Da li je pametno oslanjati se na svoju intuiciju?

To je jedino sto imas. Ja sam ignorisao intuiciju i imam solidnu karijeru i potpuno sam neostvaren na emotivnom planu. Mozda da sam poslusao intuiciju ona ni bila tu a karijera jos uspesnija.

Intuicija mi govori da jeste pametno

Kada logikom ne dodješ do rezultata, uključiš intuiciju...

Intuicija nije nista drugo nego emocija i osećaj

Da, samo što to što valšburger opisuje uopšte nije intiucija. Mi iskustveno uvek skraćujemo algoritam donošenja odluka isključujući bez analize one koje su ranije pokazale kao ćorsokak ili petlja. Intuicija je metod donošenja odluka bez inputa informacija, pa čak i bez angažovanja analitičkog mentalnog aparata. Intuicija samo proizvodi privid da je rezultat mentalne akcije.

Uostalom, to je naučno potvrđeno. Vrednost intuicije u donošenju odluka je nula. Intuicija ima svrhe samo kada pogađamo stranu na koju je pao novčić, ali i tada daje tačan rezultat u polovini slučajeva. Intuicija je mit, surogat kojim oni sa nižom inteligencijom sebe teše da imaju "plan B". Nije slučajno da je poverenje u intuiciju vrlo skopčano sa religioznom predispozicijom; i jedno i drugo je zapravo verovanje u čudo.

Moram da pojednostavim do maksimuma. Ovako: da bi znao šta su prečice, moraš prethodno puno da prepešačiš ili da gledaš u kartu (zapis koji je neko drugi prepešačio). Onda ideš prečicom bez mnogo razmišljanja, "intuitivno".

Jedan uspješan kockar iz Zagreba: kad imaš intuiciju u vezi nekog sporta, kladi se suprotno.

Intuicija je na nivou arhetipskog instinkta, vančulna percepcija, koja je samo "okidač" za shvatanje i razumevanje nekoga, ili nečega, a koja se bazira i na iskustvu, naučenom, kao i na ranije proživljenom. Ipak, ne može lako razlučiti koliki je udeo u intuiciji koji proizilazi iz osećaja, a koliki je , na nivou iskustva. Mislim da to na prvom mestu zavisi od pojedinca, tj. razvijenosti njegove intuicije, odnosno, od nivoa, intuitivnih sposobnosti. Svakako, da bi ishod intuitivnog osećaja bio tačan, pojedinac mora da ima razvijen i intuitivni instinkt, ali i da ume da sagleda racionalno neku situaciju, događaj, ili stanje, u kome se on sam, ili neko drugi nalazi.

sve ima svoje. ja se skoro celi život oslanjam na intuiciju i dobro mi ide sa time. ali postoji tu jedan veliki problem: kada moram na poslu da objasnim, zašto ja i moj tim idemo izabranim putem, ja često nemam odgovora :)) dobro je što su se moje odluke do sada pokazale kao dobre, pa ne moram puno da diskutujem sa kolegama. ali pored svega postoji tu i dalje nesigurnost u samog sebe, da li nisam preterao sa intuicijom ovoga puta...

Ovo bas nije najbolja definicija intuicije, jer je u tekstu naglasak na iskustvu, a ne na nekom nejasnom osecaju da je ta odluka, ili izbor, prava. Moje iskustvo sasvim dobro funkcionise, dok moja intuicija sluzi mojoj supruzi i meni da se dobro nasmejemo.

Pogresim kada donesem brzopleto odluku, ali isto tako kada dodjem kuci pa razmislim par sati, pa dana i na kraju desi se da nista i ne uradim to me prodje i propadne sve. Tako da u vecini slucajeva treba pratiti intuiciju, a ljudi grese i gresice, nema nazad, samo napred!

