Kako je zabrana zaslađenih pića na poslu uticala na zdravlje zaposlenih?

Naučnici su pratili 214 zaposlenih na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku (UCSF) nakon zabrane prodaje zaslađenih gaziranih pića na poslu. Na početku studije ispitanici su pili prosečno litar zaslađenih napitaka dnevno.

Šest meseci nakon što je zabrana prodaje stupila na snagu, opala je konzumacija zaslađenih gaziranih napitaka, sportskih i energetskih napitaka, kao i onih s voćnim ukusima i flaširane kafe i čaja na pola litra dnevno. Prosečni opseg struka ispitanika smanjio se 2,1 centimetra tokom studije.

"Bili smo oduševljeni što smo otkrili da ljudi ulažu napor da unose manje tekućeg šećera i da su podjednako smanjili njegov unos i na poslu i u kući", kaže Elisa Epel, potpredsednica odeljenja za psihijatriju na UCSF-u.

"Nismo samo smanjili prodaju, nego smo i ljude naučili zašto treba smanjiti unos", kaže Epel. "Oni znaju da zaslađena pića utiču na zdravlje jetre čak i kad nemaju prekomernu težinu."

Svi su ispitanici bili obuhvaćeni zabranom prodaje zaslađenih napitaka, a polovina je imala sastanke sa zdravstvenim stručnjacima kako bi im se objasnilo koliko je šećera u tim napicima i kako bi se postavili ciljevi za smanjivanje unosa. Ljudi u tim grupama takođe su tri puta pozivani kako bi se pratio njihov napredak u smanjivanju unosa zaslađenih pića tokom prvih šest meseci zabrane prodaje.

Uz dodatne informacije i podršku ljudi su smanjili unos gaziranih napitaka prosečno za 0,7 litara dnevno u poređenju s grupom koja je bila izložena samo zabrani prodaje i koja je smanjila konzumaciju za samo 0,25 litara.

Među ljudima koji nisu bili gojazni ili imali prekomernu težinu, prosečna dnevna konzumacija zaslađenih napitaka smanjila se za 0,2 litra nakon zabrane prodaje a među gojaznima smanjila se prosečno za 0,6 litara dnevno. Prosečna starost ispitanika bila je 41 godina i polovina su bili gojazni.

Rezultati sugerišu da bi poslodavci mogli pomoći ljudima u odabiru zdravijeg načina života, što bi sami po sebi teže postigli, kaže Lora Šmit, autorka studije i profesorka na Medicinskom fakultetu UCSF-a.