- Komentari -

Kako su "besmrtne ćelije" probudile sumnju u nauku

Uznemirujuća vest se proširila naučnom i širom zajednicom nakon objavljivanja članka Serža Horbaha i Vilema Halfmana, sa Radbaud univerziteta u Najmegenu, u časopisu PLoS ONE 12. oktobra 2017. godine.

Pošaljite komentar
  1. "Ne možeš da sumnjaš u nauku"? -- Cenim veru, ali sumnjom se postiže znanje.
    (Vuga, 30. oktobar 2017 11:10)

    # Link komentara

  2. @ xena66

    Ne koriste se samo HeLa nego i U20S, HCT116, HEK293, RPE itd, sve ljudskog porekla, kao i npr MEFs od misa. ali ovo je samo mali deo celija koje se koriste. HeLa su prakticne jer se relativno brzo dele i nisu teske za "odrzavanje", ali i mnoge druge su takve, samo sto se HeLa najcesce pominju...
     (nbgd, 30. oktobar 2017 01:56)

    # Link komentara

  3. Opste poznata cinjenica je da istrazivanja u medicini i farmaciji diktira iskljucivo profit, a dokle god postoje lekari koji ce da prodaju proizvode farmaceutskih kuca (farmaceutski agenti), nema potrebe da se mrda nauka sa mrtve tacke... Hemoterapija je jedan proizvod koji mnogo kosta, a ne daje nikakve rezultate - sjajno resenje za prenaseljenu planetu...
    Da li se to malo rasirio planetarno neki alternativni nacin lecenja pa sada svetska farmako-mediko mafija pokusava da povrati svoj deo kolaca pa pokrecu istrazivanja?
    (sasa, 29. oktobar 2017 15:16)
    Proizvodjace hleba interesuje samo profit, zato je on prilicno nezdrav a mogao bi biti mnogo zdraviji,... proizvodjace automobila interesuje samo profit, zato vozila ne traju za uvek, proizvodjace cipela interesuje profit, tebe i mene interesuje profit zato ne radimo za dzabe nego za pare..... Sve zajedno, to se zove kapitalizam a ne farmako mafija... Bolestan covek kosta! Kosta sistem, drzavu i drustvo, kosta jer mora da se leci i kosta jer ne doprinosi kao kad je zdrav. Nema ni jednog logicnog razloga pretpostaviti da su se svi farmaceuti sveta urotili da drze ljude konstantno bolesnima kako bi sami imali posla, kao sto ne postoji logican razlog razmisljati kako su sve bolesti trajno izlecive i kako se jednim lekom mogu sve izbrisati sa lica zemlje. Evoluirali smo dotle da pricamo i razmenjujemo misljenja iako se ne vidimo niti cujemo, i ista ta evolucija dozvoljava bolestima da se i one menjaju i prezivljavaju!
    (Buuu, 30. oktobar 2017 00:33)

    # Link komentara

  4. Da li neko moze da mi odgovori zbog cega se u istrazivacke svrhe uvek koriste HeLa celije?
    (xena66, 29. oktobar 2017 17:22)

    Posto jos uvek nema strucnog odgovora, evo jedan laicki.
    HeLa celije su samo jedna od mnogo tzv. besmrtnih celijskih linija, celijskih kultura koje su pogodne za rad u laboratorijama zbog svoje lakoce uzgoja i medjusobne identicnosti (to znaci da ce se pod istim uslovima sa istim celijama uvek moci reprodukovati eksperiment ne samo u jednoj laboratoriji nego i ostalim iz naucne zajednice). Svaka od celijskih linija se kultivise zbog nekih svojstava pogodnih za istrazivanje, npr. kako lekovi deluju na celije ili kako izmena u genomu utice na sintezu proteina. Ako su celije besmrtne, onda se u laboratoriji uzgajaju i ne mora se cekati na nabavku uzorka.
    Besmrtnost kod takvih celija je postignuta ili uzimanjem pocetnog uzorka od tkiva kancera, gde su podivljale kancerozne celije vec stekle tu osobinu, ili genetskom manipulacijom na "obicnim" celijama, npr. izlaganjem mutiranom virusu koji onda menja DNK celije i izbacuje starenje iz celijskog plana. HeLa celije su nastale na prvi nacin, dok su ostali metodi novijeg datuma jer se cekalo na razvoj genetskog inzenjeringa. Npr. HEK293 linija je nastala dejstvom virusa na celije bubrega ljudskog embriona. Te celije imaju osobine mladih neuronskih celija. Za njih sam, kao laik, prvi put cuo da se koriste za ispitivanje kako celije u receptorima za sladak ukus reaguju na vestacke zasladjivace (!).
    (Blazena Svetlost Nekomentarisanja, 30. oktobar 2017 00:28)

