Da li se genije rađa ili stvara?

К.Г. Јунг је писао да је основни услов за подстицање генијалних визијā фрустрација ружном и приземном стварношћу. За стваралаштво је потребно не само живети у песимистичном и ружном свету, већ и истински се идентификовати са његовим палим стањем, боловати због њега, гадити се сопствене перспективе у окружености таквом стварношћу. У тим условима, стваралац у себи побуђује трансцендентну визију лепог света, као противтежу. То је јако лепо дефинисао Фридрих Шилер:

“У ствари, мора нас наводити на размишљање то што човек готово у свакој историјској епоси у којој цветају уметности и влада укус налази да је човечанство пало”.

Можда се потребом за песимистичном стварношћу као нужном противтежом стваралаштва дâ објаснити зашто је српска епска народна поезија од стране немачких романтичара хваљена као једно од најузвишенијих културних наслеђа Европе: њу је стварао обичан народ, директно описујући своју угњетеност, беду и безнађе. Али је утолико за још веће чуђење то да људи у данашњој Србији, иако су једнако свесни очајног стања у друштву и систему у којима су заточени, више не осећају никакву потребу за естетиком и стваралаштвом. Ако је генијалност производ бунта, да ли одсуство стваралаца у Србији симболизује чињеницу да смо ми ипак задовољни целим овим стањем, бар утолико што немамо видну амбицију да га преуредимо?

Naravno da su rad i vežba jako bitni ,bez njih nema ničega. Ali bez talenta mislim da je sve džabe takodje.

Problem sa tom idejom je u prvi plan stavlja pozitivne dokaze, a skoro ignoriše negativne. Primer ovog psihologa je odličan, ali mi se nekako čini da postoji mnogo više očeva koji su pokušavali da od svoje dece naprave genijalce ali im to nije uspelo. Samo što za njih niko nije čuo.

Salvador Dali jednom je rekao da je ključ uspeha u životu 95% rada i upornosti sa jedne strane, i 5% talenta sa druge...

Treba prvo definisati sta je genije.
Poznajem coveka, ciji roditelji tvrde da je propricao sa godinu dana, da je citao i racunao sa 3 godine. Ona sada, kao zreo covek govori 3-4 jezika, clan je Mense, i kada se prica sa njim oseca se ta neka genijalnost, jednostvano, sve zna, sve pamti (i bitno i nebitno),u sve razueme, ucestovao je na kvizovim cak i pobedjivao.
Ali kad se pogleda njegov zivot, one je sasvim prosecan, zavrsio je ETF, zaposlio se, ozenio, ima decu, zivi kao vecina ostalih smrtnika.
Poenta je, da osim nesto novca sa kvizova, sto je uzeo na tu svoju genijalnost, on nicim nije zaduzio ni grad, ni drzavu, ni covenacnstvo da bi ga neko nazvao genijem.
Dakle, po meni genijalnost nije samo vrhunska inteligencija, dar ili talenat, takvih ima monogo na svetu, vec je potrebno da taj neko nadareni ucini nesto po cemu ce ga ceo svet pamtiti.

Zanimljiv clanak.
Voleo bih da je vise ovako informativnih clanaka medju vestima.

Genije u nekome ne moze da dodje do izrazaja bez rada i truda!

To uopšte nije tačno. Imao je muziku u glavi,apsolutan sluh. Dakle ne možete od netalentovanog deteta stvarati genija. Naravno da je Leopold njegov otac "izoštrio" taj zlatni mač. Dakle zlatni ne gvozdeni. Ali svakako da Mocart nije imao urodjeni talenat Leopold ne bi imao sa čim da radi. Federera i Mocarta je suvišno porediti. Zato što je muzičko stvaralaštvo kompozitora van svakog poredjenja. Ko se bavi klasičnom muzikom znaće i čemu govorim. Federera u Pelea svakako da.

Hard work beats talent if talent doesnt work hard.

Problem sa tom idejom je u prvi plan stavlja pozitivne dokaze, a skoro ignoriše negativne. Primer ovog psihologa je odličan, ali mi se nekako čini da postoji mnogo više očeva koji su pokušavali da od svoje dece naprave genijalce ali im to nije uspelo. Samo što za njih niko nije čuo.
(kile, 10. decembar 2017 20:34)
ne znam da li si u pravu, ja mislim da jesi, ali to je, mislim na ove koji su uspeli, zbog naseg interesovanja za uspeh, a ne za neuspeh. ima na hiljade ljudi koji su reskirali na berzi ili na bilo cemo, ali od tih hiljadu, ako je uspeo, jedan, onda mi citamo o tome, a ne o onih 999. konkretno ovde kod mene je jedan postao bogat jer je prodao stan nakon rata i upustio se u jedan biznis. sada je milioner, i za njega znamo svi. a koliko je njih prodalo stan zbog istog razloga i onda su propali, a mi ne cujemo za njih. mi citamo o nekom ko je dobio na lotou milion, a ne citamo o onih 10 miliona koji su igrali i nisu nista dobili.

Probajte, potrudite se i uložite sve svoje resurse da naučite vaše dete da svira sa 4 godine kao Mocart i da komponuje kao on. Nemoguće!!!! Nek je potekao u ne znam kakvoj umetnickoj i muzičkoj porodici. Drugo je postizanje izuzetnuh rezultata, ali za ingenioznost je potreban bozji dar, to ne moze da se nauci i da se postigne napornim radom, jer bi imali do sada po tom principu 100ak Mocarta, a realnost nas demantuje da ih nemamo, tako da teorija nije tačna. Ostali dati primeri govore u prilog temeljnom i upornom studioznom radu, ali nikako ne o talentovanim ljudima

U tekstu sve objasnje znam npr.da Messijev otac kao i Peleov su samo o fudbalu pricali. Nista ih drugo nije zanimalo. E sad talenat...dete koje voli matematiku ivise je vezba. Nema onoga ko nesto ne voli a uporno to radi

Ovo je potpuno tačno. Pročitajte The Talent Code, Danijela Kojla. Sve objašnjeno, sa naučnom podlogom. Šteta što ova knjiga nije prevedena kod nas. Genije se stvara, uz nekoliko bitnih uslova, ali se stvara

Samo za umetnost potrebna je nadarenost, ali samo za vrhunsku umetnost. Za ovu nevrhunsku, ne treba. Za neumetnicka zanimanja potrebna je posvecenost. Stvar stvaralastva, stvar je koncentracije.

Radja.

Kakav crni naporan rad da bi se komponovali Turski marš, Mala noćna muzika, Čarobna frula, Simfonija br. 40, Elvira Madigan, Figarova ženidba, Rekvijem... Ovde se radi o čistom i nepatvorenom geniju kakav se retko više rađa, bar što se muzike tiče.

Rađa naravno.

ljudi se razlikuju, cak i kad imaju istog oca i majku.
Danas misle da to ima nekakve veze sa paradajzom koji jede.
To nije tacno.

I jedno i drugo..

Genij se rađa, ili bolje reći rađa se dijete sa predispozicijama da postane genij. Ako se rodi u poticajnoj okolini i ako se s vanserijskim talentom kvalitetno radi taj talent će sigurno jednog dana biti genij. Bez talenta se ne moze postati genij. Talent je uvjet da bi se postalo genij ali bez rada ne će biti genijalnog uspjeha.

Jedno je sigurno - genije ne umire. :)

ovde su uzrok i posledica izmesani. Da, radili su intenzivno sa njima od rodjenja, ali su se bavili vec tom delatnoscu (recimo muzika) sto ce reci da je ocigledan uticaj gena, tj. talenta. Ako roditelji nemaju gen za muziku pitanje je koliko ce naporan rad pomoci da se razviju U GENIJA (u solidnog muzicara, mozda)

RADJA. EVO JA RADIM KAO KONJ 19 SATI DNEVNO I KLAVIR ME UOPSTE NE VUCE

Interesantno je kako 99.8% prosečnih definiše genija, kao skup svega onoga što oni neće nikada biti jer se nisu rodili sa predispozicijama tj. nisu im zvezde bile naklonjene.
Tako ćete čuti viskoko školovanih i specijalizovanih stručnjaka (koji su i pored toga bili i ostali ograničeni) da je talenat samo mit i da ne postoji, dok oko njih žive genijalci kamuflirani kao obični ljudi koji nisu ostvarili velike poslovne ili materijalne uspe jer to nisu ni želeli, a to upravo ono kako "prosek" definiše ono što nema.
Osoba rođena kao talentovana, inteligentna i sl. obično traži najlakši put da uživa u životu i talentu sa minimalnim naprezanjem, izbegava potrebu za samo dokazivanjem jer je svestan sebe i smisla prolaznosti života, a samim time ne gradi velike karijere, zgrće pare i troši se na ovozemaljske kvazi gluposti. Radi ono što voli koliko i kako želi sa dovoljno truda i žara da bude tačno ono što i koliko želi da bude, a to "prosek" ne razume.
Tek po neko rođen sa darom i bez jasne samo svesti pod pritiskom okruženja pokaže svoje prave sposobnosti u punom sjaju, ali osim divljenja dobija neminovno prezir i ostaje sam i ne prihvačen od većine, a što je siguran put ka ličnoj nesreći.
Stoga ne procenjujte genijalce po svojim vizijama i merilima, jer ih nikada nećete moći ni delićem svoje svesti shvatiti na vašu žalost i njihovu sreću.

Odlican tekst.

Ja za to uzimam primer košarkaša Karija. Čovek je rođen svakako sa talentom, ali 90% onoga što je on sada je čist rad, posvećenost, volja, želja i ambicija. Svako može uraditi u životu sve što poželi ako ima ovo gore iznad navedeno. Samo je bitno grubo prepoznati u čemu ste dobri. Ako imate talenta za crtanje npr. samo se fokusirajte na to i nebo je granica.

Kako moze da se stvori ako se nije ni rodio???

Ne znaju sta da rade sa nadarenom decom.
Ili bilo sta sto ne spada u burazeresko-porodicni biznis.

Genije se radja. Mesi logican primer

Rađa

Niko da pomene kako se Mocart propio i u dugovima zavrsio u 37-oj godini u grupnoj grobnici sa prosjacima i beskucnicima, te mu se danas ni grob ne zna, iako je ostavio preko znanih 600 kompozicija.

Prvo se radja a zatim se stvara.

Ja bih da pjevam kao slavuj ali nema sanse. Nije mi dato. imam utisak da tvrdnjom da je to sve samo rad, autor zeli sebe da postavi na nivo genija i zakljuci da i on, a i svako to isto moze samo da se potrudio. e pa nije bas tako. Rad je bitan, ali odlucujuca cinjenica je da geniji vape za radom. Oni imaju potrbu da rade to u cemu su vec bogom dano genijalni. matematicar genije obozava brojeve. netalentovano dijete mozes muciti da savlada ali ne i da postane genijalac.

