Najveće misterije univerzuma (1. deo)

Kao što ne postoje dva ista čoveka nema ni dva ista sunčeva sistema
Treba koristiti razum i logiku
Život na zemlji je odredjen i ovakav zahvaljujući recimo položaju Zemlje u odnosu na Sunce, to odredjuje i pravac kretanja cele naše civilizacije.
Ako 'malo' pomerimo Zemlju u odnosu na Sunce celokupni izgled ljudske civilizacije biće potpuno drugačiji.
Iz toga se može zaključiti da nas pogled na Univerzum je iz ugla našeg jedinstvenog položaja u odnosu na Sunce.
Da je taj položaj drugačiji mi bi smo danas drugacije gledali i na ceo Univerzum

Zašto bi život bio isključivo biološki, kao kod nas? Takvi oblici života su jako osetljivi. Za biološka bića poput nas, sve iza Zemljine atmosfere je čist pakao.
Svemir očito nije namenen tako osetljivim bićima. Ali, razumljivo, nama je teško da prihvatimo da bilo koja druga civilizacija, osim biološke, može postojati.
Mi, ovako sklepani, možemo stići do Marsa, uz neverovatnu zaštitu naših organizama, ali to rastojanje nije ni milijarditi deo naše galaksije, a o svemiru da i ne govorimo.
Ako ostanemo ovakvi kakvi smo sada, bez obzira na naše znanje, šanse da se šetamo dubljim svemirom gotovo da su ravne nuli.

@BSN: Ima suviše "zaštitničkih" i "ugođenih" stvari, koje štite Zemlji. Iskreno, iako nisam kreacionista, i sebe bih definisao kao gnostika, a ne "pravog" vernika, a pri tome mi je struka hemija, uvek me racio "lomi", između dva oprečna mišljenja: Ili je sve "slučaj", ili "namera". Ako je slučaj, onda je statistički, sve ono, što se dogodilo u istoriji Zemlje i Sunčevog sistema, moguće, ali sa izuzetno mnogo uključenih varijabli, koje su morale pri tome da se ugode i usaglase, tako da je verovatnoća "multi-događaja" izuzetno mala. S druge strane, ako postoji )a evidentno postoji) neka neobično usaglašena zakonomernost događaja, u razvoju svemira, i bezbrojnim interakcijama u istom, a u skladu sa tim i našeg planetarnog sistema i Zemlje, onda to implicira upliv nekog entiteta, "inteligencije Univerzuma" ili kako god to nazvali, koja jednostavno stvara savršene modele međusobnih odnosa materije i energije, u vremenskom kontinumu, koji funkcionišu, u neverovatnoj sinergiji. Ako bih se osvrnuo na ono što mi je blisko, a to su struktura atoma i ostalih elementarnih čestica, i njihove kvantne interakcije, mogao bih takođe da i u odnosu na to, iznesem predhodno navedeno. "Jeretički", zaključujem, da je istina negde između te dve krajnosti. Čini mi se, da mora postojati uvek, makar neko inicijalno "usmerenje", da bi raznovrsni procesi, na dalje tekli spontano, onako, kako je to potrebno, ili logično, u Univerzumu, čiji smo deo.

Evo ja cu bez nadoknade pisati na ovu temu. Ovaj tekst je vrlo tuzan i nezanimljivo napisan bez posebnog truda.

jedina misterija univerzuma koja mene kopka je kako je moguce da je ovo stvarnost.

@ ...da li je postojanje života na zemlji direktno vezano
za izuzetnost našeg sistema?...

