Blagost rustičnog minimalizma

U blizini Tašmajdanskog parka odnedavno se nalazi i dom porodice Pavlović, čiji je adut i očaravajući pogled na jednu od omiljenih gradskih zelenih oaza i crkvu Svetog Marka. Ovaj ambijent, koji odiše izuzetnom energijom, nenametljivim skladom i elegancijom, smešten je u zgradi podignutoj 1922. godine u stilu secesije i nije prethodno doživeo nikakvu rekonstrukciju. Preobražaj jednog dosta nepraktičnog salonskog enterijera u moderan, vrlo funkcionalan i privlačan prostor od 140 metara kvadratnih izveo je njihov prijatelj arhitekta Đorđe Mitrović.

- Postojeći stan bio je potrošen na svim nivoima, od zidova, podova, plafona do instalacija. Posle uklanjanja svih tih starih elemenata enterijera ostao je samo prostor s velikom visinom za temeljnu rekonstrukciju. Prvobitno, on je bio organizovan po klasičnoj šemi starih beogradskih stanova, gde su sve sobe prolazne i u kojoj je kuhinja s delom za poslugu izdvojena. Mana prostora bila je ta što je vrlo dugačak, a ne mnogo širok, a pravi izazov bio je u njega spakovati sve neophodne sadržaje, koji bi zadovoljili potrebe jedne četvoročlane porodice (roditelja s ne više tako malom decom) - kaže autor, čiji je projekat postojeći nedostatak prostora pretvorio u neverovatnu prednost.

U uskom a dugačkom delu stana, koji ima orijentaciju prema (unutrašnjem) dvorištu, u prostranoj izduženoj kuhinji s velikim trpezarijskim stolom nalazi se mesto glavnog okupljanja porodice. U kući se, zapravo, sve dešava oko te kičme, koja spaja roditeljsku spavaću sobu s dnevnom sobom i sobama za decu.

U njoj je kao posebno rešenje dužinom celog zida projektovan multifunkcionalan plakar za odlaganje svega što nije lepo videti! Tu se iza pokretnog drvenog paravana nižu različiti sadržaji klasične ostave, servisa za pranje, kontrolne sobe i, naravno, na kraju deo kuhinje, koji je, u slučaju da nije pospremljen, moguće potpuno zatvoriti.

Arhitekta je sledio principe minimalizma i odlučio se za potpunu doslednost u primeni prirodnih materijala:

- Postojeće grede - tavanjače zadržane su u prvobitnom rasporedu. Zanimljivo je da one menjaju pravce i uglavnom nisu paralelne sa zidovima, što daje veoma dinamičan i atraktivan izgled novom prostoru. Osnovni vizuelni doživljavaj stana je neuobičajeno velika spratna visina s drvenim gredama i plafonom, kao i ogromnim drvenim vratima koja čine enterijer vrlo prijatnim nasuprot stanovima rađenim po nekim standardima – dodaje arhitekta Mitrović.

Prirodnost i jednostavnost, koje daju izuzetne efekte, bile su vodilja i za uređenje svih prostorija. U kupatilima preovlađuju kvadratne forme, a ona su obložena italijanskim keramogranitnim pločicama Marazzi prirodne zemljane boje. Njihov pomalo hladan izgled i bele sanitarije (Galassia) idealno su kombinovane s toplim drvenim vencem i plafonom.

Osvetljenje je belgijske firme "WEVER&DUCRE" s vrlo nonšalantnim rasporedom. Stan je obogaćen sofisticiranim sistemima centralnog upravljanja grejanja, svetla, muzike i zastora.

Vlasnike, bračni par elektroinženjera, upitali smo kako su doživeli prvobitan prostor kad su u njega ušli.

- Niko nas nije podržao da kupimo ovaj stan, naše majke su, zapravo, bile protiv! Tražili smo manji u centru grada i ovaj je prevazilazio naše mogućnosti, mada tada cena kvadrata nije bila kao sada. Koncept prostora je bio vrlo neobičan, sve je vrlo ličilo na kuću, ambijent je odisao tom filozofijom. Ali je bio i vrlo mračan.

