Kako danas gledamo na umetnost

Istina, po Majkrosoftovoj anketi, 58 odsto Britanaca smatra da je tehnologija u smislu lepote premašila modu i sada se ponosi prvim mestom kao sfera koja menja naše viđenje lepog. „Slinavimo“ nad glatkim linijama smartfonova, divimo se inženjeringu koji je proizveo 3D televizijske setove sa širokim ekranima, ali zapravo se radi o sredstvima koje konzumiramo kroz internet i koja nam zadovoljavaju potrebu za lepim i odvlače pažnju.

Kažu da nam vreme koje provodimo pred ekranima upijajući informacije usađuje novu vrstu dizajnerske pismenosti, dok nam reči i slike kojima se kombinuje internet sadržaj stvara jedan sasvim novi jezik. Takav jezik prihvatamo sa dosta entuzijazma i on postaje sve sofisticiraniji i tečniji - jezik kojim govorimo.

Iako je estetski prijatan, sadržaj interneta nam ne stimuliše centre za zadovoljstvo; on je samo esencijalan u potrebi da obradimo i „preletimo“ preko abnormalno velikog broja informacija koje nam se pružaju.

„Ako je sajt neorganizovan i na njemu ne možemo pronaći osnovne informacije stvoriće nam osećaj koji se javlja kada smo pretrpani informacijama, frustraciju i nestrpljenje, pogotovo ako je potrebno da se vratimo i opet potražimo isto“, kaže dr Džek Luis, neurolog i voditelj televizijskog programa. Da lepota nije primarna karakteristika nekog sajta kaže i Pol Anet, kreativni direktor kompanije „Supernice Studio“; svrha dizajna sajtova je da unesemo male promene koje će poboljšati živote onih koji čitaju sajtove.

„Kada se internet koristi kao resurs infirmacija, potrebno je informacije načiniti bržim i lakšim za pronalazak, time i lakšim za korišćenje.“

Slike imaju ključnu ulogu. „Interpretacija pisane reči je nešto što naučite da radite, dok interpretacija slika uključuje i određeni stepen učenja, izuzetno je intuitivna.

Kada posmatrate skenerom aktivnosti u mozgu osobe koja imenuje slike i poredite sa nekim ko čita reči, uvek će više aktivnosti biti primećene kod osobe koja čita. Mozgu je potrebno više vremena da obradi reči“, govori Luis. Ovo je činjenica koju koriste generacije novih novinara koji pokušavaju da prenesu informacije putem dijagrama, boja, praznina i oblika.

Dejvid Makandles, čija knjiga i blog „Lepo je“ pružaju obilje primera u kojima dizajn ima vrlo bitnu konunikacijsku moć, pokazuje da postoji nešto skoro magično u informacijama koje su predstavljene na ovaj način. „One se doslovno samo ulivaju u vas. Postoji i zahtev da se ovako predstavljaju jer to više odgovara brzim modernim umovima. Nemamo vremena da sve usvojimo čitanjem, zato moramo da ih vidimo u slikama.“

Pronaći savršenu sredinu između lepote, teksta i slika je zadatak veb dizajnera koji se konstantno bore za to. „Znamo da korisnici vole da gledaju liste. Vole da skroluju stranu - pritisnu donju strelicu i puštaju stranu da opada i tako bacaju pogled na sadržaj.

Na last.fm sajtu, recimo, korisnici bi više voleli da im se slikama pokazuju albumi. Tako će stariji pravouganoik postati sadašnji kvadrat - razmišjali smo kako da razlikujemo albume i izvođače. Naravno, ljudi uče u hodu, prihvataju informaciju po tome gde se nalaze i na koji način, na kom mestu deluju. Ali ako pogrešite, izgubite ih, potrošači su, izbirljivi su“, govori Hana Donovan, šef dizajnerskog tima na sajtu last.fm.

