekst je odlican. Nadam se da ce ga sto vise sadasnjih i buducih roditelja procitati, kako bi bilo sto manje dece sa pricom kao moja.

Kritikujte svoju decu kad urade nesto pogresno, ali nikako ne zaboravite da ih pohvalite za sve dobro i lepo sto urade!

Ovom clanku bih jos dodala da kao sto je dobro pohvaliti dete tako je dobro povremeno ga iskritikovati...obe stvari pomazu stvaranju unutrasnjeg kriterijuma istine. Nisam psiholog ali sa vec dosta zivotnog iskustva cesto sam nailazila na ljude potpuno nespremne da se suoce sa svojim greskama..s'obzirom da se radi o meni bliskim ljudima znam da su takvi postali zahvaljujuce neumerenom hvaljenju i nedostaku kritike.Osim ovoga , ne slazem se sa autorom kad kaze da nam nedostaje ovaj pristup, dok bi Amerikanci mogli da uspore...vecina srba deleko prevazilazi amerikance po narcisoidnosti.

Moj pokojni otac mi je, još nekada davno, pre nego da zasnujem sopstvenu porodicu, dao najmudriji savet u mom životu, koji je ključ za dobro vaspitanje dece:

- ako uradi dobro, pohvali ga;

- ako uradi loše, kazni ga (naravno, kaznom koja je primerena "prekršaju") :)

Nakon onog clanka o batinjanju dece i "vaspitnim" metodama poput tajm auta, nisam zeleo ni da citam ovaj clanak.

Izvinjavam se autorki ako prethodni clanak nije njen, ali me je apstrakt neodoljivo podsetio na isti.

zaista divan clanak zadnja recenica mi je najlepsa.treba hvaliti decu ali mi se nikad ne mozemo uporedjivati sa amerika. kad su deca tamo mahom razmazena

Razmazenost i samozivost dece u SAD nikako ne pociva na preteranim roditeljskim pohvalama vec na velikom opste-drustvenom pritisku da se mora biti pobednik, tj. najbolji. Pa ljudi od malena rezvijaju osobine slicne onima koje se mogu videti u reality programima tipa Veliki Brat, gde se do pobede moze doci samo izbacivanjem svih drugih [=protivnika] iz igre. U te osobine spadaju samozivost, veciti samo-marketing, okrutnost prema slabijima, lojalnost jedino sopstvenom dobitku. No to je vec neka druga tema ...

Bravo za glavnu poruku u clanku. Slazem se da decu treba i bezuslovno voleti i konstruktivno hvaliti. A kad se ubaci i konstruktivna kritika u taj recept - kao roditelji pruzamo najbolje sto mozemo u izgradnji samopouzdanih, zrelih licnosti.

Isto tako nije na odmet pohvaliti i njihove drugare iz vrtica ili skole za kreativan crtez, za dobro isprican vic, za peticu iz matematike, za lepe manire. Tako nasa deca uce da svaki trud, svaki uspesno resen problem, svaka kreativnost mogu biti nagradjeni. Uce i da sami pohvale druge.

Uopste verujem da treba vise svoja cula da naostrimo na pozitivne osobine i dela svih oko nas i na iste javno ukazemo. Tako se stvara i samopouzdanije i pozitivnije drustvo. No, i to je neka druga tema ...