Zašto glumci u starim holivudskim filmovima ''čudno govore''?

Pa zato sto su morali da prodju mnoge kurseve i treninge, za razliku od danasnjih glumaca (cast izuzecima). Prosecan holivudski glumac 40tih je morao da zna da glumi (u skladu sa tadasnjim stilom glume), peva, macuje, jase (obavezno) i plese. Secam se da je cela ekipa Gospodara Prstenova imala obuku iz macevanja. Pre se podrazumevalo da pokupis glumce i kazes - sad ide scena macevanja, posle uskacete na konje i galopom...

sa lošeg ozvučenja ili na udaljenom mestu u pozorištu trebalo ga je čuti i razumeti iz ma kog dela engleskog govornog pdručja dolazili.

Super clanak! I scena iz His girl friday, svaka cast!!!

Zato sto nije dolbi .

"...često se pripisuje američkom elokucionisti Edit Vorman Skiner..."

Za one koje zive u engleskom govornom porucju ovo je mozda normalno, ali za posetioce sajta u Srbiji ce biti interesantno da ovo ime Edit (dakle u originalu Edith) zapravo izgovaraju (otprilike) Idif znaci skoro da pa nema veze sa onim kako bi u Srbiji zamisljali da kazemo. Evo linka za americki izgovor, a isto je i u Britaniji:

https://www.youtube.com/watch?v=nbSPUPriXfc

I u domaćim predratnim, ali i posleratnim filmovima glumci čudno pričaju.

Zanimljivo. Nisam znao za ovo.

Meni se to sviđa kao nekome ko se bavi engleskim i prevodi ga. Ne samo u filmovima, nego i na radiju, a pogotovo u muzici se jako vodilo računa o dikciji, ne samo prije 2. sv. rata nego sve do sedamdesetih. Svaki tekst Frenka Sinatre, Tom Džonsa, pa čak i Elvisa Prislija mogu da zapišem na prvo slušanje, dok mnoge današnje pevače ne mogu da razumiju ni Amerikanci i Englezi, i to muzičari, koji čuju malo bolje. Cilj je originalnost, ali je bitno i razumeti onoga ko vam nešto govori, a ne tražiti na internetu šta je rečeno.

odlican tekst. uzgred, gledanje "filmskih novosti" iz tog perioda, 1935-55. ume da bude vrlo smesno. i to ne samo engleskih, jer se ta unjkava i poletno meketava nota ustalila u skoro svim relevantnim jezicima u to doba.
dusu dalo za zezanje, zato su se pajtonovci i zezali sa fazonom o "najsmesnijem smrtonosnom vicu" koji saveznici prevode na nemacki i tako pobedjuju svabe, uz sav tak optimisticno-unjkavi glas i smek u pozadini :)

Samo u ovom filmu iz kojeg ste postavili slajd imate Keri Granta (Englez), gomilu Kanadjana i glumce iz svih krajeva USA. A svi glume Njujorcane, znaci potrebno je da svi imaju isti naglasak i naravno potrebno je da u tadasnjim bioskopima sa losim ozvucenjem publika razume sta govore. Uostalom, i u domacim filmovima iz pedesetih svi govore na isti nacin bez obzira da li se radnja odvija u BG ili u nekom planinskom podrucju. Egzibicije sa naglascima su u domacem filmu pocele tek sedamdesetih.

Mislio sam da se u tekstu radi o nečem drugom, što je takođe jednako zanimljivo. Naime, zbog tadašnjih ugljenih mikrofona sklonih mikrofoniji, bilo je jako teško, skoro nemoguće snimiti tišinu. Ukoliko bi tišina u filmu trajala duže od samo par sekundi, snimak se pretvarao u zaglušujući šum. Rešenje u početku tonskih filmova je nalaženo u tome da glumci neprestano govore... ili da se pusti muzika, adekvatno adaptirana radnji filma. To nasleđe je ostalo, publika se navikla toliko da je danas gotovo nemoguće pratiti film ako nema muziku! A filmska muzika je postala značajna kategorija filmske i muzičke umetnosti uopšte.
Taj primer uči mnogo o prirodi čoveka: hendikep na koji se naviknemo prerasta u kvalitet. Sad, da li je sama navika da se navikavamo blagoslov ili prokletstvo razlučiće pametniji od mene, a ja mislim da je i jedno i drugo.

