Kako da se naterate na akciju onda kad vam se ništa ne radi

Није самопоуздање кључ успеха у послу већ рад. Ко фаворизује
самопоуздање иде супротним смером, јер оно долази с радом и
никако другачије. Можемо ми да филозофирамо до сутра надувавајући
своје самопоуздање, посао се неће сам од себе урадити.
А ево једног мог предлога:
Као што поступамо на испитима, не губећи време на планирање
и смишљање како ћемо да решимо најтежи задатак, већ најпре
решавамо најлакше задатке, тако и у послу. Најпре почнимо
од периферних опслуживања посла, па кад се ''загрејемо''
овим ситним успесима прелазимо на сам посао.

S obzirom da nisam poznat kao čovek koji ulaže bilo kakav trud, tokom jučerašnjeg dana sam se osetio posebno motivisanim i potrudio se da se na poslu angažujem manje nego što je to uradio ikada ranije i budem po završetku radnog vremena zapažen kao „najbeskorisniji radnik dana“. Ipak, iako sam dao sve od sebe da izbegnem svaki mogući rad i zalaganje, i sa svojim najslabijim izdanjem jednostavno nisam uspeo da pariram starijim i znatno iskusnijim kolegama, tako da sam na kraju ipak morao da se zadovoljim time što sam zaista dao svoj minimum u datom trenutku.

Želeo sam naravno i više od toga, ali nije išlo. Zadovoljan sam, borio sam se do poslednjeg minuta. Konkurencija je na kraju jednostavno bila previše jaka i ja im čestitam na pobedi.

Dugo sam trazio posao bez ikakvog rezultata, sto je na kraju pocelo uzasno da me opterecuje. Na savet jednog prijatelja odlucio sam malo da iskuliram i ta odluka mi je u potpunosti promenila zivot. Ubrzo sam otkrio i druge ljude koji praktikuju ovu aktivnost, udruzili smo snage i sada kuliramo zajedno. Svega ovoga ipak ne bi bilo bez podrske najblizih, roditelja, babe i dede koji mi pomazu koliko mogu i tako obezbeduje neophodne uslove za kuliranje.

Ipak, kuliranje nije za svakoga. To je celodnevna aktivnost koja od vas zahteva potpunu predanost i posvecenost. Ukoliko niste spremni da date sve od sebe, nemate podrsku porodice, bolje i da ne pocinjete sa kuliranjem. Ja sam optimista i verujem da ce uskoro sve biti skroz kul.

@ Savo Guzina
gore glavu,nemoj da te to sad obeshrabi pa da zasuces rukave;)

I zato je @ Sava neuspesan , samo on to ne zna.

Jos davno je Booker T Washington rekao - ako cistim podove hocu da svi koji tuda prolaze znaju da je Booker T , cistio taj pod. Drugima recima, sta god da radis, radi najbolje i uspeh je zagarantovan.

A sto se tice naslova - mislim da ima drugaciju temu. Sta da radimo kada nam se nista ne radi a imamo obaveze.

Da objasnim. Skupina navika u nasoj podsvesti naziva se Paradigma. Ta paradigma ima odlike zivog organizma, moze da misli. Navike su ustvari tu nastale usled programirajna ideja koje su nam dali autoriteti do pete godine zivota.

I mi ostanemo da se ponasamo celog zivota po navikama a da toga nismo svesni. Kada nam se ne radi - ono opravdanje koje cujete u glavi tog trenutka, dolazi iz paradigme. Paradigma je trenutno uslovljavanje i moze da se promeni. Menja se kao sto je i nastalo- ponavaljanjem odredjene ideje.

Napisite na papir novcani iznos koji zelite da imate. I gledajte to malo. Prve misli koje vam se jave u vezi toga - da to ne mozete, da je nerealno itd, dolazi iz vase paradigme. Setite se , ona je poput zivog organizma u vasem umu, prica i misli.

Bob Proctor to sjajno objasnjava vec 50 godina. Mozete promeniti zivot ako pocnete da radite ono sto neuspesni ne zele da rade, kao npr da ucite Boba Proktora

човек увек мора да има неки циљ и то је једино што га покреће у правом смислу. сад, колико је ко јак да истраје, то је друго питање.

Toliko posla imam, ne znam odakle da počnem. Stalno razmišljam o količini poslova koji me očekuju i to me strašno smara, pa moram da se odmaram.

Manje unosite emocija u svoj rad. Vecina ljudi ne kapira da vi mozda volite taj posao pa vas cak i namerno ponizava i omalovazava. Zele da vas obeshrabre jer su u sustini kukavice i lencuge da bi nesto korisno uradili, pa uzivaju da pljuju. Zato budite svesni razloga zasto nesto obavljate i ne obazirite se na druge ljude. Zamislite kao da su roboti koji imaju ulaznu komandu za zadatu radnju. Verujte mi ovo uspeva 100%, i kad pocnu emotivno da reaguju samo ih podsetite da je to samo posao a ne obdaniste gde svi kukaju i kenjkaju.
Primeticete da vas odjednom svi postuju jer ste ih upravo svesno smestili na njihovo mesto ne uzivljavajuci se u tudje probleme vec gledajuci sebe i svoj interes omogucujete sebi bolju buducnost.
Ko zivi za druge brzo propada i cenjen je ko papirna kesa.
Srecno.

apostol Pavle je rekao "ko neće da radi, neka i ne jede".

