Ne možemo voleti drugog dok prvo ne zavolimo sebe

"Samoljubav" je preduslov za iskrenu i vernu ljubav, a ne za ljubav uopste. Covek moze da voli druge i onda kada ne voli sebe, tako funkcionise vecina covecanstva. Postoji i drugi esktrem, a to je samoljublje koje ne ostavlja prostora za ljubav prema drugima. Sve cesce srecem ljude koji sve svoje vreme posvecuju sebi, sebicne i nadobudne koji misle da se ovaj svemirski kamicak samo zbog njih vrti oko Sunca. I za kraj: Nije bas sve crno i belo. Ljubav, na nasu srecu, izraste cim nadje malenu pukotinu u betonu zivota. Ali je ta ista ljubav, na nasu zalost, cesto i slepa i tupava a najcesce nezasluzena. Moje je misljenje da je najjednostavniji recept "voleti svim bicem" pa makar koliko to bilo. Neko ce dati vise, neko manje ali ce svi dati koliko imaju sto cini savrsenu celinu. "I kada zelim da kazem ja, ja kazem mi, i kada mislim o sebi, u stvari mislim o nama". I za kraj - Ko nije voleo (ne sebe naravno) taj nije ziveo.

Puno toga zavisi od porodice. Ako tu nemate cvrst oslonac, vi ste na vetrometini.

"Ja" voli "sebe". Kao da imamo dva entiteta unutar sebe. Kako kaže Ekart, čovek je jedino biće na planeti koje je u stanju da kaže:"Ne mogu da živim sam sa sobom". Da su "ja" i "sebe" u braku odavno bi podneli zahtev za razvodom. Koji je od ta dva entiteta stvarno "vi"?

@djenka
Nisu ljudi koji su okrenuti sebi sebicni i nadobudni samo ne zele da budu povredjeni i iskorisceni. Ne zele razocarenje bolje im je mrtvo more. Retko ko se nije razocarao koga ja znam sto su vise pruzali to je razocarenje vece i bolnije. Skoro je jedna baba koju znam otkrila da joj deda od 75+ daje pola bedne penzije jednoj studentkinji da mu sedi u krilu i drpa je. Ljudski odnosi su ocaj zivi

"U tebi sam voleo sebe sama" (J.Dučić)
Da, volimo nekog jer nam je taj neko potreban da potvrdi naše samoljublje, "podigne" naš ego i učini nas jakim.
Volimo one (decu) u koje smo (po prirodi stvari) ulagali; svoje vreme, energiju, novac...(mnogo manje vole oni koji dobročinstva primaju ; ne samo deca, nego i inače)
Čovek je egoistično biće ; to što ima potrebu da zadovolji svoje biološke, kulturne, socijalne... motive, ne umanjuje činjenicu da je, u suštini, čovek egoistično biće.

Istina

Razmišljanja na ovu temu mogu da se oboje jednom bojom i interpretiraju u skladu sa sopstvenim znanjem i iskustvom, dok neki drugi autor istu temu može obraditi sa bitno različitog stanovišta. To je stoga što je ljudska duša najsloženija pojava u svemiru, a jedinstven stav i znanje o njoj ne postoji. (Oficijelna psihologija čak ne priznaje postojanje duše.) Pitanje samopouzdanja, samouverenosti, samodopadljivosti, ljubavi prema sebi i sl., kako sam razumeo tekst, uzdiže se kao imperativ pozitivnog odnošenja prema ljudima oko sebe. A to nije tačno. Takav čovek teško da ima ISTINSKE ljubavi prema drugome. I čim se njegova slika o sebi uzdrma, spreman je da uzmakne i prvo što žrtvuje nije on već njegova ljubav prema drugima. Da bi bio u stanju da sebe i svet oko sebe shvata realno, čovek najpre treba sebe da shvati realno, a to znači kao stvorenje sklono trima naopakim ljubavima: slastoljublju, vlastoljublju i slavoljublju. Tek ako je spreman da ovo lepo razume, i u skladu s tim razumevanjem živi, od njega se može očekivati punovredna i zdrava ljubav za ljude pa i za svu tvorevinu.

