Uspešni ljudi se nikada ne plaše da izgovore ove tri rečenice

Ovako... Moje misljenje je da mi je potrebna pomoc jet sam pogresio... Poz.

Sve što je navedeno je tačno ali u poslovnom okruženju, na žalost toga u Srbiji nema, dakle:
1. Moje mišljenje je... Nemaš ti šta da misliš, valjda sam ja član partije, šef i da pomenem našeg predsednika koji misli za sve nas!
2. Potrebna mi je pomoć...Šta ti misliš ko si ti, da neko radi za tebe a ti da ležiš i da ne radiš ništa, pa dokle predsednik i njegov brat da sami rade za sve nas!
3. Pogrešio sam...Osim što si nemaš mišljenje, lenj si i kad nešto uradiš to uradiš pogrešno, hajde ti lepo svojoj kući pa tamo radi, ovde i ovako imamo i ko da misli, radi i nikada ne greši!

I cetvrta i najvaznija: Otisao sam iz Srbije!

Po ovome ispada da sam ja uspesan.Ali teorija i praksa nisu isto.
Izrazavanje sopstvenog misljenja je dobro ako vas neko slusa.
Ako trazite pomoc to ce shvatiti kao slabost i neznanje.
A ko prizna da je nesto pogresio taj je itekako pogresio,jer bolje prolaze oni koji krivicu svale na druge a iskrenost se surovo kaznjava.

Tekst je u celosti tačan ali se ovo ne odnosi za Beograd. U Beogradu pošteni poslodavci propadaju. Dovoljna činjenica je da Poreska uprava poreske obaveznike deli na obične i velike pri čemu veliki poreski obaveznici imaju svoj poseban deo za logovanje. Šta mislite zbog čega im država daje privilegiju?

Ovo pre ukazuje na mentalno zdravlje i ispravan način gledanja na život,a ne na uspešnost.Nažalost za uspešnost u životu čovek "mora" da iskaže i pohlepu i beskrupuloznost.To je materijalistički pogled na uspešnost u životu.Bez ove dve zadnje osobine ,to su uglavnom dobre i produhovljene osobe.A što bi naš narod rekao"dobar i budala su dva brata".

Držaću se ovih pravila, kad glumim Engleza.

1. Samo su mi pare bitne
2. Ne konzumiram nista sto nije brendirano
3. Umrecu tesko nesrecan

U Srbiji neko ceni vase misljenje. Ako kazes pogresio sam dobijes otkaz, ako kazen ne mogu dobijes otkaz, ako odes na bolovanje dobijes otkaz, ako ... ako ... dobijes otkaz.

Kada imaš argumentovan stav i mišljenje, onda ih braniš, i prezentuješ kolegama i nadređenima, samouvereno. Ako "misliš", samo da bi " mislio", a to nema, baš nekog realnog utemeljenja i svrsishodnosti, onda ćeš biti u problemu. Naravno, bitan je i momenat, kada ćeš izneti svoje argumetovano mišljenje. Ukratko, moraš da znaš "kako" , "šta" i 'kada".

haha ovo poslednje nikada

Nemam nikakav problem da kažem sve tri rečenice. Ni sada, kada imam mnogo iskustva u poslu, a ni ranije dok sam bila mladja. Problem mi je samo ako moja greška "povuče" greške kod ostalih koji rade na projektu. Mada i ja sam ispravljala zbog tudjih grešaka. Nikad se nisam ljutila. Važno je da se greška što pre uoči i ispravi na najdelotvorniji način, naročito pre nego što projekat dodje na gradilište.

haha ovo poslednje nikada

I cetvrta i najvaznija: Otisao sam iz Srbije!

1. Samo su mi pare bitne
2. Ne konzumiram nista sto nije brendirano
3. Umrecu tesko nesrecan

Po ovome ispada da sam ja uspesan.Ali teorija i praksa nisu isto.
Izrazavanje sopstvenog misljenja je dobro ako vas neko slusa.
Ako trazite pomoc to ce shvatiti kao slabost i neznanje.
A ko prizna da je nesto pogresio taj je itekako pogresio,jer bolje prolaze oni koji krivicu svale na druge a iskrenost se surovo kaznjava.

Ovo pre ukazuje na mentalno zdravlje i ispravan način gledanja na život,a ne na uspešnost.Nažalost za uspešnost u životu čovek "mora" da iskaže i pohlepu i beskrupuloznost.To je materijalistički pogled na uspešnost u životu.Bez ove dve zadnje osobine ,to su uglavnom dobre i produhovljene osobe.A što bi naš narod rekao"dobar i budala su dva brata".

Sve što je navedeno je tačno ali u poslovnom okruženju, na žalost toga u Srbiji nema, dakle:
1. Moje mišljenje je... Nemaš ti šta da misliš, valjda sam ja član partije, šef i da pomenem našeg predsednika koji misli za sve nas!
2. Potrebna mi je pomoć...Šta ti misliš ko si ti, da neko radi za tebe a ti da ležiš i da ne radiš ništa, pa dokle predsednik i njegov brat da sami rade za sve nas!
3. Pogrešio sam...Osim što si nemaš mišljenje, lenj si i kad nešto uradiš to uradiš pogrešno, hajde ti lepo svojoj kući pa tamo radi, ovde i ovako imamo i ko da misli, radi i nikada ne greši!

Ovako... Moje misljenje je da mi je potrebna pomoc jet sam pogresio... Poz.

Držaću se ovih pravila, kad glumim Engleza.

Kada imaš argumentovan stav i mišljenje, onda ih braniš, i prezentuješ kolegama i nadređenima, samouvereno. Ako "misliš", samo da bi " mislio", a to nema, baš nekog realnog utemeljenja i svrsishodnosti, onda ćeš biti u problemu. Naravno, bitan je i momenat, kada ćeš izneti svoje argumetovano mišljenje. Ukratko, moraš da znaš "kako" , "šta" i 'kada".

Tekst je u celosti tačan ali se ovo ne odnosi za Beograd. U Beogradu pošteni poslodavci propadaju. Dovoljna činjenica je da Poreska uprava poreske obaveznike deli na obične i velike pri čemu veliki poreski obaveznici imaju svoj poseban deo za logovanje. Šta mislite zbog čega im država daje privilegiju?

U Srbiji neko ceni vase misljenje. Ako kazes pogresio sam dobijes otkaz, ako kazen ne mogu dobijes otkaz, ako odes na bolovanje dobijes otkaz, ako ... ako ... dobijes otkaz.

Nemam nikakav problem da kažem sve tri rečenice. Ni sada, kada imam mnogo iskustva u poslu, a ni ranije dok sam bila mladja. Problem mi je samo ako moja greška "povuče" greške kod ostalih koji rade na projektu. Mada i ja sam ispravljala zbog tudjih grešaka. Nikad se nisam ljutila. Važno je da se greška što pre uoči i ispravi na najdelotvorniji način, naročito pre nego što projekat dodje na gradilište.