Jedan od najboljih tekstova na b92 u zadnjih par godina

Nešto drugačija verzija famozne nature versus nurture debate...
Potencijalno su svi ljudi geniuses (uz krajnje opravdan izuzetak ljudi s mentalnim i poremećajima u razvoju; mada se i među njima mogu javiti geniji tzv. idiot savants - savant syndrome). Doduše, okruženje umnogome utiče na to hoće li neko svoj potencijal i ostvariti. Pristup kvalitetnom obrazovanju, kvalitetnoj literaturi, učilima i slično, može dosta pomoći. Isaac Newton bi bio dobar primer za to. Ili Mozart. Ali - a radi se o jednom zaista bitnom ali - za razvoj genija, formalno obrazovanje nipošto nije presudno. Formal education does not a genius make... Michael Faraday, Terry Pratchett, Gottfried Leibniz, Srinivasa Ramanujan, Frank Lloyd Wright, Konstantin Tsiolkovsky i mnogi, mnogi drugi su ili u potpunosti bili bez formalnog obrazovanja, ili su bili bez formalnog obrazovanja relevantnog za ono čime su se bavili. Ovo bi, doduše, značilo da nature strana debate odnosi prevagu - tj. da se genije rađa - ali baš i nije tako. Previše je primera tzv. child prodigies koji nikada nisu realizovali svoj potencijal.
Valjalo bi se dotaći i najveće pretnje za razvoj genija - overly ambitious roditelja...

Da li se genije rađa ili stvara? Maybe a bit of both...

Odgovor na ovo pitanje je isto kao kada bismo pitali nekoga da li se lep čovek rađa ili napornim radom postaje lep. Odgovor je ovo prvo jer koliko god radili na sebi i imali plastičnih operacija nikada nećete postići onog ko se rodio lep, ili stekao to genetski. To isto važi i za genije..

Genije moze da se stvori samo u oblastima koje nisu dostupne, odnosno kojima se vecina ne bavi, poput ozbiljne muzike, tenisa, saha... Neka ti isti pokusaju da naprave vrhunskog fudbalera, kosarkasa, pisca, programera.... Garantujem da je tenis svima dostupan kao fudbal, od danasnjih prvih 100, tamo ne bi bilo vise od 20

To da je neko nesto poceo sa 4 godine je smesno. Naravno da je otac podrzao sina. Mnogo danasnje svetske muzike zasnovano na plagijatu delova ili fragmenata Mocartove muzike i muzike ostalih klasika.

Genije je onaj ciji se uticaj na covecanstvo meri ogromnim korakom koji je napravljen za njegova zivota i rada.Takvih je malo u ljudskoj istoriji i siguran sam da su takvi i rodjeni, a intelekt ih je nezadrzivo vodio, uz povoljne okolnosti (koje verovatno nisu slucajnost), da sve sto treba i ostvare. Povoljnre okolnosti i pojava genijalnosti su na filmu najuspesnije prikazani uvodjenjem crnih monolita u Odiseji 2001,kojima se pravi alegorija na bozanski i/ili vanzemaljski upliv u tok ljudske istorije.

Genije se DOPUSTA.

KAKAV JE GENIJE OVAJ STO JE IZJAVIO IZCESNU MISAO
JESTE ON JE NAPORNO RADIO OD RODJENJA
PA JE SA 4 GODINE SVIRAO KLAVIR A SA 12 NAPISAO OPERU
JA SA 4 NISAM ZNALA IME SVOJE
A SA 12 NISAM NI NOTE
LIK JE LJUBOMORAN NA NAJVECI DAR OVOM SVETU

Ko je radio sa Nikolom Teslom?
@ (Natalija, 11. decembar 2017 03:15)

Teslin otac je bio pravoslavni sveštenik i vrlo obrazovan čovek. Učio je Teslu nezavisnom, slobodnom i kritičkom posmatranju i razmišljanju o pojavama oko nas. Ovakvog nekakvog roditelja ili rođaka, ili kasnije učitelja, imao je skoro svaki čovek koji se posvetio prirodnim naukama.

@Rađa
(iv, 10. decembar 2017 21:53)

Kukoč! :-D

dovoljno je samo da ode neka vazna zica i eto odmah kratkog spoja,moze da se rodi a ne mora,nisu retki ni slucajevi gde su tipovi otkacili pod stare dane i napravili ozbiljnih problema;)

I jedno i drugo.

Svasta, onda bi i onaj ko nema uopste sluha napornim vezbanjem dobio sluh. Nema sanse... Moja majka fenomenalno pise i nikada me tome nije ucila, ja sam talenat nasledila od nje. Cela porodica ima taj talenat. Geni se prenose isto kao sto fizicki licimo na svoje roditelje, tako dobijamo i odredjene osobine. Naporan rad ima efekta ako vec imas talenat i bavis se mnogo onim sto volis. Uspeh u tom slucaju ne moze da izostane.

Vrlo mnogo u postanku velikih stvaralaca zavisi od njihovog stava prema okolini. Ko od malena prihvati stav radoznalosti, ushićenosti, fasciniranosti, udivljenosti, potrebe za saznavanjem, objašnjavanjem, odgovorima i razumevanjima, kao i stalnog preispitivanja, proveravanja i kontempliranja, taj je na dobrom putu. Takvi menjaju svet. Suprotnost ovome je letargičnost, nezainteresovanost, odustajanje od postavljanja pitanja i mirenje sa stanjem i okolnostima. Kakvom stavu će se dete opredeliti zavisi najviše od nekih sitnih, teško opažljivih upliva na malu psihu, nevezanih za vaspitanje. Vaspitanjem se taj stav najčešće i ne prepoznaje pa se nehotice ili stimuliše ili potiskuje. Otuda dva deteta od istih roditelja, sasvim različiti.

Malo je glupo poredjenje, jer uopste nije na istom nivou, ali moram navesti ovaj primer. Igrao sam folklor bas dugo (i sada povremeno kao veteran) i mogu reci da smo jedan moj drug i ja bas bili talentovani i dobri sluhisti, a jedan nas drug je u pocetku bio nikakav igrac, dve leve noge, antisluhista i antiritmicar, ali je uz mnogo vise truda nego nas dvojica dostigao isti nivo. Ono sto smo mi uspevali bez po muke, on je postizao sa mnogo vise truda. Na kraju je rezultat bio isti. Zato mislim da je talenat presudan, ali da veliki trud takodje moze doneti velike rezultate. Nekome odgovara jedan pristup, a drugome drugi.

Otkud ja i milijarde drugih mozemo znati sta je potrebno za stvaranje Turskog marsa, Male nocne muzike, Pete simfonije ... Nase je da uzivamo, ko sam ja da ocenjujem Mocarta ?!

Talenat bez rada je isto kao i nemati talenat. A rad bez talenta ne moze da ga nadomesti.

Urodjeni talenat, odnosno njegovo nepostojanje, je samo izgovor i nista vise. Ja licno verujem da se covek ne radja ni sa cim. Njegov karakter, licnost, osobine i sve ostalo sto se precesto pripisuje sudbini u startu ne postoje. Zdrav covek je u startu beo papir po kojem roditelji, okolina i iskustva pisu i ostavljaju tragove u najranijem detinjstvu, do neke 6-7 godine. Problem pojedinca je sto u tom ranom, i apsolutno kljucnom periodu on ne moze da utice na vecinu stvari, ako uopste i moze na bilo sta. U trenutku kada postane potpuno svestan sebe on moze malo sta da promeni, jer su tada mnogi njegovi aspekti vec formirani i vrlo tesko se menjaju. Isto tako genijalnost smatram samo posledicom vise fantasticnih okolnosti na koje se uglavnom moglo,a ponekad i nije moglo uticati, koje su dovele do formiranja "talenta", odnosno skupa pozitivnih osobina koje pojedincu omogucavaju lakse snalazenje u bilo cemu. Svi mi na kraju zavrsimo kao talenti i anti-talenti za razne stvari u zavisnosti kakav nam je put bio, a ne zbog nekih polozaja zvezda... Poenta je da su sve stvari promenjive, roditelji nisu tu samo da naprave dete, vec da u kljucnom periodu razvitka deteta uticu sto je moguce vise na njegov put i formiranje kao licnost. Kasnije kad to dete odraste, ono ce preuzeti stvar u svoje ruke i dalje pisati po onom prethodno spomenutom "papiru" ali tu je sad vec svasta ispisano, i iako se uz dosta truda moze stosta prepraviti, ipak se malo stvari mogu potpuno obrisati i zameniti :)

@ shohaku
Svako ko ima decu zna da to nije tacno. Imam dvoje dece, sad su vec punoletni, ali kada su imali 3 i 5 godina, isti zivotni uslovi, nikada decu nismo forsirali za bilo sta, potpuno slobodno vaspitanje jasno se videlo cak i u tom uzrastu da je starije dete totalni antisluhista a mladje je znalo da ponovi bez problema neku melodiju, jako rano je poceo pokazivati interes za melodiju, zvuk, tako da smo ga upisali u muzicku skolu na nagovor vaspitacica koje su primetile taj talenat. Sad osvaja medalje i to ce biti njegov zivotni poziv. Starije dete je super matematicar, logicar, ima dve lepe ruke i noge, isao je na sport ali ga totalno to ne zanima pa nismo nista forsirali. Znaci da se svi mi radjamo sa nekim predispozicijama, talentima . Da li cemo uspeh postici zavisi i od talenta i od rada ali i od srece cini mi se najvise u danasnje vreme. Mora vise toga da se poklopi. Zato ako neko postigne uspeh ne znaci da je jako talentovan ili da je bio vredan , i da neko nije talentovan ili nije bio vredan ako ne postigne veliki uspeh.

Suludo je misliti da nije talenat glavni uzrok toga sto je neko uspeo da napise odlicnu operu sa 12 godina. Deca od 12 godina koja nisu talentovana nemaju pojam o muzici a kamoli komponovanju.

Radja se, ali se njime treba baviti. Mozart je imao oca muzicara koji ga je naucio od malih nogu osnove muzike. Kasnije je prevazisao oca. Sto ranije prepoznati talenat i poceti.

Salvador Dali jednom je rekao da je ključ uspeha u životu 95% rada i upornosti sa jedne strane, i 5% talenta sa druge...
(Rđavom kupcu i dlaka smeta, 10. decembar 2017 20:18)

Apsolutno tacno. Muzicar sam, umetnik ne svadbarski muzikant. Imao sam u klasi momke koji su imali oogroman talenat, ali nisu uspeli da dostignu visinu koju zasluzuju talentom. Imao sam i momke koji su bili manje talentovani, ali su vezbali po dvadeset sati dnevno. Ovi drugi su mnogo uspesniji kasnije bili...

Rađa bre!

U cemu je eazlika izmedju svodnika i ovih roditelja. dijete nema ni igru ni pravo izbora. zivi zivot koji mu je netalentovani rositelj postavio.

