Kako izgleda biti ateista u SAD?

„Ponekad je određene stvari potrebno reći i određene bitke voditi pa čak iako su nepopularne. Za sve prikrivene ateiste – niste sami i zaslužujete jednakost“.

Ovako je išao govor predsednika ateista u SAD, Dejvida Silvermana tokom prvih minuta rada prve televizije za sve one koji ne veruju u Boga – Ateističke televizije. Nakon govora usledila su svedočenja nekolicine poznatih ateista:

„To je jedna od najboljih odluka koje sam doneo u životu i u potpunosti ohrabrujem ljude da javno obznane da su ateisti a ne da to kriju“, izjavio je Mark Hačer iz udruženja Crni ateisti Amerike.

„Otkrivanje“ je termin koji mnogi ateisti u SAD koriste kada opisuju ono što predstavlja prilično teško priznanje za mnoge. Na jednom od najvećih skupova studenata ateista u SAD, u Kolumbusu u Ohaju, Džamila Bej iz Sekularnog studentskog saveza tvrdi da postoji veliki broj učesnika koji su nervozni i ne žele da odgovaraju na pitanja i to obznanjuju nošenjem posebnih ogrlica.

„Crvene ogrlice znače da ne žele da mediji pričaju sa njima. Određeni broj studenata koji su ovde sa nama još se nisu otkrili. Njihovi roditelji možda ne znaju da su ateisti ili da ispituju njihovu religiju“, tvrdi Bejova.

Ona dodaje da su mnogi zabrinuti da će biti prognani ili se plaše nasilja ukoliko priznaju da ne veruju u Boga. Dvadesetdvogodišnji Lasan Bangura je raspoložen za razgovor. On je na kraju krajeva predsednik studentske ateističke grupe na njegovom univerzitetu. Već na početku razgovora tužno uzdiše dok se priseća momenta kada je svojoj majci rekao da je ateista.

„Stvari od samog početka nisu bile dobre. Bila je ljuta. Ali mislim da je nekog vremena jednostavno to prihvatila. I dalje ne razgovaramo o tome i mislim da me neće izbaciti na ulicu“, tvrdi on. Međutim, Bakari ovo još nije saopštio ocu.

„Ne želim da naš odnos zbog toga bude uništen. Često ste u prilici da čujete kako se to desilo nekom drugom. Često čujete kako je neko izbačen iz kuće i poslat u verske kampove gde su primorani da budu religiozni i čitaju Bibliju. Ne želim da izgubim oca na takav način“.

Roditelji devetnaestogodišnje Ketlin Kembel iz Zapadne Virdžinije bili su puni podrške za njen stav prema religiji. Njen problem bili su drugi članovi zajednice.

„Tokom srednje škole pratila bi me tišina svaki put kada bih išla hodnikom, ili bi me neko pljunuo“. Ona je pre dve godine protestvovala protiv uključivanja religije i apstinencije u časove seksualnog vaspitanja u njenoj školi.

Nedavno istraživanje Pju centra pokazuje da bi građani SAD radije želeli predsednika koji ima više od 70 godina, koji je otvoreno gej ili koji nikada nije obavljao javnu funkciju nego predsednika koji je ateista.

Ranija istraživanja takođe su otkrila da Amerikanci na ateiste gledaju kao osobe kojima se može manje verovati od silovatelja.

Iako poslednjih godina polako raste broj mladih koji sebe definišu kao osobe koje nisu „povezane sa religijom“, SAD imaju znatno veći broj ljudi koji tvrde da im je religija izuzetno važna u poređenju sa zemljama u Evropi.

Međutim, ateisti u SAD moraće da pričekaju na javnu prihvaćenost s obzirom da u ovoj zemlji ne postoji visoki politički funkcioner koji se otvoreno deklariše kao ateista.

Foto: Image courtesy of David Castillo Dominici / FreeDigitalPhotos.net