Smatram da da.
Mnogo se izuzetnih pogodnosti zgodilo na našoj planeti bez kojih život ne bi postojao, ili bi bio različit od ovog. Počevši od gravitacije (ni prevelike ni premale), kretanja oko Sunca po elipsi, rotacije planete po više osa (zahvaljujući kojima postoje godišnja doba), temperature (ni prevelike ni premale), vlažnosti, svetlosti (bez preteranog UV dela spektra), sastava tla (u kome nalazimo sve potrebne resurse i jeftine energente), sastava tečnosti i osobine tih supstanci (npr. anomalija vode, zahvaljujući kojoj postoji život u vodi), sastava atmosfere, magnetnog polja, kosmičkog zračenja, zračenja iz tla, prisustva Meseca (zahvaljujući kom postoji plima i oseka, što je takođe blagotvorno za život), i ogromno obilje i raznolikost biodiverziteta, zahvaljujući kome imamo hrane u izobilju. A kada pomislim na istoriju planete, tj. koliko je dugo planetom harala ''banda'' dinosaurusa, i kako su oni lako zbrisani s lica planete da bi načinili mesta ČOVEKU, ne mogu se oteti utisku da smo odista ekskluzivni stanovnici i ljubljena stvorenja ingenioznog Tvorca.

Uvek se polazi sa stanovišta da je su život potrebni svetlost, kiseonik, voda... Zašto negde u svemiru ne bi postojao život na sasvim drugim postavkama i u sasvim drugom obliku. Ne jedan nego milioni različitih života.

Idemo opet dnevna doza NASA-e.

Važno da smo bili na mesecu pre 45 godina i što intelektualci u Srbiji slepo veruju u ovu tvrdnju. A u deda mraza ne veruju!?

[nastavak]

Noviji rad vec nam poznatog Batigina bavi se sudbinom ranog unutrasnjeg Suncevog sistema i pokazuje kako su planetezimale, pritisnute na unutra nadolazecim Jupiterom, dozivele kaskadu sudara gde su se sve vise mrvile i tako usitnjene zapocele interakciju sa protoplanetarnom maglinom. Ta interakcija je izazvala da i one krenu na unutra, prema Suncu, i poremete orbite mogucih super-Zemlji koje su se tu vec formirale, veoma blizu Suncu, kako opazamo kod egzo-sistema. Simulacije sta bi takva kamena "kisa" uradila super-Zemljama (na primeru egzo-sistema Kepler-11), pokazale su da bi se one srucile na Sunce u roku od 15000 godina (samo!). Takva katastrofa je utrla put formiranju unutrasnjeg sistema kakvog znamo i nase Zemlje.
To posebno kretanje Jupitera i Saturna je prvi u nizu veoma retkih dogadjaja koji su doveli do stvaranja zivota ovde na Zemlji.

Naravno, i ovaj tekst o univerzumu i o nekakvim udaljenim planetama je pracen sa losom animacijom tj ilustacijom istoga... Nista egzaktni dokazi, nista realne fotografije.

Nema tu nikakve misterije, sve je ovo Bozija volja!
.

Prava nauka... Ona koja prelazi granice poznatog, i arhiviranog, u naučnim časopisima, i objavljenim radovima, knjigama, enciklopedijama, u istraživačkim institutima...
E ta, ista "prava" nauka, sve više ima smisla, samo elitnim naučnicima, koji su na marginama između poznatog, i nepoznatog...
Što se tiče javnosti, i javnog mnenja, za koje su svojevremeno naučni heroji, davali svoje žrtve, kako proklestvom koje su živeli, i mukom kojom su se sadistički mučili, pa čak i svojim životima se žrtvovali... Ne bi li otvorili oči, i umove, glupim i slepim ljudima naspram moćnika, koji su generisali bedu, nametanjem svojih autoritativnih dogmi i gluposti.
Otvarajući oči većini, ne bi li je oslobodili kontrole i tiranije umišljenih i sebičnih velikana tog vremena...
Danas je nauka toliko otišla daleko od čovečanstva, da je opet kontrolišu sebični "velikani" ovog vremena, na račun kontrole većine i njenog kontrolisanog usmeravanja i zaglupljivanja, daleko, daleko od bilo kakvog realnog razumevanja sadašnjeg vremena.

Molim cenjene komentatore (i one manje cenjene pljuvace) da obrate paznju da se pitanje zivota u nasem sistemu postavlja samo u jednoj krajnjoj recenici, a da se ceo blog (odakle je tekst preuzet) bavi posebnostima u formiranju Suncevog sistema.
Jos ranije je postavljena uverljiva hipoteza "Velikog zaokreta" po kojoj je spiralno kretanje mladog Jupitera kroz protoplanetarnu maglinu prema Suncu zasluzno za manju masu unutrasnjih planeta Suncevog sistema, sto je upadljiv kontrast u odnosu na osmatrane egzo-sisteme.

