Kako da pobedite tremu u tri koraka?

Prvi korak : skinite čep sa flaše rakije
Drugi korak: napunite čašicu do vrha rakijom
Treći korak: U zdravlje i eksirajte.
Zahvalite mi kasnije.

opet vi za svaki slucaj maznite makar jedan dupli konjak - sigurno je sigurno;)

Najbolje za tremu je da pomislite kako je lepo biti ziv i zdrav i kako je sve drugo nebitno pa i trema.Zato se opustite i uzivajte!

Drmnite radžu..deluje, provereno!

Igrao sam folklor dosta dugo; aktivno 16 godina i kasnije kao veteran jos bar toliko, ali sa prekidima i manje intenzivno. Nas koreograf nam je govorila:"kada izlazis na pozornicu, ti si glavna faca!" Iako prepotencija nikako nije moja osobina, lako mi je bilo da je poslusam i na pozornici budem neko drugi. Kada se tako postavis, sva trema nestaje. Ipak, cak i kao iskusan igrac sam ponekad imao tremu pre izlaska na pozornicu, ali sve to nestaje kada izadjes. Sta zelim reci? Kada krenes u akciju, potpuno je nebitno kol'ko si pre toga bio us'an. Racuna se samo ono sta si uradio.

Trema se pobedjuje kada se od situacije ne očekuje ništa.Ne očekivati i ne iščekivati ništa.

Ne vidim kako ovi saveti mogu da mi pomognu. Od sada cu jos vise da tremim!

Hoćete savet iz prve ruke? Gledajte da budete u situacijama u kojima ste dovoljno stručni da govorite. Trema nikada neće nestati, ali ako znate da sagovornici ili slušaoci ne mogu (lako) da vas iznenade neprijatnim pitanjem, onda ćete u startu imati više snage na raspolaganju da savladate tremu.

Trema se pobedjuje kada se od situacije ne očekuje ništa.Ne očekivati i ne iščekivati ništa.
(ataraxia, 25. oktobar 2016 22:14)

To je tacno, odlican savet,ali postoji jedna mala kvaka ...lakse reci nego uciniti. Aj nateraj sebe da u nekoj vaznoj situaciji ne ocekujes nista. Aha, organizam preuzme, udje u fight or flight mode i pocne da radi sam za sebe, ti se nista ne pitas. Kazu da je najbolje uraditi nesto potpuno glupo. Napraviti sebe veselom budalom, kao da te bas briga. Onda vise ne moras da podsvesno sve drzis pod kontrolom, sto je osnova treme, i pocnes da se ponasas opusteno i sponatno. Malo je radikalno, ali eto, mozda nekom pomogne. Druga mogucnost je preuzeti neki drugi identitet. Staviti neke naocare ili kapu ili tako nesto gde se covek oseca kao da je neko drugi, pa to sto mu se desava ne dozivljava licno i moze da se psiholoski distancira.

Rješenje za svaku situaciju je biti što prirodniji, biti što više ono što stvarno jesi. Ako je veliki raskorak između onog za što se želimo predstaviti i onog što stvarno jesmo onda je i trema ogromna. Mi nismo tako važni, ni veliki, ni uspješni u očima drugih koliko želimo biti. Problem ne prave drugi, problem pravimo mi, sami sebi. Ako obuzdamo vlastitu želju da budemo veći i važniji nego što uistinu jesmo i trema će nestati. Pristojnost, umjerenost, uvažavanje drugih, nenametljivost uvijek dobro prolaze. Neposredno pred stresnu situaciju dobro je i nekoliko minuta duboko disati na svježem zraku, jer povećana kolićina kisika djeluje opuštajuće.

Kada bih htela koncizno da prokomentarisem datu temu za razmisljanje rekla bih da je u osnovi treme :nepoznat teren,neizvesnost ishoda situacije koja se desava i u kojoj se trema javlja, licna nesigurnost znanjem potrebnim u nekoj situaciji ili cak fizickim izgledom na nekom dogadjaju i nepoverenje prema okolini isa kojom sudelujes u nekom desavanju.Izbeci tremu mislim da treba licnjim izdizanjem iznad bilo koje situacije ili nepoverljivih lica sto ,kao sto je neko primetio lakse je reci nego uciniti.Zahvalnost je nesto sto ne pomaze a sto jeste svakodnevni osecaj plemenitih ljudi jer i zahvalnost moze da gane jace od treme.

Ja sam oduvek imala tremu ali samo na premijerama predstava u kojima igram. Na ostalim izvodjenjima ili ne uopste ili mnogo manje. Vezujem to za nesigurnost i nesto sto je prvi put.
Opet, kada si 100% siguran u to sto radis trema vrlo brzo nestane.
Ovo je iz glumackog aspekta, za drugu vrstu nastupa ne znam.