    # Link komentara

  5. (Mil’ca, 29. oktobar 2017 16:12)

    Sjajan komemtar, sem zavrsne recenice "ne mozes da sumnjas u nauku" Da objasnim sta pod tim mislim, naravno da "kreacionisti, ravnozemljasi i slicni" mozda mogu da sumnjaju u nauku, ali nam to nece doneti mnogo dobrog i razumnog, ali kada naucnici i/ili filozofi "sumnjaju u nauku" odnosno njene metode, onda pokusavaju da dovedu do preciscavanja tih metoda i usavrsavanja/upgradeovanja, tako da kao rezultat imamo jos rigoroznije i savrsenije metode. To svakako nije jednostavan proces, u tom procesu moramo da tumaramo kroz haos, doticemo ludilo i nepoznate predele, ali jedino tako mozemo napredovati dalje u interesu ljudskosti, nauke i obste dobrobiti zivih bica. Proces nije jednoznacan, ali lepse je raditi nesto sto doprinosi novim prostorima za coveka, nauku i filozofiju nego se vrteti u krugovima starog znanja, koje svakako moze da pomogne, ali u krajnjem rezultatu mora da bude prevazidjeno da bi doprinosilo napredku ljudske vrste.
    (Vladimirr, 29. oktobar 2017 20:14)

    # Link komentara

  6. @xena66

    HeLa i druge celijske linije su veoma korisne za bazicna pitanja molekularne biologije gde je potrebno da imas sto veci broj celija koje su priblizno iste po svom genotipu i fenotipu. Mehanizmi koji se istrazuju na njima se smatraju cesto univerzalnim pitanjima molekularne biologije, ali i kao takvi moraju se potvrditi i u drugim celijskim sistemima. Veliki broj celija je potreban zbog odredjenih metoda koje daju merljive i/ili reporducibilne rezultate samo ako imas odredjenu kolicinu materijala.

    Zbog velike heterogenosti tkiva ili celija direktno izolovanih iz zivih organizmama pribegava se celijskim linijama, ali iz zbog veoma lakog odrzavanja ovih celija u laboratoriji. Npr. ukoliko zelis da postavis neko pitanje vezano za hromatin, regulaciju transkripcionih faktora po sekvenci DNK onda je prakticno koristiti celijske linije. Ipak, u translancionim istrazivanju pitanja vazna za kancer danas se najvise koriste takozvani PDX modeli, primary derived xenografts i podatci dobijeni analizirajuci materijal pacijenata.
    (Milan, 29. oktobar 2017 20:08)

    # Link komentara

  7. Мој колега радио у једноj београдској болници, пар година, тамо дошао у додир са материјом клиничких испитивања, човек за 6 месеци провалио као правник да је то посао у коме истраживање у ствари усмерава фармацеутска компанија односно посредник који у име и за рачун компанији усмерава истраживање и манипулише њиме. По правилу истраживање увек потврђује или негира оно што је компанији у интересу да потврди или негира, како каже у томе људи који раде истраживање немају било какву научну слободу и добро су плаћени да немају те научне слободе.
    (Лајави, 29. oktobar 2017 18:18)

    # Link komentara

  8. ........ Ne možeš da sumnjaš u nauku.
    (Mil’ca, 29. oktobar 2017 16:12)

    Slatko si me nasmejala. Ocigledno da nemas pristupa Nauci i krugovima koji odobravaju sta ce biti objavljeno, a sta nece. Da si ti nama ziva i zdrava.