Džoni

prema tom Jungovom, Balkan bi bio prepun genijalaca, a na zalost,nije. Malo je Tesla, Pupina i Djokovica!

Ma dajte pa vecina dece od 3-4 godine ne zna ni kad su glani a kamoli da se prihvate violine i klavira.

Imam cetvoro dece. Radja se. Njsmo tabula raze, svako od nas sam sobom na svet donosi mnogo vise nego sto mislimo.

Talenat bez rada ne ide, bar ne do granica genijalnosti.

Konacno da i kod nas pocne da se pise na ovu temu. U posednjih 20 godina bilo je dosta studija o problemu "genija" i problemu "eksperta". Ni delic toga nije prenet u ovom clanku, a vrlo je korisno to sve znati. Evo nekoliko korisnih misli:
1) Kada je u pitanju RAD (vezbanje), onda je bitno da to nije bilo kakav rad, vec SVRSISHODAN RAD/VEZBANJE (nemam bolji prevod za sada). To znaci da vam je trener (muzicaru, sportisti, itd) vec odlicna poznavala oblasti, da moze da proceni nivo vase sposobnosti i da vam zadaje vezbanja koja su tik iznad vase trenutnog nivo. Tako se svrsishodno vezba. Npr, da li bi Teodor von Burg osvoji 6 medalja na MMO da nije imao za trenera profesora sa Matematickog fakulteta koji je i sam bio na MMO.
2) Mocartov zivot je vise izucavan nego sto se ovde opisuje. Otac mu je bio vrstan muzicki pedagog i napisao je tada najpoznatiju knjigu za poducavanje dece violini. Prvo je radio na Mocartovoj starijoj sestri ali ona nije postala tako uspesna. Naucnici misle da je otac u stvari "pekao zanat" trenera na njoj. Kada se usavrsio, poceo je da poducava Mocarata. Mocartova dela (kompozicije) iz detinjstva nisu mnogo originalna, vec su mesavina drugih vec postojecih dela (kompozicija). Ocigledno je bio u procesu ucenja. Do prvog znacajnog i vrednog originalnog dela trebalo mu je oko 14 000 sati rada (~14 godina rada).
3) Naucnici koji se bave ovim problemom smatraju da obicno treba oko 10 000 sati SVRSISHODNOG VEZBANJA da bi se postigao svestski uspeh.

@ Moje misljenje!
zavisi,na kojem polju,nekad je dovoljna "samo" duboka potreba
za nekom spoznajom,koja coveka navodi na pravi put,sve ostalo
je vec tu,samo treba imati otvoren um?

Rad, rad i sano rad. Primer Federer. Mnogi ga smatraju genijem, a nemaju pojma da trenira više od Rafe i Noleta zajedno.

Dzordan,Federer,Mesi,Ronaldonjo - Bozji dar imaju i to je to
Ronaldo , Kari i ostali igraci - svojim radom su tu gde jesu, ali fali im to nesto sto ih razlikuje od gore navedenih
Vrhunski lekari , advokati, inzenjeri, cist rad je potreban tako da genije se radja a radom se nadogradi i to je to

Prvo radja a onda stvara. Najpre talenat a onda zaista naporan rad, strast i trud. Zanimljivo je da nas narod tako malo veruje u "moc" ovog drugog, a ono sto je ziva istina je da ce vredniji u nekom momentu "pobediti" talentovanijeg od sebe.

Mnogi pominju Teslu. Teslin otac je bio obrazovan, Tesla je zavrsio univerzitet, govorio jezike, praksu sticao u najpropulzivnijoj industriji tog doba-americkoj, radio u prvon NAUCNOM institutu kod coveka koji je izmislio NAUCNE INSTITUTE, bio osposobjen da se osloni na kompletnu nauku.
Nije to sto je uradio doslo samo po sebi ni samo od sebe.
A opet, cini mi se, da nije poznavao Maksvelov rad koji je bio zaokruzen u njegovi vreme a cije bi ga poznavanje usmerilo i sprecilo da luta u delu karijere posle patentiranja sistema sa polifaznim strujama.

Naravno da je bio genije i upravo to je ono sto izdvaja od mnostva talentovanih i vrednih,kakav je recimo bio njegov otac i mnogi drugi. Da, genijalnost postoji, samo je retka

Mozda sa 5 godina nije mozart pisao kompoziceje nego njegov otac!!!

Ako pitaš ideološki opsednute individue koje nažalost i imaju moć, onda se stvara!

Uzmeš samo šaku dolara i krkaš suplemente, razne hemije, elektrošokove i sl. i praviš svaršeno biće... a naravno dobiješ frankejštajna.

Ako pitaš proste ljude, nezagađene ambicijom i strastima oni će vam reći recimo: Rodi se nadahnuto dete i darovano dete, i bude stolar... i potom meriš epohu VREMENA, i ovog smrtnog života na deo pre Njega i posle Njega.

Tu je suštisnka razlika zapadnog i istočnog uma!

Ukratko, genije se gaji.

Za maksimalno 10 do 20 godina, imaćemo vanzemaljsku inteligenciju nedostižnu ljudskoj vrsti, u vidu veštačke inteligencije za različite sfere ljudske kreativnosti.

Veštačka inteligencija će da se nauči u roku od jednog sata svemu postojećem na ovoj planeti iz te oblasti i početi da prevazilazi sve ljudsko kreativno kreirano. Muzika, nauka, film, samo navedi šta. Kao avion i čovek.

Kako je nestao genije

Definicija genija je kad iz ničega napraviš nešto sasvm novo nikada viđeno do tada. Mocart ne može da bude genije jer nije izmislio muziku, note, oktave vec ih je samo na genijalan način kombinovao i svaka mu čast na tome! Gete nije izmislio jezik, sliva, reči ali ih je genijalno kombinovao! Takođe diskutabilno je proglasiti da Vinčija, Teslu, Njutna, Anštajna da su genija mada su izmislili nešto što do tada nije postojalo, kombinujući poznato u sasvim nov proizvod! Za šah, fudbal, tenis, košarku kao i sport u opšte, ne bih ni komentarisao jer bi poređenje sa gore navedenim bilo krajnje bezobrazno i presmešno.

Dzaba mu trud i talent kad nikad nije probao mozart kugle...

Sudbina.Nesto te vuce, ide ti.Mnogo radis i eto...

@Џони
"Али је утолико за још веће чуђење то да људи у данашњој Србији, иако су једнако свесни очајног стања у друштву и систему у којима су заточени, више не осећају никакву потребу за естетиком и стваралаштвом. Ако је генијалност производ бунта, да ли одсуство стваралаца у Србији симболизује чињеницу да смо ми ипак задовољни целим овим стањем, бар утолико што немамо видну амбицију да га преуредимо?"

Не слажем се са овим. Данашња Србија (а и шире) оличење је херметичног система негативне селекције. Талентовани, способни, стваралачки потентни људи засигурно би релативно брзо променили систем, а актуелна квази-елита нестала би са сцене и постала предмет историјско-социолошких анализа.

Sve se postaje od malih nogu, ne može svako postati genijalac, ali mogu mnogi postati pametniji i bolji u svemu nego inače. Decu ne treba forsirati, ali već od godinu dana možete da ih učite mnoge stvari koje će kasnije mnogo lakše da savladju. Može se reći da su 90% dece genijalci, ali rad sa nijma u porodici i školi koji je na lošem nivou dovodi do toga da deca postaju zatupljena. Mi ih ustvari razmazimo, učimo ih nasilju, da psuju, da se vulgarno i nepristojno ponašaju, da ne pričamo o medijima kojim su izložena svakavim materijalima.

Dođem da čitam komentare, Džoni me natera da izvadim rečnik

Bez talenta i dara ništa.

Imate izvrsnu knjigu na tu temu “Mit o talentu” koja je prevedena na naš jezik.

Mislim da je najbolje objasnjenje i odgovor na ovo pitanje - "Rad pobedjuje talenat svaki put kada talenat ne radi dovoljno." Licno, od malih nogu sam isao na skolska takmicenja, pobedjivao na regionalnim i republickim takmicenjima iz biologije, istorije, matematike, engleskog jezika, hemije, geografije, i u sportovima takodje. Nakon zavrsetka osnovne i srednje skole, upisao sam medicinu, i ne ide bas nesto posebno. Nekako sam izgubio elan uvidevsi da vecinu mojih kolega zanima samo finansijski aspekt i to socijalno uvazavanje kod ljudi kada kazes da posedujes prefiks Dr .

Ko je radio sa Nikolom Teslom?

Zavisi. Na primer, Ilija Najdoski se stvara. Dejo Savicevic se radja.

@ Kraj_genija_alien_ai

macku o rep,ta tzv. vestacka inteligencija moze samo da raspolaze sa coveku vec poznatim znanjem,istini za volju,to malo struje,par zica i cipova je sigurno dovoljno da ona danas sutra izvede neke radnje i na svoju ruku,al' to ne znaci ujedno da one imaju smisla,,

Мали људи проучавају,не велике, него највеће, у болесној жељи да их копирају. Постаје дегутантно.

Ceo život sam smatrana genijem; na psihološkom testu pre škole (a još sam krenula godinu ranije) su rekli da u karijeri dugoj 20 godina nisu videli tako pametno dete, u školi sam bez problema bila najbolja, imam doktorat u oblasti teorijske matematike i puno naučnih radova... ALI, otac me je forsirao da učim od kad znam za sebe. Nisam se igrala sa 3-4 godine, već sam radila matematiku. Jeste mi bilo zanimljivo, ali mislim da bi svakom detetu bilo zanimljivo ako se na pravi način predstavi. I onda kad sam krenula u školu naravno da sam smatrana za genija i da nisam ni morala da se trudim da budem najbolja. Tako da ipak mislim da je intenzivan rad u ranom detinjstvu ključ "genijalnosti". Sa mojom starijom sestrom otac nije pokušavao sličan eksperiment i ona je jedva osnovnu završila... E sad, treba ipak veći uzorak i detaljnije istraživanje da bi nešto moglo da se tvrdi.

svirao klavir i konponirao sa 12 godina pa da samo trud i rad nista od talenata itd.

Genije se radja kao i svi pojedinci sa svojim karakteristikama.

Radja

Da bi se došlo do otkrića u bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti, potreban je rad čitavih generacija, tokom vekova. Tu evoluciju internet nam danas trenutno daje kada je u pitanju, recimo, evolucija muzičkih ideja, a nažalost ne i naučnih. Ko, dakle, ima imalo smisla za muziku, uz pomoć interneta će se veoma brzo uveriti u netačnost uvreženog mišljenja da, maltene, niko i ništa ne prethodi velikom Mocartu, geniju sa apsolutnim muzičkim sluhom, maestru još od ranog detinjstva; da nije bilo niza prethodnika, sinova Johana Sebastijana Baha, posebno "londonskog Baha"(Johan Kristijan), zatim Vanhal, Ditersdorf, Andrea Luchesi, Dušek, Stamic, Gretri, Gosek, Sakini, Misliveček, Gluk, Salijeri, Hajdn..., pa i sam otac, Leopold Mocart (bio kompozitor) ne bi, potom, bilo ni njega.