Kasnije kretanje Jupitera prema spolja, pod uticajem pravovremeno zakasnelog Saturna, izvrsilo je za pripremu terena za formiranje spoljne oblasti Suncevog sistema i sto je najvaznije za snabdevanje unutrasnjih planeta vodom - bombardovanjem poremecenim spoljnim ledenim planetezimalama.

[nastavak]

Mislio sma da kazem nesto u vezi ovog teksta, ali na ovakve gluposti nema sta da se kaze pametno.

Odgovor se sam namace! Samo ga slepi ne vide! Svi eksperimenti na nivou subaromskih cestica moraju da imaju "Posmatraca" tj onoga ko "posmatra" (observer). Posmatrac samom cinjenicom da posmatra UTICE na rezultat eksperimenta! Ovaj Svemir kakvog ga mi vidimo postoji samo za NAS (ljude) i nikoga vise!

Da li oni koji veruju u ove bajke mogu uopšte da razumeju koliko je veliki broj jedna milijarda...

poceh kom.pa odoh u......Mnogo smo glupi jos,znanja su nam nikakva u odnosu na beskonacno,ne verujem da cemo ikada premostiti taj jaz...slucajno nastali,slucajno nestali...

Cesto se postavlja pitanje zasto tragamo za zivotom slicnim nama. Pa jednostavno - zato sto takav zivot znamo da prepoznamo. Pored ugljenika, i silicijum i sumpor su dobri kandidati za gradjenje kompleksnih jedinjenja. Ali kako bi izgledao zivot baziran na silicijumu? Nemamo pojma. Mogli bi sesti na njega i ne prepoznati ga. Zato je besmisleno tragati za necim o cemu nemamo predstavu. Zato i gledamo da li u atmosferama udaljenih objekata ima vode, kiseonika...

Najveca misterija Univerzuma je moja zena.

retka zemlja.

Važno da smo bili na mesecu pre 45 godina i što intelektualci u Srbiji slepo veruju u ovu tvrdnju. A u deda mraza ne veruju!?

Idemo opet dnevna doza NASA-e.

Naravno, i ovaj tekst o univerzumu i o nekakvim udaljenim planetama je pracen sa losom animacijom tj ilustacijom istoga... Nista egzaktni dokazi, nista realne fotografije.

Nema tu nikakve misterije, sve je ovo Bozija volja!
.

Da li oni koji veruju u ove bajke mogu uopšte da razumeju koliko je veliki broj jedna milijarda...

@ ...da li je postojanje života na zemlji direktno vezano
za izuzetnost našeg sistema?...

Smatram da da.
Mnogo se izuzetnih pogodnosti zgodilo na našoj planeti bez kojih život ne bi postojao, ili bi bio različit od ovog. Počevši od gravitacije (ni prevelike ni premale), kretanja oko Sunca po elipsi, rotacije planete po više osa (zahvaljujući kojima postoje godišnja doba), temperature (ni prevelike ni premale), vlažnosti, svetlosti (bez preteranog UV dela spektra), sastava tla (u kome nalazimo sve potrebne resurse i jeftine energente), sastava tečnosti i osobine tih supstanci (npr. anomalija vode, zahvaljujući kojoj postoji život u vodi), sastava atmosfere, magnetnog polja, kosmičkog zračenja, zračenja iz tla, prisustva Meseca (zahvaljujući kom postoji plima i oseka, što je takođe blagotvorno za život), i ogromno obilje i raznolikost biodiverziteta, zahvaljujući kome imamo hrane u izobilju. A kada pomislim na istoriju planete, tj. koliko je dugo planetom harala ''banda'' dinosaurusa, i kako su oni lako zbrisani s lica planete da bi načinili mesta ČOVEKU, ne mogu se oteti utisku da smo odista ekskluzivni stanovnici i ljubljena stvorenja ingenioznog Tvorca.

