Naučnici pronašli način da učine hemoterapiju uspešnijom

Taj sat reguliše san, hodanje, nivoe hormona, telesnu temperaturu, otkucaje srca i pritisak, kao i stotine drugih faktora. Naučnici iz Sankar laboratorije sa Univerziteta Severne Karoline utvrdili su da neki lekovi bolje deluju u različito doba dana, piše The Conversation.

Njihova laboratorija proučava kako cirkadijalni ritam utiče na obnavljanje ćelijske DNK, proces u kome grupa enzima putuje kroz DNK popravljajući oštećenja koja nastaju usled ultraljubičastog zračenja i hemijskih materija koje menjaju DNK.

Bez tih važnih enzima, naše ćelije bi akumulirale mutacije DNK što može da dovede do karcinoma i drugih bolesti. Razumevanje povezanosti telesnog ritma i oporavka DNK je važno, jer je sve više dokaza da je cirkadijalni ritam, koji loše funkcioniše, povezan sa gojaznošću i epilepsijom, nesanicom i sezonskim afektivnim poremećajima.

Laboratorija Sankar je istraživala kako cirkadijalni ritam utiče na obnavljanje DNK tokom davanja leka protiv karcinoma - cisplatina. Cisplatinom se leči veći broja vrsta karcinoma čvrstog tkiva, karcinom testisa, jajnika, pluća i dojke. Lek ubija karcinom oštećujući DNK kancerogenih ćelija. Nužno, isto tako, oštećuje i DNK zdravih ćelija, prouzrokujući ozbiljne nuspojave koje često teraju lekare da promene način lečenja.

Oštećenja DNK i zdravih i bolesnih ćelija, prouzrokovana lekom, obnavljaju se. Uspešno lečenje zahteva ciljanje kancerogenih ćelija, da bi im se oštetio DNK onda kada su bolesne ćelije najmanje sposobne za reparaciju, a da se što više poštedi zdravo tkivo.

Thinkstock / Ilustracija

Strategija je da se lek daje u određeno vreme i potom se posmatra šta se događa, u pokušaju da se ustanovi u koje vreme pacijent ima najviše koristi od leka uz najmanje propratnih efekata. Ovi eksperimenti nisu bili posebno uspešni, pošto izbor vremena nije bio zasnovan na onome što se događa unutar ćelije, prenosi Telegram.

Tim Sankar laboratorije pratio je šta se događa u bubrezima i jetri miševa koji su primali cisplatin tokom 24 sata.

Otkrili su koji gen, uzročnik karcinoma, odnosno gen za prevenciju karcinoma, se reparira u koje doba dana. Ustanovili su da je najbolje vreme za davanje hemoterapije onda kada zdrave ćelije mogu ponovo efikasno da izgrade DNK, a kada se ćelije tumora slabo oporavljaju.

Naučnici se nadaju da će ovo otkriće na laboratorijskim miševima moći da se preslika na ljude i da se tako utvrdi optimalno vreme davanja hemoterapije. Postupak sinhronizacije uzimanja leka sa cirkadijalnim ritmom kancerogenih ćelija nazvan je hronohemoterapija.

Naučnici veruju da bi se, uz ovakav efikasniji tretman sa personaliziovanim biološkim satom, povećao procenat preživljavanja ljudi obolelih od karcinoma.