Kada ti je telefon najbolji prijatelj

Drugarica i ja seli u baštu jednog cafea.

Ona je prvo nekoliko minuta prelistavala nešto na mobilnom. E onda ju je zovnula neka drugarica ... i tako se ona ladno raspricala sa njom više od 10 minuta. Ajde da je to neki bitan razgovor. Ne, to su najobicnija caskanja, razgovori uz kaficu. Za to vreme ja sedim ko budala i čekam je da završi razgovor.
U jednom momentu mi pukao film. Ustadohn

Idem da bacim mobilni,samo da otkucam ovaj komentar.

Pre neko vece sam nakon fudbala izasao sa devojkom,njenom sestrom i 4 prijatelja na veceru.U jednom trenutku smo devojka i ja provalili da samo ona,ja i jedan prijatelj pricamo,ostali su do dolaska klope buljili u telefone...

Tarabici su prorekli sokocalo u koje svi bulje,a niko ni sa kim ne prica!

koliko prednosti toliko mana

Ja sam nervoznija kad mi je telefon na necujnom. Tad me zanima da li mi je stigla neka poruka ili da li imam neki poziv... Mozda je najbolje resenje skloniti ga iz prostorije u kojoj boravimoo...

Nema povratka nazad kao što nikad nije bilo ni sa jednim novim izumom. Sledeći korak je čipovanje, šta da radimo, to je jače od nas...nekad smo bili lovci i skupljači, bićemo verovatno neka vrsta kiborga. Pravila i moralne norme se menjaju sa svakom novom generacijom, sve ostalo je besmisleno patetisanje.

O Boze... To je bilo i pre njega. Opera mini i Nokia 6230. Fabricka mail aplikacija. 2004. hello!!

Zbog čega se stiče utisak da osoba koja gleda u telefon u stvari ne komunicira ni sa kim, nego samo jednostavno bulji u predmet koji drži u ruci? Otkud ta tvrdnja da oni su koji koriste telefon u stvari osamljeni? Zar nije u stvari suprotno? Zar nam u stvari telefon ne omogućava maltene bezgraničnu komunikaciju sa nama dragim osobama i u trenucima kada nismo u mogućnosti da fizički budemo zajedno? Zbog čega se telefon toliko demonizuje, iako je očigledno da ima suprotan efekat, da ljudi uz njegovu pomoć sve više ostaju u kontaktu i onda kada su prinuđeni da duže vreme budu odvojeni?

Nije telefon nego iPod:)

Jedna od stvari zasto volim Japan je mogucnost da izadjem sa prijateljima u restoran a da se niko ne hvata za mobilni dok jedemo ili pricamo . Sve suprotno od toga se smatra za nepostovanje kolektiva , sagovornika i slicno .
Iako je zemlja visoke tehnologije , i pored toga sto ljudi rade u svetski najpoznatijim kompanijama niko nema potrebu da dva sata dok sedi sa prijateljima odgovara na mail ili poziv .Verujte da ni direktor Sony- a nije toliko bitan da bez njega ne mogu i kada izadje iz restorana odgovori na propustene pozive i poruke .
Istina meni se desava sa prijateljima iz Srbije da me zovu na vajber po 10 puta za ta 2 sata , da posalju 10 poruka , pitanja da li sam ljut i slicno i ja uvek moram da objasnjavam da u Tokiju ima mnogo mesta i situacija kada je nekulturno koristiti mobilni i to ama bas niko ne radi .. Nama nedostaje strpljenje , svuda je histerija .

Kada sam sa prijateljima na kafi telefon mi je utišan, jer želim da potpunu pažnju posvetim susretu. Obaveštenja mogu da sačekaju. Mislim da je to stvar elementarne pristojnosti i novog bontona.

Ok sve ali kako bre tokom seksa!!!!!!

ajmo sad neki pozitivan primer, jer se ne druzim sa nevaspitanima, kao i sa luzerima koji cak ni u slobodno vreme u nekom kafeu ne smeju da utisaju telefon u strahu da ne propuste poziv-sms-mail od sefa ili partnera svejedno, nesvesni koliko ih oda njihov "na gotovs" telefon na stolu (ovamo luksuzan model a ovamo zvace buttocks gace da ne pripuste bitan poziv), znam mnoge ljude kojima su pametna upotreba interneta i smartfona omogucili da zive mnogo udobnije i da zaradjuju mnogo bolje, a da uopste nisu neki it strucnjaci.

Izadje nas šestoro posle vežbi na faksu na kafu. U jednom momentu svi blenu u telefone, samo ja ne proveravam fejs, instagram i sl.
Prezirem to, iskreno, čak i kad me neko cima, brzinski uz izvinjenje završim šta moram.

Evo jedan mali predlog. Kada sednete s drustvom predlozite da svi stave telefon na gomili. Ko se prvi uhvati za telefon placa turu.