Većina ljudi je oštećena, osakaćena po pitanju emocija. Slažem se sa svim navedenim u ovom članku. Teško je ljubavlju "nahraniti " onog ko ima u sebi malu glad koja stalno viče "gladna sam, daj mi još, daj!!!". Onog koji vidi ljubav kao žrtvovanje, ali samo tuđe. Kao malo dete, ovisno o majčinoj brizi i nežnosti,
" Ako me voliš, uradićes mi to, a ja ću i dalje tražiti razlog da dokažem da me ne voliš "- izbezumljuje. To sve dolazi iz primarne porodice, u kojoj je ljubav bila uslovljena.
Na žalost, ovo sam sve doživela u svom braku. Teško je stalno davati i biti pod lupom večnog nezadovoljstva. Teško je oboma, kao i deci . Kada te ta ljubav premori, nema više nazad. Shvatiš, pre ili kasnije, da nije do tebe, već da ne možeš zapušiti sve rupe iz kojih se izliva sva ljubav koju si dao. Dovedeš u pitanje sebe, svaki korak koji si učinio, pitaš se da li si nešto pogrešno uradio, pogrešno dao ljubav. ..Ja sada odustajem, nemam više snage da se borim sa tuđim demonima, koje on ljubomorno čuva. Oštećuje mene i našu decu, uči ih da je ljubav uslovljena, a nije. Ljubav nije žrtva, već najčistije osećanje koje imamo. Ne dopustite nikom da vas uveri da vaša ljubav nije dovoljna.
Ljudi, radite na sebi, tražite šta je to što vam ne da da uživate u ovom kratkom trenutku koji se zove život.

@Joc@
Zapravo pričate o vrlo sličnim stvarima. Ono što govoriš su generalno manifestacije ponašanja ljudi koji nisu prihvatili sebe, ne vole sebe i nisu radili na sebi, ili neki ozbiljniji poremećaj.
Autentično osećanje vrednosti kao ljudskog bića, i osobe je ono što daje balans i kontinuitet identiteta i onda je daleko manja šansa da im se poljulja slika o sebi i izazove loše reakcije. Oni koji to nemaju se lako poljuljaju i često uleću u destruktivna ponašanja.

lepo pise u bibliji "ljubi bliznjeg svoga kao samog sebe",ali,ali
mozda ovaj clanak nekome i otvori oci,ali,ali

Ljubav prema sebi da ali kao Bozijoj tvorevini, kao nekom koga je Bog stvorio i dao mu najveci dar od svih zivih bica, a to je dar slobodne volje. Ali opet, niti mozemo zavoleti sebe, niti druge bez ljubavi prema Bogu. Jer samo sa ljubavlju kroz Hrista, mozemo savrseno i istinski voleti sebe i svoje bliznje bez egoizma. Mi smo danas u velikoj zabludi kada mislimo da imamo istinsku ljubav prema nasim bliznjima. Dovoljno je samo da nam taj bliznji neuzvrati dobro za dobro ili nam ne da hvalu za ono sto mu cinimo, i eto, u stanju smo odmah da ga odbacimo i osudimo. Najpribliznija ljubav Hristovoj je ljubav majke prema detetu ali i to je samo bleda senka. Jeri majka moze ostaviti svoje dete kao sto imamo primere ali Hristos NIKADA nece ostaviti svoju decu. Sve je lepo objasnjeno u pravoslavlju, samo ga treba upoznati malo bolje i svakom iskrenom i dobronamernom coveku ce biti mnogo toga jasnije. Ali razumeti moze samo onaj ko veru primenjuje na delu. Samo tako covek moze osetiti savrsenu ljubav Boziju koja se izliva na njega i samo tako moze istinski ljubiti svoje bliznje kao sebe same.

