Kako su špagete amatričana ujedinile svet
Špagete amatričana, čuveno italijansko jelo, možda imaju moć da spasu delove Italije pogođene razornim zemljotresom koji je odneo gotovo 300 života.
Ponedeljak, 29.08.2016.
14:28
Grad iz kog one potiču – Amatriče – više ne postoji. Ipak, ljubitelji italijanske kuhinje i kuvari iz celog sveta vraćaju zaštitni znak tog grada na svoje jelovnike, kako bi prikupili novac za žrtve zemljotresa.
Amatričana (All’Amatriciana) sos pravi se od hrskave svinjske obrazine, poznate kao “guanciale”, svežeg paradajza i luka, a služi se sa dugačkom testeninom, poput špageta i bukatina ili kratkom kao što je bomboloti, što je slučaj u Rimu. Servira se začinjena ovčijim sirom pekorino.
Mnogi svetski restorani i picerije počeli su da služe ovo jelo nakon zemljotresa i već prikupljaju novac od prodatih obroka za Amatriče i ostale gradove uništene zemljotresom. Na stotine italijanskih gradova organizuje sajmove hrane poreklom iz Amatričea u znak solidarnosti, a posetioci rado uživaju u ponuđenim jelima, znajući da će novac kojim su ih platili biti uložen u obnovu gradova.
“Ovo mi je peto jelo”, priznaje Rosi Skrulji iz Kapene u blizini Rima, koja smatra da nema nameru da se ograničava u uživanju u špagetama, jer će od toga neko imati mnogo koristi.
Gastronomska kampanja nazvana je “One AMAtriciana for Amatrice’s Future” (Jedna Aaatričana za sudbinu Amatričane), pri čemu naglašeno “ama” znači “voleti” na italijanskom.
“Amatriče je deo Italije i amatričana simboliše sve nas. To je deo našeg identiteta i zato od danas želimo da ustanovimo Svetski dan amatričane koji treba da se slavi u celom svetu”, kaže italijanski kuvar Antonelo Kolona.
Ono što amatričanu čini posebnom je jednostavnost njenih sastojaka. Svojevremeno je bila “sirotinjsko jelo” i stoga pravljena od onih sastojaka koji su bili dostupni ovčarima s početka 17. veka, kada su u dugim zimskim mesecima sami pazili na svoje ovce.
Svi su gajili svinje radi slanine i zasade luka i paradajza, dok su njihove žene uvek pravile svežu testeninu i ovčiji sir. Tako je rođena amatričana u skromnim seljačkim porodicama u kojima je solidarnost uvek bila na prvom mestu.
Nisu samo špagete te koje inspirišu na pomoć ugroženima. Kako bi prikupili još više novca, kuvari osmišljavaju nova jela inspirisana amatričanom.
Tako su nastali eksperimentalni recepti za “Picu Amatričanu”, “Amatriciana pagnotte” (veliki sendvič prepun paradajza i slanine), flambirana verzija originala i amatričana salate.
U Rimu Andrea Fusko, šef restorana sa Mišelin zvezdom “Giuda Ballerino!” osmislio je amatričana rižoto, prvi u kulinarskoj istoriji Italije. Zajedno sa kolegama Fusko je putovao razorenim gradovima i selima i kuvao za hiljade beskućnika koji spavaju pod šatorima.
Pica majstor Paskvalino Rosi iz Kaserte u blizini Napulja adaptirao je originalno jelo u simbol svog kraja - picu.
“Eksperimentisao sam sa lokalnim napuljskim proizvodima poput San Marcano paradajza, začinjene suve svinjske obrazine iz Kaserte i lukom vrhunskog kvaliteta, stavio ih na debelu koru za picu i onda u rernu”, kaže Rosi.
Kad je pica bila ispečena, preko je narendao pekorino romano i tako stvorio novi recept. Sav novac koji dobije od prodaje novog jela u svom repertoaru, doniraće uništenim selima.
“Mnogi pica majstori i prijatelji iz Kanade i Francuske pitaju me za recept, jer i oni žele da pomognu”, kaže on.
Zaista, retko koje jelo uspelo je da tako ujedini svet.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 6
Pogledaj komentare