Majkrosoftova anketa u potrazi za stavovima o lepoti je nastala usled jansiranja pretraživača Binga - da bi se zadovoljila potreba da sve informacije budu potkrepljene slikama. Svako ko izazove Guglov pretraživač zna da pred sobom ima opasan zadatak. Aleks Pejn, šef pronalazaka u „Bing UK“, veruje da je više slika - više lepote, ključ za napredak.

„Naša istraživanja pokazuju da jedna od 5 potraga prođe bez rezultata i da jedna obična potraga može trajati i više dana kroz različite pretraživače, ali korišćenje slika dosta može da pomogne“, govori Pejn.

Te slike ne moraju da budu kompleksne i bogate da bi bile korisne. Recimo, zvezdice pored naslova filma bi mogle nagovestiti kako je film rangiran, kakvi su komentari. „Želimo da raščistimo gužvu i da ljudima ponudimo upravo ono što ih zanima. U starijim verzijama pretraživača imali smo samo 10 plavih linkova i to je nekim ljudima bilo sasvim dovoljno.

Danas na Bingu ako tražite restorane, možete pronaći mnoštvo slika koje korisniku omogućavaju da donese što verodostojniju odluku“, nastavlja Pejn. Iako Bingov alat za pretraživanje napreduje i otvara sebi mnoga vrata, Makandles ne veruje da je to uvek najbolji način. „Kada govorimo o Guglu, njegova veličanstvenost nije u njegovoj lepoti, već u jednostavnosti. Pojednastavljen je što je više moguće a i dalje je toliko moćan“, kaže Makandles.

Naši prsti su sami po sebi snažno oruđe u potrazi, njima tražimo od interneta tačno ono što nam je potrebno. Sajtovi nauče po nešto novo svakog puta kada ispratimo neki link ili zatvorimo prozor - tako njihov dizajn ima nove domaće zadatke. Sada više nema posebnih tehničkih zabrana. „Dosta od onoga što radimo je omogućeno u poslednjih godinu ili dve dana. Prvo, možete da izvučete deo informacije u delu sekunde, kao što last.fm ima mogućnost da poredi muzičke ukuse dvoje korisnika, ali je bilo dosta promena i u tome na koji način koristimo slike“, kaže Donovanova.

Godinama se moralo paziti na veličinu slika koja je zavisila od opsega. „Sada možemo da koristimo slike preko cele strane o čemu niko nije mogao da sanja pre samo nekoliko godina. Možemo da koristimo odgovarajuću tipografiju, srednja slova su mnogo sofisticiranija. U suštini, mnogo je lakše preneti dobar dizajn na internet“, zaključuje ona. Za Makandlesa su nova tehnološka otkrića su pokrenula i novi način posmatranja sajtova.

„Ne znam da li smo naučili kroz vreme koje provodimo na njima ili je to mentalni proces kojm nam se obraćaju dizajneri, ali stvarčice kao što su slajd-barovi sa strane izgledaju sasvim logično“, govori Makandles.

Reklamni svet odavno poznaje moći lepog dizajna i koliko može biti ubedljiv. „Oni poštuju 'Lepota je dobra' maksimu. Ako osoba lepo izgleda automatski joj dajete sve najbolje osobine a to ne mora da ima bilo kakve veze sa realnošću. Na isti način, kompanija ne mora da bude uspešna u poslu kojim se bavi ali njihov sajt može da bude savršen a da ne predstavlja realno stanje kavaliteta njihovog posla“, kaže Luis.

Dizajneri informacije imaju još veću moć jer mogu da navedu na pogrešan put. „Na sajtovima postoji veza između lepote i poverenja. Vizualizovane informacije moraju biti u paru sa otvorenosti. Nakon svakog završenog rada, sve objavim. Bio bih neodgovoran kada ne bih tako postupio.“ Paradoks leži kod naše procene lepote i tehnologije.

Dok 87 odsto nas misli da nas je internet načinio inteligentnijima, način na koji nas lepota zaslepljuje može biti koban po naše izbore. Izgled može biti zavodljiv, ali nikako nije suština.