Koliko dugo želite da živite?

Koliko još godina možemo dodati životu? Par stručnjaka za dugovečnost smatraju barem par decenija, dok su predviđanja drugih znatno skromnija. Međutim, kada će se to desiti? I, što je još bitnije, da li želimo da se to desi?

Čak i bez ozbiljne primene tehnologije Ujedinjene nacije smatraju da će se u sledećem veku prosečan životni vek produžiti na 100 godina za žene u razvijenim zemljama i na 90 za žene koje žive u manje razvijenim zemljama. Muškarci u ovoj prognozi kaskaju u poređenju sa ženama za jedno tri ili četiri godine.

Bez obzira na to šta će se u budućnosti desiti, čini se kao dobro vreme da se upitamo: Koliko dugo zaista želimo da živimo?

Dejvid Dankan, saradnik magazina Science Times, postavio je ovo pitanje u poslednjih 3 godini velikom broju ljudi, otprilike 30.000 njih dalo je svoj odgovor. Kako bi bilo lakše klasifikovati odogovore ponuđena su 4 odgovora: 80 godina – prosečna starost, 120 godina – maksimum koji je dostignut, 150 godina – što bi zahtevalo određene prodore na polju nauke i večno.

Rezultati: skoro 60 odsto ispitanih odlučilo se za 80 godina, 30 odsto izabralo je da živi 120 godina, 10 odsto 150 a manje od jednog procenta ispitanih poželelo je da prevari smrt kompletno. Vrlo retko se neko odluči na ideju o besmrtnosti, iako mnogi svojim radom pokušavaju da dostignu nedostižno.

Skoro deceniju naučnici eksperimentišu sa matičnim ćelijama – ćelijama koje mogu izrasti u druge specijalizovane ćelije i tako obnoviti ili potpuno stvoriti oštećene organe.

Sa druge strane, nešto što bi takođe moglo da smanji efekte starenja jeste bionika, zamena bioloških funkcija mašinama - godinama su pejsmejkeri produžavali životni vek milionima.

Iako su brojni ispitanici ovo saznali nakon davanja odgovora, i dalje je jako mali broj njih želeo da promeni svoj odgovor. Čak i kada su bili upitani da zamisle pilulu koja će proces starenja usporiti za 50 odsto, tako dozvoljavajući šezdesetogodišnjaku da ima telo tridesetogodišnjaka, svega 10 odsto poželelo je da živi 150 godina.

Jedan od glavnih razloga bio je to što ljudi nisu želelli da budu stari i slabi duže nego što je to potrebno. Mnogi su brinuli da bi ova dugovečnost onemogućila njihovim potomcima da se zaposle pošto ne bi bilo smene generacija.

Osobe koje su se odlučile za dugovečnost smatrale su da bi odlaganje bola omogućilo ljudima da u svojimi životima postignu znatno više. To bi takođe značilo da bi Albert Ajnštajn možda i dalje bio živ i imao bi 133 godine.

To samo sa pretpostavkom da bi on poželeo da živi toliko dugo.

Dok je ležao u svojoj postelji 1955. odbio je operaciju rečima: „Neukusno je produžavati život veštački. Obavio sam sve što je trebalo i vreme je da krenem. Uradiću to elegantno“.

Da li je čovečanstvo u stanju da prihvati beskonačnost?

Foto: FreeDigitalPhotos.net