istina, moja veza je pukla zbog ovoga. menjajte se, ljudi

Да бисте могли познати — претежнију
од разума љубав Христову (Еф. 3, 19).
Претежнију од разума љубав Христову! Не од разума Божјег него од разума човечјег, помраченог и озлобљеног грехом. Јер Божји разум раван је Божјој љубави, и ниједно није претежније од другога. Али људски разум, удаљен од Бога, не схвата никако Божју љубав, показану кроз Господа Исуса Христа. Бог разуме људе али људи не разумеју Бога. Бог је покушавао да разумом уразуми људе кроз природу и кроз Старо Откровење, кроз закон и пророке, али се људи нису дали уразумети. Тада је Бог покушао да љубављу савлада људе, и да их љубављу привуче к Себи. Отуда ваплоћење Сина Божјег, Његово пожртвовање и Његово страдање од смрти. Таква неисказана љубав Божја, изнад речи и разума, многе је запленила и повратила Богу, т. ј. уразумила, дала им нови разум, чист и светао; но многе је опет збунила, јер се није слагала с њиховим помраченим и озлобљеним разумом. Да бисте могли познати, вели апостол. Како ћемо, браћо, познати оно што је изнад познања и изнад разума? Никако друкчије него променом разума, пробуђењем и разбистрењем разума, просветљењем и узвишењем разума, очишћењем и обожењем разума, једном речју — стицањем новог разума, који би имао ту способност, да разуме љубав Христову, претежнију од садашњег грешног разума људског.
О дубино премудрости и разума Божија! Ко ти се само и мало приближи, тај осети, да си ти истовремено и дубина љубави Божје!

Sve je to lepo, ali prvo vi zavrsite sve obaveze koje imate pa posle volite koga hocete do mile volje. Sto vam ne kazu u ovim pateticnim tekstovima a ako vam je voljenje prioritete onaj jedan sto ide za vama onda ne da ne moze da voli ni sebe ni vas, nego bi vam najradije azbio glavu, da to nije kaznjivo., STo nije iskljuceno ni tada, ako preterate u voljenju. Znaci, prvo uzmi lepo operi zube, ocesljaj se, umij se, izvadi ruke iz straznjice, zaradi za lebac, nemoj da pljuje po ulici i da vbacas, racune na vreme da placas i ostalo, ne deri se po ulicama, ne guraj se, nemoj da si nekulturan itd, pa kad sve to zavrsis, ako ti ostane vremena za voljenej, slobodno radi sta hoces. Tako ti je u civilizaciji brale. Ako ti se ne savdija, imas drugu opciju. Hajde ti malo na pusto ostrvo, Plava laguna bato, pa tamo voli po ceo dan, niko ti ne brani. A u civilizaciji ima da bude red i sistem, pa voljenje sutra.

Ja sam sebe zavolela negde posle 30te. Da su svi cekali da prvo zavole sebe i malo zive sami pa onda da ulaze u zrelu ljubav ne bi se deca ni radjala.
Zaljubljenost ima svoju funkciju da se i pre mudrosti i zrelosti radjaju deca.
A onda krece borba i rad na sebi.

E da su nasi preci cekali da sazru pa da onda prave porodicu, nas danas ne bi ni bilo.

Treba u osnovnu i srednju skolu uvesti predmete o porodici, braku, emocionalnoj inteligenciji. Tradicionalni modeli su se raspali, ali deci bi mogao neki novi humani model porodice da se plasira i da se mladi pripreme za zivot.
Psihologija ima sta da ponudi ali to sporo stize do naroda.
Zato je porodica u krizi.

Ja volim prvo sebe,pa one druge malo manje ,to je sasvim normalno :)

@ (Someone, 18. oktobar 2016 06:31)

Jeste ljubav žrtva, kao samopožrtvovanje, a to znači sopstveno žrtvovanje. Mislim da Te razumem, ali odustajanje nije pravo rešenje. Pravo rešenje je da probaš svog supruga (i brata u Hristu) da oplemeniš, da ga dovedeš do uvida sopstvenim primerom. Tako bi spasila sve duše, i svoju i njegovu i dečiju. Znaš ono ''trpen – spašen''... e na to si pozvana. Jeste teško ali je upravo zato i vrlo veliko, dostojno da se nazove podvigom. Pozdrav.