Uvijek

Vise puta se pokazalo da sam trebala slusati intuiciju.. Od tada je ne zanemarujem. Kombinacija logickih zakljucaka I intuicije je mozda najbolja.

ne znam,nisam strucnjak,ali moje je misljenje da iskustvo
moze samo negativno utice na ono sto mi nazivamo intuicija

Kad god sam sumnjao u svoju intuiciju, svesnom analizom, kajao sam se... Više puta dopustim sebi da utvrdim ispravnost te intuicije, da je, sebi, sigurno i praktično dokažem (što košta i vremena i novca, a i lomova). I onda shvatim da je paradoksalan pokušaj osvešćivanja, tih nesvesnih signala. Dešavalo mi se više puta, da se spremam, izgubim pola sata da se obučem u komplet zimsku moto opremu, od termo veša, do kombinezona i kornjače, vindstopera, potkape, čizama, zimskih rukavica, motor se za to vreme zagrejao...
Sednem na motor... I... I???
Ugasim mašinu... Siđem... U kuću... Svlačenje... Tog dana, nema vožnje.
Letos sam zaboravio "podsetnik", i osećam celim bićem da ne treba da se vraćam... I hoću-neću, vratim se...
Sretnem upravo one koje sam izbegao, "intuitivno"... Krećemo svi, mene nervira njihov ritam vožnje, nismo ekipa, voze čopere stariji ljudi, vozim i ja, sigurno, opušteno, dosadno, sporo. I u jednoj od nebitnih glupih jednostavnih krivina, odletim onako u šorcu i majci, oljuštim se kao banana, motor takođe, kost mi se beli na levoj šaci, krv lije, desna strana tela kao brusilicom odrana od ramena(deo leđa i rebara), do buta i lista. Ustanem kul, jer sam sve vreme osećao, i znao, i mrzim sebe što sam glup i tvrdoglav, i tako odran vozim još 130km, do neke ambulante... Preko puta te ambulante (turističkog mesta)... Restoran. Ja tu parkiram motor, onako krvav i odran, momak jede i ispovraća se u tanjir, pored zblanute devojke. Bole mene... Odem u ambulantu bez osiguranja... Idemo... Plaćaj majmune, i ne pitaj za cenu...

Intuicija je pouzdano sredstvo da se zaluta. A onda mi žena odbrusi "Što si mene pitao, ti treba da znaš!".

Ali kad pogodi, njena sreća je neprocenjiva i seks te noći bude sjajan. Tojest bude.

ne znam,nisam strucnjak,ali moje je misljenje da iskustvo
moze samo negativno utice na ono sto mi nazivamo intuicija

Kad god sam sumnjao u svoju intuiciju, svesnom analizom, kajao sam se... Više puta dopustim sebi da utvrdim ispravnost te intuicije, da je, sebi, sigurno i praktično dokažem (što košta i vremena i novca, a i lomova). I onda shvatim da je paradoksalan pokušaj osvešćivanja, tih nesvesnih signala. Dešavalo mi se više puta, da se spremam, izgubim pola sata da se obučem u komplet zimsku moto opremu, od termo veša, do kombinezona i kornjače, vindstopera, potkape, čizama, zimskih rukavica, motor se za to vreme zagrejao...
Sednem na motor... I... I???
Ugasim mašinu... Siđem... U kuću... Svlačenje... Tog dana, nema vožnje.
Letos sam zaboravio "podsetnik", i osećam celim bićem da ne treba da se vraćam... I hoću-neću, vratim se...
Sretnem upravo one koje sam izbegao, "intuitivno"... Krećemo svi, mene nervira njihov ritam vožnje, nismo ekipa, voze čopere stariji ljudi, vozim i ja, sigurno, opušteno, dosadno, sporo. I u jednoj od nebitnih glupih jednostavnih krivina, odletim onako u šorcu i majci, oljuštim se kao banana, motor takođe, kost mi se beli na levoj šaci, krv lije, desna strana tela kao brusilicom odrana od ramena(deo leđa i rebara), do buta i lista. Ustanem kul, jer sam sve vreme osećao, i znao, i mrzim sebe što sam glup i tvrdoglav, i tako odran vozim još 130km, do neke ambulante... Preko puta te ambulante (turističkog mesta)... Restoran. Ja tu parkiram motor, onako krvav i odran, momak jede i ispovraća se u tanjir, pored zblanute devojke. Bole mene... Odem u ambulantu bez osiguranja... Idemo... Plaćaj majmune, i ne pitaj za cenu...

