Nobelova nagrada za mir bi trebalo da ode – nikome?

Na svetu ne manjka nagrada koje veličaju diplomatiju, mirovne napore i humanitarna dostignuća. Međutim, ona koja bi trebalo da bude dodeljena 10. oktobra i koju je ustanovio komitet koji je izabrao norveški parlament u čast čoveka koji je izumeo dinamit smatra se jednom od najvažnijih i najvrednijih pažnje.

Nobelov komitet je proteklih godina napravio prilično loše izbore (Jaser Arafat, Henri Kisindžer, Teodor Ruzvelt...) i trenutno ne postoji previše dokaza koji ukazuju na to da ova nagrada na bilokoji način promoviše mir.

U najboljem slučaju, medijska pokrivenost dodele ovih nagrada daje komitetu priliku da skrene pažnju na neke važne teme kao što su klimatske promene (2007), prava žena (2011) i eliminacija hemijskog oružja (2014).

Ove godine bi komitet najbolje mogao da posluži svojoj svrsi uručujući nagradu osobi koja je najviše zaslužuje – nikome. Takav potez bi naglasio da je ovo bila krajnje nasilna godina. I što je još važnije, služila bi kao priznanje da su najpoznatije erupcije nasilja bile krajnje predvidive, rezultat godina individulanih i kolektivnih neuspeha vlada i međunarodnih institucija.

I dok se pojavljivanje Islamske države i dezintegracija Iraka i Sirije desilo uzbunjujućom brzinom, ovo su manje iznenadne eksplozije nego klimaks plača koji se pogoršavao godinama. Postoji dosta krivice koja je na sve strane, od umešanih vlada do onih koji su intervenisali spolja.

SAD i bivši dobitnik Nobelove nagrade za mir Barak Obama ove godine neće dobiti priznanje za promociju mira. Obama je podigao dosta obrva u Oslu 2009. godine koristeći svoj pobednički govor kako bi ukazao na to da postoje trenuci kada vlade koriste silu kako bi se osigurali opšti mir i stabilnost „ne samo potrebno, već i moralno opravdano“.

Nakon pet godina od govora i dalje je teško tvrditi da je svet postao mirnije mesto kao rezultat pravnog upošljavanja nasilja SAD.

Raspad Sovjetskog saveza danas se posmatra kao glavna tačka za veliki napredak mira i ljudskih sloboda. Mihail Gorbačov primio je Nobelovu nagradu za mir tokom poslednjih dana Sovjetskog saveza devedesetih godina prošlog veka. Međutim, ovogodišnja kriza u Ukrajini pokazuje da stvari nisu toliko idealne koliko bismo voleli da mislimo. Prvi put nakon nekoliko decenija nova granica u Evropi postavljena je uz pomoć sile, a međunarodna zajednica nije mogla da učini ništa kako bi to sprečila.

Više od 2.000 ljudi izgubilo je život u Gazi i Izraelu, većinom su u pitanju civili. U pitanju je poslednji ciklus nasilja u kom su obe strane krajnjeravnodušne prema žrtvama.

U ovoj godini su tri zemlje u Zapadnoj Africi uništene bolešću koja je verovatno mogla da bude kontrolisana da decenije rata i vladavine diktatora i tirana nisu razrušile zdravstveni sistem.

A ovo je takođe i godina u kojoj smo naučili da strana sa suzavcem može da odluči šta „jedna zemlja, dva sistema“ zapravo znači.

Ne mislim da je svet izgubljen u beskrajnom ciklusu nasilja, piše Kiting. U poslednjih 12 meseci dešavale su se i dobre stvari. Tri od pet najvećih zemalja na svetu – Indija, Indonezija i ove nedelje Brazil, održavaju demokratske izbore, a ostvaren je i veliki progres u ograničavanju HIV-a i tuberkuloze – u pitanju su dve najsmrtonosnije bolesti na svetu.

Pa čak i uz to, vrlo je teško pronaći nekoga ko zaslužuje Nobelovu nagradu za mir u 2014.

Komitet bi trebalo da prati primer nagrade za uspeh u afričkom vođstvu Mo Ibrahim. U pitanju je najvelikodušnija nagrada na svetu koja se dodeljuje pojedincima – u roku od pet godina daje se pet miliona dolara i potom 200.000 svake naredne godine.

Međutim, ova nagrada nije dodeljena tri puta za šest godina, koliko postoji, zato što nisu pronađeni odgovarajući kandidati.

To je služilo cilju nagrade – biranje i kompenzovanje afričkih lidera koji su vladali dobro dok su bili na vlasti i koji su je napustili kada je to trebalo da učine – bolje to nego da njeni osnivači razvodnjavaju kriterijume.

Nobelova nagrada za mir nije dodeljena u 19 prilika, uključujući i najveći period tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Poslednjih decenija, nagrada nije dodeljena 1972. godine.

Foto: Image courtesy of luigi diamanti at FreeDigitalPhotos.net