Hvala bogu, normalan tekst sa zanimljivim sadrzajem

Kad prosečna osoba procenjuje genija obično strada ovaj drugi. :) Mocart i Bah su nešto što se verovatno neće ponoviti... Dovoljno je bilo da je napisao samo Rekvijem i Figara

Rekao bih da je ovo pokušaj mediokriteta da termin genije objasnim nečim što je njemu blisko. Ali to je uzaludan pokušaj... Kao porediti ono što je sklepao čovek da bi u njemu leteo, avion i ptice kojima je priroda dala da lete. Mi letenje nikada nećemo spoznati na način na koji ga ptice doživljavaju. Mi možemo to samo da imitiramo u izvesnoj meri. Tako da prosečan čovek može kroz rad da unapredi svoj karakter i proširi svoje vidike, ali ne može da posmatra problem i vidi njegovo rešenje na način na koji to radi genije. Naposletku, uporedićemo Teslu i Edisona. Tesla nije imao podsticajno okruženje, nije ga imao ni Edison. Upornost je vodila i jednog i drugog ka uspehu. Ali dok je Tesla džinovskim skokovima preskakao probleme odmah shvatajući suštinu problema i njegovo rešenje, Edison je napredovao sitnim koracima često se vraćajući unazad. Da bi došao do svog najvećeg izuma električne sijalice trebalo mu je 10 000 pokušaja. Ako bi uspeh definisali upornošću i radom, onda su Tesla i Edison geniji. Ali niko nije lud da to kaže, jer su svi Edisonovi pronalasci prevaziđeni dok za dobar deo Tesline zaostavštine tek će nauka budućnosti integrisati u svakodnevnicu. Još nešto, otac sestara Polgar nije ništa dokazao. Njegove ćerke nisu čak ni postigle ciljeve koje su same sebi postavile, Judit Polgar je pobeđivala sve muške velemajstore ali nikad nije bila bolje plasirana od 8 mesta svetske rang liste. Međutim, baš u šahu imamo suprotan primer. Norvežanin Karlsen sa samo 23god je postao svetski šahovski šampion. Za razliku od Judit Polgar koja je upamtila nebrojeno mnogo partija pa igra mehanički, Karlsen igra inovativno sa nikad dotad viđenim kombinacijama. I ko je tu sad genije..?

Dve stvari su potrebne. 1. Talenat sa kojim se radja. 2. Sreca da se rodi u takvim okolnostima koje omogucavaju da se talanat iskoristi.

Naporan rad. A nije na odmet ako imas madjarska korijena.

Zavisi gde je rodjen a naravno i naporan rad.

.. ja sam se rodio takav... a stvorio me ćaća!

Sticanje i odgajanje slobodnog, nesputanog, smelog i lepršavog DUHA je najvažnije. To je neophodni preduslov da čovek postane kreativan. Primer Ervina Šredingera: sasvim neočekivano i bez osnova pretpostavio je da je elektron talas, i podvrgao njegovo ponašanje poznatim talasnim jednačinama. I... pokazalo se odlično eksperimentalno poklapanje. Pronađena je jedna od najvažnijih jednačina atomske fizike. Ali, DA NIJE IMAO TAKAV DUH, u odlučnom trenutku ne bi mu palo na pamet da pretpostavi to što je pretpostavio.

tesla je npr primer genija

Dzoni, jedan od najboljih kom3ntara koje sam duuugo procitao.

Bravo za citat!!

Stvara. Stavite dete Ajnstanjna i Marije Kiri u cetiri zida. Dajte mu samo da jede i pije. Dete ce posle samo par meseci postati retardirano, nesposobno da bilo sta radi. Nece znati ni da govori. I to zauvek...

Talenat je dar koji cuci u nama, koji ceka da bude otkriven,kao i svaki rudnik bogat zlatom podlozan je kopanju,neki kopaju plitko,a neki do duboko u dno,kome se kraja ne vidi...genijalnost cuci bas u tome,u slobodi da kopate beskarajno i da stvarate ono sto zamislite!

Treba takodje spomenuti malu Almu Dojčer. Sa 8 godina je komponovala operu.

Leopold je isto radio s oba svoja deteta. Zašto Nanerl nije postigla genijalnost Volfganga?
Natavno da je rad presudan, ali je za izuzetnost potrebno još nešto, da li talenat, ili neki momenat sreće, ne znam.
Gledala sam jednom emisiju o 'stvaranju genija', prićali su i sa najstarijom sestrom Polgar, ali i sa roditeljima neke dece iz njenog okruženja koji su se trudili da od dece naprave šahovske genije, prateći iste metode. Ti klinci su bili natprosečni, ali ne i izuzetni.

@ Dzoni,uzmi coveku volju,sta mu je ostalo?

Svi bi mi bili ta cudna bica koja zovu geniji.Nemamo svi uslove za to,neke stvari koje nas zanimaju od malih nogu nam nisu dostupne.A,zavisi i od konstitucije deteta.Neko ce znati bolje sa loptom,pa treba naci pravog trenera.Neko ce znati bolje sa slikanjem,opet treba naci ucitelja.
Neke stvari ne moze obican covek da stigne da isprati kod svog deteta,a deca imaju cudne ideje.To se zna.
Moze se dete terati za matematiku koliko hoces,a njemu to ne ide.Vise mu leze drustvene nauke,ali i to je trenutno.Opet treba detetu mnogo toga pruziti,sto je najveci uspeh roditelja da iskoluje dete.Da li ce ono biti genije ili ne zavisi od roditelja,a naravno i deteta koje sve upija,pa se jednostavno vide afiniteti.Mislim da se stvara.

Pitanje "rad ili talenat" pokreće zanimljiv paradoks jer nema ni jednog autentičnog genija koji neće apsolutno favorizovati naporan rad i učenje. Ako su genijalci vrhunski autoriteti, onda bi tu diskusija trebalo da bude okončana. Ali i genijalci su ljudi, skloni da ono što imaju ne vrednuju valjano, pa tako uticaj talenta potcenjuju i nisu sposobni da sebe projektuju u intelektualno ili talentom hendikepirani um. Svima, pa tako i genijalcima precizno nedostaje samo ono što nemaju na raspolaganju; kada imaju sve, nedostaje im vreme.

Genijalnost je prosto fokus, posvećenost i ambicija, ali je potreban izuzetan talenat da se fokus zadrži i očuva, da se ne raspline pre nego što donese plodove. Nije moguće takav fokus držati dugo; najveći broj i autentičnih genija je taj status zaslužilo kao mladi ljudi, čak i ako su živeli relativno dugo. Ako je talenat isključivo presudan, postavlja se pitanje kako se onda talentovanost gubi? Pa, ne gubi se, mi samo "talentom" nazivamo taj period fanatične posvećenosti. Dok smo mladi, svi imamo tu iluziju da ćemo živeti "večno" i večno imati taj talenat za posvećenost. Kad ostarimo, steknemo novi talenat, talenat za cinizam. Cinizam i za sopstvenu mladost-ludost.

рађа. а испољи ако га не упропасте.

Nema jednoznačnog odgovora. Samo naslovno pitanje koliko otvara mogućnost toliko i ne daje put za ekskluzivan odgovor. Kant je(pojednostavljeno) smatro da je genije posrednik između Boga i ljudi koji ima poseban dar. Nemoguće je ovde ulaziti u tančine. Sam Kant predstavlja retku pojavu, tzv poznog genija. Nasuprot tome, Lajbnic je čist primer pojave wunderkind, gde se često ono najuzvišenije u stvaralaštvu ostvaruje u maldoj dobi, a ostatak je doradjivanje i upotpunjavanje prvobitnih vizija. Jedan vid genija je I Niče, nasupot Hegelu, gde se vidi razlika prvorazrednog i drugorazrednog genija. Razlika onog koji objašnjava stvarnost i onog koji saživljavajući se opisuje. Veoma interesantne uvide o geniju ima i Šopenhauer. O prorodi stavralačkog akta, genijalnosti treba videti psihoanalizu, a ima i kod Junga. U nauci genije je, upravo, onaj koji vidi teškoću tamo gde niiko ne vidi problem.Ovo pokazuje genijalnost pitanja. Npr. mnpgi Frojdovi odgovori su netečni ali pitanja i prostranstva koja ona otvaraju jesu ono što je genijalno. To je neuhvatljivost genija. On, najčešće, ne zavisi ni od društva ni od vremena. Može da se rodi u sred pustinje, kao čudo. No, ukoliko (mi) zanemarimo naše potencijale ništa od njih i neće biti otkriveno. Jasno je da talenat i genije nisu isto. Razlikuju se po vrsti. Ako bi talenat bio nadarenost, genije bib bio božanski.

Stvara.

(Jeti, 11. decembar 2017 08:23)

Tesla nije zvario univerzitet!!!

@ zoran stokic
bravo zoki,genij je povrsno shvacen i prihvacen pojam,u pitanju je genijalnost kao skup umova koja se moze manifestovati kroz pojedinca

Hitovi kakvi su Betovenova deveta simfonija sigurno nisu nastali kao plod Mocartovog lencarenja, tako da mozemo odmah u startu izbrisati genijalnost kao preduslov vrhunskog umetnickog stvaralastva.:-)

Mocart je unosio dovoljno joda kao mali za razliku od svojih vršnjaka

Genije ako ne radi, on se ne stvara uglavnom. Ako stvara, postoji verovatnoća da uz veliki rad postane genije. Idealno je da imaš genetske predispozicije i da si od malena usmeren u tom pravcu. Status genije imaju osobe koje ne bih mogle da pariraju u odnosu na v.e. i pobedio bi ga digitron da bih bio "plastičan". Verovatno u ranije vreme. Šta će se smatrati genijalnošću u buduće vreme će biti svaka prednost u odnosu na visoku inteligenciju koja ima svest, sa svim nakupljenim znanjem i sopstvenom neprikosnovnom logikom, pamćenjem, uči sam, pamti sve,..biće pravi izazov da uspete da imate interakcije koje neče naučiti v.e. mora biti šifrovano modeliranje razmišljanja sa x intuitivnim faktorom kvantnih razmera da zaobidješ svaku logiku...dok v. e. ima ogromnu prednost u brzini učenja, uočavanje greške, logičkim razmišljanjem, pobedio najboljeg šahistu i najboljeg igrača gde se potencira više intuicija, složenija od šaha; go...Naravno da nije srednje ime intuicije i instinkta samo go igra..ali potrebno je uočiti nove forme ali biti svestan gde nemaš šansi jer svest je momentalno naša prednost...

