Da li mešanje vakcina može pružiti dodatnu zaštitu protiv kovida 19?

Što se više ljudi vakciniše, što se više vakcina registruje, to se češće pokazuju nove mogućnosti za primenu postojećih vakcina, kao i nova saznanja o njima.

U samo proteklih nekoliko dana razvilo se u svetskoj javnosti nekoliko rasprava o vakcinama. o čemu govori hrvatski imunolog Zlatko Trobonjača.

Na primer, juče se pojavila vest da je jedan kineski stručnjak spomenuo mogućnost kombinovanja kineskih vakcina, a iako nije precizirao s kojima tačno, kineskim ili stranim, činjenica je da o kineskim vakcinama ne znamo dovoljno.

Štite od teškog oblika bolesti

Iako više kineskih kompanija radi na proizvodnji vakcina, obično pod kolokvijalnim nazivom "kineska vakcina" mislimo na one kompanija Sinovak i Sinofarm. Radi se o vakcinama koje se po tehnologiji proizvodnje i metodi pospešivanja imuniteta razlikuju od vakcina kompanija Fajzer, Moderna ili Astrazeneka.

Naime, ove kineske kompanije primenjuju tehniku slabljenja SARS-CoV-2 virusa adaptacijom rasta in vitro na tzv. vero staničnoj liniji dobijenoj od epitelnih stanica bubrega afričkog zelenog majmuna. Pri tome virus gubi mogućnost deobe i rasta u humanim stanicama, ali zadržava antigenska svojstva tipična za originalni virus.

Prema tome, ako je antigenski identičan originalnom, a ne može izazvati bolest, može se koristiti kao vakcina.

"Ovom i sličnim metodama dobijaju se i mnoge druge vakcine u zaštiti ljudi od zaraznih bolesti. Deklarisana efikasnost ovih kineskih vakcina je oko 80%, što znači da taj postotak vakcinisanih ne bi trebalo simptomatski da se razboli, ali obe vakine pokazuju gotovo stopostotnu zaštitu od teške bolesti kovid 19 i smrti.

Doduše, postotak zaštite vakcinom Sinovak varira među različitim zemljama, počevši od Turske gde je ona veća od 80% do Brazila i Srbije gde ima efikasnost od oko 50%. Budući da je tradicionalna tehnika pripreme vakcina slabljenjem virusa nešto starija, skuplja i nešto slabije produktivnosti, evropske zemlje koriste vakcine napravljene tehnološki naprednijim metodama isporuke genetskog materijala SARS-CoV-2 virusa adenovirusnim ili liposomalnim nosačima", objasnio je dr. Trobonjača.

"Postoje ideje kombinacije vakcina, onih dvodoznih (Fajzer, Moderna, AstraZeneka, Sputnjik itd.) ili naknadnog revakcinisanja nakon primene jednodozne vakcine (npr. Džonson & Džonson) nekom drugom vakcinom. Ako razmatramo tu mogućnost na teoretskom nivou, to bi bilo moguće budući da sve ove vakcine kodiraju za isti protein s malo razlika, odnosno sve vode u stvaranje proteina šiljastog nastavka (S-protein) SARS-CoV-2 virusa, na koji se potom razvija imunološki odgovor stvaranjem antitela i podsticanjem limfocita T.

Prema tome, ako indukujemo imunološki odgovor S-proteinom jedne vakcine, možemo ga pojačati S-proteinom proizvedenim delovanjem druge vakcine. Dodatna zaštita mogla bi se postići kombinacijom adenovirusnih vakcina s liposomalnim, ali u kojoj meri, teško je reći, odnosno teško je predvideti koliko bi kombinacija različitih vakcina bila bolja od dve doze istovrsnog. Ipak, čini mi se da bi prva doza Astrazenekinog adenovirusnog u kombinaciji s drugom dozom liposomalnog (Fajzer, Moderna) vakcine mogla dati bolji imunološki odgovor nego obe AZ doze.

Time bi se izbeglo imunološko delovanje protiv samog adenovirusnog vektora koje je moguće u drugoj dozi nakon senzibilizacije s prvom. Ipak, kao u primeni svakog drugog biološkog proizvoda na ljudima, potrebno je sprovesti određena klinička ispitivanja, da se utvrdi prvenstveno potpuna neštetnost, kao i korisnost takvog postupka", dodao je on.

Dobro pokrivaju britanski soj

Ostaje pitanje novih sojeva koji "nose" ovaj treći talas, ko je na putu da "pokrije" i njih svojom vakcinom. Rano su Moderna i Fajzer/ BioNTek objavili da ubrzano rade na takvim rešenjima.

"Nemam podatke za druge kompanije, ali možemo sa sigurnošću pretpostaviti da i drugi proizvođači intenzivno rade na pripremi modifikovanih vakcina, prilagođenih novim sojevima. Naime, vidimo da se virus menja mutacijama i da nastaju sojevi na koje prethodno stvoren imunitet ponekad slabo deluje.

Postoji mogućnost da će s vremenom nastati sojevi na koje postojeći imunitet uopšte neće delovati. Na sreću prilagođavanje vakcina sada može ići vrlo brzo budući da osnovna tehnologija, a to je primena vektora, ostaje ista. Menja se samo genetski materijal koji će sada kodirati za nove, mutirane virusne proteine.

Za sada sve vakcine izuzetno dobro pokrivaju britanski soj, ali južnoafrički i brazilski su puno slabije pokriveni iako bi i protiv njih vakcina trebalo da štiti od težeg oblika kovid 19 i smrti", kaže dr. Trobonjača. Druga ruska vakcina

Ne znamo baš sve ni o ruskim vakcinama, puno više o Sputniku V, nego o novijem, EpiVakKorona, jako malo.

"EpiVakKorona je vakcina u kojoj nalazimo deo virusa, tačnije delove virusnih proteina koje nazivamo peptidima. Upravo zato takve vakcine nazivamo "subunit" ili podjedinicama patogena.

Na primer, kompanija Novavaks koristi sličnu tehnologiju isporuke S proteina, kao dela virusa, vezanog na liponanosomalne čestice. Ova subunit vakcina često izaziva snažan odgovor sa proizvodnjom antitela ali, za razliku od drugih vakcina slabije deluju na stimulaciju staničog, T-limfocitnog imuniteta.

Drugi problem je što ove vakcine koriste aluminijumske adjuvante, koji nisu popularni u svetu antivaksera, odnosno bojim se da bi ih antivakserski pokreti mogli iskoristiti za dodatne napade i pokušaje diskreditacije vakcina", otkriva iskusni imunolog.