Mr. Burns :)

To je bilo vreme kada je savršena dikcija imala krucijalan značaj za glumački zanat - korišćene su najbolje osobine britanskog i američkog izgovora i dovođene bukvalno do perfekcije.I dan danas su filmovi iz te epohe daleko najbolji "materijal" za učenje engleskog jezika, a o opštem kvalitetu glume ne treba ni govoriti. Ta era najviših standarda je potrajala i posle 1945., a do suštinskog "osipanja" jezičkog i zanatskog kvaliteta je došlo tek par decenija posle. Kada pogledate koliko danas ima izvikanih glumaca koji muče i sebe i druge batrganjem u nerazgovetnoj i amaterski neizgrađenoj dikciji sa gomilom kakofoničnih "zavičajnih" taloga, svako poređenje sa kristalno čistim i briljantnim standardima iz 40-ih i 50-ih može da vam izazove samo mučninu i depresiju. A kada na to dodate i poređenje ostalih glumačkih kvaliteta, stvarno vam se može ozbiljno slošiti ... NEUPOREDIVE kategorije, zaista.

jedna od specifičnih stvari po čemu ćemo pamtiti stare klasike.
lepo napisano

A naši partizanski filmovi? Dijalog dva vojnika, sve one duge pauze između rečenica, a krate između reči.

On zvuce odlicno, zasto danas zvuce jadno, to je bolje pitanje...

Nista meni nije jasno.

Ako se u Bosni govori bosanski, onda bi u Americi trebalo da se govori americki.

Ako se u Crnoj Gori govori crnogorski, onda bi u Australiji trebalo da se govori australijski.

Ako se u Hrvatskoj govori hrvatski, onda bi u Irskoj trebalo da se govori irski.

Ako se u Srbiji govori srpski, onda bi u Britaniji trebalo da se govori britanski.

Zna li neko kojim jezikom se u stvari sluze ex YU drzavice?

T se nikako ne moze izgovarati kao B, vec ga Ameri izgovaraju kao D. Da li cu ovde ikada procitati clanak bez ijedne greske..

Ja obozavam te filmove i taj govor.Danas misle da je odlican film ako ima silu specijalnih efekata i astronomski budzet.Glumci neznaju ni da glume ni da pricaju a od nekih mije prosto muka kad ih slusam.

a sto su brzo pričali i prenaglaseno glumili?Zašto su im glavni glumci imali između 50-60 godina?

Da li Rokeri s Moravu u BB Holivudu govore transsrbijanskim naglaskom?

Mene zanima zašto u savremenim filmovima, kada likovi gledaju neki film na njihovom tv-u to obično bude crno-beli?

@Secam se da je cela ekipa Gospodara Prstenova imala obuku iz macevanja. Pre se podrazumevalo da pokupis glumce i kazes - sad ide scena macevanja, posle uskacete na konje i galopom...
(MisterNo, 20. april 2017 22:37)

Za Gospodara Prstenova si potpuno u pravu, evo primer kako se tu akcentovalo

https://youtu.be/yGijakl0K8E?t=208

Nista meni nije jasno.

Ako se u Bosni govori bosanski, onda bi u Americi trebalo da se govori americki.

Ako se u Crnoj Gori govori crnogorski, onda bi u Australiji trebalo da se govori australijski.

Ako se u Hrvatskoj govori hrvatski, onda bi u Irskoj trebalo da se govori irski.

Ako se u Srbiji govori srpski, onda bi u Britaniji trebalo da se govori britanski.

Zna li neko kojim jezikom se u stvari sluze ex YU drzavice?

a sto su brzo pričali i prenaglaseno glumili?Zašto su im glavni glumci imali između 50-60 godina?

Pa zato sto su morali da prodju mnoge kurseve i treninge, za razliku od danasnjih glumaca (cast izuzecima). Prosecan holivudski glumac 40tih je morao da zna da glumi (u skladu sa tadasnjim stilom glume), peva, macuje, jase (obavezno) i plese. Secam se da je cela ekipa Gospodara Prstenova imala obuku iz macevanja. Pre se podrazumevalo da pokupis glumce i kazes - sad ide scena macevanja, posle uskacete na konje i galopom...

"...često se pripisuje američkom elokucionisti Edit Vorman Skiner..."

Za one koje zive u engleskom govornom porucju ovo je mozda normalno, ali za posetioce sajta u Srbiji ce biti interesantno da ovo ime Edit (dakle u originalu Edith) zapravo izgovaraju (otprilike) Idif znaci skoro da pa nema veze sa onim kako bi u Srbiji zamisljali da kazemo. Evo linka za americki izgovor, a isto je i u Britaniji:

https://www.youtube.com/watch?v=nbSPUPriXfc

Zato sto nije dolbi .

Super clanak! I scena iz His girl friday, svaka cast!!!

sa lošeg ozvučenja ili na udaljenom mestu u pozorištu trebalo ga je čuti i razumeti iz ma kog dela engleskog govornog pdručja dolazili.