Da, samo što to što valšburger opisuje uopšte nije intiucija. Mi iskustveno uvek skraćujemo algoritam donošenja odluka isključujući bez analize one koje su ranije pokazale kao ćorsokak ili petlja. Intuicija je metod donošenja odluka bez inputa informacija, pa čak i bez angažovanja analitičkog mentalnog aparata. Intuicija samo proizvodi privid da je rezultat mentalne akcije.

Uostalom, to je naučno potvrđeno. Vrednost intuicije u donošenju odluka je nula. Intuicija ima svrhe samo kada pogađamo stranu na koju je pao novčić, ali i tada daje tačan rezultat u polovini slučajeva. Intuicija je mit, surogat kojim oni sa nižom inteligencijom sebe teše da imaju "plan B". Nije slučajno da je poverenje u intuiciju vrlo skopčano sa religioznom predispozicijom; i jedno i drugo je zapravo verovanje u čudo.

Moram da pojednostavim do maksimuma. Ovako: da bi znao šta su prečice, moraš prethodno puno da prepešačiš ili da gledaš u kartu (zapis koji je neko drugi prepešačio). Onda ideš prečicom bez mnogo razmišljanja, "intuitivno".

Intuicija nije nista drugo nego emocija i osećaj

To je jedino sto imas. Ja sam ignorisao intuiciju i imam solidnu karijeru i potpuno sam neostvaren na emotivnom planu. Mozda da sam poslusao intuiciju ona ni bila tu a karijera jos uspesnija.

Ovo bas nije najbolja definicija intuicije, jer je u tekstu naglasak na iskustvu, a ne na nekom nejasnom osecaju da je ta odluka, ili izbor, prava. Moje iskustvo sasvim dobro funkcionise, dok moja intuicija sluzi mojoj supruzi i meni da se dobro nasmejemo.

Uvijek

Intuicija mi govori da jeste pametno

Jedan uspješan kockar iz Zagreba: kad imaš intuiciju u vezi nekog sporta, kladi se suprotno.

Kada logikom ne dodješ do rezultata, uključiš intuiciju...

Intuicija je pouzdano sredstvo da se zaluta. A onda mi žena odbrusi "Što si mene pitao, ti treba da znaš!".

Ali kad pogodi, njena sreća je neprocenjiva i seks te noći bude sjajan. Tojest bude.

sve ima svoje. ja se skoro celi život oslanjam na intuiciju i dobro mi ide sa time. ali postoji tu jedan veliki problem: kada moram na poslu da objasnim, zašto ja i moj tim idemo izabranim putem, ja često nemam odgovora :)) dobro je što su se moje odluke do sada pokazale kao dobre, pa ne moram puno da diskutujem sa kolegama. ali pored svega postoji tu i dalje nesigurnost u samog sebe, da li nisam preterao sa intuicijom ovoga puta...

Pogresim kada donesem brzopleto odluku, ali isto tako kada dodjem kuci pa razmislim par sati, pa dana i na kraju desi se da nista i ne uradim to me prodje i propadne sve. Tako da u vecini slucajeva treba pratiti intuiciju, a ljudi grese i gresice, nema nazad, samo napred!

Intuicija je na nivou arhetipskog instinkta, vančulna percepcija, koja je samo "okidač" za shvatanje i razumevanje nekoga, ili nečega, a koja se bazira i na iskustvu, naučenom, kao i na ranije proživljenom. Ipak, ne može lako razlučiti koliki je udeo u intuiciji koji proizilazi iz osećaja, a koliki je , na nivou iskustva. Mislim da to na prvom mestu zavisi od pojedinca, tj. razvijenosti njegove intuicije, odnosno, od nivoa, intuitivnih sposobnosti. Svakako, da bi ishod intuitivnog osećaja bio tačan, pojedinac mora da ima razvijen i intuitivni instinkt, ali i da ume da sagleda racionalno neku situaciju, događaj, ili stanje, u kome se on sam, ili neko drugi nalazi.

Vise puta se pokazalo da sam trebala slusati intuiciju.. Od tada je ne zanemarujem. Kombinacija logickih zakljucaka I intuicije je mozda najbolja.