Mislio sma da kazem nesto u vezi ovog teksta, ali na ovakve gluposti nema sta da se kaze pametno.

Odgovor se sam namace! Samo ga slepi ne vide! Svi eksperimenti na nivou subaromskih cestica moraju da imaju "Posmatraca" tj onoga ko "posmatra" (observer). Posmatrac samom cinjenicom da posmatra UTICE na rezultat eksperimenta! Ovaj Svemir kakvog ga mi vidimo postoji samo za NAS (ljude) i nikoga vise!

Evo ja cu bez nadoknade pisati na ovu temu. Ovaj tekst je vrlo tuzan i nezanimljivo napisan bez posebnog truda.

Kao što ne postoje dva ista čoveka nema ni dva ista sunčeva sistema
Treba koristiti razum i logiku
Život na zemlji je odredjen i ovakav zahvaljujući recimo položaju Zemlje u odnosu na Sunce, to odredjuje i pravac kretanja cele naše civilizacije.
Ako 'malo' pomerimo Zemlju u odnosu na Sunce celokupni izgled ljudske civilizacije biće potpuno drugačiji.
Iz toga se može zaključiti da nas pogled na Univerzum je iz ugla našeg jedinstvenog položaja u odnosu na Sunce.
Da je taj položaj drugačiji mi bi smo danas drugacije gledali i na ceo Univerzum

[nastavak]

Noviji rad vec nam poznatog Batigina bavi se sudbinom ranog unutrasnjeg Suncevog sistema i pokazuje kako su planetezimale, pritisnute na unutra nadolazecim Jupiterom, dozivele kaskadu sudara gde su se sve vise mrvile i tako usitnjene zapocele interakciju sa protoplanetarnom maglinom. Ta interakcija je izazvala da i one krenu na unutra, prema Suncu, i poremete orbite mogucih super-Zemlji koje su se tu vec formirale, veoma blizu Suncu, kako opazamo kod egzo-sistema. Simulacije sta bi takva kamena "kisa" uradila super-Zemljama (na primeru egzo-sistema Kepler-11), pokazale su da bi se one srucile na Sunce u roku od 15000 godina (samo!). Takva katastrofa je utrla put formiranju unutrasnjeg sistema kakvog znamo i nase Zemlje.
To posebno kretanje Jupitera i Saturna je prvi u nizu veoma retkih dogadjaja koji su doveli do stvaranja zivota ovde na Zemlji.

Molim cenjene komentatore (i one manje cenjene pljuvace) da obrate paznju da se pitanje zivota u nasem sistemu postavlja samo u jednoj krajnjoj recenici, a da se ceo blog (odakle je tekst preuzet) bavi posebnostima u formiranju Suncevog sistema.
Jos ranije je postavljena uverljiva hipoteza "Velikog zaokreta" po kojoj je spiralno kretanje mladog Jupitera kroz protoplanetarnu maglinu prema Suncu zasluzno za manju masu unutrasnjih planeta Suncevog sistema, sto je upadljiv kontrast u odnosu na osmatrane egzo-sisteme.

Kasnije kretanje Jupitera prema spolja, pod uticajem pravovremeno zakasnelog Saturna, izvrsilo je za pripremu terena za formiranje spoljne oblasti Suncevog sistema i sto je najvaznije za snabdevanje unutrasnjih planeta vodom - bombardovanjem poremecenim spoljnim ledenim planetezimalama.

[nastavak]

Prava nauka... Ona koja prelazi granice poznatog, i arhiviranog, u naučnim časopisima, i objavljenim radovima, knjigama, enciklopedijama, u istraživačkim institutima...
E ta, ista "prava" nauka, sve više ima smisla, samo elitnim naučnicima, koji su na marginama između poznatog, i nepoznatog...
Što se tiče javnosti, i javnog mnenja, za koje su svojevremeno naučni heroji, davali svoje žrtve, kako proklestvom koje su živeli, i mukom kojom su se sadistički mučili, pa čak i svojim životima se žrtvovali... Ne bi li otvorili oči, i umove, glupim i slepim ljudima naspram moćnika, koji su generisali bedu, nametanjem svojih autoritativnih dogmi i gluposti.
Otvarajući oči većini, ne bi li je oslobodili kontrole i tiranije umišljenih i sebičnih velikana tog vremena...
Danas je nauka toliko otišla daleko od čovečanstva, da je opet kontrolišu sebični "velikani" ovog vremena, na račun kontrole većine i njenog kontrolisanog usmeravanja i zaglupljivanja, daleko, daleko od bilo kakvog realnog razumevanja sadašnjeg vremena.