@ petar,tebi rek'o ?

S obzirom da nisam poznat kao čovek koji ulaže bilo kakav trud, tokom jučerašnjeg dana sam se osetio posebno motivisanim i potrudio se da se na poslu angažujem manje nego što je to uradio ikada ranije i budem po završetku radnog vremena zapažen kao „najbeskorisniji radnik dana“. Ipak, iako sam dao sve od sebe da izbegnem svaki mogući rad i zalaganje, i sa svojim najslabijim izdanjem jednostavno nisam uspeo da pariram starijim i znatno iskusnijim kolegama, tako da sam na kraju ipak morao da se zadovoljim time što sam zaista dao svoj minimum u datom trenutku.

Želeo sam naravno i više od toga, ali nije išlo. Zadovoljan sam, borio sam se do poslednjeg minuta. Konkurencija je na kraju jednostavno bila previše jaka i ja im čestitam na pobedi.

I zato je @ Sava neuspesan , samo on to ne zna.

Jos davno je Booker T Washington rekao - ako cistim podove hocu da svi koji tuda prolaze znaju da je Booker T , cistio taj pod. Drugima recima, sta god da radis, radi najbolje i uspeh je zagarantovan.

A sto se tice naslova - mislim da ima drugaciju temu. Sta da radimo kada nam se nista ne radi a imamo obaveze.

Da objasnim. Skupina navika u nasoj podsvesti naziva se Paradigma. Ta paradigma ima odlike zivog organizma, moze da misli. Navike su ustvari tu nastale usled programirajna ideja koje su nam dali autoriteti do pete godine zivota.

I mi ostanemo da se ponasamo celog zivota po navikama a da toga nismo svesni. Kada nam se ne radi - ono opravdanje koje cujete u glavi tog trenutka, dolazi iz paradigme. Paradigma je trenutno uslovljavanje i moze da se promeni. Menja se kao sto je i nastalo- ponavaljanjem odredjene ideje.

Napisite na papir novcani iznos koji zelite da imate. I gledajte to malo. Prve misli koje vam se jave u vezi toga - da to ne mozete, da je nerealno itd, dolazi iz vase paradigme. Setite se , ona je poput zivog organizma u vasem umu, prica i misli.

Bob Proctor to sjajno objasnjava vec 50 godina. Mozete promeniti zivot ako pocnete da radite ono sto neuspesni ne zele da rade, kao npr da ucite Boba Proktora

Dugo sam trazio posao bez ikakvog rezultata, sto je na kraju pocelo uzasno da me opterecuje. Na savet jednog prijatelja odlucio sam malo da iskuliram i ta odluka mi je u potpunosti promenila zivot. Ubrzo sam otkrio i druge ljude koji praktikuju ovu aktivnost, udruzili smo snage i sada kuliramo zajedno. Svega ovoga ipak ne bi bilo bez podrske najblizih, roditelja, babe i dede koji mi pomazu koliko mogu i tako obezbeduje neophodne uslove za kuliranje.

Ipak, kuliranje nije za svakoga. To je celodnevna aktivnost koja od vas zahteva potpunu predanost i posvecenost. Ukoliko niste spremni da date sve od sebe, nemate podrsku porodice, bolje i da ne pocinjete sa kuliranjem. Ja sam optimista i verujem da ce uskoro sve biti skroz kul.

Није самопоуздање кључ успеха у послу већ рад. Ко фаворизује
самопоуздање иде супротним смером, јер оно долази с радом и
никако другачије. Можемо ми да филозофирамо до сутра надувавајући
своје самопоуздање, посао се неће сам од себе урадити.
А ево једног мог предлога:
Као што поступамо на испитима, не губећи време на планирање
и смишљање како ћемо да решимо најтежи задатак, већ најпре
решавамо најлакше задатке, тако и у послу. Најпре почнимо
од периферних опслуживања посла, па кад се ''загрејемо''
овим ситним успесима прелазимо на сам посао.

apostol Pavle je rekao "ko neće da radi, neka i ne jede".

човек увек мора да има неки циљ и то је једино што га покреће у правом смислу. сад, колико је ко јак да истраје, то је друго питање.

Manje unosite emocija u svoj rad. Vecina ljudi ne kapira da vi mozda volite taj posao pa vas cak i namerno ponizava i omalovazava. Zele da vas obeshrabre jer su u sustini kukavice i lencuge da bi nesto korisno uradili, pa uzivaju da pljuju. Zato budite svesni razloga zasto nesto obavljate i ne obazirite se na druge ljude. Zamislite kao da su roboti koji imaju ulaznu komandu za zadatu radnju. Verujte mi ovo uspeva 100%, i kad pocnu emotivno da reaguju samo ih podsetite da je to samo posao a ne obdaniste gde svi kukaju i kenjkaju.
Primeticete da vas odjednom svi postuju jer ste ih upravo svesno smestili na njihovo mesto ne uzivljavajuci se u tudje probleme vec gledajuci sebe i svoj interes omogucujete sebi bolju buducnost.
Ko zivi za druge brzo propada i cenjen je ko papirna kesa.
Srecno.

@ petar,tebi rek'o ?

@ Savo Guzina
gore glavu,nemoj da te to sad obeshrabi pa da zasuces rukave;)

Toliko posla imam, ne znam odakle da počnem. Stalno razmišljam o količini poslova koji me očekuju i to me strašno smara, pa moram da se odmaram.