Sve je to lepo, ali prvo vi zavrsite sve obaveze koje imate pa posle volite koga hocete do mile volje. Sto vam ne kazu u ovim pateticnim tekstovima a ako vam je voljenje prioritete onaj jedan sto ide za vama onda ne da ne moze da voli ni sebe ni vas, nego bi vam najradije azbio glavu, da to nije kaznjivo., STo nije iskljuceno ni tada, ako preterate u voljenju. Znaci, prvo uzmi lepo operi zube, ocesljaj se, umij se, izvadi ruke iz straznjice, zaradi za lebac, nemoj da pljuje po ulici i da vbacas, racune na vreme da placas i ostalo, ne deri se po ulicama, ne guraj se, nemoj da si nekulturan itd, pa kad sve to zavrsis, ako ti ostane vremena za voljenej, slobodno radi sta hoces. Tako ti je u civilizaciji brale. Ako ti se ne savdija, imas drugu opciju. Hajde ti malo na pusto ostrvo, Plava laguna bato, pa tamo voli po ceo dan, niko ti ne brani. A u civilizaciji ima da bude red i sistem, pa voljenje sutra.

Да бисте могли познати — претежнију
од разума љубав Христову (Еф. 3, 19).
Претежнију од разума љубав Христову! Не од разума Божјег него од разума човечјег, помраченог и озлобљеног грехом. Јер Божји разум раван је Божјој љубави, и ниједно није претежније од другога. Али људски разум, удаљен од Бога, не схвата никако Божју љубав, показану кроз Господа Исуса Христа. Бог разуме људе али људи не разумеју Бога. Бог је покушавао да разумом уразуми људе кроз природу и кроз Старо Откровење, кроз закон и пророке, али се људи нису дали уразумети. Тада је Бог покушао да љубављу савлада људе, и да их љубављу привуче к Себи. Отуда ваплоћење Сина Божјег, Његово пожртвовање и Његово страдање од смрти. Таква неисказана љубав Божја, изнад речи и разума, многе је запленила и повратила Богу, т. ј. уразумила, дала им нови разум, чист и светао; но многе је опет збунила, јер се није слагала с њиховим помраченим и озлобљеним разумом. Да бисте могли познати, вели апостол. Како ћемо, браћо, познати оно што је изнад познања и изнад разума? Никако друкчије него променом разума, пробуђењем и разбистрењем разума, просветљењем и узвишењем разума, очишћењем и обожењем разума, једном речју — стицањем новог разума, који би имао ту способност, да разуме љубав Христову, претежнију од садашњег грешног разума људског.
О дубино премудрости и разума Божија! Ко ти се само и мало приближи, тај осети, да си ти истовремено и дубина љубави Божје!

Ljubav prema sebi da ali kao Bozijoj tvorevini, kao nekom koga je Bog stvorio i dao mu najveci dar od svih zivih bica, a to je dar slobodne volje. Ali opet, niti mozemo zavoleti sebe, niti druge bez ljubavi prema Bogu. Jer samo sa ljubavlju kroz Hrista, mozemo savrseno i istinski voleti sebe i svoje bliznje bez egoizma. Mi smo danas u velikoj zabludi kada mislimo da imamo istinsku ljubav prema nasim bliznjima. Dovoljno je samo da nam taj bliznji neuzvrati dobro za dobro ili nam ne da hvalu za ono sto mu cinimo, i eto, u stanju smo odmah da ga odbacimo i osudimo. Najpribliznija ljubav Hristovoj je ljubav majke prema detetu ali i to je samo bleda senka. Jeri majka moze ostaviti svoje dete kao sto imamo primere ali Hristos NIKADA nece ostaviti svoju decu. Sve je lepo objasnjeno u pravoslavlju, samo ga treba upoznati malo bolje i svakom iskrenom i dobronamernom coveku ce biti mnogo toga jasnije. Ali razumeti moze samo onaj ko veru primenjuje na delu. Samo tako covek moze osetiti savrsenu ljubav Boziju koja se izliva na njega i samo tako moze istinski ljubiti svoje bliznje kao sebe same.

