Najstariji učenik nemačkog jezika uči i u osmoj deceniji

To se u Srbiji veruje da se učenje završava kad se završi škola. U ostalim Evropskim zemljama ljudi uče dok su živi. Ili iz hobija ili kada žele da promene zanimanje, recimo da od inženjera postanu lekari i tome slično, sa 50 godina.

Fenomenalno.

Super!

Ja sam u 61. godini počeo da učim klavir, a sada u 65-oj takođe razmišljam o obnavljanju nemačkog i učenju nekog (za nas) egzotičnog jezika, kao što je arapski ili kineski.

Mada, posle čitanja ovog članka pitam sa da nisam ipak malo premlad za sve to i da mi možda neće ostati dovoljno vremena za igru?

Šalu na stranu, veoma mi je drago da (još) ima ovakvih ljudi. Prečesto gledam u mom okruženju ljude koji čim pređu nekih 35-40 godina opuste se, prepuste dnevnoj rutini i zanima ih samo pivo, gledanje gluposti na TV-u, spavanje i otaljavanje tzv."života".

Muka me hvata kad čujem nekoga od mojih vršnjaka da kuka "ostarilo se, ne može se..."

Ne možeš (i ne moraš) da trčiš maraton, ali sve dok možeš da hodaš stazom životnog maratona, keep on truckin'! Nema predaje!

Svaka cast!!

Sve pohvale gospodinu Aleksiću! Takođe, velika pohvala za vrsnu i predanu profesorku Sanju, uspešnu preduzetnicu koja već 20 godina sa nesmanjenim entuzijazmom i kreativnošću vodi Premier školu. Bravo!!!

"...Ne možeš (i ne moraš) da trčiš maraton, ali sve dok možeš da hodaš stazom životnog maratona, keep on truckin'! Nema predaje!
(Allegretto, 21. mart 2017 11:09) ..."

Slažem se, ali i to se može... krajem pete decenije života počeo sam da trčim maratone, potom sam upisao (i naučio, u roku od tri godine) nemački i španski (engleski i ruski sam već znao), a ovih dana počinjem da učim da sviram klavir. Sve je lako, ako imate svest da od svog života treba da uradite nešto, a ne da gledate televiziju... Samo izbacite televiziju iz života i ostaje toliko vremena, da možete SVE...

Smisao sticanja znanja je u primeni tog znanja. Uz svo poštovanje ovog čoveka, ovo je hobi, smislen koliko i svaki drugi hobi kojim bi se u tim godinama bavio. Prija mu druženje sa mladima, mlađima, i to je to.
Poštujem i onoga njegovog vršnjaka koji voli da bud sam, lepi i gleda markice ili piše komentare koje niko ne uzima za ozbljno, nadajući se da neko ipak hoće. Stari bi ipak trebalo da prenose svoja znanja mlađima, a ne da do kraja života uče od mlađih.

To se u Srbiji veruje da se učenje završava kad se završi škola. U ostalim Evropskim zemljama ljudi uče dok su živi. Ili iz hobija ili kada žele da promene zanimanje, recimo da od inženjera postanu lekari i tome slično, sa 50 godina.

Fenomenalno.

Ja sam u 61. godini počeo da učim klavir, a sada u 65-oj takođe razmišljam o obnavljanju nemačkog i učenju nekog (za nas) egzotičnog jezika, kao što je arapski ili kineski.

Mada, posle čitanja ovog članka pitam sa da nisam ipak malo premlad za sve to i da mi možda neće ostati dovoljno vremena za igru?

Šalu na stranu, veoma mi je drago da (još) ima ovakvih ljudi. Prečesto gledam u mom okruženju ljude koji čim pređu nekih 35-40 godina opuste se, prepuste dnevnoj rutini i zanima ih samo pivo, gledanje gluposti na TV-u, spavanje i otaljavanje tzv."života".

Muka me hvata kad čujem nekoga od mojih vršnjaka da kuka "ostarilo se, ne može se..."

Ne možeš (i ne moraš) da trčiš maraton, ali sve dok možeš da hodaš stazom životnog maratona, keep on truckin'! Nema predaje!

Sve pohvale gospodinu Aleksiću! Takođe, velika pohvala za vrsnu i predanu profesorku Sanju, uspešnu preduzetnicu koja već 20 godina sa nesmanjenim entuzijazmom i kreativnošću vodi Premier školu. Bravo!!!

Super!

Svaka cast!!

Smisao sticanja znanja je u primeni tog znanja. Uz svo poštovanje ovog čoveka, ovo je hobi, smislen koliko i svaki drugi hobi kojim bi se u tim godinama bavio. Prija mu druženje sa mladima, mlađima, i to je to.
Poštujem i onoga njegovog vršnjaka koji voli da bud sam, lepi i gleda markice ili piše komentare koje niko ne uzima za ozbljno, nadajući se da neko ipak hoće. Stari bi ipak trebalo da prenose svoja znanja mlađima, a ne da do kraja života uče od mlađih.

"...Ne možeš (i ne moraš) da trčiš maraton, ali sve dok možeš da hodaš stazom životnog maratona, keep on truckin'! Nema predaje!
(Allegretto, 21. mart 2017 11:09) ..."

Slažem se, ali i to se može... krajem pete decenije života počeo sam da trčim maratone, potom sam upisao (i naučio, u roku od tri godine) nemački i španski (engleski i ruski sam već znao), a ovih dana počinjem da učim da sviram klavir. Sve je lako, ako imate svest da od svog života treba da uradite nešto, a ne da gledate televiziju... Samo izbacite televiziju iz života i ostaje toliko vremena, da možete SVE...