Genije se radja. Mesi logican primer

Definicija genija je kad iz ničega napraviš nešto sasvm novo nikada viđeno do tada. Mocart ne može da bude genije jer nije izmislio muziku, note, oktave vec ih je samo na genijalan način kombinovao i svaka mu čast na tome! Gete nije izmislio jezik, sliva, reči ali ih je genijalno kombinovao! Takođe diskutabilno je proglasiti da Vinčija, Teslu, Njutna, Anštajna da su genija mada su izmislili nešto što do tada nije postojalo, kombinujući poznato u sasvim nov proizvod! Za šah, fudbal, tenis, košarku kao i sport u opšte, ne bih ni komentarisao jer bi poređenje sa gore navedenim bilo krajnje bezobrazno i presmešno.

Urodjeni talenat, odnosno njegovo nepostojanje, je samo izgovor i nista vise. Ja licno verujem da se covek ne radja ni sa cim. Njegov karakter, licnost, osobine i sve ostalo sto se precesto pripisuje sudbini u startu ne postoje. Zdrav covek je u startu beo papir po kojem roditelji, okolina i iskustva pisu i ostavljaju tragove u najranijem detinjstvu, do neke 6-7 godine. Problem pojedinca je sto u tom ranom, i apsolutno kljucnom periodu on ne moze da utice na vecinu stvari, ako uopste i moze na bilo sta. U trenutku kada postane potpuno svestan sebe on moze malo sta da promeni, jer su tada mnogi njegovi aspekti vec formirani i vrlo tesko se menjaju. Isto tako genijalnost smatram samo posledicom vise fantasticnih okolnosti na koje se uglavnom moglo,a ponekad i nije moglo uticati, koje su dovele do formiranja "talenta", odnosno skupa pozitivnih osobina koje pojedincu omogucavaju lakse snalazenje u bilo cemu. Svi mi na kraju zavrsimo kao talenti i anti-talenti za razne stvari u zavisnosti kakav nam je put bio, a ne zbog nekih polozaja zvezda... Poenta je da su sve stvari promenjive, roditelji nisu tu samo da naprave dete, vec da u kljucnom periodu razvitka deteta uticu sto je moguce vise na njegov put i formiranje kao licnost. Kasnije kad to dete odraste, ono ce preuzeti stvar u svoje ruke i dalje pisati po onom prethodno spomenutom "papiru" ali tu je sad vec svasta ispisano, i iako se uz dosta truda moze stosta prepraviti, ipak se malo stvari mogu potpuno obrisati i zameniti :)

Rad, rad i sano rad. Primer Federer. Mnogi ga smatraju genijem, a nemaju pojma da trenira više od Rafe i Noleta zajedno.

Radja.

Za maksimalno 10 do 20 godina, imaćemo vanzemaljsku inteligenciju nedostižnu ljudskoj vrsti, u vidu veštačke inteligencije za različite sfere ljudske kreativnosti.

Veštačka inteligencija će da se nauči u roku od jednog sata svemu postojećem na ovoj planeti iz te oblasti i početi da prevazilazi sve ljudsko kreativno kreirano. Muzika, nauka, film, samo navedi šta. Kao avion i čovek.

Kako je nestao genije

Rađa naravno.

Ako pitaš ideološki opsednute individue koje nažalost i imaju moć, onda se stvara!

Uzmeš samo šaku dolara i krkaš suplemente, razne hemije, elektrošokove i sl. i praviš svaršeno biće... a naravno dobiješ frankejštajna.

Ako pitaš proste ljude, nezagađene ambicijom i strastima oni će vam reći recimo: Rodi se nadahnuto dete i darovano dete, i bude stolar... i potom meriš epohu VREMENA, i ovog smrtnog života na deo pre Njega i posle Njega.

Tu je suštisnka razlika zapadnog i istočnog uma!

Genije moze da se stvori samo u oblastima koje nisu dostupne, odnosno kojima se vecina ne bavi, poput ozbiljne muzike, tenisa, saha... Neka ti isti pokusaju da naprave vrhunskog fudbalera, kosarkasa, pisca, programera.... Garantujem da je tenis svima dostupan kao fudbal, od danasnjih prvih 100, tamo ne bi bilo vise od 20

Ovo je potpuno tačno. Pročitajte The Talent Code, Danijela Kojla. Sve objašnjeno, sa naučnom podlogom. Šteta što ova knjiga nije prevedena kod nas. Genije se stvara, uz nekoliko bitnih uslova, ali se stvara

Naravno da su rad i vežba jako bitni ,bez njih nema ničega. Ali bez talenta mislim da je sve džabe takodje.

Dzordan,Federer,Mesi,Ronaldonjo - Bozji dar imaju i to je to
Ronaldo , Kari i ostali igraci - svojim radom su tu gde jesu, ali fali im to nesto sto ih razlikuje od gore navedenih
Vrhunski lekari , advokati, inzenjeri, cist rad je potreban tako da genije se radja a radom se nadogradi i to je to

Salvador Dali jednom je rekao da je ključ uspeha u životu 95% rada i upornosti sa jedne strane, i 5% talenta sa druge...

Treba prvo definisati sta je genije.
Poznajem coveka, ciji roditelji tvrde da je propricao sa godinu dana, da je citao i racunao sa 3 godine. Ona sada, kao zreo covek govori 3-4 jezika, clan je Mense, i kada se prica sa njim oseca se ta neka genijalnost, jednostvano, sve zna, sve pamti (i bitno i nebitno),u sve razueme, ucestovao je na kvizovim cak i pobedjivao.
Ali kad se pogleda njegov zivot, one je sasvim prosecan, zavrsio je ETF, zaposlio se, ozenio, ima decu, zivi kao vecina ostalih smrtnika.
Poenta je, da osim nesto novca sa kvizova, sto je uzeo na tu svoju genijalnost, on nicim nije zaduzio ni grad, ni drzavu, ni covenacnstvo da bi ga neko nazvao genijem.
Dakle, po meni genijalnost nije samo vrhunska inteligencija, dar ili talenat, takvih ima monogo na svetu, vec je potrebno da taj neko nadareni ucini nesto po cemu ce ga ceo svet pamtiti.

Nešto drugačija verzija famozne nature versus nurture debate...
Potencijalno su svi ljudi geniuses (uz krajnje opravdan izuzetak ljudi s mentalnim i poremećajima u razvoju; mada se i među njima mogu javiti geniji tzv. idiot savants - savant syndrome). Doduše, okruženje umnogome utiče na to hoće li neko svoj potencijal i ostvariti. Pristup kvalitetnom obrazovanju, kvalitetnoj literaturi, učilima i slično, može dosta pomoći. Isaac Newton bi bio dobar primer za to. Ili Mozart. Ali - a radi se o jednom zaista bitnom ali - za razvoj genija, formalno obrazovanje nipošto nije presudno. Formal education does not a genius make... Michael Faraday, Terry Pratchett, Gottfried Leibniz, Srinivasa Ramanujan, Frank Lloyd Wright, Konstantin Tsiolkovsky i mnogi, mnogi drugi su ili u potpunosti bili bez formalnog obrazovanja, ili su bili bez formalnog obrazovanja relevantnog za ono čime su se bavili. Ovo bi, doduše, značilo da nature strana debate odnosi prevagu - tj. da se genije rađa - ali baš i nije tako. Previše je primera tzv. child prodigies koji nikada nisu realizovali svoj potencijal.
Valjalo bi se dotaći i najveće pretnje za razvoj genija - overly ambitious roditelja...

Da li se genije rađa ili stvara? Maybe a bit of both...

Ja za to uzimam primer košarkaša Karija. Čovek je rođen svakako sa talentom, ali 90% onoga što je on sada je čist rad, posvećenost, volja, želja i ambicija. Svako može uraditi u životu sve što poželi ako ima ovo gore iznad navedeno. Samo je bitno grubo prepoznati u čemu ste dobri. Ako imate talenta za crtanje npr. samo se fokusirajte na to i nebo je granica.

Rađa

Džoni

prema tom Jungovom, Balkan bi bio prepun genijalaca, a na zalost,nije. Malo je Tesla, Pupina i Djokovica!

Kakav crni naporan rad da bi se komponovali Turski marš, Mala noćna muzika, Čarobna frula, Simfonija br. 40, Elvira Madigan, Figarova ženidba, Rekvijem... Ovde se radi o čistom i nepatvorenom geniju kakav se retko više rađa, bar što se muzike tiče.

U cemu je eazlika izmedju svodnika i ovih roditelja. dijete nema ni igru ni pravo izbora. zivi zivot koji mu je netalentovani rositelj postavio.

Stvara.

Stvara. Stavite dete Ajnstanjna i Marije Kiri u cetiri zida. Dajte mu samo da jede i pije. Dete ce posle samo par meseci postati retardirano, nesposobno da bilo sta radi. Nece znati ni da govori. I to zauvek...

Samo za umetnost potrebna je nadarenost, ali samo za vrhunsku umetnost. Za ovu nevrhunsku, ne treba. Za neumetnicka zanimanja potrebna je posvecenost. Stvar stvaralastva, stvar je koncentracije.

К.Г. Јунг је писао да је основни услов за подстицање генијалних визијā фрустрација ружном и приземном стварношћу. За стваралаштво је потребно не само живети у песимистичном и ружном свету, већ и истински се идентификовати са његовим палим стањем, боловати због њега, гадити се сопствене перспективе у окружености таквом стварношћу. У тим условима, стваралац у себи побуђује трансцендентну визију лепог света, као противтежу. То је јако лепо дефинисао Фридрих Шилер:

“У ствари, мора нас наводити на размишљање то што човек готово у свакој историјској епоси у којој цветају уметности и влада укус налази да је човечанство пало”.

Можда се потребом за песимистичном стварношћу као нужном противтежом стваралаштва дâ објаснити зашто је српска епска народна поезија од стране немачких романтичара хваљена као једно од најузвишенијих културних наслеђа Европе: њу је стварао обичан народ, директно описујући своју угњетеност, беду и безнађе. Али је утолико за још веће чуђење то да људи у данашњој Србији, иако су једнако свесни очајног стања у друштву и систему у којима су заточени, више не осећају никакву потребу за естетиком и стваралаштвом. Ако је генијалност производ бунта, да ли одсуство стваралаца у Србији симболизује чињеницу да смо ми ипак задовољни целим овим стањем, бар утолико што немамо видну амбицију да га преуредимо?

@ Kraj_genija_alien_ai

macku o rep,ta tzv. vestacka inteligencija moze samo da raspolaze sa coveku vec poznatim znanjem,istini za volju,to malo struje,par zica i cipova je sigurno dovoljno da ona danas sutra izvede neke radnje i na svoju ruku,al' to ne znaci ujedno da one imaju smisla,,

RADJA. EVO JA RADIM KAO KONJ 19 SATI DNEVNO I KLAVIR ME UOPSTE NE VUCE

To da je neko nesto poceo sa 4 godine je smesno. Naravno da je otac podrzao sina. Mnogo danasnje svetske muzike zasnovano na plagijatu delova ili fragmenata Mocartove muzike i muzike ostalih klasika.