Postojala je i velika terasa i ceo srednji deo bio je u nizu omanjih prostorija. Bio je potpuno neupotrebljiv za život u tom stanju u kojem se nalazio. Ipak, odmah je bilo očigledno da je ovaj stan vrlo zdrav. Kada smo digli parket, koji nije nikad hoblovan, ispod njega su osvanule divno očuvane daske, koje izgledaju kao sadašnji parket!

Sve je izgledalo božanstveno. Uvek smo se ovde dobro osećali i sad uživamo u utisku zdravog prostora koji ovaj ambijent ostavlja.

Ubrzo ste ga prepravili u nov i mnogo komforniji prostor?

- Đorđe, arhitekta, odmah po ulasku u stan video je manu ovog prostora u središnjem delu (dimenzija sedamnaest sa četiri metra) iscepkanog na niz manjih soba, koje nisu ničemu služile. Savetovao nam je da srušimo zidove i od njega napravimo jedan prostor.

Tako je i nastao taj deo u obliku open "space"-a, s jedne strane otvoren ka dnevnoj sobi, u kojem se nalazi kuhinja s trpezarijom i delom koji je zatvoren kliznim panelima, gde postoji prostor za skrivanje različitih stvari.

Celim ambijentom dominira drvo u svetlim tonovima?

Sve je napravljeno od belog bora, sem elementa od stabla bresta nađenog u vodi reke Morave.

To su četiri stočića u dnevnom boravku, komoda u hodniku, kao i police-držači tj. komodice za lavaboe i ogledala u oba kupatila, koje je kreirao i izradio Nikola Davidovac iz radionice “Kastanea”. Ideja nam je bila da sve bude u istom stilu, pa nismo mešali materijale ni dodavali kamen… Preovlađuje belo i toplina drveta.

Odskaču jedino metalni kamin, naručen i pravljen u Francuskoj, i metalne grede koje nisu ukrasni detalj, već potporni element, postavljen kad smo srušili prethodne zidove. Bitno nam je bilo da dobro uradimo instalacije i izolaciju.

Prozori su “Šipovi” i to je jedina vrsta prozora koji su klizni a zatvaraju se. Kad ih zatvorite, podignu se gume, što omogućava da u stanu ne bude hladno, uprkos tome što imamo dvanaest kvadrata stakla a nemamo grejanje!

U vašem domu nema mnogo detalja, ipak najupečatljiviji je svakako kolaž od dečjih crteža, smešten duž pokretnih panela u trpezariji. Kako ste došli na tu ideju?

- Dugo smo se mučili oko njegovog izgleda. Bilo je različitih predloga za paravane - da budu od stakla ili možda presvučeni tapetom, a onda smo se ipak odlučili za crteže. Dali smo dve-tri fascikle crteža naše ćerke Vere i naš prijatelj Macan, inače umetnik, napravio je izbor i dizajnerski ih složio u red. Proba je napravljena na manjim drvenim pločama da bismo videli kako će izgledati. Onda su posebnom tehnikom štampe Verkine crtane ideje prenete na ogromne panele.

Zanimljivo je da u kući nemate televizor. Da li je to slučajno ili namerno?

- Nismo ga preneli kada smo se selili. Posle mesec dana negledanja televizije shvatili smo da malo kvalitetnije živimo. Uveče nam je posebna zabava da sednemo za veliki trpezarijski sto pričamo, šalimo se i bolje upoznajemo - opušteniji smo. Pošto ima već tri-četiri meseca kako smo se preselili, sada više i nemamo potrebu za njim.

Međutim, pošto volimo uvek nešto da pogledamo, instalirali smo projektor i često sa DVD-ja pustimo poneki film ili mjuzikl, čak i operu.