Uvek se polazi sa stanovišta da je su život potrebni svetlost, kiseonik, voda... Zašto negde u svemiru ne bi postojao život na sasvim drugim postavkama i u sasvim drugom obliku. Ne jedan nego milioni različitih života.

Zašto bi život bio isključivo biološki, kao kod nas? Takvi oblici života su jako osetljivi. Za biološka bića poput nas, sve iza Zemljine atmosfere je čist pakao.
Svemir očito nije namenen tako osetljivim bićima. Ali, razumljivo, nama je teško da prihvatimo da bilo koja druga civilizacija, osim biološke, može postojati.
Mi, ovako sklepani, možemo stići do Marsa, uz neverovatnu zaštitu naših organizama, ali to rastojanje nije ni milijarditi deo naše galaksije, a o svemiru da i ne govorimo.
Ako ostanemo ovakvi kakvi smo sada, bez obzira na naše znanje, šanse da se šetamo dubljim svemirom gotovo da su ravne nuli.

Najveca misterija Univerzuma je moja zena.

jedina misterija univerzuma koja mene kopka je kako je moguce da je ovo stvarnost.

poceh kom.pa odoh u......Mnogo smo glupi jos,znanja su nam nikakva u odnosu na beskonacno,ne verujem da cemo ikada premostiti taj jaz...slucajno nastali,slucajno nestali...

Cesto se postavlja pitanje zasto tragamo za zivotom slicnim nama. Pa jednostavno - zato sto takav zivot znamo da prepoznamo. Pored ugljenika, i silicijum i sumpor su dobri kandidati za gradjenje kompleksnih jedinjenja. Ali kako bi izgledao zivot baziran na silicijumu? Nemamo pojma. Mogli bi sesti na njega i ne prepoznati ga. Zato je besmisleno tragati za necim o cemu nemamo predstavu. Zato i gledamo da li u atmosferama udaljenih objekata ima vode, kiseonika...

@BSN: Ima suviše "zaštitničkih" i "ugođenih" stvari, koje štite Zemlji. Iskreno, iako nisam kreacionista, i sebe bih definisao kao gnostika, a ne "pravog" vernika, a pri tome mi je struka hemija, uvek me racio "lomi", između dva oprečna mišljenja: Ili je sve "slučaj", ili "namera". Ako je slučaj, onda je statistički, sve ono, što se dogodilo u istoriji Zemlje i Sunčevog sistema, moguće, ali sa izuzetno mnogo uključenih varijabli, koje su morale pri tome da se ugode i usaglase, tako da je verovatnoća "multi-događaja" izuzetno mala. S druge strane, ako postoji )a evidentno postoji) neka neobično usaglašena zakonomernost događaja, u razvoju svemira, i bezbrojnim interakcijama u istom, a u skladu sa tim i našeg planetarnog sistema i Zemlje, onda to implicira upliv nekog entiteta, "inteligencije Univerzuma" ili kako god to nazvali, koja jednostavno stvara savršene modele međusobnih odnosa materije i energije, u vremenskom kontinumu, koji funkcionišu, u neverovatnoj sinergiji. Ako bih se osvrnuo na ono što mi je blisko, a to su struktura atoma i ostalih elementarnih čestica, i njihove kvantne interakcije, mogao bih takođe da i u odnosu na to, iznesem predhodno navedeno. "Jeretički", zaključujem, da je istina negde između te dve krajnosti. Čini mi se, da mora postojati uvek, makar neko inicijalno "usmerenje", da bi raznovrsni procesi, na dalje tekli spontano, onako, kako je to potrebno, ili logično, u Univerzumu, čiji smo deo.

retka zemlja.