Ko je radio sa Nikolom Teslom?

dovoljno je samo da ode neka vazna zica i eto odmah kratkog spoja,moze da se rodi a ne mora,nisu retki ni slucajevi gde su tipovi otkacili pod stare dane i napravili ozbiljnih problema;)

To uopšte nije tačno. Imao je muziku u glavi,apsolutan sluh. Dakle ne možete od netalentovanog deteta stvarati genija. Naravno da je Leopold njegov otac "izoštrio" taj zlatni mač. Dakle zlatni ne gvozdeni. Ali svakako da Mocart nije imao urodjeni talenat Leopold ne bi imao sa čim da radi. Federera i Mocarta je suvišno porediti. Zato što je muzičko stvaralaštvo kompozitora van svakog poredjenja. Ko se bavi klasičnom muzikom znaće i čemu govorim. Federera u Pelea svakako da.

Imate izvrsnu knjigu na tu temu “Mit o talentu” koja je prevedena na naš jezik.

Problem sa tom idejom je u prvi plan stavlja pozitivne dokaze, a skoro ignoriše negativne. Primer ovog psihologa je odličan, ali mi se nekako čini da postoji mnogo više očeva koji su pokušavali da od svoje dece naprave genijalce ali im to nije uspelo. Samo što za njih niko nije čuo.

Dzaba mu trud i talent kad nikad nije probao mozart kugle...

Probajte, potrudite se i uložite sve svoje resurse da naučite vaše dete da svira sa 4 godine kao Mocart i da komponuje kao on. Nemoguće!!!! Nek je potekao u ne znam kakvoj umetnickoj i muzičkoj porodici. Drugo je postizanje izuzetnuh rezultata, ali za ingenioznost je potreban bozji dar, to ne moze da se nauci i da se postigne napornim radom, jer bi imali do sada po tom principu 100ak Mocarta, a realnost nas demantuje da ih nemamo, tako da teorija nije tačna. Ostali dati primeri govore u prilog temeljnom i upornom studioznom radu, ali nikako ne o talentovanim ljudima

ovde su uzrok i posledica izmesani. Da, radili su intenzivno sa njima od rodjenja, ali su se bavili vec tom delatnoscu (recimo muzika) sto ce reci da je ocigledan uticaj gena, tj. talenta. Ako roditelji nemaju gen za muziku pitanje je koliko ce naporan rad pomoci da se razviju U GENIJA (u solidnog muzicara, mozda)

Odgovor na ovo pitanje je isto kao kada bismo pitali nekoga da li se lep čovek rađa ili napornim radom postaje lep. Odgovor je ovo prvo jer koliko god radili na sebi i imali plastičnih operacija nikada nećete postići onog ko se rodio lep, ili stekao to genetski. To isto važi i za genije..

Mozda sa 5 godina nije mozart pisao kompoziceje nego njegov otac!!!

Rađa bre!

Naporan rad. A nije na odmet ako imas madjarska korijena.

Ceo život sam smatrana genijem; na psihološkom testu pre škole (a još sam krenula godinu ranije) su rekli da u karijeri dugoj 20 godina nisu videli tako pametno dete, u školi sam bez problema bila najbolja, imam doktorat u oblasti teorijske matematike i puno naučnih radova... ALI, otac me je forsirao da učim od kad znam za sebe. Nisam se igrala sa 3-4 godine, već sam radila matematiku. Jeste mi bilo zanimljivo, ali mislim da bi svakom detetu bilo zanimljivo ako se na pravi način predstavi. I onda kad sam krenula u školu naravno da sam smatrana za genija i da nisam ni morala da se trudim da budem najbolja. Tako da ipak mislim da je intenzivan rad u ranom detinjstvu ključ "genijalnosti". Sa mojom starijom sestrom otac nije pokušavao sličan eksperiment i ona je jedva osnovnu završila... E sad, treba ipak veći uzorak i detaljnije istraživanje da bi nešto moglo da se tvrdi.

Mnogi pominju Teslu. Teslin otac je bio obrazovan, Tesla je zavrsio univerzitet, govorio jezike, praksu sticao u najpropulzivnijoj industriji tog doba-americkoj, radio u prvon NAUCNOM institutu kod coveka koji je izmislio NAUCNE INSTITUTE, bio osposobjen da se osloni na kompletnu nauku.
Nije to sto je uradio doslo samo po sebi ni samo od sebe.
A opet, cini mi se, da nije poznavao Maksvelov rad koji je bio zaokruzen u njegovi vreme a cije bi ga poznavanje usmerilo i sprecilo da luta u delu karijere posle patentiranja sistema sa polifaznim strujama.

Genije u nekome ne moze da dodje do izrazaja bez rada i truda!

Genije je onaj ciji se uticaj na covecanstvo meri ogromnim korakom koji je napravljen za njegova zivota i rada.Takvih je malo u ljudskoj istoriji i siguran sam da su takvi i rodjeni, a intelekt ih je nezadrzivo vodio, uz povoljne okolnosti (koje verovatno nisu slucajnost), da sve sto treba i ostvare. Povoljnre okolnosti i pojava genijalnosti su na filmu najuspesnije prikazani uvodjenjem crnih monolita u Odiseji 2001,kojima se pravi alegorija na bozanski i/ili vanzemaljski upliv u tok ljudske istorije.

Niko da pomene kako se Mocart propio i u dugovima zavrsio u 37-oj godini u grupnoj grobnici sa prosjacima i beskucnicima, te mu se danas ni grob ne zna, iako je ostavio preko znanih 600 kompozicija.

Odlican tekst.

.. ja sam se rodio takav... a stvorio me ćaća!

Hitovi kakvi su Betovenova deveta simfonija sigurno nisu nastali kao plod Mocartovog lencarenja, tako da mozemo odmah u startu izbrisati genijalnost kao preduslov vrhunskog umetnickog stvaralastva.:-)

Kako moze da se stvori ako se nije ni rodio???

Interesantno je kako 99.8% prosečnih definiše genija, kao skup svega onoga što oni neće nikada biti jer se nisu rodili sa predispozicijama tj. nisu im zvezde bile naklonjene.
Tako ćete čuti viskoko školovanih i specijalizovanih stručnjaka (koji su i pored toga bili i ostali ograničeni) da je talenat samo mit i da ne postoji, dok oko njih žive genijalci kamuflirani kao obični ljudi koji nisu ostvarili velike poslovne ili materijalne uspe jer to nisu ni želeli, a to upravo ono kako "prosek" definiše ono što nema.
Osoba rođena kao talentovana, inteligentna i sl. obično traži najlakši put da uživa u životu i talentu sa minimalnim naprezanjem, izbegava potrebu za samo dokazivanjem jer je svestan sebe i smisla prolaznosti života, a samim time ne gradi velike karijere, zgrće pare i troši se na ovozemaljske kvazi gluposti. Radi ono što voli koliko i kako želi sa dovoljno truda i žara da bude tačno ono što i koliko želi da bude, a to "prosek" ne razume.
Tek po neko rođen sa darom i bez jasne samo svesti pod pritiskom okruženja pokaže svoje prave sposobnosti u punom sjaju, ali osim divljenja dobija neminovno prezir i ostaje sam i ne prihvačen od većine, a što je siguran put ka ličnoj nesreći.
Stoga ne procenjujte genijalce po svojim vizijama i merilima, jer ih nikada nećete moći ni delićem svoje svesti shvatiti na vašu žalost i njihovu sreću.

Salvador Dali jednom je rekao da je ključ uspeha u životu 95% rada i upornosti sa jedne strane, i 5% talenta sa druge...
(Rđavom kupcu i dlaka smeta, 10. decembar 2017 20:18)

Apsolutno tacno. Muzicar sam, umetnik ne svadbarski muzikant. Imao sam u klasi momke koji su imali oogroman talenat, ali nisu uspeli da dostignu visinu koju zasluzuju talentom. Imao sam i momke koji su bili manje talentovani, ali su vezbali po dvadeset sati dnevno. Ovi drugi su mnogo uspesniji kasnije bili...

Da bi se došlo do otkrića u bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti, potreban je rad čitavih generacija, tokom vekova. Tu evoluciju internet nam danas trenutno daje kada je u pitanju, recimo, evolucija muzičkih ideja, a nažalost ne i naučnih. Ko, dakle, ima imalo smisla za muziku, uz pomoć interneta će se veoma brzo uveriti u netačnost uvreženog mišljenja da, maltene, niko i ništa ne prethodi velikom Mocartu, geniju sa apsolutnim muzičkim sluhom, maestru još od ranog detinjstva; da nije bilo niza prethodnika, sinova Johana Sebastijana Baha, posebno "londonskog Baha"(Johan Kristijan), zatim Vanhal, Ditersdorf, Andrea Luchesi, Dušek, Stamic, Gretri, Gosek, Sakini, Misliveček, Gluk, Salijeri, Hajdn..., pa i sam otac, Leopold Mocart (bio kompozitor) ne bi, potom, bilo ni njega.

KAKAV JE GENIJE OVAJ STO JE IZJAVIO IZCESNU MISAO
JESTE ON JE NAPORNO RADIO OD RODJENJA
PA JE SA 4 GODINE SVIRAO KLAVIR A SA 12 NAPISAO OPERU
JA SA 4 NISAM ZNALA IME SVOJE
A SA 12 NISAM NI NOTE
LIK JE LJUBOMORAN NA NAJVECI DAR OVOM SVETU

U tekstu sve objasnje znam npr.da Messijev otac kao i Peleov su samo o fudbalu pricali. Nista ih drugo nije zanimalo. E sad talenat...dete koje voli matematiku ivise je vezba. Nema onoga ko nesto ne voli a uporno to radi

Malo je glupo poredjenje, jer uopste nije na istom nivou, ali moram navesti ovaj primer. Igrao sam folklor bas dugo (i sada povremeno kao veteran) i mogu reci da smo jedan moj drug i ja bas bili talentovani i dobri sluhisti, a jedan nas drug je u pocetku bio nikakav igrac, dve leve noge, antisluhista i antiritmicar, ali je uz mnogo vise truda nego nas dvojica dostigao isti nivo. Ono sto smo mi uspevali bez po muke, on je postizao sa mnogo vise truda. Na kraju je rezultat bio isti. Zato mislim da je talenat presudan, ali da veliki trud takodje moze doneti velike rezultate. Nekome odgovara jedan pristup, a drugome drugi.

