Srpski kuvar oduševio Norvežane tradicionalnim norveškim jelima

Njegova priča počela posetom prijateljici koja je živela i radila u planinskom hotelu Hita (Hytta) u Norveškoj, u dolini Haling.

Hita se nalazi u nenaseljenom mestu, skrivena iza ostalih vrhova, u netaknutoj prirodi i izazov je veći time što se do njega može doći samo jednim delom puta vozilom, a zatim gliserom preko ogromnog jezera kojim je Hita okružena, ili pak pešačkim planinskim stazama poznatim samo lokalnom stanovništvu i planinarima.

Nenad je tako počeo da radi kao kuvar u tom hotelu u kome se hrana priprema na način na koji se spremala pre više od 200 godina.

"Hita ima svoju mini-elektranu, nema dometa signala mobilnih telefona, nema interneta, ima svoju farmu sa životinjama gde sve životinje slobodno šetaju i hrane se na planinskim pašnjacima (svinje, koze, kokoške, krave). Za brigu o životinjama je bila zadužena jedna gospođa koja je vodila farmu. Ujutru kada se krave vrate sa pašnjaka stiže domaće sveže pomuzeno kravlje mleko, jogurt, sirevi, domaći puter, i nadaleko čuvena domaća pavlaka koja je osvojila zlatnu medalju za kvalitet", priča Nenad.

Priznaje da je najveći izazov bilo adaptirati se i vratiti u vreme i doba kada se tradicionalno radio ceo proces pripremanja hrane, dopremanja namirnica i služenja.

"Kuvati uz sveću i bez struje i koristiti struju koja je na raspolaganju samo osam sati, gde je naravno i apsolutno krajnji cilj da svaki gost bude zadovoljan i nasmejan, punog stomaka ode srećan i opet se vrati."

Kaže, međutim, da je kompletno iskustvo bilo nezaboravno, jer je naučio i druge tehnike spremanja namirnica, ali i kako da neguje životinje.

Navodi i da Hita ima svoju pušnicu za dimljenje ribe, mesa i sireva, da je u okolini jezero bogato planinskom pastrmkom, koja se dimila u pušnicama ili fermentisala.

U hotelu Hita se, kaže, za doručak uglavnom spremaju kisela riba, kavijar, dimljeno meso, sirevi, povrće i salate.

"Što se tiče glavnih jela za ručak ili večeru tu postoji takođe ogroman broj specijaliteta i jela od mesa - pečenje, stekovi, šnicle, kobasice, kuvana jela, razni potaži i supe, tako da u tom delu kuhinja jako podseća i ima dosta sličnost sa srpskom", priča Nenad.

Navodi da skandinavske zemlje, a posebno Norveška, vode računa o održivom razvoju i očuvanju prirode i koriste svoje proizvode i prave svoje specijalitete iz nacionalne kuhinje.

"Jedan od primera takodje je i restoran Maemo u Oslu, koji važi za jedan od najboljih restorana na svetu i nalazi se u Mišelinovom vodiču, gde se na jelovniku koji je sezonski nalaze uglavnom domaća Norveška tradicionalna jela. Ista ta jela možete da probate na tradicionalni način u većini Hita širom Norveške", ističe Nenad, koga su životni planovi vratili u Srbiju, ali se nada da će u nekom trenutku obnoviti utiske iz Norveške koji su, kaže, još snažni.