Drugarica i ja seli u baštu jednog cafea.Ona je prvo nekoliko minuta prelistavala nešto na mobilnom. E onda ju je zovnula neka drugarica ... i tako se ona ladno raspricala sa njom više od 10 minuta. Ajde da je to neki bitan razgovor. Ne, to su najobicnija caskanja, razgovori uz kaficu. Za to vreme ja sedim ko budala i čekam je da završi razgovor. U jednom momentu mi pukao film. Ustadohn
(Mare, 30. maj 2016 21:42)


I šta je dalje bilo?

Nije telefon najbolji prijatelj, već ono tj. oni koje može da vidi i sa kima može čovek da komunicira na ovaj ili na onaj način. Prosto pre ću se dopisivati sa devojkom preko tefeona ili sa drugarima nego što ću želeti da progovorim sa poznanikom više od 2 reči tipa "zdravo, kako si", ili tako što ću na ulici morati da odgovorim ili da "pravim društvo" totalnim strancima iako to ne želim. Telefon vam daje tu mogućnost da se isključite iz tih stvari ili makar da imate alibi kako bi ih izbegli. Verovatno zato i služi devojkama u klubu da ih ne bi smarači smarali celu noć ako nisu došle da traže "srodnu dušu" već da se zabave. Ovako dovoljno je da bulje u telefon i imaju savršeno pokriće da izbegnu smarače, razumem ih u potpunosti...

Ja buljim u fon i dok pisem ovaj kom....

@Mare nije ti to drugarica nego devojka ubija vreme jer joj dosadno a ti se primio.

Možda i ja delujem kao zombi dok listam vesti, twitter na telefonu na stanici dok čekam bus ili u busu,ali u moju odbranu samo tad i imam vremena da to radim, ostatak dana sam u gužvi.
Na poslu i kod kuće, u kafiću,kad god sam u društvu, ni ne pipnem ga osim ako ne zvoni.

Sećam se pre par godina u Budimpešti u nekom restoranu kad sam pitao konobaricu je imaju wi fi...samo se osmehnula I rekla "možete medjusobno za stolom da komunicirate!" slatko me je nasmejala ali ziva istina...svi jure wi fi ne bi li im konekcija brza bila...a sve manje se prica medjusobno ...

Nasla se ja u drustvu.. desetak nas sedelo za stolom. Kafica, pivce, sokici, kako ko. Ja ne nosim telefon kada izlazim sa ljudima. I znate li sta se dogodilo u jednom trenutku? Njih deset, svako u svoj telefon.... Ja ko ovca. Ali, to nece promeniti moju ideju da jednostavno ostavim telefon kod kuce kada se vidjam sa narodom. Probajte, osecaj je izvanredan.

Zbog čega se stiče utisak da osoba koja gleda u telefon u stvari ne komunicira ni sa kim, nego samo jednostavno bulji u predmet koji drži u ruci? Otkud ta tvrdnja da oni su koji koriste telefon u stvari osamljeni? Zar nije u stvari suprotno? Zar nam u stvari telefon ne omogućava maltene bezgraničnu komunikaciju sa nama dragim osobama i u trenucima kada nismo u mogućnosti da fizički budemo zajedno? Zbog čega se telefon toliko demonizuje, iako je očigledno da ima suprotan efekat, da ljudi uz njegovu pomoć sve više ostaju u kontaktu i onda kada su prinuđeni da duže vreme budu odvojeni?

Nije telefon nego iPod:)

O Boze... To je bilo i pre njega. Opera mini i Nokia 6230. Fabricka mail aplikacija. 2004. hello!!

Nema povratka nazad kao što nikad nije bilo ni sa jednim novim izumom. Sledeći korak je čipovanje, šta da radimo, to je jače od nas...nekad smo bili lovci i skupljači, bićemo verovatno neka vrsta kiborga. Pravila i moralne norme se menjaju sa svakom novom generacijom, sve ostalo je besmisleno patetisanje.

Tarabici su prorekli sokocalo u koje svi bulje,a niko ni sa kim ne prica!

Ja sam nervoznija kad mi je telefon na necujnom. Tad me zanima da li mi je stigla neka poruka ili da li imam neki poziv... Mozda je najbolje resenje skloniti ga iz prostorije u kojoj boravimoo...

Drugarica i ja seli u baštu jednog cafea.

Ona je prvo nekoliko minuta prelistavala nešto na mobilnom. E onda ju je zovnula neka drugarica ... i tako se ona ladno raspricala sa njom više od 10 minuta. Ajde da je to neki bitan razgovor. Ne, to su najobicnija caskanja, razgovori uz kaficu. Za to vreme ja sedim ko budala i čekam je da završi razgovor.
U jednom momentu mi pukao film. Ustadohn

Pre neko vece sam nakon fudbala izasao sa devojkom,njenom sestrom i 4 prijatelja na veceru.U jednom trenutku smo devojka i ja provalili da samo ona,ja i jedan prijatelj pricamo,ostali su do dolaska klope buljili u telefone...