Prvi korak : skinite čep sa flaše rakije
Drugi korak: napunite čašicu do vrha rakijom
Treći korak: U zdravlje i eksirajte.
Zahvalite mi kasnije.

opet vi za svaki slucaj maznite makar jedan dupli konjak - sigurno je sigurno;)

Drmnite radžu..deluje, provereno!

Ne vidim kako ovi saveti mogu da mi pomognu. Od sada cu jos vise da tremim!

Igrao sam folklor dosta dugo; aktivno 16 godina i kasnije kao veteran jos bar toliko, ali sa prekidima i manje intenzivno. Nas koreograf nam je govorila:"kada izlazis na pozornicu, ti si glavna faca!" Iako prepotencija nikako nije moja osobina, lako mi je bilo da je poslusam i na pozornici budem neko drugi. Kada se tako postavis, sva trema nestaje. Ipak, cak i kao iskusan igrac sam ponekad imao tremu pre izlaska na pozornicu, ali sve to nestaje kada izadjes. Sta zelim reci? Kada krenes u akciju, potpuno je nebitno kol'ko si pre toga bio us'an. Racuna se samo ono sta si uradio.

Najbolje za tremu je da pomislite kako je lepo biti ziv i zdrav i kako je sve drugo nebitno pa i trema.Zato se opustite i uzivajte!

Hoćete savet iz prve ruke? Gledajte da budete u situacijama u kojima ste dovoljno stručni da govorite. Trema nikada neće nestati, ali ako znate da sagovornici ili slušaoci ne mogu (lako) da vas iznenade neprijatnim pitanjem, onda ćete u startu imati više snage na raspolaganju da savladate tremu.

Trema se pobedjuje kada se od situacije ne očekuje ništa.Ne očekivati i ne iščekivati ništa.

Trema se pobedjuje kada se od situacije ne očekuje ništa.Ne očekivati i ne iščekivati ništa.
(ataraxia, 25. oktobar 2016 22:14)

To je tacno, odlican savet,ali postoji jedna mala kvaka ...lakse reci nego uciniti. Aj nateraj sebe da u nekoj vaznoj situaciji ne ocekujes nista. Aha, organizam preuzme, udje u fight or flight mode i pocne da radi sam za sebe, ti se nista ne pitas. Kazu da je najbolje uraditi nesto potpuno glupo. Napraviti sebe veselom budalom, kao da te bas briga. Onda vise ne moras da podsvesno sve drzis pod kontrolom, sto je osnova treme, i pocnes da se ponasas opusteno i sponatno. Malo je radikalno, ali eto, mozda nekom pomogne. Druga mogucnost je preuzeti neki drugi identitet. Staviti neke naocare ili kapu ili tako nesto gde se covek oseca kao da je neko drugi, pa to sto mu se desava ne dozivljava licno i moze da se psiholoski distancira.

Kada bih htela koncizno da prokomentarisem datu temu za razmisljanje rekla bih da je u osnovi treme :nepoznat teren,neizvesnost ishoda situacije koja se desava i u kojoj se trema javlja, licna nesigurnost znanjem potrebnim u nekoj situaciji ili cak fizickim izgledom na nekom dogadjaju i nepoverenje prema okolini isa kojom sudelujes u nekom desavanju.Izbeci tremu mislim da treba licnjim izdizanjem iznad bilo koje situacije ili nepoverljivih lica sto ,kao sto je neko primetio lakse je reci nego uciniti.Zahvalnost je nesto sto ne pomaze a sto jeste svakodnevni osecaj plemenitih ljudi jer i zahvalnost moze da gane jace od treme.

Ja sam oduvek imala tremu ali samo na premijerama predstava u kojima igram. Na ostalim izvodjenjima ili ne uopste ili mnogo manje. Vezujem to za nesigurnost i nesto sto je prvi put.
Opet, kada si 100% siguran u to sto radis trema vrlo brzo nestane.
Ovo je iz glumackog aspekta, za drugu vrstu nastupa ne znam.

Rješenje za svaku situaciju je biti što prirodniji, biti što više ono što stvarno jesi. Ako je veliki raskorak između onog za što se želimo predstaviti i onog što stvarno jesmo onda je i trema ogromna. Mi nismo tako važni, ni veliki, ni uspješni u očima drugih koliko želimo biti. Problem ne prave drugi, problem pravimo mi, sami sebi. Ako obuzdamo vlastitu želju da budemo veći i važniji nego što uistinu jesmo i trema će nestati. Pristojnost, umjerenost, uvažavanje drugih, nenametljivost uvijek dobro prolaze. Neposredno pred stresnu situaciju dobro je i nekoliko minuta duboko disati na svježem zraku, jer povećana kolićina kisika djeluje opuštajuće.