Meskal - od najgorih pijanaca do trendi kafića
Nekada smatrano za piće najgorih pijanaca, meksički mutni liker meskal izašao je iz senke i postao trendi piće u pomodnim barovima od Meksiko Sitija do Sidneja.
Subota, 02.08.2014.
13:42
Interesovanje za do skoro slabo poznatog pretka tekile, možda će biti previše za kaktusoliku biljku maguej od koje se pravi meskal i koja se koristi i u drugim proizvodima.
U državi Oaksaka, domovini meskala, proizvođači i dalje koriste primitivna oruđa kako bi u malim destilerijama, poznatim kao palenke, napravili ovo žestoko piće.
Maguej, poznat i kao agava, prvo se peče a potom drobi na kamenom točku koji vuče konj, pre nego što se destiluje u piće sa najmanje 45 procenata alkohola.
Porodica Kortes je 1840. osnovala jednu od najstariih palenki u gradu Santijago Matatlan, kolevci meskala, gde radnici sekirama seku debele, zelene listove magueja.
Vremena su bila teška pre 10 godina kada su mnoge destilerije zatvorene. Porodica Kortes je, međutim, opstala iako su praktično piće delili za džabe, piše AFP.
Ipak, "piće za siromašne i pijance" počelo je da postaje "ekskluziva" oko 2010. i da ima dobru "prođu" u boemskim barovima Meksiko Sitija.
Proizvodnja je skočila za 143 procenta na 2,5 miliona litara 2013. dok je samo godinu dana ranije, izvoz skočio za 12 posto i milion litara. Sada se u 31 zemlji prodaje oko 105 vrsti meskala. Ali u poređenju sa tekilom, meskal čini samo 1,1 posto meksičkih pića.
Porodica Kortes izvodi 70 posto svoje proizvodnje u SAD, Evropu i Australiju a flaša košta 100 dolara. Asis Kortes, 27-godišnjak zadužen za marketing i dizajn, ponosan je što je šesta generacija porodice koja proizvodi meskal.
"Zahvalni smo jer ljudi koji meskal nose u druge zemlje to piće shvataju kao deo naše kulture, a ne samo kao alkoholno piće", rekao je Kortes AFP-u.
Meskal ima i medicinsko dejstvo i u Oaksaki postoji izreka: "Za sve loše, meskal. Za sve dobro, isto". Meskal mnogi vide i kao magični prolaz ka "precima, zemlji, bogovima i samom sebi".
Proizvodnja meskala, ipak, iziskuje strpljenje. Postoji više od 30 vrsti magueja od koji se može proizvesti meskal ali samo jedan tip - espadin - se lako uzgaja i potrebno mu je sedam godina da postane zrela biljka.
Druge vrste rastu u divljini, na brdima, i potrebno im je 35 godina da porastu.
Proizvodnja 200 litara pod budnim okom "maestra meskalera" može da potraje i mesec dana. Dok gurmanska tržišta cene takvu umetničku izradu, 60 posto meskala sada se proizvodi industrijski u ogromnim destilerijama.
Velike kompanije, međutim, ipak podržavaju tradicionalne načine proizvodnje meskala.
"Kao proizvođač, jednostavno morate da kažete velikim kompanijama koliko možete da proizvedete kako ne biste postali preterana ekskluziva", kaže Hoel Santjago, maestro meskalero koji proizvodi meskal od espadina za kompaniju koja je povezana sa tekila proizvođačem "Hose Kuervom".
"Zahvaljujući njima, meskal stiže na sve lokacije", dodao je on.
Foto: RussBowling / Flickr.com
Meskal je preteča tekile koja se ranije zvala "vinom tekila meskala" sve dok je 1950ih vlasti nisu preimenovale u "tekilu". Prema zakonu, tekila mora da sa drži najmanje 51 procenat šećera plave agave, maguej vrste koja raste u zapadnoj državi Halisko.
Ali proizvođači tekile sada maguej beru i u Oaksaki kako bi proizveli svoje piće ali i da bi smanjili troškove pošto je njihova klonirana plava agava često podložna bolestima.
Foto: RussBowling / Flickr.com
Mnoge Halisko kompanije koje proizvode slatkiše poput agava meda masovno kupuju maguej neophodan za proizvodnju meskala. Abel Alkantara, predsednik Asocijacije meskal maestrosa kaže da potražnja preko noći za biljkom preti da postane "prirodna katastrofa".
Zvaničnici demantuju da je maguej ugrožen ali priznaju da zbog sve veće potražnje planiraju da povedu više računa o sada popularnoj biljci.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 7
Pogledaj komentare