Idem da bacim mobilni,samo da otkucam ovaj komentar.

koliko prednosti toliko mana

Nasla se ja u drustvu.. desetak nas sedelo za stolom. Kafica, pivce, sokici, kako ko. Ja ne nosim telefon kada izlazim sa ljudima. I znate li sta se dogodilo u jednom trenutku? Njih deset, svako u svoj telefon.... Ja ko ovca. Ali, to nece promeniti moju ideju da jednostavno ostavim telefon kod kuce kada se vidjam sa narodom. Probajte, osecaj je izvanredan.

Nije telefon najbolji prijatelj, već ono tj. oni koje može da vidi i sa kima može čovek da komunicira na ovaj ili na onaj način. Prosto pre ću se dopisivati sa devojkom preko tefeona ili sa drugarima nego što ću želeti da progovorim sa poznanikom više od 2 reči tipa "zdravo, kako si", ili tako što ću na ulici morati da odgovorim ili da "pravim društvo" totalnim strancima iako to ne želim. Telefon vam daje tu mogućnost da se isključite iz tih stvari ili makar da imate alibi kako bi ih izbegli. Verovatno zato i služi devojkama u klubu da ih ne bi smarači smarali celu noć ako nisu došle da traže "srodnu dušu" već da se zabave. Ovako dovoljno je da bulje u telefon i imaju savršeno pokriće da izbegnu smarače, razumem ih u potpunosti...

Sećam se pre par godina u Budimpešti u nekom restoranu kad sam pitao konobaricu je imaju wi fi...samo se osmehnula I rekla "možete medjusobno za stolom da komunicirate!" slatko me je nasmejala ali ziva istina...svi jure wi fi ne bi li im konekcija brza bila...a sve manje se prica medjusobno ...

Drugarica i ja seli u baštu jednog cafea.Ona je prvo nekoliko minuta prelistavala nešto na mobilnom. E onda ju je zovnula neka drugarica ... i tako se ona ladno raspricala sa njom više od 10 minuta. Ajde da je to neki bitan razgovor. Ne, to su najobicnija caskanja, razgovori uz kaficu. Za to vreme ja sedim ko budala i čekam je da završi razgovor. U jednom momentu mi pukao film. Ustadohn
(Mare, 30. maj 2016 21:42)


I šta je dalje bilo?

Kada sam sa prijateljima na kafi telefon mi je utišan, jer želim da potpunu pažnju posvetim susretu. Obaveštenja mogu da sačekaju. Mislim da je to stvar elementarne pristojnosti i novog bontona.

ajmo sad neki pozitivan primer, jer se ne druzim sa nevaspitanima, kao i sa luzerima koji cak ni u slobodno vreme u nekom kafeu ne smeju da utisaju telefon u strahu da ne propuste poziv-sms-mail od sefa ili partnera svejedno, nesvesni koliko ih oda njihov "na gotovs" telefon na stolu (ovamo luksuzan model a ovamo zvace buttocks gace da ne pripuste bitan poziv), znam mnoge ljude kojima su pametna upotreba interneta i smartfona omogucili da zive mnogo udobnije i da zaradjuju mnogo bolje, a da uopste nisu neki it strucnjaci.

Evo jedan mali predlog. Kada sednete s drustvom predlozite da svi stave telefon na gomili. Ko se prvi uhvati za telefon placa turu.

Izadje nas šestoro posle vežbi na faksu na kafu. U jednom momentu svi blenu u telefone, samo ja ne proveravam fejs, instagram i sl.
Prezirem to, iskreno, čak i kad me neko cima, brzinski uz izvinjenje završim šta moram.

Ok sve ali kako bre tokom seksa!!!!!!

Ja buljim u fon i dok pisem ovaj kom....

Jedna od stvari zasto volim Japan je mogucnost da izadjem sa prijateljima u restoran a da se niko ne hvata za mobilni dok jedemo ili pricamo . Sve suprotno od toga se smatra za nepostovanje kolektiva , sagovornika i slicno .
Iako je zemlja visoke tehnologije , i pored toga sto ljudi rade u svetski najpoznatijim kompanijama niko nema potrebu da dva sata dok sedi sa prijateljima odgovara na mail ili poziv .Verujte da ni direktor Sony- a nije toliko bitan da bez njega ne mogu i kada izadje iz restorana odgovori na propustene pozive i poruke .
Istina meni se desava sa prijateljima iz Srbije da me zovu na vajber po 10 puta za ta 2 sata , da posalju 10 poruka , pitanja da li sam ljut i slicno i ja uvek moram da objasnjavam da u Tokiju ima mnogo mesta i situacija kada je nekulturno koristiti mobilni i to ama bas niko ne radi .. Nama nedostaje strpljenje , svuda je histerija .

@Mare nije ti to drugarica nego devojka ubija vreme jer joj dosadno a ti se primio.

Možda i ja delujem kao zombi dok listam vesti, twitter na telefonu na stanici dok čekam bus ili u busu,ali u moju odbranu samo tad i imam vremena da to radim, ostatak dana sam u gužvi.
Na poslu i kod kuće, u kafiću,kad god sam u društvu, ni ne pipnem ga osim ako ne zvoni.