Boje u stanovanju

Pri uređenju stana prvo treba odlučiti koja će boja ili element enterijera biti nosilac sistema boja. To može biti kauč, pogled s prozora, zid, tepih ili komad drvenog nameštaja. Zatim, treba se odlučiti da li će sistem boja u stanu biti harmoničan ili kontrastan.

Harmonični sistem izaziva umirujuće raspoloženje. Sve su boje u skladu i ne konkurišu jedna drugoj. Nijedna boja ne odvlači posebnu pažnju. Postoje dva osnovna tipa:

- Jednobojni – uključuje jednu boju slabog intenziteta, kao što je bež, svetlo siva ili bela. Bilo kakav detalj intenzivnije boje istaći će se u ovakvom enterijeru.

- Monohromatski – ceo prostor čini posebnim. Na primer, prostor zasnovan na žutoj boji uključivaće više nijansi žute u kombinaciji ili pojedinačno.

Kontrastni sistem izaziva uzbuđenje i privlači pažnju. Boja predstavlja dominantu. Postoje dve vrste:

- Analogni – ograničava se na različite srodne boje. Primer: zelena kombinovana sa zelenoplavim i zelenožutim bojama.

- Komplementarni – sastoji se od kontrastnih, tj. komplementarnih boja, na primer crvene i zelene, plave i narandžaste, žute i ljubičaste. Rezultat je zanimljiv i živahan, a ipak nije napadan.

Atmosfera u svakoj prostoriji uslovljena je automatskom reakcijom na boje koje su u njoj korišćene, jer ništa ne određuje raspoloženje tako brzo kao boja, na koje su naše reakcije instiktivne i trenutne.

Pastelne boje sunajlakše i najblaže nijanse s kojima se može eksperimentisati. Nežnih tonova i ljupkog karaktera, ove razblažene verzije jačih boja lako se kombinuju, uvek stvarajući osećaj harmonije. Uobičajene su za zidove dečjih soba. Pastelne boje mogu biti i hladne, u minimalističkim enterijerima s nameštajem jednostavnog dizajna.

Jake čiste boje stvaraju moderan izgled koji više odgovara savremenom nego tradicionalnom nameštaju. Odlične su kao efekat pojačavanja i isticanja osobenog stila i vitalnosti.

Tamne boje imaju sumorni, mračni efekat u enterijeru, pa nisu preporučljive za dekoraciju većih celina u stanu. Međutim, u kombinaciji s prijatnim kožnim komadima nameštaja u boji slonovače, mogu imati snažan, moderan efekat. Često se koriste zemljani tonovi, kao što su braon i zelena, i elegantne nijanse sive.

Neutralne boje su sofisticirane i suptilne, prirodno elagantne, izvanredno prilagodljive svakom enterijeru. Izazivaju osećaj prijatnosti. Mogu biti tople, kao što su boja slonovače, meda, bele kafe, čokolade, i hladne, kao što su čisto bela, grafitna, siva. Isticanjem teksture različitih materijala neutralne boje može se postići dinamičnija atmosfera, bez dodavanja jačih boja za kontrast i akcentovanje detalja. Ponekad je dovoljno istaći same elemente arhitekture u prostorijama, a ove boje su kao stvorene za to.

Zidovi mogu biti u jednoj ili više boja, odnosno tonova. Veličine, raspored i oblici površina različitih boja moraju biti znalački osmišljeni. Bojenje zidova mora biti tehnički korektno izvedeno. Uticaj veštačkog i prirodnog svetla ne sme se zanemariti, kao ni struktura zida na koji se nanosi boja. Površine mat sjaja unose mir u prostor, sjajne dinamično reflektuju svetlost, a reljefne imaju specifičnu čar.

Podovi čine više od 30% onoga što vidite u sobi, pa, bez obzira da li hoćete da ih pokrijete ili ostavite nepokrivenima, morate razmisliti o njihovoj boji kada birate ostale boje za stan.

Plafon definiše visinu prostorije. Njegova boja znatno utiče da li će prostor izgledati viši ili niži, odnosno otvoreniji ili zatvoreniji.

Boja nameštaja ima značajnu ulogu u vizuelizaciji prostora i stvaranju atmosfere istog. Pažljiv odabir teksture i materijala takođe je jako bitan.

