Sladoled od votke? Zašto da ne

“Nema granica”, kaže Klaudio Torče dok dodaje kornet prepun sladoleda od čili papričica. “Pravimo sladolede budućnosti”.

Torče je mnogo uticao na mlađe generacije kada je u Rimu 2003. otvorio svoju radnju. Danas ima osam podružnica, a u svakoj možete pojesti pravi obrok u koji je na neki način uključen i sladoled.

Recimo, možete da poručite začinjenu kobasicu sa salatom od krušaka ukrašenu kuglama sladoleda od celera, ljutih papričica i parmezana.

Iako Torče nije omiljen među tradicionalnim proizvođačima, ideja o slanim sladoledima nije nova.

U muzeju koji će biti otvoren u blizini Bolonje ove jeseni, jedan od eksponata biće recept za sladoled od crnih tartufa koji datira iz 1808.

Celi projekat je po svoj prilici prkosni odgovor Italijana na krizu. To i ne čudi ako imamo u vidu da se u ovoj zemlji potroši oko dve milijarde evra samo na sladolede, što je oko 80 evra po domaćinstvu.

Potražnja za sladoledom još je veća ove godine, uprkos tome što Italija klizi u recesiju. Sladoledžije su inkasirale sedam odsto više novca, nego prošle godine.

Iako je italijanski sladoled čuven širom sveta, Torče kaže da pravu “stvar” od 2.000 rimskih poslastičarnica plasira samo nekolicina.

Međutim, 1995. počela je svojevrsna rimska sladoledžijska renesansa zahvaljujući otvaranju San Crispino radnje pored fontane Di Trevi.

Novi proizvođači sada, uz kvalitetne materijale, koriste i razne dodatke – pupoljke ruže, baklavu, komorač, med, pa čak i cikoriju.

Torče, na primer, služi 20 vrsta sladoleda od čokolade, među kojima je i onaj sa 75 odsto kakaa. Njegov omiljeni je zabajone koji se pravi sa Marsala vinom.

Uprkos tako svetloj budućnosti sladoledžija u Italiji, oni su nedavno pretrpeli svojevrsno poniženje – na festivalu sladoleda u Firenci ove godine pobedio je niko drugi, nego – Kanađanin.