Razmišljanja na ovu temu mogu da se oboje jednom bojom i interpretiraju u skladu sa sopstvenim znanjem i iskustvom, dok neki drugi autor istu temu može obraditi sa bitno različitog stanovišta. To je stoga što je ljudska duša najsloženija pojava u svemiru, a jedinstven stav i znanje o njoj ne postoji. (Oficijelna psihologija čak ne priznaje postojanje duše.) Pitanje samopouzdanja, samouverenosti, samodopadljivosti, ljubavi prema sebi i sl., kako sam razumeo tekst, uzdiže se kao imperativ pozitivnog odnošenja prema ljudima oko sebe. A to nije tačno. Takav čovek teško da ima ISTINSKE ljubavi prema drugome. I čim se njegova slika o sebi uzdrma, spreman je da uzmakne i prvo što žrtvuje nije on već njegova ljubav prema drugima. Da bi bio u stanju da sebe i svet oko sebe shvata realno, čovek najpre treba sebe da shvati realno, a to znači kao stvorenje sklono trima naopakim ljubavima: slastoljublju, vlastoljublju i slavoljublju. Tek ako je spreman da ovo lepo razume, i u skladu s tim razumevanjem živi, od njega se može očekivati punovredna i zdrava ljubav za ljude pa i za svu tvorevinu.

@ (Someone, 18. oktobar 2016 06:31)

Jeste ljubav žrtva, kao samopožrtvovanje, a to znači sopstveno žrtvovanje. Mislim da Te razumem, ali odustajanje nije pravo rešenje. Pravo rešenje je da probaš svog supruga (i brata u Hristu) da oplemeniš, da ga dovedeš do uvida sopstvenim primerom. Tako bi spasila sve duše, i svoju i njegovu i dečiju. Znaš ono ''trpen – spašen''... e na to si pozvana. Jeste teško ali je upravo zato i vrlo veliko, dostojno da se nazove podvigom. Pozdrav.

"Samoljubav" je preduslov za iskrenu i vernu ljubav, a ne za ljubav uopste. Covek moze da voli druge i onda kada ne voli sebe, tako funkcionise vecina covecanstva. Postoji i drugi esktrem, a to je samoljublje koje ne ostavlja prostora za ljubav prema drugima. Sve cesce srecem ljude koji sve svoje vreme posvecuju sebi, sebicne i nadobudne koji misle da se ovaj svemirski kamicak samo zbog njih vrti oko Sunca. I za kraj: Nije bas sve crno i belo. Ljubav, na nasu srecu, izraste cim nadje malenu pukotinu u betonu zivota. Ali je ta ista ljubav, na nasu zalost, cesto i slepa i tupava a najcesce nezasluzena. Moje je misljenje da je najjednostavniji recept "voleti svim bicem" pa makar koliko to bilo. Neko ce dati vise, neko manje ali ce svi dati koliko imaju sto cini savrsenu celinu. "I kada zelim da kazem ja, ja kazem mi, i kada mislim o sebi, u stvari mislim o nama". I za kraj - Ko nije voleo (ne sebe naravno) taj nije ziveo.

Ja volim prvo sebe,pa one druge malo manje ,to je sasvim normalno :)

"Ja" voli "sebe". Kao da imamo dva entiteta unutar sebe. Kako kaže Ekart, čovek je jedino biće na planeti koje je u stanju da kaže:"Ne mogu da živim sam sa sobom". Da su "ja" i "sebe" u braku odavno bi podneli zahtev za razvodom. Koji je od ta dva entiteta stvarno "vi"?

@Joc@
Zapravo pričate o vrlo sličnim stvarima. Ono što govoriš su generalno manifestacije ponašanja ljudi koji nisu prihvatili sebe, ne vole sebe i nisu radili na sebi, ili neki ozbiljniji poremećaj.
Autentično osećanje vrednosti kao ljudskog bića, i osobe je ono što daje balans i kontinuitet identiteta i onda je daleko manja šansa da im se poljulja slika o sebi i izazove loše reakcije. Oni koji to nemaju se lako poljuljaju i često uleću u destruktivna ponašanja.

