Doktorka iz Beograda na listi najmoćnijih patologa na svetu

Načelnica Službe za kliničku patologiju KBC Zemun Sanja Milenković svrstana je na prestižnu listu časopisa koji se izdaje pod okriljem Kraljevskog koledža patologa i to je prvi put da je neki stručnjak iz Srbije među najmoćnijima.

"Dva meseca pre objavljivanja priznanja dobila sam mejl u kome me obaveštavaju da sam nominovana. Bila sam veoma srećna i prijatno iznenađena, čak i samom nominacijom. Nisam imala prevelika očekivanja. Ne znam ko je mene nominovao i moram da priznam da nisam shvatila da se izbor dešava. Međutim, onda je na mom fejsbuku osvanula čestitka od koleginice Sanje Ćirović i shvatila sam da sam izabrana. To je tek bilo potpuno neočekivano iznenađenje!", rekla je doktorka za portal B92.

Inače, izbor je baziran na anonimnim predlozima kolega.

Milenkovićeva kaže da takva priznanja prijaju pre svega jer shvatite da nešto niste uzalud radili, a da joj je ovo posebno jer se ne odnosi direktno na uspešnost u struci, već je prepoznata kao osoba koja je imala snagu i energiju da poveća vidljivost srpske patologije i da pruži značajnu podršku mladim patolozima.

To sam ostvarila kroz aktivnosti koje sam sprovodila kao predsednik Udruženja patologa i citologa Srbije uz maksimalnu podršku članstva. dodala je ona.

Profesorka smatra da su medicinski stručnjaci iz Srbije kompetentni isto kao i strani, ali da ne raspolažu modernom opremom za rad. Kaže da nema "recepta" za uspeh, već se uključite u tokove i radite.

"Moram da kažem da to nije lako. Nismo jednaki sa savremenim svetom. Ali zahvaljujući požrtvovanim ljudima, vrednim saradnicima hvatamo korak.
Da li ćemo stati u stroj ne znam. Duboko verujem da hoćemo."

Foto: Privatna arhiva

Profesorka kaže da bi u svakom slučaju mladima savetovala da se bave patologijom i pojašnjava da je to jedina oblast u medicini u kojoj se spaja klinički aspekt bolesti sa molekularnim i genetskim.

"Od vitalnog je značaja za razumevanje bazične medicine i lečenje pacijenata. Patologija će preživeti samo ako odeljenja patologije budu u bolnicama i univerzitetima. Patologija van klinike nije dobro rešenje, jer patologija nije uslužna delatnost. To je mesto gde se postavlja dijagnoza i odlučuje o ljudskim sudbinama. Ona bez kliničara nije moguća. Ali nije rešenje imati patologije 'opšte prakse' sa osrednjom opremom. Mora se težiti ekspertskim i referentnim centrima", smatra doktorka.

Dodaje i da ništa drugo ne bi mogla da radi iako ne zna da li je oduvek želela da bude baš patolog.

"U patologiji sam od 1990. godine, a moje uže profesionalno interesovanje je vezano za neuropatologiju. Posle doktorata imala sam prilike da se usavršavam u svetskim centrima u Parizu, Istanbulu, Beču. Poslednjih 10 godina, pod velikim uticajem profesorke Vidosave Rakoćević Stojanović, bavim se isključivo neuromišićnim bolestima odnosno analiziram biopsijske uzorke mišića i nerava. Moj KBC Zemun je prepoznao značaj onoga čime se bavim i razvijena je laboratorija u okviru patologije koja je dobila status Nacionalne referentne laboratorije od strane Ministarstva zdravlja i kao takva je jedina u regionu. Neuromišićna patologija se značajno razlikuju od ostalih grana patologije, bolesti su uglavnom iz kategorije retkih bolesti i zahtevaju dodatna genetska ispitivanja."

Foto: Privatna arhiva

Pojašnjava da patologija nije ono što se vidi u serijama.

"Patolozi su lekari iz senke, nevidljivi doktori, koji postavljaju dijagnoze na uzorcima tkiva i praktično određuju ljudske sudbine bez mogućnosti da vide svoje pacijente, u najvećem broju slučajeva. U svetu je poslednjih godina pokrenuta velika akcija promocije patologije u javnosti u cilju ukazivanja na značaj uloge patologa u lečenju pacijenata."

Dr Milenković pojašnjava da na primer Papa test koji rade žene nije isto kad gleda patolog subspecijalista citolog i neko ko je prošao šestomesečni kurs.

"Takođe, pacijenti treba da znaju da imaju pravo na drugo mišljenje. Velika greška se pravi u izboru patologa koji treba da da drugo mišljenje. To može dati samo ekspertski patolog za tu oblast. Ja na primer ne prihvatam da gledam biopsije koje nisu iz oblasti neuropatologije. Svaki moj kolega koji se bavi opštom patologijom zna bolje od mene druge oblasti patologije. Razvoj naše patologije i treba da ide ka usmerenjima i dostizanjima ekspertske pozicije i razvojem ekspertskih centara i to je jedini ispravan put ka uspešnom razvoju struke. Zato su subspecijalizacije i učešće u naučnim projektima glavni pokretači razvoja."

Foto: Privatna arhiva

Na pitanje o balansu između porodice i karijere, doktorka kaže da joj zaigra osmeh na licu.

"Rekla bih da je moj privatni život uticao na moju karijeru. Zdrava i srećna porodica koju čine moj suprug Srđan, ćerka Emilija (26) i sin Dimitrije (16) su osnov i stabilnost koja mi je omogućila da budem uspešna u profesionalnom smislu. Mogla sam dovoljno da se posvetim svojoj profesiji i karijeri upravo u meri koja me je ispunjavala."

Ipak dodaje da dame znaju da balans nekada zna da bude težak.

"Duboko poštujem odluku svake žene da ostvari svoju profesionalnu karijeru. Tada žena kao biće biva zadovoljna i kompletna."

Profesorka je prepričala da je čuvenom profesoru Fredu Bosmanu na predavanju "Šta je opredlilo moju karijeru" rekla da je to zemlja u kojoj je neko rođen, što je on prokomentarisao kao interesantno stanovište o kom nikad nije razmišljao.

Posle značajnog priznanja u engleskom stručnom časopisu, Sanja Milenković je doživela još jedno prijatno iznenađenje, odnosno poziv iz Fondacije Nićiforović, koja će joj 27. oktobra uručiti nagradu.