Zanimljivo je da su deca, iako mala, zavolela operu uz našeg prijatelja profesora koji nedeljom dođe, pa nam, uz projekciju na zidu, priča o slavnim delima i prevodi nam ih. Jutro nam uvek počne s muzikom. Naša deca nisu previše opterećena tehnologijom, bar ne u meri kao njihovi vršnjaci. Primetili smo da ni kompjuter ne koriste često - ponekad uzmu naše laptopove, ali ne da bi sve svoje slobodno vreme potrošili na igranje igrica. Nedavno smo pročitali neko istraživanje koje otkriva da masmediji čine decu ravnodušnim i bez mašte. Ako ne razgovaraju i apsorbuju svet samo putem slike, pojavljuje se opasnost da gube potrebu da se iskažu, ne razvijaju imaginaciju i postaju indiferentni…

Ipak, vaša je kuća “pametna”. Zašto ste izabrali smart tehnologiju, u čemu se ona ogleda i koje su njene prednosti?

- Bavim se računarskim telekomunikacijama i sistemima slabe struje i zajedno sa svim prijateljem i kolegom arhitektom Đorđem Mitrovićem radio sam na opremanju nekih hotela.

U njima smo instalirali različite sisteme kojima je trebalo rešiti neke probleme u konferencijskim salama i amfiteatrima povezanim s integracijom - spajanje zvuka, slike, svetla, odnosno da se obezbedi lak način upravljanja svim sistemima koji tu postoje, a oni su brojni. Da biste ih sve objedinili, morate da poznajete tehnologije koje to omogućavaju i tako se pojavila potreba da o tome naučimo više. Izučavajući ih, saznali smo da se ta tehnologija kao luksuzna varijanta već primenjuje na Zapadu u većim kućama.

Kako je ta tehnologija iz poslovnih objekata prešla u domaćinstva?

Ceo trend je, naravno, počeo u Americi. U velikim kućama od trista-četiristo i više kvadrata postojala je potreba za obavljanjem čitavog niza radnji, koje morate da preduzmete kada dođete kući – da upalite grejanje, uključite svetlo..., pa da ga isključite kad odete na spavanje. Neko se zapitao da li svi ti sistemi (koji su i ranije postojali) mogu da budu pod jedinstvenom komandom. Tako su stručnjaci počeli da tragaju za odgovorom i pronašli rešenje.

A kako je to primenjeno u vašem životnom prostoru?

- U sobama imamo samo zvučnike i sistem omogućava da mi, roditelji, možemo u svojoj sobi da slušamo jednu muziku, a deca u svojoj sasvim drugu. A sva muzika snimljena je na jednom mestu i redovno možemo da je dopunjavamo kada je sa CD-ova presnimimo u našu bazu. Dakle, jedno je distribucija muzike bez više izvora. Klinci, zahvaljujući tome, takođe mogu da priključe svoje Ipod-ove na taj uređaj i slušaju svoj izbor muzike. Druga integracija je povezana sa svetlom - jednom komandom mogu da palim i gasim sva svetla, a ne moram da imam deset upravljača!

Dovoljan je samo jedan da komandujem i videom i televizorom, kad bismo ga imali, a i klimu mogu da integrišem u sistem, kao i spuštanje i dizanje roletni. Kao inženjer bio sam vrlo skeptičan da to može da bude korisno, ali kada sam razgovarao s Englezima, kod kojih je ta tehnologija postala standard u projektovanju stanova, promenio sam mišljenje. Postoji mogućnost i za uštedu, doduše više kod poslovnih prostora. U svakom slučaju ona olakšava svakodnevni život i vrlo je praktična stvar. Njena suština je u komforu.

MAGAZIN CASAVIVA U FEBRUARSKOM BROJU DONOSI:

Kurs hedonizma
U čaši se krije istina o vinu

Klasici dizajna:
Marsel Brojer, pobornik praktičnog stila

Top 10:
Samostalne, moderne i visoke - police

Šoping - Lampe

Moda za dom - Pre svega udobni dvosedi i trosedi