Šta je tačno u vezi sa trombozom?

Šta se tačno desilo u organizmu?

Moždana sinovenska tromboza je zabeležena u ovom broju slučajeva na 2,7 miliona vakcinisanja prvom dozom i 767 drugom. Istovremeno je kod 19 osoba primećen nedostatak trombocita, što može da utiče na trombozu.

Kod sinovenske tromboze ugrušak začepi venu u mozgu, koja ka srcu odvodi krv siromašnu kiseonikom. U mozgu raste pritisak i to može dovesti do dodatnih krvarenja, pa i do smrtonosnih moždanih udara.

Do sada je ta vrsta tromboze bila retka. Od milion osoba godišnje dobilo bi je dvoje do petoro ljudi. Međutim, najnovije studije pokazuju da je ta vrsta tromboze češća – računa se sa 15,7 slučajeva na milion ljudi. Pol Hanter, profesor medicine na Univerzitetu Istočna Anglija, kaže da bi to značilo da se broj slučajeva potcenjivao za četiri do osam puta.

Da li je svaka tromboza ista?

Sredinom marta u Nemačkoj je napravljena pauza u vakcinisanju i otada se u zemlji živo diskutuje. Posebno se razvila debata na društvenim mrežama. Postavljeno je pitanje zašto se na 1.100 slučajeva tromboze od milion žena i dalje daje pilula protiv začeća, a na sedam slučajeva tromboze na 1, 6 miliona doza vakcine, vakcinisanje biva obustavljeno?

Ekspert za medicinska pitanja nemačkih socijaldemokrata (SPD) Karl Lauterbah javno je kritikovao to poređenje, tvrdeći da teška sinovenska tromboza nije uporediva sa trombozama nakon uzimanja pilule. Kontraceptivne tablete najčešće izazivaju trombozu u nogama. Ugrušak koji se tu stvori može, ako se pokrene, dospeti u pluća i izazvati emboliju.

Ali uzimanje pilule povećava opasnost i od sinovenske tromboze. Peter Berlit, generalni sekretar Nemačkog društva za neurologiju, kaže: „Žene su češće pogođene nego muškarci i u tome verovatno hormoni igraju određenu ulogu. U kasnoj trudnoći, u postporođajnom periodu, kao i kod žena koje uzimaju kontraceptivne tablete sinovenske tromboze su najčešće“. On dodaje da su, nezavisno od pola, mlađi ljudi više ugroženi od starijih.

Foto: depositphotos/ IgorVetushko

Astrazeneka: opravdana zabrinutost?

Stalna komisija za vakcinisanje Nemačke 30. marta 2021. objavila je preporuku da se mlađi od 60 godina ne vakcinišu tom vakcinom. U saopštenju se kaže da su tromboze doduše retke, ali imaju teške posledice i to uglavnom za ljude koji su mlađi od 60.

Međutim, još nije dovoljno istraženo kako nastaju sinovenske tromboze i u kakvoj su vezi sa vakcinom. Nemački naučnici iz Grajfsvalda su krajem marta opisali moguće mehanizme. U krvi četiri žene kod kojih je ustanovljena tromboza nakon vakcinisanja nađena su antitela koja su aktivirala trombocite. Tako se zgrušala krv, što je dovelo do tromboze. To još nisu proverili nezavisni stručnjaci.

Robert Klamrot, primarijus na odeljenju interne medicine berlinske klinike Vivantes, kaže: "Još nemamo kompletnu sliku, ali se postavlja pitanje koje privremene zaključke možemo izvući iz toga". On smatra da su ti rezultati pojačali sumnju da postoji veza između vakcine Astrazeneka i tromboze.

Alis Asinger sa Medicinskog univerziteta u Beču nije tog mišljenja. Ona naglašava da vakcina nije povezana s većim opštim rizikom:

"Ako uzmemo u obzir veliki broj vakcinisanja, onda je očigledno da su sinovenske tromboze veoma retke i da je rizik mali. Nikada do sada nije toliko ljudi vakcinisano za tako kratko vreme, a baš time je i omogućeno da se prepoznaju retki slučajevi neželjenog dejstva".

I infekcija koronavirusom dovodi do povećanog rizika za trombozu. Verovatno naš organizam jače pokreće neke mehanizme odbrane koji dovode do promena u zgrušavanju krvi i povećanog rizika od tromboze.

Foto: Depositphotos, Observer

Koja odluka je ispravna?

U Velikoj Britaniji je upravo tu vakcinu primilo 13,7 miliona ljudi, a poznata su četiri eksplicitna slučaja sinovenske tromboze. Johanes Oldenburg, predsednik upravnog odbora nemačkog Društva za istraživanje tromboze i hematoze (GTH), o tome kaže:

"Moguće objašnjenje bi moglo da bude da su tamo prvo vakcinisani stariji ljudi kod kojih nisu zabeležene takve komplikacije. Konsekvenca bi mogla biti da žene do 55 godina prime drugu vrstu vakcine, kako bismo broj atipičnih tromboza držali na najnižem mogućem nivou".

Evropska agencija za lekove (EMA) je za sledeću nedelju najavila dodatno savetovanje o vakcini Astrazeneke. Širom Evrope zabeleženo je 59 slučajeva sinovenske tromboze za koje se sumnja da spadaju u neželjena dejstva vakcine. Agencija je nedavno saopštila da smatra da su prednosti vakcine mnogo veće od mogućeg rizika.

U isto vreme, oko ostalih vakcina ne diže se prašina.

"Do sada ništa ne ukazuje na to da kod neke druge vakcine dolazi do učestalih komplikacija, a sada je pažnja posebno povećana. Svaka sledeća vakcina će u tom pogledu biti pažljivo nadzirana." Šta treba da znaju vakcinisane osobe?

Onaj ko je dobio vakcinu Astrazeneke morao bi, prema Berlitu, da pripazi na sledeće simptome:

"Osobe koje u prve dve do tri nedelje imaju jaku glavobolju moraju da dođu na pregled". On dodaje da i tačkasti krvni podlivi na koži mogu da ukazuju na sinovensku trombozu. Ali niko ne mora da se uplaši ako ima dvočasovnu glavobolju, naročito kod promene vremena.

Za 2,7 miliona vakcinisanih ovom vakcinom druga doza je na redu početkom maja. Šta je sa mlađima koji su već primili vakcinu? Stalna komisija za vakcinisanje je u saopštenju za medije najavila da će objaviti preporuke i za takve slučajeve do kraja aprila.