To je bilo vreme kada je savršena dikcija imala krucijalan značaj za glumački zanat - korišćene su najbolje osobine britanskog i američkog izgovora i dovođene bukvalno do perfekcije.I dan danas su filmovi iz te epohe daleko najbolji "materijal" za učenje engleskog jezika, a o opštem kvalitetu glume ne treba ni govoriti. Ta era najviših standarda je potrajala i posle 1945., a do suštinskog "osipanja" jezičkog i zanatskog kvaliteta je došlo tek par decenija posle. Kada pogledate koliko danas ima izvikanih glumaca koji muče i sebe i druge batrganjem u nerazgovetnoj i amaterski neizgrađenoj dikciji sa gomilom kakofoničnih "zavičajnih" taloga, svako poređenje sa kristalno čistim i briljantnim standardima iz 40-ih i 50-ih može da vam izazove samo mučninu i depresiju. A kada na to dodate i poređenje ostalih glumačkih kvaliteta, stvarno vam se može ozbiljno slošiti ... NEUPOREDIVE kategorije, zaista.

Da li Rokeri s Moravu u BB Holivudu govore transsrbijanskim naglaskom?

Mene zanima zašto u savremenim filmovima, kada likovi gledaju neki film na njihovom tv-u to obično bude crno-beli?

On zvuce odlicno, zasto danas zvuce jadno, to je bolje pitanje...

odlican tekst. uzgred, gledanje "filmskih novosti" iz tog perioda, 1935-55. ume da bude vrlo smesno. i to ne samo engleskih, jer se ta unjkava i poletno meketava nota ustalila u skoro svim relevantnim jezicima u to doba.
dusu dalo za zezanje, zato su se pajtonovci i zezali sa fazonom o "najsmesnijem smrtonosnom vicu" koji saveznici prevode na nemacki i tako pobedjuju svabe, uz sav tak optimisticno-unjkavi glas i smek u pozadini :)

Zanimljivo. Nisam znao za ovo.

Meni se to sviđa kao nekome ko se bavi engleskim i prevodi ga. Ne samo u filmovima, nego i na radiju, a pogotovo u muzici se jako vodilo računa o dikciji, ne samo prije 2. sv. rata nego sve do sedamdesetih. Svaki tekst Frenka Sinatre, Tom Džonsa, pa čak i Elvisa Prislija mogu da zapišem na prvo slušanje, dok mnoge današnje pevače ne mogu da razumiju ni Amerikanci i Englezi, i to muzičari, koji čuju malo bolje. Cilj je originalnost, ali je bitno i razumeti onoga ko vam nešto govori, a ne tražiti na internetu šta je rečeno.

Samo u ovom filmu iz kojeg ste postavili slajd imate Keri Granta (Englez), gomilu Kanadjana i glumce iz svih krajeva USA. A svi glume Njujorcane, znaci potrebno je da svi imaju isti naglasak i naravno potrebno je da u tadasnjim bioskopima sa losim ozvucenjem publika razume sta govore. Uostalom, i u domacim filmovima iz pedesetih svi govore na isti nacin bez obzira da li se radnja odvija u BG ili u nekom planinskom podrucju. Egzibicije sa naglascima su u domacem filmu pocele tek sedamdesetih.

@Secam se da je cela ekipa Gospodara Prstenova imala obuku iz macevanja. Pre se podrazumevalo da pokupis glumce i kazes - sad ide scena macevanja, posle uskacete na konje i galopom...
(MisterNo, 20. april 2017 22:37)

Za Gospodara Prstenova si potpuno u pravu, evo primer kako se tu akcentovalo

https://youtu.be/yGijakl0K8E?t=208

Ja obozavam te filmove i taj govor.Danas misle da je odlican film ako ima silu specijalnih efekata i astronomski budzet.Glumci neznaju ni da glume ni da pricaju a od nekih mije prosto muka kad ih slusam.

Mislio sam da se u tekstu radi o nečem drugom, što je takođe jednako zanimljivo. Naime, zbog tadašnjih ugljenih mikrofona sklonih mikrofoniji, bilo je jako teško, skoro nemoguće snimiti tišinu. Ukoliko bi tišina u filmu trajala duže od samo par sekundi, snimak se pretvarao u zaglušujući šum. Rešenje u početku tonskih filmova je nalaženo u tome da glumci neprestano govore... ili da se pusti muzika, adekvatno adaptirana radnji filma. To nasleđe je ostalo, publika se navikla toliko da je danas gotovo nemoguće pratiti film ako nema muziku! A filmska muzika je postala značajna kategorija filmske i muzičke umetnosti uopšte.
Taj primer uči mnogo o prirodi čoveka: hendikep na koji se naviknemo prerasta u kvalitet. Sad, da li je sama navika da se navikavamo blagoslov ili prokletstvo razlučiće pametniji od mene, a ja mislim da je i jedno i drugo.

Mr. Burns :)

I u domaćim predratnim, ali i posleratnim filmovima glumci čudno pričaju.

jedna od specifičnih stvari po čemu ćemo pamtiti stare klasike.
lepo napisano

A naši partizanski filmovi? Dijalog dva vojnika, sve one duge pauze između rečenica, a krate između reči.

T se nikako ne moze izgovarati kao B, vec ga Ameri izgovaraju kao D. Da li cu ovde ikada procitati clanak bez ijedne greske..