    P.S. Tako i religiozni fantaci - Ne mozes sumnjati u svetu knjigu -
    (naucnik, 29. oktobar 2017 18:00)

    # Link komentara

  9. Da li neko moze da mi odgovori zbog cega se u istrazivacke svrhe uvek koriste HeLa celije?
     (xena66, 29. oktobar 2017 17:22)

    # Link komentara

  10. Industrija hrane i farmaceuti imaju toliko para da mogu da plate sva naučna istraživanja koja bi dovela do poboljšanja života ljudi. Ali, oni plaćaju samo one naučnike koji doprinose svojim radom do povećanja profita (njihovog) i one naučnike koji bacaju prašinu u oči i time čuvaju njihove prljave (rizične) poslove. A to sve nam je napravila deregulativa u američkim zakonima. Dakle, momci su pušteni sa lanca a granica je samo nebo.
    (Nevolem, 29. oktobar 2017 16:55)

    # Link komentara

  11. Rusija je sigurno kriva i za to svojim ‘malignim uticajem’.
    (vik, 29. oktobar 2017 16:20)

    # Link komentara

  12. „Probudile sumnju u nauku“ - ko je to probudio sumnju? Vračevi? Ravnozemljaši? Anti vakseri? Ili su naučnici, koristeći naučne metode, našli greške u prethodnim istraživanjima, predložili kako da se problemi isprave (ne odbacivanjem nauke, već rigoroznijim istraživanjem) i time učinili nauku još boljom. Možeš da sumnjaš u nešto što veruješ, u nešto što je zapisano pre dve hiljade godina pa ti je zabranjeno da dovodiš u upit i najmanju zapetu u tekstu. Ne možeš da sumnjaš u nauku.
    (Mil’ca, 29. oktobar 2017 16:12)

    # Link komentara

  13. Pa sta je ovde cudno, ko i u svakoj oblasti nauke i tehnike, objavljenog i konstruisanog djubreta uvek ima, ali se na kraju iskristalise ono sto valja, ostalo padne u zaborav. Toga je oduvek bilo i bice.
    (batistuta, 29. oktobar 2017 15:40)

    # Link komentara

  14. Opste poznata cinjenica je da istrazivanja u medicini i farmaciji diktira iskljucivo profit, a dokle god postoje lekari koji ce da prodaju proizvode farmaceutskih kuca (farmaceutski agenti), nema potrebe da se mrda nauka sa mrtve tacke... Hemoterapija je jedan proizvod koji mnogo kosta, a ne daje nikakve rezultate - sjajno resenje za prenaseljenu planetu...
    Da li se to malo rasirio planetarno neki alternativni nacin lecenja pa sada svetska farmako-mediko mafija pokusava da povrati svoj deo kolaca pa pokrecu istrazivanja?
    (sasa, 29. oktobar 2017 15:16)

    # Link komentara

  15. Hehe, kontaminacija!?
     (Marko, 29. oktobar 2017 15:02)

    # Link komentara

  16. Poenta clanka objavljenog u PlosOne je da identitet celija nije bio kontrolisan u proteklom periodu. To ne dovodi u pitanje validnost prezentovanih rezultata, jer i pri ponovljenom eksperimentu sa celijskom linijom kojoj je zamenjen identitet ili je doslo do kontaminacije dolazi se do istog rezultata. Danas najveci casopisi (Cell, Nature, Science) zahtevaju da radite nezavisne validacije identiteta celijskih linija na svakih 6 meseci. Ipak, validnost rezultata je ipak nesto sto je najbitnije, a to jos nije reseno.
    Pre nekoliko godina je velika farmaceutska kuca uradila test na velikom broju najbitnijih studija objavljenih do tad i dosla do zapanjujuceg rezultata da su preko 80% studija nereproducibilne u njihovim uslovima. Uz ogradjivanje "ko zna kako su oni pokusavali da reprodukuju ove studije", ovo je ipak veliki samar zbog kog se neka velika imena u nauci premestaju sa noge na nogu dok se o tome govori. Prevara u nauci ima dosta i to nije tuzno, to je rezultat velikog prestiza i puke zelje za prezivljavanjem zbog ogromnog pritiska koji naucnici trpe. Tuzno je da je nauka i sa tim prevarama nesto najcistije sto kao civilizacija imamo.
    (Milan, 29. oktobar 2017 14:58)

    # Link komentara

  17. eto,sad ce ovi zli jezici i oni iz zavere da kazu,nego da je zbog para,ma,ljudi,naucnike zanima istina a ne tu neke pare i bakraci;)
    (mene budale, 29. oktobar 2017 13:13)

    # Link komentara