Mocart je unosio dovoljno joda kao mali za razliku od svojih vršnjaka

Jedan od najboljih tekstova na b92 u zadnjih par godina

Radja

Genij se rađa, ili bolje reći rađa se dijete sa predispozicijama da postane genij. Ako se rodi u poticajnoj okolini i ako se s vanserijskim talentom kvalitetno radi taj talent će sigurno jednog dana biti genij. Bez talenta se ne moze postati genij. Talent je uvjet da bi se postalo genij ali bez rada ne će biti genijalnog uspjeha.

Bez talenta i dara ništa.

Ko je radio sa Nikolom Teslom?
@ (Natalija, 11. decembar 2017 03:15)

Teslin otac je bio pravoslavni sveštenik i vrlo obrazovan čovek. Učio je Teslu nezavisnom, slobodnom i kritičkom posmatranju i razmišljanju o pojavama oko nas. Ovakvog nekakvog roditelja ili rođaka, ili kasnije učitelja, imao je skoro svaki čovek koji se posvetio prirodnim naukama.

ljudi se razlikuju, cak i kad imaju istog oca i majku.
Danas misle da to ima nekakve veze sa paradajzom koji jede.
To nije tacno.

Hard work beats talent if talent doesnt work hard.

Ne znaju sta da rade sa nadarenom decom.
Ili bilo sta sto ne spada u burazeresko-porodicni biznis.

Sudbina.Nesto te vuce, ide ti.Mnogo radis i eto...

Ja bih da pjevam kao slavuj ali nema sanse. Nije mi dato. imam utisak da tvrdnjom da je to sve samo rad, autor zeli sebe da postavi na nivo genija i zakljuci da i on, a i svako to isto moze samo da se potrudio. e pa nije bas tako. Rad je bitan, ali odlucujuca cinjenica je da geniji vape za radom. Oni imaju potrbu da rade to u cemu su vec bogom dano genijalni. matematicar genije obozava brojeve. netalentovano dijete mozes muciti da savlada ali ne i da postane genijalac.

Mislim da je najbolje objasnjenje i odgovor na ovo pitanje - "Rad pobedjuje talenat svaki put kada talenat ne radi dovoljno." Licno, od malih nogu sam isao na skolska takmicenja, pobedjivao na regionalnim i republickim takmicenjima iz biologije, istorije, matematike, engleskog jezika, hemije, geografije, i u sportovima takodje. Nakon zavrsetka osnovne i srednje skole, upisao sam medicinu, i ne ide bas nesto posebno. Nekako sam izgubio elan uvidevsi da vecinu mojih kolega zanima samo finansijski aspekt i to socijalno uvazavanje kod ljudi kada kazes da posedujes prefiks Dr .

Zanimljiv clanak.
Voleo bih da je vise ovako informativnih clanaka medju vestima.

Talenat bez rada je isto kao i nemati talenat. A rad bez talenta ne moze da ga nadomesti.

Genije se radja kao i svi pojedinci sa svojim karakteristikama.

Svasta, onda bi i onaj ko nema uopste sluha napornim vezbanjem dobio sluh. Nema sanse... Moja majka fenomenalno pise i nikada me tome nije ucila, ja sam talenat nasledila od nje. Cela porodica ima taj talenat. Geni se prenose isto kao sto fizicki licimo na svoje roditelje, tako dobijamo i odredjene osobine. Naporan rad ima efekta ako vec imas talenat i bavis se mnogo onim sto volis. Uspeh u tom slucaju ne moze da izostane.

Zavisi gde je rodjen a naravno i naporan rad.

Naravno da je bio genije i upravo to je ono sto izdvaja od mnostva talentovanih i vrednih,kakav je recimo bio njegov otac i mnogi drugi. Da, genijalnost postoji, samo je retka

Dođem da čitam komentare, Džoni me natera da izvadim rečnik

Rekao bih da je ovo pokušaj mediokriteta da termin genije objasnim nečim što je njemu blisko. Ali to je uzaludan pokušaj... Kao porediti ono što je sklepao čovek da bi u njemu leteo, avion i ptice kojima je priroda dala da lete. Mi letenje nikada nećemo spoznati na način na koji ga ptice doživljavaju. Mi možemo to samo da imitiramo u izvesnoj meri. Tako da prosečan čovek može kroz rad da unapredi svoj karakter i proširi svoje vidike, ali ne može da posmatra problem i vidi njegovo rešenje na način na koji to radi genije. Naposletku, uporedićemo Teslu i Edisona. Tesla nije imao podsticajno okruženje, nije ga imao ni Edison. Upornost je vodila i jednog i drugog ka uspehu. Ali dok je Tesla džinovskim skokovima preskakao probleme odmah shvatajući suštinu problema i njegovo rešenje, Edison je napredovao sitnim koracima često se vraćajući unazad. Da bi došao do svog najvećeg izuma električne sijalice trebalo mu je 10 000 pokušaja. Ako bi uspeh definisali upornošću i radom, onda su Tesla i Edison geniji. Ali niko nije lud da to kaže, jer su svi Edisonovi pronalasci prevaziđeni dok za dobar deo Tesline zaostavštine tek će nauka budućnosti integrisati u svakodnevnicu. Još nešto, otac sestara Polgar nije ništa dokazao. Njegove ćerke nisu čak ni postigle ciljeve koje su same sebi postavile, Judit Polgar je pobeđivala sve muške velemajstore ali nikad nije bila bolje plasirana od 8 mesta svetske rang liste. Međutim, baš u šahu imamo suprotan primer. Norvežanin Karlsen sa samo 23god je postao svetski šahovski šampion. Za razliku od Judit Polgar koja je upamtila nebrojeno mnogo partija pa igra mehanički, Karlsen igra inovativno sa nikad dotad viđenim kombinacijama. I ko je tu sad genije..?

Genije ako ne radi, on se ne stvara uglavnom. Ako stvara, postoji verovatnoća da uz veliki rad postane genije. Idealno je da imaš genetske predispozicije i da si od malena usmeren u tom pravcu. Status genije imaju osobe koje ne bih mogle da pariraju u odnosu na v.e. i pobedio bi ga digitron da bih bio "plastičan". Verovatno u ranije vreme. Šta će se smatrati genijalnošću u buduće vreme će biti svaka prednost u odnosu na visoku inteligenciju koja ima svest, sa svim nakupljenim znanjem i sopstvenom neprikosnovnom logikom, pamćenjem, uči sam, pamti sve,..biće pravi izazov da uspete da imate interakcije koje neče naučiti v.e. mora biti šifrovano modeliranje razmišljanja sa x intuitivnim faktorom kvantnih razmera da zaobidješ svaku logiku...dok v. e. ima ogromnu prednost u brzini učenja, uočavanje greške, logičkim razmišljanjem, pobedio najboljeg šahistu i najboljeg igrača gde se potencira više intuicija, složenija od šaha; go...Naravno da nije srednje ime intuicije i instinkta samo go igra..ali potrebno je uočiti nove forme ali biti svestan gde nemaš šansi jer svest je momentalno naša prednost...

Ma dajte pa vecina dece od 3-4 godine ne zna ni kad su glani a kamoli da se prihvate violine i klavira.

Ukratko, genije se gaji.

Imam cetvoro dece. Radja se. Njsmo tabula raze, svako od nas sam sobom na svet donosi mnogo vise nego sto mislimo.

Genije se DOPUSTA.

@ Moje misljenje!
zavisi,na kojem polju,nekad je dovoljna "samo" duboka potreba
za nekom spoznajom,koja coveka navodi na pravi put,sve ostalo
je vec tu,samo treba imati otvoren um?

I jedno i drugo..

Suludo je misliti da nije talenat glavni uzrok toga sto je neko uspeo da napise odlicnu operu sa 12 godina. Deca od 12 godina koja nisu talentovana nemaju pojam o muzici a kamoli komponovanju.

Prvo se radja a zatim se stvara.

@Rađa
(iv, 10. decembar 2017 21:53)

Kukoč! :-D

Dzoni, jedan od najboljih kom3ntara koje sam duuugo procitao.

Bravo za citat!!

Jedno je sigurno - genije ne umire. :)

tesla je npr primer genija

Мали људи проучавају,не велике, него највеће, у болесној жељи да их копирају. Постаје дегутантно.

Otkud ja i milijarde drugih mozemo znati sta je potrebno za stvaranje Turskog marsa, Male nocne muzike, Pete simfonije ... Nase je da uzivamo, ko sam ja da ocenjujem Mocarta ?!

Zavisi. Na primer, Ilija Najdoski se stvara. Dejo Savicevic se radja.

@ shohaku
Svako ko ima decu zna da to nije tacno. Imam dvoje dece, sad su vec punoletni, ali kada su imali 3 i 5 godina, isti zivotni uslovi, nikada decu nismo forsirali za bilo sta, potpuno slobodno vaspitanje jasno se videlo cak i u tom uzrastu da je starije dete totalni antisluhista a mladje je znalo da ponovi bez problema neku melodiju, jako rano je poceo pokazivati interes za melodiju, zvuk, tako da smo ga upisali u muzicku skolu na nagovor vaspitacica koje su primetile taj talenat. Sad osvaja medalje i to ce biti njegov zivotni poziv. Starije dete je super matematicar, logicar, ima dve lepe ruke i noge, isao je na sport ali ga totalno to ne zanima pa nismo nista forsirali. Znaci da se svi mi radjamo sa nekim predispozicijama, talentima . Da li cemo uspeh postici zavisi i od talenta i od rada ali i od srece cini mi se najvise u danasnje vreme. Mora vise toga da se poklopi. Zato ako neko postigne uspeh ne znaci da je jako talentovan ili da je bio vredan , i da neko nije talentovan ili nije bio vredan ako ne postigne veliki uspeh.

svirao klavir i konponirao sa 12 godina pa da samo trud i rad nista od talenata itd.

I jedno i drugo.

@ zoran stokic
bravo zoki,genij je povrsno shvacen i prihvacen pojam,u pitanju je genijalnost kao skup umova koja se moze manifestovati kroz pojedinca

Konacno da i kod nas pocne da se pise na ovu temu. U posednjih 20 godina bilo je dosta studija o problemu "genija" i problemu "eksperta". Ni delic toga nije prenet u ovom clanku, a vrlo je korisno to sve znati. Evo nekoliko korisnih misli:
1) Kada je u pitanju RAD (vezbanje), onda je bitno da to nije bilo kakav rad, vec SVRSISHODAN RAD/VEZBANJE (nemam bolji prevod za sada). To znaci da vam je trener (muzicaru, sportisti, itd) vec odlicna poznavala oblasti, da moze da proceni nivo vase sposobnosti i da vam zadaje vezbanja koja su tik iznad vase trenutnog nivo. Tako se svrsishodno vezba. Npr, da li bi Teodor von Burg osvoji 6 medalja na MMO da nije imao za trenera profesora sa Matematickog fakulteta koji je i sam bio na MMO.
2) Mocartov zivot je vise izucavan nego sto se ovde opisuje. Otac mu je bio vrstan muzicki pedagog i napisao je tada najpoznatiju knjigu za poducavanje dece violini. Prvo je radio na Mocartovoj starijoj sestri ali ona nije postala tako uspesna. Naucnici misle da je otac u stvari "pekao zanat" trenera na njoj. Kada se usavrsio, poceo je da poducava Mocarata. Mocartova dela (kompozicije) iz detinjstva nisu mnogo originalna, vec su mesavina drugih vec postojecih dela (kompozicija). Ocigledno je bio u procesu ucenja. Do prvog znacajnog i vrednog originalnog dela trebalo mu je oko 14 000 sati rada (~14 godina rada).
3) Naucnici koji se bave ovim problemom smatraju da obicno treba oko 10 000 sati SVRSISHODNOG VEZBANJA da bi se postigao svestski uspeh.

