Rusi ispituju mogućnost kloniranja mamuta

Sa naučnog, pa i tehnološkog aspekta, vest je veoma zanimljiva. Ipak, javljem se zbog nekih ispravki. Radi se o transkripciji nekih ruskih imena - rusko ime "Semen" se izgovara (i transkribuje na srpskom) kao "Semjon", ime magazina "Ogonek" se izgovara "Aganjok". Hvala.

Da je prica o kloniranju potekla sa zapada bila bi to igra sa Bogom, sramota, ali posto prica dolazi iz Rusije onda su carevi, svaka im cast, mamuti rules...
Jadno je to koliko se nas narod uvlaci Rusima, a svako ko je bio u Rusiji zna da tamosnji narod pojma nema ko smo, a oni koji i znaju svakako nas ne tretiraju bracom...

Ja sam tzv ljubitelj zapada, recimo ponajvise germanofil, ali Rusiju veoma volim. Za razliku od junosa, za mene je Rusija ona kultura odakle dolaze bajke na kojima sam odrasla, Dostojevski, Puskin, Cehov, Tolstoj, Jesenjin, Ana Ahmatova. Cajkovski, Stravinski, Ana Pavlova balerina, Tarkovski, Solzenjicin. I ovakvi kakvi su ruski politicari su misao obrazovanja za nase (pogledati porodicni background Medvedeva na primer). Petrograd je jedan od najlepsih gradova koje sam ikad videla, a videla sam ih puno. Narod kako ko, neki znaju puno o nama, neki ne. U necemu su nam bliski, u necemu lice na Skandinavce. Koliko pa mi znamo o drugim slovenskim narodima. Skloni su despotima, nekad melanholicni, ali neosporno velika kultura, nauka i istorija (postovana i izucavana na tom istom zapadu). Izvlacili su se oni iz svaceg, nacice svoj put opet.
Dosta bre vise te politikantske pljucke cak i na ovakve teme. Nije zapad CIA, MI5, BND, a Rusija KGB.

I o temi, volela bih da mogu da ozive mamute, iako ne znam kako bi se oni nesrecni snasli u ovakvom svetu.

Carevi!

samo nam jos mamuti trebaju!

Ma Tiranosaurus Rex bi ovde bio korisniji.

Vucicu, mamuti su divne zivotinje.

@(Filmofil, 2. septembar 2015 22:00)

I ja volim rusku književnost. Mislim da je grandiozna. Od Puškuna do Bulgakova, neverovatan boroj remek dela. Najviše volim Gogolja. Tu je negde i Čehovljeva "Dama sa psetancetom".
Uzgred, kada se birao jezik stala sam u red za ruski. Želela sam da naučim jezik na kome su ispričane najlepše bajke. Tako da poeziju čitam u originalu i smatram to privilegijom. Veliki Rilke je čitao Ruse u malim dozama, smatrajući ih ubitačnim. Ja sam još uvek živa, a nisam ni Rilke:)

Bila sam u Petrogradu i Moskvi. Čini mi se da bi tamo svaka baba mogla da bude pisac. Znaju da pripovedaju. Jedan njihov intelektualac je rekao da će iza njih ostati samo reči. Pa, gotovo da je u pravu. Književnost nadilazi sve što su stvorili.

Neman to "fil" ni za jednu naciju; možda najviše volim južne Slovene. Kompjutersko turistički engleski sam naučila kasnije. Trenutno učim još jedan jezik, pod stare dane, iz ličnih razloga. I, začudo, dobro mi ide.

Ne bi me cudilo da i Staljina probaju da kloniraju!

Da je prica o kloniranju potekla sa zapada bila bi to igra sa Bogom, sramota, ali posto prica dolazi iz Rusije onda su carevi, svaka im cast, mamuti rules...
Jadno je to koliko se nas narod uvlaci Rusima, a svako ko je bio u Rusiji zna da tamosnji narod pojma nema ko smo, a oni koji i znaju svakako nas ne tretiraju bracom...

Carevi!

samo nam jos mamuti trebaju!

Sa naučnog, pa i tehnološkog aspekta, vest je veoma zanimljiva. Ipak, javljem se zbog nekih ispravki. Radi se o transkripciji nekih ruskih imena - rusko ime "Semen" se izgovara (i transkribuje na srpskom) kao "Semjon", ime magazina "Ogonek" se izgovara "Aganjok". Hvala.

Ja sam tzv ljubitelj zapada, recimo ponajvise germanofil, ali Rusiju veoma volim. Za razliku od junosa, za mene je Rusija ona kultura odakle dolaze bajke na kojima sam odrasla, Dostojevski, Puskin, Cehov, Tolstoj, Jesenjin, Ana Ahmatova. Cajkovski, Stravinski, Ana Pavlova balerina, Tarkovski, Solzenjicin. I ovakvi kakvi su ruski politicari su misao obrazovanja za nase (pogledati porodicni background Medvedeva na primer). Petrograd je jedan od najlepsih gradova koje sam ikad videla, a videla sam ih puno. Narod kako ko, neki znaju puno o nama, neki ne. U necemu su nam bliski, u necemu lice na Skandinavce. Koliko pa mi znamo o drugim slovenskim narodima. Skloni su despotima, nekad melanholicni, ali neosporno velika kultura, nauka i istorija (postovana i izucavana na tom istom zapadu). Izvlacili su se oni iz svaceg, nacice svoj put opet.
Dosta bre vise te politikantske pljucke cak i na ovakve teme. Nije zapad CIA, MI5, BND, a Rusija KGB.

I o temi, volela bih da mogu da ozive mamute, iako ne znam kako bi se oni nesrecni snasli u ovakvom svetu.

Ne bi me cudilo da i Staljina probaju da kloniraju!

@(Filmofil, 2. septembar 2015 22:00)

I ja volim rusku književnost. Mislim da je grandiozna. Od Puškuna do Bulgakova, neverovatan boroj remek dela. Najviše volim Gogolja. Tu je negde i Čehovljeva "Dama sa psetancetom".
Uzgred, kada se birao jezik stala sam u red za ruski. Želela sam da naučim jezik na kome su ispričane najlepše bajke. Tako da poeziju čitam u originalu i smatram to privilegijom. Veliki Rilke je čitao Ruse u malim dozama, smatrajući ih ubitačnim. Ja sam još uvek živa, a nisam ni Rilke:)

Bila sam u Petrogradu i Moskvi. Čini mi se da bi tamo svaka baba mogla da bude pisac. Znaju da pripovedaju. Jedan njihov intelektualac je rekao da će iza njih ostati samo reči. Pa, gotovo da je u pravu. Književnost nadilazi sve što su stvorili.

Neman to "fil" ni za jednu naciju; možda najviše volim južne Slovene. Kompjutersko turistički engleski sam naučila kasnije. Trenutno učim još jedan jezik, pod stare dane, iz ličnih razloga. I, začudo, dobro mi ide.

Ma Tiranosaurus Rex bi ovde bio korisniji.

Vucicu, mamuti su divne zivotinje.