Istina

"U tebi sam voleo sebe sama" (J.Dučić)
Da, volimo nekog jer nam je taj neko potreban da potvrdi naše samoljublje, "podigne" naš ego i učini nas jakim.
Volimo one (decu) u koje smo (po prirodi stvari) ulagali; svoje vreme, energiju, novac...(mnogo manje vole oni koji dobročinstva primaju ; ne samo deca, nego i inače)
Čovek je egoistično biće ; to što ima potrebu da zadovolji svoje biološke, kulturne, socijalne... motive, ne umanjuje činjenicu da je, u suštini, čovek egoistično biće.

@djenka
Nisu ljudi koji su okrenuti sebi sebicni i nadobudni samo ne zele da budu povredjeni i iskorisceni. Ne zele razocarenje bolje im je mrtvo more. Retko ko se nije razocarao koga ja znam sto su vise pruzali to je razocarenje vece i bolnije. Skoro je jedna baba koju znam otkrila da joj deda od 75+ daje pola bedne penzije jednoj studentkinji da mu sedi u krilu i drpa je. Ljudski odnosi su ocaj zivi

Puno toga zavisi od porodice. Ako tu nemate cvrst oslonac, vi ste na vetrometini.

lepo pise u bibliji "ljubi bliznjeg svoga kao samog sebe",ali,ali
mozda ovaj clanak nekome i otvori oci,ali,ali

istina, moja veza je pukla zbog ovoga. menjajte se, ljudi

Većina ljudi je oštećena, osakaćena po pitanju emocija. Slažem se sa svim navedenim u ovom članku. Teško je ljubavlju "nahraniti " onog ko ima u sebi malu glad koja stalno viče "gladna sam, daj mi još, daj!!!". Onog koji vidi ljubav kao žrtvovanje, ali samo tuđe. Kao malo dete, ovisno o majčinoj brizi i nežnosti,
" Ako me voliš, uradićes mi to, a ja ću i dalje tražiti razlog da dokažem da me ne voliš "- izbezumljuje. To sve dolazi iz primarne porodice, u kojoj je ljubav bila uslovljena.
Na žalost, ovo sam sve doživela u svom braku. Teško je stalno davati i biti pod lupom večnog nezadovoljstva. Teško je oboma, kao i deci . Kada te ta ljubav premori, nema više nazad. Shvatiš, pre ili kasnije, da nije do tebe, već da ne možeš zapušiti sve rupe iz kojih se izliva sva ljubav koju si dao. Dovedeš u pitanje sebe, svaki korak koji si učinio, pitaš se da li si nešto pogrešno uradio, pogrešno dao ljubav. ..Ja sada odustajem, nemam više snage da se borim sa tuđim demonima, koje on ljubomorno čuva. Oštećuje mene i našu decu, uči ih da je ljubav uslovljena, a nije. Ljubav nije žrtva, već najčistije osećanje koje imamo. Ne dopustite nikom da vas uveri da vaša ljubav nije dovoljna.
Ljudi, radite na sebi, tražite šta je to što vam ne da da uživate u ovom kratkom trenutku koji se zove život.

Ja sam sebe zavolela negde posle 30te. Da su svi cekali da prvo zavole sebe i malo zive sami pa onda da ulaze u zrelu ljubav ne bi se deca ni radjala.
Zaljubljenost ima svoju funkciju da se i pre mudrosti i zrelosti radjaju deca.
A onda krece borba i rad na sebi.

E da su nasi preci cekali da sazru pa da onda prave porodicu, nas danas ne bi ni bilo.

Treba u osnovnu i srednju skolu uvesti predmete o porodici, braku, emocionalnoj inteligenciji. Tradicionalni modeli su se raspali, ali deci bi mogao neki novi humani model porodice da se plasira i da se mladi pripreme za zivot.
Psihologija ima sta da ponudi ali to sporo stize do naroda.
Zato je porodica u krizi.