Treba takodje spomenuti malu Almu Dojčer. Sa 8 godina je komponovala operu.

Vrlo mnogo u postanku velikih stvaralaca zavisi od njihovog stava prema okolini. Ko od malena prihvati stav radoznalosti, ushićenosti, fasciniranosti, udivljenosti, potrebe za saznavanjem, objašnjavanjem, odgovorima i razumevanjima, kao i stalnog preispitivanja, proveravanja i kontempliranja, taj je na dobrom putu. Takvi menjaju svet. Suprotnost ovome je letargičnost, nezainteresovanost, odustajanje od postavljanja pitanja i mirenje sa stanjem i okolnostima. Kakvom stavu će se dete opredeliti zavisi najviše od nekih sitnih, teško opažljivih upliva na malu psihu, nevezanih za vaspitanje. Vaspitanjem se taj stav najčešće i ne prepoznaje pa se nehotice ili stimuliše ili potiskuje. Otuda dva deteta od istih roditelja, sasvim različiti.

рађа. а испољи ако га не упропасте.

Problem sa tom idejom je u prvi plan stavlja pozitivne dokaze, a skoro ignoriše negativne. Primer ovog psihologa je odličan, ali mi se nekako čini da postoji mnogo više očeva koji su pokušavali da od svoje dece naprave genijalce ali im to nije uspelo. Samo što za njih niko nije čuo.
(kile, 10. decembar 2017 20:34)
ne znam da li si u pravu, ja mislim da jesi, ali to je, mislim na ove koji su uspeli, zbog naseg interesovanja za uspeh, a ne za neuspeh. ima na hiljade ljudi koji su reskirali na berzi ili na bilo cemo, ali od tih hiljadu, ako je uspeo, jedan, onda mi citamo o tome, a ne o onih 999. konkretno ovde kod mene je jedan postao bogat jer je prodao stan nakon rata i upustio se u jedan biznis. sada je milioner, i za njega znamo svi. a koliko je njih prodalo stan zbog istog razloga i onda su propali, a mi ne cujemo za njih. mi citamo o nekom ko je dobio na lotou milion, a ne citamo o onih 10 miliona koji su igrali i nisu nista dobili.

Talenat bez rada ne ide, bar ne do granica genijalnosti.

Nema jednoznačnog odgovora. Samo naslovno pitanje koliko otvara mogućnost toliko i ne daje put za ekskluzivan odgovor. Kant je(pojednostavljeno) smatro da je genije posrednik između Boga i ljudi koji ima poseban dar. Nemoguće je ovde ulaziti u tančine. Sam Kant predstavlja retku pojavu, tzv poznog genija. Nasuprot tome, Lajbnic je čist primer pojave wunderkind, gde se često ono najuzvišenije u stvaralaštvu ostvaruje u maldoj dobi, a ostatak je doradjivanje i upotpunjavanje prvobitnih vizija. Jedan vid genija je I Niče, nasupot Hegelu, gde se vidi razlika prvorazrednog i drugorazrednog genija. Razlika onog koji objašnjava stvarnost i onog koji saživljavajući se opisuje. Veoma interesantne uvide o geniju ima i Šopenhauer. O prorodi stavralačkog akta, genijalnosti treba videti psihoanalizu, a ima i kod Junga. U nauci genije je, upravo, onaj koji vidi teškoću tamo gde niiko ne vidi problem.Ovo pokazuje genijalnost pitanja. Npr. mnpgi Frojdovi odgovori su netečni ali pitanja i prostranstva koja ona otvaraju jesu ono što je genijalno. To je neuhvatljivost genija. On, najčešće, ne zavisi ni od društva ni od vremena. Može da se rodi u sred pustinje, kao čudo. No, ukoliko (mi) zanemarimo naše potencijale ništa od njih i neće biti otkriveno. Jasno je da talenat i genije nisu isto. Razlikuju se po vrsti. Ako bi talenat bio nadarenost, genije bib bio božanski.

Pitanje "rad ili talenat" pokreće zanimljiv paradoks jer nema ni jednog autentičnog genija koji neće apsolutno favorizovati naporan rad i učenje. Ako su genijalci vrhunski autoriteti, onda bi tu diskusija trebalo da bude okončana. Ali i genijalci su ljudi, skloni da ono što imaju ne vrednuju valjano, pa tako uticaj talenta potcenjuju i nisu sposobni da sebe projektuju u intelektualno ili talentom hendikepirani um. Svima, pa tako i genijalcima precizno nedostaje samo ono što nemaju na raspolaganju; kada imaju sve, nedostaje im vreme.

Genijalnost je prosto fokus, posvećenost i ambicija, ali je potreban izuzetan talenat da se fokus zadrži i očuva, da se ne raspline pre nego što donese plodove. Nije moguće takav fokus držati dugo; najveći broj i autentičnih genija je taj status zaslužilo kao mladi ljudi, čak i ako su živeli relativno dugo. Ako je talenat isključivo presudan, postavlja se pitanje kako se onda talentovanost gubi? Pa, ne gubi se, mi samo "talentom" nazivamo taj period fanatične posvećenosti. Dok smo mladi, svi imamo tu iluziju da ćemo živeti "večno" i večno imati taj talenat za posvećenost. Kad ostarimo, steknemo novi talenat, talenat za cinizam. Cinizam i za sopstvenu mladost-ludost.

Radja se, ali se njime treba baviti. Mozart je imao oca muzicara koji ga je naucio od malih nogu osnove muzike. Kasnije je prevazisao oca. Sto ranije prepoznati talenat i poceti.

Hvala bogu, normalan tekst sa zanimljivim sadrzajem

Kad prosečna osoba procenjuje genija obično strada ovaj drugi. :) Mocart i Bah su nešto što se verovatno neće ponoviti... Dovoljno je bilo da je napisao samo Rekvijem i Figara

@ Dzoni,uzmi coveku volju,sta mu je ostalo?

Talenat je dar koji cuci u nama, koji ceka da bude otkriven,kao i svaki rudnik bogat zlatom podlozan je kopanju,neki kopaju plitko,a neki do duboko u dno,kome se kraja ne vidi...genijalnost cuci bas u tome,u slobodi da kopate beskarajno i da stvarate ono sto zamislite!

@Џони
"Али је утолико за још веће чуђење то да људи у данашњој Србији, иако су једнако свесни очајног стања у друштву и систему у којима су заточени, више не осећају никакву потребу за естетиком и стваралаштвом. Ако је генијалност производ бунта, да ли одсуство стваралаца у Србији симболизује чињеницу да смо ми ипак задовољни целим овим стањем, бар утолико што немамо видну амбицију да га преуредимо?"

Не слажем се са овим. Данашња Србија (а и шире) оличење је херметичног система негативне селекције. Талентовани, способни, стваралачки потентни људи засигурно би релативно брзо променили систем, а актуелна квази-елита нестала би са сцене и постала предмет историјско-социолошких анализа.

Prvo radja a onda stvara. Najpre talenat a onda zaista naporan rad, strast i trud. Zanimljivo je da nas narod tako malo veruje u "moc" ovog drugog, a ono sto je ziva istina je da ce vredniji u nekom momentu "pobediti" talentovanijeg od sebe.

Sve se postaje od malih nogu, ne može svako postati genijalac, ali mogu mnogi postati pametniji i bolji u svemu nego inače. Decu ne treba forsirati, ali već od godinu dana možete da ih učite mnoge stvari koje će kasnije mnogo lakše da savladju. Može se reći da su 90% dece genijalci, ali rad sa nijma u porodici i školi koji je na lošem nivou dovodi do toga da deca postaju zatupljena. Mi ih ustvari razmazimo, učimo ih nasilju, da psuju, da se vulgarno i nepristojno ponašaju, da ne pričamo o medijima kojim su izložena svakavim materijalima.

Leopold je isto radio s oba svoja deteta. Zašto Nanerl nije postigla genijalnost Volfganga?
Natavno da je rad presudan, ali je za izuzetnost potrebno još nešto, da li talenat, ili neki momenat sreće, ne znam.
Gledala sam jednom emisiju o 'stvaranju genija', prićali su i sa najstarijom sestrom Polgar, ali i sa roditeljima neke dece iz njenog okruženja koji su se trudili da od dece naprave šahovske genije, prateći iste metode. Ti klinci su bili natprosečni, ali ne i izuzetni.

(Jeti, 11. decembar 2017 08:23)

Tesla nije zvario univerzitet!!!

Dve stvari su potrebne. 1. Talenat sa kojim se radja. 2. Sreca da se rodi u takvim okolnostima koje omogucavaju da se talanat iskoristi.

Svi bi mi bili ta cudna bica koja zovu geniji.Nemamo svi uslove za to,neke stvari koje nas zanimaju od malih nogu nam nisu dostupne.A,zavisi i od konstitucije deteta.Neko ce znati bolje sa loptom,pa treba naci pravog trenera.Neko ce znati bolje sa slikanjem,opet treba naci ucitelja.
Neke stvari ne moze obican covek da stigne da isprati kod svog deteta,a deca imaju cudne ideje.To se zna.
Moze se dete terati za matematiku koliko hoces,a njemu to ne ide.Vise mu leze drustvene nauke,ali i to je trenutno.Opet treba detetu mnogo toga pruziti,sto je najveci uspeh roditelja da iskoluje dete.Da li ce ono biti genije ili ne zavisi od roditelja,a naravno i deteta koje sve upija,pa se jednostavno vide afiniteti.Mislim da se stvara.

Sticanje i odgajanje slobodnog, nesputanog, smelog i lepršavog DUHA je najvažnije. To je neophodni preduslov da čovek postane kreativan. Primer Ervina Šredingera: sasvim neočekivano i bez osnova pretpostavio je da je elektron talas, i podvrgao njegovo ponašanje poznatim talasnim jednačinama. I... pokazalo se odlično eksperimentalno poklapanje. Pronađena je jedna od najvažnijih jednačina atomske fizike. Ali, DA NIJE IMAO TAKAV DUH, u odlučnom trenutku ne bi mu palo na pamet da pretpostavi to što je pretpostavio.