Boja dekora daje akcenat, upotpunjuje enterijer. Može da dominira prostorom.

Ako želite hladnu, minimalističku atmosferu, u stanu treba da preovlađuje bela boja ili različite neutralne boje iste zajedničke vrednosti, na primer topla ili hladna svetlosiva, tj. bež. Iskoristite ih za zidove, arhitektonske detalje, ugradne elemente, podove, nameštaj i tkanine. Prostorija će tako izgledati kao da lebdi u prostoru.Ako želite toplu, ugodnu atmosferu, upotrebite dodatne nijanse crvene, žute i narandžaste, što uključuje i nijanse breskve, roze, nijanse boje korala, zlatne i terakote. Varirajte njihove tonove i nijanse po sobi. Možete koristiti omiljenu boju na zidovima, a njenu svetliju nijansu na ukrasima i drvenoj građi. Ako želite toplinu bez previše boja, kombinujte tople nijanse s neutralnim bojama ili s belom.

Boje prema orijentaciji stana

Na mestima izloženim sunčevoj svetlosti, svetle boje i reflektujuće bele boje s hladnom notom deluju umirujuće i sprečavaju vrućinu. Ako u sobu dopire puno sunčeve svetlosti, izbegavaju se tamne boje. One zadržavaju vrućinu i mogu prouzrokovati osećaj zagušljivosti. U hladnim sobama ili u onima koje su okrenute prema severu dobre su crvena, crvenonarandžasta ili narandžastožuta boja, ili boja dinje. U pretoplim sobama okrenutim prema jugu koriste se boje koje „hlade”: plava, plavoljubičasta ili plavozelena.

Upotrebite boju kako bi prostorija izgledala veća, manja, viša, kraća ili šira

Da biste postigli da mala soba izgleda veća, obojite zidove hladnom, svetlom, sjajnom bojom. Hladne boje, po svojoj prirodi, bolje dočaravaju udaljenost nego tople boje. Svetlije, sjajnije boje reflektuju svetlost i povećavaju prostor.

Da biste dočarali da velika soba izgleda manja, obojite zidove toplom, tamnom, mat bojom. Tople boje približavaju predmete i vizuelno smanjuju prostor.

Da bi prostor delovao viši, obojite plafon svetlijom, hladnijom bojom od one na zidovima. Prugaste zidne tapete takođe će činiti zidove višim.

Da bi prostorija delovala niža, obojite plafon tamnijom bojom od one na zidovima. Ovim ugođaj u prostoriji postaje i topliji. Optička varka nižih zidova dobija se i ako se na niži deo zida nanese tamnija boja, ili lepljenjem zidnih tapeta s vodoravnim prugama ili dodavanjem vodoravnih elemenata kao što je, na primer, niz slika.

Da biste dugačku, usku sobu učinili širom i četvrtastijom, obojite duže zidove svetlom, hladnom, sjajnom bojom. Kraće zidove obojite tamnijim, toplijim mat bojama kako bi se zidovi „primakli”.

Dejstvo veštačkog svetla na boje

Ako su svetla upaljena, bilo koja boja u sobi je pod uticajem preovlađujuće boje veštačkog osvetljenja.

Obična sijalica daje toplu, žućkastu svetlost i pod njenim uticajem tople boje izgledaju još toplije. Ako to nije ono što želite, izaberite hladnije boje – plave ili ljubičaste – ili ih dodajte detaljima u enterijeru. Možete koristiti i hladne fluorescentne lampe ili halogene sijalice.

Halogene sijalice daju belo svetlo i štede energiju. Neznatno umanjuju sjaj boje, ali ne utiču preterano na njene nijanse.

Reflektorke sjaje koncentrisanim belim svetlom. Bela svetlost punog spektra oponaša dnevnu svetlost i daje bojama verniji izgled.

Fluorescentne sijalice daju hladnu plavkastu svetlost. Hladne boje pod ovakvim svetlom deluju još hladnije. Ako to nikako ne želite, akcentujte prostor crvenim, žutim ili narandžastim detaljima. Na tržištu postoje i toplije fluorescentne lampe.

Nastaviće se...