Zašto su važna prva prijateljstva

Prijatelji iz detinjstva ostaju za ceo život. I nekako se sa njima najbolje razumete. U ovom slučaju ne mislim baš na obdaništa nego na onu decu sa kojom odrastate. I kad se sretnete posle mnogo godina uvek ostaje ta nit razumevanja koju ne pronalazite sa prijateljima koje stičete kao odrasla osoba. Inače neverovatno me nerviraju roditelji koji žele da im se deca druže sa onom koju su oni izabrali, jer im je tata nešto, dobro su stojeći, lepo izgledaju, 'zlatna su deca.' Meni se to nije dešavalo ali u mojoj familiji i kod poznanika jeste i potpuno je pogrešno. Deca koja se izbore sa tim postaju svoji od malena.

Vazna su iz razloga sto imaju sansu da najduze opstanu. Dok smo mali i mladi za prijatelje biramo slicne sebi. Vremenom se menjamo i mi i nasi prijatelji i slicnosti je neretko sve manje, bilo zbog razlicitog nacina zivota , bilo zbog promene sopstvenih principa i stavova ... Ali bez obzira na sve promene, drugar iz detinjstva i mladosti u velikom broju slucajeva ostaje drugar za ceo zivot , zivotni prijatelj ... Jer njega cemo istolerisati i za ono sto nam se kod njega ne bude svidelo i sto ni u kom slucaju ne bi tolerisali kod osobe koju sretnemo u mnogo poznijim godinama .

Sa jednom godinom sam krenuo u vrtić i tada, iako naravno nisam bio svestan, upoznao danasnje prijatelje. Mozemo da se ne vidimo i godinu dana, nastavljamo pricu kao da smo se juce rastali. :)

Prijatelji iz detinjstva ostaju za ceo život. I nekako se sa njima najbolje razumete. U ovom slučaju ne mislim baš na obdaništa nego na onu decu sa kojom odrastate. I kad se sretnete posle mnogo godina uvek ostaje ta nit razumevanja koju ne pronalazite sa prijateljima koje stičete kao odrasla osoba. Inače neverovatno me nerviraju roditelji koji žele da im se deca druže sa onom koju su oni izabrali, jer im je tata nešto, dobro su stojeći, lepo izgledaju, 'zlatna su deca.' Meni se to nije dešavalo ali u mojoj familiji i kod poznanika jeste i potpuno je pogrešno. Deca koja se izbore sa tim postaju svoji od malena.

Vazna su iz razloga sto imaju sansu da najduze opstanu. Dok smo mali i mladi za prijatelje biramo slicne sebi. Vremenom se menjamo i mi i nasi prijatelji i slicnosti je neretko sve manje, bilo zbog razlicitog nacina zivota , bilo zbog promene sopstvenih principa i stavova ... Ali bez obzira na sve promene, drugar iz detinjstva i mladosti u velikom broju slucajeva ostaje drugar za ceo zivot , zivotni prijatelj ... Jer njega cemo istolerisati i za ono sto nam se kod njega ne bude svidelo i sto ni u kom slucaju ne bi tolerisali kod osobe koju sretnemo u mnogo poznijim godinama .

Sa jednom godinom sam krenuo u vrtić i tada, iako naravno nisam bio svestan, upoznao danasnje prijatelje. Mozemo da se ne vidimo i godinu dana, nastavljamo pricu kao da smo se juce rastali. :)